Vidim da ste spremili da mi prekinete, da mi oduzmete reč. Hvala.

Hvala.

Pa, evo, ovako, prvo za ministra Đorđevića, pošto imam samo dva minuta.

Mene mnogo ne zanima šta vi pričate, mene zanima šta piše u Predlogu zakona koji je pred nama, a to je da će se penzije usklađivati do dostizanja finansijske održivosti sistema PIO. Penzije će se usklađivati na način utvrđen propisima, a do sada je stajalo zakonima kojima se utvrđuje budžet i budžetski sistem.

To ste vi nama predložili i bojim se da će ova većina to da usvoji. Šta se tu krije? To je pravo pitanje. Znači, ne zanima me šta vi pričate ovde mnogo, jer ne pričate istinu, kao Siniša Mali, ministar finansija. Govori o toj stopi rasta, odnosno pada BDP u 2009. godini od minus 3,1%, kada se zahuktala svetska ekonomska kriza. Kako je bilo narednih godina 0,6% u 2010. godini, 1,4% u 2011. godini, a koje su stope rasta bile od kad ste vi došli?

Za šest godina, koliko ste na vlasti, za šest godina je rast 1,5%, sad pričate u ovoj godini. Šta je bilo prošle godine? Šta je bilo 2014. godine? Reći ćete – naravno poplava. Bile su poplave i u drugim zemljama, nigde nije bio toliki pad kao ovde. Sedmu godinu ste na vlasti, i ako ste rekli da sam ja bio deo vlasti 2008. godine, ja bih voleo gospodine Mali, da čujem gde ste vi bili tada, u kojoj vlasti ste vi bili tada? Čime ste se bavili, da li ste otimali vinograde, šta ste radili? To su pitanja. Mene možete da pitate gde sam bio i šta sam radio.

Mislim da me ministar direktno spomenuo.

Možemo, i meni je žao što nemamo vremena, puno o ovim brojevima da polemišemo. Evo, vi ste rekli kako je inflacija 2017. godine bila 3%, a povećanje penzija na početku 2018. godine je bilo 5%

Hajde da pogledamo stopu inflacije 2014. godine 2,9%, 2015. godine 1,9%, 2016. godine 1,2% i ovih 3%. Za te četiri godine koliko je, između ostalog, suspendovano povećanje penzija u skladu sa članom 80. Zakona o fondu PIO, to predstavlja za ove četiri godine 9,2%.

Penzije sa povećanjem 2015. godine 1,2%, 1,25, 1,5% 2016. godine i ovih 5% je 7,9%. Znači, da je zakon primenjivan za ove četiri godine, penzije bi bile veće nego što vi sada kažete da će biti u oktobru, penzije koje će biti isplaćene u oktobru 2018. godine. To je jasna ekonomska matematika i jasan pokazatelj onoga što je ova Vlada radila.

Uzeli ste od jednog broja ljudi, sada te pare nećete da im vratite. Trošite te pare na bahanalije, na jarbole, na fontane, na ne znam šta još ne.

Gospodine ministre, što niste rekli da je za ovih šest godina javni dug sa 15 milijardi povećan na skoro 24 milijarde, hajde da ja sad ne zaokružujem to. Bio je u jednom trenutku i do 25, sada je 24 milijarde. Bio je ispod 50%, sada je 60%. Govorite kako je nekad bilo 75%. Pa, ko je bio u trenutku 2014. godine kada je ovde citirano, ne znam koja je izjava, ko je bio u Vladi 2014. godine?

Hvala.

Postavio bih prvo pitanje predsednici Vlade i potpredsednici, ministarki Zorani Mihajlović, a vezano je za najavu da „Etihad“ neće produžiti ugovor sa „Er Srbijom“ koji je omogućio upravljanje kao manjinskog partnera u poslednjih pet godina.

Da li Vlada ima plan za situaciju koja će nastati 1. januara sledeće godine, kada će upravljanje „Er Srbijom“ biti potpuno u njenim rukama i kakve su mere, koje su mere u planu kako bi se katastrofalna situacija u ovoj kompaniji promenila?

Pet godina, skoro pet godina od formiranja kompanije ER Srbija i upravljanja od strane manjinskog partnera „Etihada“ doneli su građanima Srbije jedan od najskupljih prevoza u poređenju sa konkurencijom, a doneli su kompaniju koja ne može da funkcioniše na tržištu bez subvencije od strane države.

Sada će ta kompanija biti prepuštena na upravljanje Vladi koja ima običaj i jednostavno praksu imenovanja nestručnih ljudi na odgovorna mesta. Mislim da građani Srbije imaju pravo da za novac koji je u njihovo ime država dala kompaniji „Er Srbija“ u prethodnih pet godina, dobiju izveštaj kako je taj novac potrošen. Ono što je mnogo važnije, na koji način će se upravljati i kako će se i sa kojim ciljevima voditi ta kompanija?

Samo još da ponovim činjenicu da posle ovih pet godina, iako je najavljivano, neće doći do nabavke novih aviona, da nije došlo do povezivanja Srbije preko kompanije „Er Srbija“ sa dalekim Istokom, da nije povećan, naprotiv, smanjen je prvobitni broj letova za severnu Ameriku, a da najveći deo usluga u „Er Srbiji“ je smanjena i dovedena na nivo „lov kost“ kompanija gde nemate, ne možete da dobijete ni čašu vode, sve ostalo morate da platite. To sigurno nije nivo nacionalne kompanije, gde je većinski vlasnik država Srbija i sasvim sigurno nije nivo i način poslovanja kompanije koju građani finansiraju iz budžeta.

Drugo pitanje je za potpredsednika Vlade, Nebojšu Stefanovića, to je pitanje koje moram da ponovim zato što nisam dobio odgovor, a to je kada će biti postavljen načelnik Uprave kriminalističke policije, najvažnije uprave u policiji koja se bori pre svega protiv organizovanog kriminala, najviše korupcije, narko borbe protiv narko dilera, svega onoga što danas u Srbiji nedostaje, odnosno nema?

Mi vidimo da su nažalost ulice gradova Srbije postale malte ne streljana. Pre neki dan imali smo ne jednu nego dva mafijaška ubistva u jednom danu, ali nažalost, tom najvažnijom upravom koja treba da se bori protiv najtežih oblika kriminala, godinu i po dana nema ko da upravlja i to sasvim sigurno daje negativne rezultate i odražava se na bezbednosnu situaciju Republike Srbije.

Apelovao bih još jednom na potpredsednika Vlade da umesto što tera pripadnike policije da maltretiraju građane koji ovih dana sa pravom protestuju zbog visokih cena goriva, da se bavi pre svega svojim poslom, a to je da vodi računa na koji način funkcionišu policija i njegovo ministarstvo, koji ljudi obavljaju najvažnije funkcije u tom sistemu, da li ih uopšte ima? U ovom slučaju vidimo da ih nema.

Kažem, ukoliko se stanje u samom ministarstvu, u radu ministarstva nešto ne promeni, sasvim sigurno ćemo imati i mnogo gore stanje po bezbednost građana Srbije. Hvala.

Ja sam poštovana predsednice takođe želeo da ukažem na član 157. pa po Poslovniku ne mogu isti član. Toliko znam Poslovnik. Ali vi po članu 27. na osnovu ovog obrazloženja koje ste dali, moram da konstatujem da se vi starate o primeni ovog Poslovnika.

Ovaj Poslovnik kaže na koji način predlozi se stavljaju na odlučivanje pred poslanike. Ne možete vi da kažete – nije moje da ja odlučujem o tome o čemu će se poslanici izjašnjavati. Vi ste dužni da sve predloge koji dolaze ovde pred poslanike da oni budu u skladu sa Poslovnikom.

Ovaj predlog nije u skladu sa Poslovnikom i ne možete da kažete – ako poslanici odluče, šta ja tu mogu. Sledeći put će poslanici reći da je danas petak iako je utorak. Šta onda ako svi poslanici odluče, odnosno većina da je danas petak, da li to znači da je stvarno u životu petak? Nije petak i ovaj predlog ne može da se stavi pred narodne poslanike zato što nije u skladu sa Poslovnikom. Ako Poslovnik nije dobar, kao što slušamo godinama, šest godina imate priliku da ga promenite.

Na ovaj način želite da sprečite da vodimo diskusiju i o ovim zakonima, ali i o predlozima za izbor koji ste predložili, odnosno koji su predložili predsednik republike i skupštinski odbori, o nezakonitom predlogu za člana Agencije za borbu protiv korupcije, koji nije u skladu sa zakonom došao od strane Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja.

Na ovaj način sprečavate raspravu zarad samo jednog dana posla više koji bi ova Skupština imala da niste danas primenili ovu silu i na ovaj način obesmislili ponovo rad Skupštine.

Hvala, predsednice.

Po ko zna koji put tražim od vas da ovakav predlog ne možete i ne stavljate na glasanje, izjašnjavanje pred Skupštinom, s obzirom da nije u skladu sa članom 157. stav 2. Poslovnika.

Taj stav 2. kaže da Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres po više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana.

Od ovih 11 tačaka dnevnog reda, ja apsolutno, čitajući, ne mogu da nađem nikakvu vezu između, recimo, Predloga zakona o finansijskom obezbeđenju i Predloga zakona o stečaju, pa sa njima vezano Predlog zakona o Sporazumu o potvrđivanju zajma za rekonstrukciju objekata u zdravstvu, a pogotovo ne vezu sa imenovanjem četiri člana za komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Ovo je ne znam koji put da na ovaj način dezavuišete rad Skupštine, objedinjavajući u zajedničku raspravu tačke koje jednostavno ne mogu po Poslovniku da budu objedinjene.

Ono što, nažalost, ovakva praksa ima posledicu je da je Savet Evrope utvrdio da Srbija ne ispunjava ni jednu od 13 preuzetih obaveza vezano za borbu protiv smanjenja korupcije.

Jedna od obaveza koju parlament ima po tom zahtevu Saveta Evrope je, da vas podsetim, da se ne koristi praksa podnošenja zakona po hitnom postupku.

Mi danas imamo na dnevnom redu pet zakona iz Narodne banke Srbije, koja je, očigledno zaražena virusom Vlade, poslala zakone u ponedeljak od 22. da ih raspravljamo danas, a Vlada je poslala zakone u ponedeljak da raspravljamo danas o njima. Smatram da je to loše i nemojte posle da krivite i optužujete za zaveru Savet Evrope i druge međunarodne organe koji konstatuju da se u Srbiji ne radi transparentno i demokratski. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Moje pitanje je upućeno potpredsedniku Vlade Republike Srbije i ministru unutrašnjih poslova gospodinu Stefanoviću – kada će biti postavljen načelnik Uprave kriminalističke policije Republike Srbije? Naime, ovo mesto, najvažnije operativno mesto u sistemu policije Republike Srbije, upražnjeno je od decembra 2016. godine, godinu i po dana, kada je tadašnji načelnik otišao u penziju. Mesto načelnika Uprave kriminalističke policije je najvažnije zato što se ta uprava bori protiv organizovanog kriminala, narko dilera, mafijaša i ostalih kriminalnih grupa. Prosto je neverovatno da u ove četiri godine mandata Nebojše Stefanovića to mesto načelnika bude popunjeno samo godinu dana. Da podsetim, posle smene gospodina Milovića, u junu 2014. godine, 17 meseci su pripadnici policije koji rade u Upravi kriminalističke policije čekali izbor novog načelnika. Izabran je načelnik koji je na toj funkciji ostao jedva godinu dana i sada ponovo 18 meseci ta najvažnija, ponavljam, uprava nema svoga načelnika.

Kakve su posledice toga što ova uprava praktično ne može da radi u punom kapacitetu, građani Srbije mogu svakog dana da vide. Gotovo svakodnevno dešavaju se ubistva i najteža krivična dela. Mislim da bi ministar policije, umesto organizovanja parade, bacanja gumenih čamaca u beogradske fontane, trebalo da počne da radi svoj posao i da završi imenovanja i da podeli zadatke ljudima koji rade u policiji. Verujem da u srpskoj policiji ima veliki broj, najveći broj kvalitetnih poštenih ljudi koji su spremni i žele da se obračunaju sa organizovanim kriminalom, ali ne verujem da je takvo raspoloženje u vrhu policije, jer umesto da se suoče sa problemom narastajućeg kriminala, saradnici ministra i sam ministar policije obmanjuju javnost kako je, navodno, broj krivičnih dela smanjen, ne uzimajući u analizu strukturu krivičnih dela.

Iako danas jeste manji broj ubistava nego što je bilo pre 17, 18 godina, ako pogledate ubistva koja su vezana za organizovani kriminal, za obračun kriminalnih grupa narko dilera, taj broj je u porastu. Danas se kriminalci u Beogradu međusobno ubijaju u onom broju kako je to izgledalo 90-ih, u onom vremenu za koje smo verovali da se više neće vratiti. Ali, očigledno da ministru policije to ne smeta i da nema želje, ni volje, a bojim se ni znanja, da se upusti u borbu protiv organizovanog kriminala.

Mislim da bi mi kao parlament morali da tražimo od ministra policije da obrazloži zbog čega godinu i po dana mesto načelnika uprave kriminalističke policije nije popunjeno i kada će se taj posao završiti? Hvala.

Hvala predsedavajući.

Kolege poslanici, pa mogli smo da čujemo u prepodnevnom delu rasprave je jedno jako neobičnu stvar. Naime, predsednica Vlade Republike Srbije promovisala je rad of šor firmi na svetu i to je, čini mi se nezabeležen primer danas u svetu, da jedna Vlada promoviše rad of šor firmi.

Nekoliko meseci prošle godine, u stvari, čini mi se, svetska afera, tzv. „panonski papiri“ bacili su svetlo na funkcionisanje of šor firmi u svetu i reakcija toga je bila da su sve vlade se obavezale i krenule da sprovode mere kako bi se smanjilo poslovanje preko of šor firmi, zato što je ono u velikom broju slučajeva, dokazanih slučajeva služilo za netransparentno poslovanje, za pranje novca, kao i za finansiranje kriminala.

Naravno, niko ne spori pravo nekome građaninu Srbije da radi posao preko of šor firmi i samo poslovanje preko of šor firmi naravno ne može da bude odmah označeno kao kriminalno, ali treba raditi na promeni ambijenta i Vlade svih zemalja sveta se trude da je „Apple“, „Procter and Gamble“, kako je rekla predsednica Vlade i druge velike kompanije svoje poslove prebace sa of šor zona na matične zemlje, odnosno da poslovanje vode u zemljama u kojima posluju u skladu sa njihovim zakonom i da to što velike firme rade i zašto su svoje poslovanje prebacili u of šor zone služilo je za izbegavanje plaćanja poreza.

Ako govorimo o tome da je potrebno uvesti red i ako govorimo o tome da je potrebno smanjiti sivu zonu srpskoj privredi koja danas iznosi 30%, pa onda valjda jedan od prioriteta treba da bude borba protiv poslovanja preko of šor firmi, a ne njihovo promovisanje.

Mislim da je po tome Srbija jedina jedinstvena zemlja danas u svetu koja promoviše takvo poslovanje.

Zašto je u slučaju gospodina Siniše Malog to poslovanje preko of šor zoni interesantan i zašto se tim poslovanjem bave i nadležni organi Republike Srbije, ali nažalost, a bave se na takav način da nikada istragu ne završe? Gospodin Siniša Mali je preko of šor zone sam sebi prodao firmu za 525 hiljada evra 2009. godine, čini mi se. Na koji način su te pare se našle na računu firme čiji je direktor bio Siniša Mali i koja je onda kupila firmu u Srbiji koja praktično nije poslovala? Tim slučajem se bavi Tužilaštvo, ali, ponavljam, na način da odgovora nema.

Negde na početku ove rasprave gospodin Marković je rekao kako bi biografija Siniše Malog umesto ove dve strane, koliko smo dobili, trebalo da bude na 50 strana. Ovo je biografija, odnosno prilozi za biografiju gospodina Siniše Malog na nekih 30 strana i na svih 30 strana je sve afera do afere, gde po pravilu na kraju stoji rečenica da navode proverava Agencija za borbu protiv korupcije, da navode proverava Tužilaštvo, da navode proverava neki drugi državni organ, ali nigde epiloga nema. O tome su govorile mnoge moje kolege pre mene. Ja se neću tu ponavljati, nabrajati šta je sve sporno u biografiji gospodina Siniše Malog, ne samo u poslednje četiri godine koliko je obavljao funkciju gradonačelnika Beograda, nego svo ono vreme, kako kaže predsednica Vlade, kada se on vratio u zemlju da pomogne. Vratio se ne samo on nego i mnogi drugi ljudi, ali malo je njih koji danas posle pomaganja Srbiji 18 godina imaju milione. Po tome gospodin Siniša Mali je jedinstven.

Evo zašto je ta njegova biografija zanimljiva. Ovde je sugerisao predsednici Vlade Siniša Mali kako je radio u Agenciji za privatizaciju do marta 2003. godine i time je hteo sebe da amnestira od brojnih spornih privatizacija koje se u javnosti Srbije spominju godinama unazad.

Postoji jedan problem, na sajtu Beograda još uvek stoji biografija gradonačelnika Siniše Malog, i u njoj piše da je gospodin Siniša Mali na funkciji dužnosti direktora Centra za tendersku privatizaciju bio do kraja 2003. godine, a u biografiji kada je biran za gradonačelnika 2014. godine, pisalo je do oktobra 2003. godine. Zašto je tih nekoliko meseci ovde važno? Zato što jedna od spornih privatizacija je privatizacija „Beopetrola“, a tender za tu spornu privatizaciju, o kojoj često vole da govore poslanici vladajuće koalicije je sproveden avgusta meseca 2003. godine. Sada je pitanje da li je gospodin Siniša Mali bio ili nije bio direktor tog centra? Biografija njegova zvanična na sajtu grada Beograda kaže da je bio. On je ovde premijerki rekao da nije bio.

Zašto je ta privatizacija jedna od spornih, koja nije jedina, u mandatu Siniše Malog, bilo ih je „Jugoremedija“, „Večernje novosti“, „Keramika“ Kanjiža, „Veterinarski zavod“, „Sartid“, to se sve dešavalo do tog marta 2003. godine, a ovo se dešavalo u avgustu, kada ne znamo da li je bio ili nije bio. Da li je lagao u biografiji koja je važila do danas ili tek sad govori istinu?

Važno je zato što se poslovi gospodina Siniše Malog posle odlaska iz Agencije preklapaju sa“Lukoilom“, preklapaju se sa ljudima koji su bili uključeni u tu privatizaciju. Preklapaju se sa 24 stana u Bugarskoj. Pa, kaže premijerka – gde su sada ti stanovi? Pa, kaže premijerka – kako je gospodin Siniša Mali preneo vlasništvo, odnosno upravljanje kompanijama koje su kupile te stanove na drugu osobu, što zvanični organi Bugarske ne priznaju. Tamo se gospodin Siniša Mali do 2017. godine vodio se kao direktor.

I to, čini mi se, državni organi Republike Srbije nikako ne uspevaju da rastumače i raspetljaju. I, sada mi treba da očekujemo, recimo, da će gospodin Siniša Mali, sutra kao ministar finansija i nadležan za rad Uprave za sprečavanje pranja novca, koja se bavila njegovim radom i delom i likom i poslovanjem i činjenicom da je bio vlasnik ili je raspolagao sredstvima sa 45 računa, da on neće vršiti uticaj na rad te uprave, mada je ta uprava svoj posao obavila, dala ga tužilaštvu, a odatle nikakvog glasa nemamo u nazad.

Vrlo je zanimljivo, bilo bi zanimljivo da smo dobili tu veliku biografiju od strane predlagača, da čujemo da li je pred nadležnim organima Republike Srbije, pred sudom, gospodin Siniša Mali rekao da 60.000 evra za školovanje njegove dece u privatnim školama plaćaju prijatelji iz inostranstva.

Ja vas pitam u kojoj bi zemlji, neki političar mogao da izađe i da kaže – školovanje moje dece, koje je u visini 20 prosečnih zarada u toj zemlji plaćaju prijatelji iz inostranstva. Pa, to je esencija sukoba interesa i uticaja koje zakon definiše. I, preko toga se prelazi. To nisu novinski natpisi, to je izjava pred sudom.

Na stranu one druge stvari zašto jedan visoki državni službenik, među najvišima, nema poverenje u državno školstvo, nego školuje decu u privatnim školama. I, šta mi koji nemamo te mogućnosti, ni prijatelje iz inostranstva i školujemo decu u državnim školama, možemo da očekujemo o znanju koje će naša deca i vaspitanju da dobiju u tim školama.

Brojna pitanja se tu otvaraju, a na njih nemamo odgovor, nego se pokušava da se opere biografija gospodina Siniše Malog već nekoliko meseci unazad. Valjda kao priprema za ovu funkciju.

Poslednja stvar u toj pripremi bila je priča kako će se ukinuti Zakon o privremenom smanjenju penzija. To je izvinite, za nas poslanike u Narodnoj skupštini priča, jer mi taj predlog zakona nismo dobili. Imamo najavu da će biti od novembra, a verovatno do sledeće godine. Pa koliko smo priča imali da će nešto biti za dve godine, za dve i po godine, najkasnije za tri?

Da li su stanovi koji su pred izbore u Beogradu u „Beogradu na vodi“ useljavani kada je najavljeno useljenje na proleće? Da li su useljeni? Ovde u biografiji piše – pokrenuta je izgradnja nove autobuske stanice. Evo, pozivam vas inače da vidite da li danas ima jednog jedinog radnika na tom gradilištu. Nema nikog. Posle izbora i slikanja pred izbore, ništa. Stoji jedan bager, eno ga zarđao tamo, nije se pomerio ova tri meseca i nastavlja se za izmišljanjem.

Premijerka je ovde, obrazlažući i odgovarajući na određena pitanja, govorila o rastu BDP. Koliko smo god ćutali prošle godine, odnosno nismo slušali te podatke o rastu BDP 2017. godine, sada samo o tome slušamo. Zaglušujuća buka od 4,5% rasta u prva tri meseca ove godine.

Kao građanin Srbije bih voleo da se to nastavi i da imamo na kraju godine toliki rast, ali hajde da pogledamo unazad, da vidimo rezultate. Evo su rezultati zemalja zapadnog Balkana, od 2013. do 2017. godine, zbirni. Ceo region ima rast BDP za pet godina 2,3%. Zemlja sa najnižim rastom u tih pet godina je Srbija, 1,3%. Najniži rast u pet godina u celom okruženju imala je Srbija i to je rezultat i kontinuitet rada ove Vlade u prethodnih pet godina.

Da li građani imaju nadu da će se nešto promeniti ovakvim izborom? Ne. Premijerka nam to i govori – mi ćemo nastaviti. Znači, najniži rast. Sledeći podatak, plate. Jedino Albanija i Makedonija danas od svih država u Evropi imaju manje prosečne zarade nego građani Republike Srbije, 49.400 dinara je prosečna zarada isplaćena u martu 2018. godine. Pripremio sam se, kako je to sugerisala predsednica Vlade, ili ti 418 evra. Medijalna zarada, znači pola iznad te zarade prima više, pola primanje manje je 38.238 dinara ili ti 323 evra. najčešće isplaćivana zarada u Srbiji je malo više od 25.000 dinara, odnosno minimalna zarada, 212 evra.

Takvi rezultati, takva politika Vlade je dovela do toga da je siromaštvo u Srbiji najveće u Evropi. To su katastrofalne posledice politike ove Vlade.

Da imamo mogućnosti da vodimo dijalog normalan, sigurno da bi rezultati izbora bili drugačiji, ali ne možemo o ovome nigde da govorimo osim u parlamentu, u retkim prilikama, a često, nažalost, ne i ovde.

Ono što se bojim je da gospodin Siniša Mali izborom na funkciju ministra finansija neće moći da uradi najvažnije stvari koje su u ovom trenutku potrebne. To je reforma Poreske uprave, koja bi morala, ne da bude batina kojom država udara privredu i građane, nego da bude servis građana.

Gospodin Siniša Mali bi morao konačno da ispuni, odnosno Ministarstvo finansija i Vlada, obaveze FATFA koja je stavila Srbiju na crnu listu zbog nemanja mehanizma za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Prvo smo slušali od predsednice Vlade da je Srbija ispunila sve, a onda smo pre nekoliko nedelja usvajali zakone koji su nam falili da bi mogli da ispunimo sve, ali mi moramo da imamo implementaciju tih zakona. Kako sada očekujemo da Siniša Mali, kao šampion poslovanja u ofšor zonama, bude nosilac borbe za transparentno poslovanje i za borbu protiv pranja novca? Vrlo smo skeptični po tome.

Na kraju, nadam se da će ministar novi ispuniti obećanje staro više od šest godina koje je SNS dao, a to je usvajanje, odnosno da se pošalje u Skupštinu zakon o poreklu imovine. Ako ne zna kako da ga napiše, evo, slobodno nek uzme naš predlog. Želimo što pre jedan takav zakon u Srbiji, što pre da se utvrdi koliko ko ima, svako od nosilaca javnih funkcija, kako je to stekao, da bi konačno prekinuli ovu vrstu rasprave gde se besomučno napada bivša vlast za sve i svašta, a pripadnici sadašnje vlasti postaju milioneri, milioneri u evrima, sa desetinama nekretnina u Srbiji, sa desetinama nekretnina van Srbije, sa milionima na ofšor računima van Srbije, sa milionima na računima u bankama Srbije.

Poslednji izveštaj koji je gospodin Siniša Mali podneo Agenciji za borbu protiv korupcije nema famozni stan, jedan, ne 24, nego onaj jedan za koji je priznao da ga ima u Bugarskoj. Ne znam šta se desilo sa tim stanom, ali kažem mnogo je pitanja na koje građani Srbije pre ovog izbora zaslužuju odgovor. Naravno, tu je pitanje spornog doktorata. I meni je takođe interesantno pitanje koje je postavila predsednica Vlade, a zašto bi trebalo gospodinu Siniši Malom koji ima obrazovanje koje je stekao na Ekonomskom fakultetu, magistrirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i ovo međunarodno obrazovanje, zašto bi on plagirao doktorat? Ja to isto ne razumem. Ja to ne mogu da razumem. Da li jeste ili nije, pošto je očigledno da Univerzitet nema snage da utvrdi, utvrđivaće možda, ja se nadam, jednog dana sud, jer su na kraju ljudi čije je rečenice prekopirao gospodin Siniša Mali u svom doktoratu rešili, pošto država i Univerzitet ne reaguju, da ga tuže.

Predsednice Vlade, eto, tu ćemo na kraju dočekati, nadam se, jednog dana odgovor da li je taj doktorat plagiran ili ne. Ali je sramota za zemlju Srbiju da se to pitanje ovoliko dugo postavlja i da na to pitanje do dana današnjeg, evo, kad treba gospodina Sinišu Malog da izaberemo na jednu od najodgovornijih funkcija u Republici Srbiji, mi nemamo odgovor. Hvala.

Predsednice, ja nisam, nažalost, dobio odgovore na nekoliko pitanja koje sam postavio. Dobio sam ponavljanje paušalnih i neistinitih, pre svega, moram to da kažem, ocena o rezultatima politike bivše vlasti, bivša vlast je već šest godina bivša, i alibija koji šest godina ova vladajuća većina pokušava sebi da napravi, govoreći da je za sve odgovorna bivša vlast. Kada više nemaju načina da nađu ono što nije bilo dobro u to vreme, iskoriste i poprave, oni počinju da izmišljaju i izmišljaju tu priču o bankrotu.

Ako je ikada Srbija bila u bankrotu, da, bila je krajem 2014. godine u bankrotu, zato što ste vodili katastrofalnu politiku dve godine. Zadužili ste Srbiju sa 45 na preko 75% BDP i onda ste sproveli mere fiskalne konsolidacije, smanjujući penzije i umesto da iskorišćeno taj prostor koji se napravio u budžetu za reformu uprave javnih preduzeća, nije urađeno ništa četiri godine. To je najveća propuštena šansa Republike Srbije.

Ponovo govorite o tome, o rezultatima Siniše Malog u Beogradu. Pa, ja vas pitam ako su rezultati tako dobri i suficit, zašto je republički budžet iz budžetskih rezervi 110 miliona dinara prebacio Gradu Beogradu 2017. godine? Zašto? Zašto govorite o investicionom napretku u Beogradu, a četvrtina kvadrata koja se zida u Beogradu je nelegalno.

Hvala, predsedavajuća.

Kada smo dobili predlog za članove Komisije o kojima danas raspravljamo, još jednom su se potvrdile naše sumnje u iskrene namere predlagača za formiranje ovakve komisije, da ova komisija na jedan objektivan i nepristrasan način dođe do važnih odgovora do kojih treba da dođe onako kako je to zadato Odlukom o formiranju komisije.

Pitali smo, kada je bila rasprava, takođe po hitnom postupku, zašto taj hitan postupak, zašto baš sada se otvara na ovaj način ova tema, kada već postoje i određeni zaključci vezano za ovu temu i Komisija koju je formirala Vlada.

Evo, danas dobili smo predlog Komisije koja broji, pošto predlagač nije hteo sam da upozna kolege poslanike, sedam članova, iako u Odluci stoji da članove Komisije čine predstavnici poslaničkih grupa u Skupštini Srbije.

Poslaničkih grupa u Skupštini Srbije ima mnogo više od pet, pošto samo iz pet poslaničkih grupa su predloženi članovi ove komisije.

Vladajuća većina nije mogla ni u ovom slučaju da izađe iz ovog okvira u kome radi već šestu godinu, a to je da obezbedi sebi većinu, tako da imamo tri člana SNS, jednog člana SPS, Poslaničke grupe SRS, Demokratske stranke i Dveri. Ostalim poslaničkim grupama nije bilo ni ponuđeno da daju predstavnike koji bi učestvovali u radu ove komisije.

Mi mislim da je to loša praksa. Ako je praksa u prošlosti bila da kada smo birali po članu 68. Poslovnika članove anketnih odbora i da su u tim anketnim odborima, po pravilu, uvek učestvovali predstavnici svih poslaničkih grupa, mislim da je i sada bilo prostora da se na taj način predloži sastav Komisije.

Ono što će ovoj Komisiji, čini mi se, biti najveći izazov je da se odupre jednoj histeriji u javnosti koja postoji na ovu temu, jednom javnom diskursu koji se vodi već neko vreme. Primetio je jedan profesor univerziteta, epidemiolog, ljudi koji izražavaju sumnju, se prozivaju NATO plaćenicima, a oni koji o ovoj temi stručno imaju vrlo malo da kažu ili nemaju gotovo ništa da kažu se nazivaju patriotama.

Srpsko lekarsko društvo je takođe prepoznalo ovo stanje u javnosti koje govori o tome da se podaci koji su javne institucije, one istitucije ove države koje su zadužene da prate stanje zdravlja građana Srbije, da se ti podaci zloupotrebljavaju, da se prostor u medijima daje ljudima koji o ovoj temi ne znaju ništa i da je praktično odluka već donesena.

U tom smislu, na članovima ove Komisije je veliki zadatak, da ne podlegnu tim pritiscima javnosti, nego da objektivno sagledaju sve činjenice i da nas kako to sama odluka kaže svakih šest meseci izveštavaju, ali ja se nadam da taj posao neće trajati nekoliko godina pa da nećemo imati mnogo takvih izveštaja o napretku, nego da ćemo u nekom skorom vremenskom periodu dobiti i konkretne zaključke.

Ono što kao ova Skupština, odnosno član ove Skupštine, jedino na kraju mogu da izrazim žaljenje što o mnogim drugim temama ne nalazi za shodno da se bavi, temama koje takođe utiču na zdravlje građana Republike Srbije, pre svega sve većeg i sve raširenijeg siromaštva u Srbiji. Zatim, nebrige o ekologiji i o prirodi u kojoj živimo i sa kojom bi trebalo da živimo.

Ne razgovaramo o tome na koji način i kako žive godinama, decenijama unazad građani Pančeva, kakav vazduh oni udišu, gde se odlaže toksični otpad iz hemijske i Petrohemijske industrije? Zašto smo kasnili sa početkom odsumporavanja u Termoelektrani „Nikola Tesla“, i mnogi drugi problemi koji sasvim jasno ugrožavaju živote i zdravlje građana Srbije i uništavaju prirodu.

Nadam se da ćemo ovde u parlamentu raspravljati na te teme, kao i na brojne druge teme koje opozicija kroz institut Anketnog odbora ili stavljanja za predlog na dnevni red ove Skupštine pokušava godinama unazad, da ne možemo da dođemo do te prilike.

Želim u svakom slučaju članovima Komisije uspeh u radu, da ostvare onaj zadatak koji se pred njih stavlja, ali ponavljam, način na koji je ova Komisija i formirana po hitnom postupku i način na koji danas biramo ove članove po hitnom postupku i način da nije napravljen taj mali korak da se uključe svi zainteresovani poslanici iz poslaničkih grupa Skupštine Srbije. Činjenica da kako je urađena, da kažem, medijska priprema ove teme i na koji način su čini mi se već dati odgovori, bojim se da će put do istine biti dug i težak. Želim im da taj put pređu i da do kraja tog puta istraju i da nas obaveste na pravi način o svemu onome što je tema rada ove Komisije. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana predsednice Vlade, ministri u Vladi, nažalost ne svi ministri, a pogotovo ne znam iz kog razloga nije tu potpredsednik Vlade i ministar Stefanović. Niste nas obavestili dopisom da neće biti, a ja sam upravo hteo prvo pitanje da postavim njemu, pa u njegovom odsustvu molim vas, predsednice, da vi odgovorite, a pitanje je vezano za to koje su informacije vezane za ubistvo Olivera Ivanovića.

Postavio sam to pitanje, kao poslaničko pitanje, pre tri nedelje i danas sam upravo dobio odgovor od ministra Stefanovića koji je u odgovoru jedino napisao da je ministarstvo obavestilo Kancelariju Euleksa i UNMIK-a da će učestvovati u istrazi, da su bila dva sastanka operativna vezano za taj slučaj i da je Ministarstvo pravde uputilo isto tako, preko Zavoda, zahtev za uzajamnu pravu pomoć, da stoji na raspolaganju organima privremenim na teritoriji Kosova i Metohije.

Ono što nema u ovom odgovoru, što je bio deo mog pitanja, je – na koga je Oliver Ivanović ukazao kao pretnju za svoju ličnu bezbednost neposredno pred njegovo ubistvo? To smo saznali, saznali smo da je on bio u BIA, da je tamo izneo sumnje i bojazan sa koje strane mu dolaze pretnje, ali nismo nikada dobili i čuli na koga je ukazao.

Druga pitanja takođe su za ministre koji nisu ovde, tako da molim opet vas, gospođo Brnabić, da odgovorite, a to je – šta će Vlada da uradi na osnovu tri pokazatelja da u Srbiji nema borbe protiv korupcije? Tri su primera.

Prvo je „Transparentnost internacional“ u svom godišnjem izveštaju za 2017. godinu gde je konstatovalo da u Srbiji nema primene i unapređenja antikorupcijskih zakona, da je povećanja percepcija stepena korupcije kod građana i da je Srbija pala na pet mesta na listi zemalja koje se bore i kako se bore protiv korupcije.

Drugo je izveštaj „Greka“, tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, koje je konstatovalo pre nekoliko nedelja da ni jedna od 13 preporuka iz jula 2015. godine nije u potpunosti komplementirana i primenjena od strane Srbije.

Poslednja, Međuvladina organizacija za borbu protiv pranja novca stavila je Srbiju na listu sa 11 zemalja u svetu koje imaju nedostatke u sistemu u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Te zemlje su između ostalog i Etiopija, Irak, Sirija i Jemen. Koji su razlozi zašto Vlada ne radi ništa po svim ovim pokazateljima u borbi protiv kriminala i korupcije?

Nadam se da su građani sada mogli da čuju kakvu politiku vodi Vlada i njena predsednica.

Znači, prvo smo čuli hvale kako smo mi sproveli sve iz Briselskog sporazuma, a drugi nisu jer je taj sporazum dobar za Srbiju. Onda smo čuli rečenicu – ne, nismo sproveli sve iz Briselskog sporazuma jer to nije dobro za Srbiju. Pa onda sledeću rečenicu – mi smo pouzdan partner i mi sprovodimo sve što potpišemo.

Hajde dogovorite se sami sa sobom da li jeste ili niste? Da li ispunjavate ono što potpisujete ili ne? A činjenice govore da niste. I da ne ispunjavate, jer vaši rezultati borbe protiv korupcije su takvi da nas je stavila na tu listu sada, sada na osnovu vaših rezultata rada. Sada politički ili drugi razlozi, mi smo sada na toj listi ranije nismo bili. Sada imate izveštaj GREK-a da nijedna, nijedna preporuka nije ispoštovana kako smo se obavezali 2015. godine. To su vaši rezultati.

A kada govorite o stanju na Kosovu i Metohiji, vlast i mogućnost upravljanja Srbije na Kosovu i Metohiji je izgubljena 1999. godine posle Kumanovskog sporazuma. A ko je tada sedeo u Vladi? Koje su stranke činile Vladu i tom trenutku i koja se politika vodila u Srbiji 1999. godine? O čemu vi pričate ovde?

Godine 2008. kada je proglašena nezavisnost, pa sve do 2012. godine na Kosovu i Metohiji su bili srpski tužioci, srpske sudije, vodile su se istrage, donosile su se presude. LJudi su išli u zatvor, vi ste ih posle puštali iz zatvora nazad da ponavljaju kriminalna dela. A onda ste vi potpisali Briselski sporazum, i potpuno stavili sever Kosova u pravni sistem Kosova i Metohije. To je rezultat Briselskog sporazuma, potpisivanje Briselskog sporazuma.

I ne možete ovde da ljudima zamagljujete istinu. Posle Briselskog sporazuma i posle dolaska na vlast, zato što ste obećali da ćete ispuniti ono što mi nismo hteli da ispunimo. Vi ste potpisali Briselski sporazum, mnogo manje nego što mi nismo hteli da prihvatimo. To su istine, ne možete da ponavljate ovde laži u beskonačno. Kada dođete budite spremni da čujete istinu i da na tu istinu, molim vas imate spremne odgovore, a ne po ko zna koji put, sto puta ponavljane laži.

Meni je drago što se i potpredsednica Vlade, iako njoj ništa nije bilo upućeno uključila u ovu diskusiju i verujem da ona ima nešto važno da kaže, verovatno u svetlu ove najavljene rekonstrukcije, ali hajmo da govorimo o istinitim podacima.

Govorili ste kako je Kosovo 2008. godine u februaru proglasilo nezavisnost. U tom trenutku nisu vođeni nikakvi pregovori pod okriljem EU, nego isključivo UN. Tri meseca posle toga država Srbija je organizovala na teritoriji celog Kosova i Metohije lokalne izbore po zakonima i po Ustavu Srbije, toliko o tome kakva se politika vodila tada, kakva se politika vodi danas. Toliko je bio uticaj države Srbije na Kosovu i Metohiji 2008. godine u martu, maju i svim mesecima i godinama do vašeg dolaska na vlast.

Onda kreće i kosovska policija koja nije postojala na severu Kosova i Metohije do 2012. godine, i carinici na administrativnim prelazima i porezi i takse, sve što ide u budžet Kosova i Metohije. To je sve rezultat vaše politike od 2013. godine.

A šta se dešavalo za vreme mitinga u Beogradu i ko je gde bio i da li je Boris Tadić bio u Rumuniji da ojača taj blok, tih evropskih zemalja koji vama danas koriste, pet zemalja koje do dana današnjeg nisu priznali Kosovo i Metohiju, dok je vaš predsednik ovde vodio navijače da pale ambasade u Beogradu. To je bila vaša politika. Vi da ne razumete šta znači borba protiv korupcije to govori dovoljno o načinu na koji ste došli u Vladu Republike Srbije, ali o tome sada nemam vremena da govorim.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministri, ja bih danas želeo u ovih nekoliko minuta da govorim o Zakonu o udžbenicima. Nažalost, kada dođe rasprava u pojedinostima, proći će više od 600 amandmana i verovatno nećemo moći na pravi način da govorimo o rešenjima i amandmanima koje smo podneli na ovaj zakon. hteo bih kroz nekoliko konkretnih primera i članova predloga zakona da dobijem odgovore od ministra i da vidimo da li su ovi predlozi kako je ovde predloženo, u skladu sa ciljevima zbog kojih se ovaj zakon donosi.

Ti ciljevi, da podsetim još jednom, su veća transparentnost kod odobravanja i smanjenje rizika od korupcije, obezbeđenje dostupnosti udžbenika za sve kategorije i zaštita porodičnog budžeta. Isti ovi ciljevi postojali su i 2015. godine kada je donošen zakon, koji je ista ova većina usvojila u Skupštini, isto uz hvalospeve predloga zakona, rada Ministarstva i sve drugo. Ne vidim ni jednu jedinu reč kritike zašto taj tako dobar zakon nije ostvario ove ciljeve? I danas donosimo, posle nepune tri godine, potpuno novi zakon. Novi zakon u kome su neke stvari koje treba da obezbede zacrtane ciljeve potpuno drugačije definisane. Ne delim ja taj optimizam i uverenje da će sada na ovaj način definisani predloženi zakon ostvariti te ciljeve.

Da krenemo od poslednjeg cilja – zaštita porodičnog budžeta. Ministar je ovde nekoliko puta rekao, i danas je to rekao, da će udžbenici biti 15% jeftiniji jer će moći da se nabavljaju preko školskih zadruga. I ja sam pokušavao da vidim kako je on došao do te računice, čitajući obrazloženje zakona. Nigde ni jedne jedine reči o tome nema. A na sajtu APR-a, ko ima vremena može sada odmah da proveri, u Srbiji postoje dve školske zadruge, trenutno. Znači, koliko ima škola u Srbiji, blizu hiljadu, samo u dve je formirana školska zadruga, i to o jednoj piše da je u likvidaciji, iz Lazarevca. Znači, kako to ministar ovde nama obećava da će udžbenici biti 15% jeftiniji? Ja bih voleo da to čujem konkretno.

S druge strane, važeći zakon u članu 35. govori o maksimalnoj maloprodajnoj ceni udžbenika. I ministar, odnosno ljudi koji su pisali obrazloženje zakona, su se dobro potrudili, na čitavoj jednoj strani, da objasne zašto ovaj institut nije zaživeo i kako je on bio loš. A on je, onako kako je definisan i predložen pre tri godine, upravo trebao da bude u cilju zaštite porodičnog budžeta, jer je trebao da definiše maksimalnu maloprodajnu cenu. Sada toga više nema. Sada ćemo da idemo na tržište, kako se to kaže. I koja je to garancija da udžbenici, kada se ukine ovo što nije, nažalost, ni zaživelo, očigledno, da će udžbenici biti jeftiniji, a ne skuplji? Koja je to logika?

Sledeća stvar. Ministar kaže, evo, koliko se daje novih nadležnosti ministru. Ranije je standarde kvaliteta udžbenika, na predlog Zavoda, usvajao Nacionalni prosvetni savet. Sada se to sve prebacuje ministru, tako da Zavod daje predlog ovih kriterijuma standarda kvaliteta, Nacionalni prosvetni savet samo daje mišljenje, a na kraju odlučuje ministar. Znači, nova centralizacija, novi mehanizam, novo oružje, nova stvar i nadležnost u rukama ministra.

Sukob interesa i smanjenje korupcije kao jedan od zacrtanih ciljeva. Kako ovaj zakon reguliše pitanje sukoba interesa? Spominje samo u članu 21. davanje neke izjave, izjave kojom kažete – ja nemam ništa sa izdavačima, sa autorima, sa svima, i to je dovoljno. Uopšte nije razrađeno. Napravljen je korak nazad u borbi protiv korupcije načinom na koji će sada raditi komisije koje će odobravati udžbenike.

Ministar u obrazloženju kaže – komisije od četiri, imale su od četiri do osam članova, i to nije funkcionisalo. Koliko će sada, ministre, da imaju članova? Više nema nikakve odredbe. Zakon je govorio minimalno četiri člana, ovaj važeći, do danas, ili dok ne usvojimo novi. A sada se ostavlja vama, isključivo vama, na nadležnosti da propišete broj članova komisije, uslove rada, a zakon definiše da ti članovi komisije sada dolaze isključivo od zaposlenih u Zavodu, koji za ovaj posao neće biti plaćeni. I da li je to dobar mehanizam za borbu protiv korupcije?

Ranije je postojala lista ocenjivača, pa se onda komisija formirala tako što se uzme neko sa liste, garantovala se i neka tajnost, nije se znalo koja će komisija i u kakvom sastavu ocenjivati te udžbenike i to je bio jedan od mehanizama, kako je nama ovde predstavljeno, da se smanji korupcija. Sada će se ta imena znati. Da li će ti ljudi tako samo dati jednu izjavu i mi da budemo sigurni da oni neće biti izloženi, ako ništa drugo, makar pokušajima korupcije.

Ovaj zakon uvodi i dobru stvar – vraćanje udžbenika. Ali, tu ideju očigledno ministar nije imao ideje kako da razradi. Uvodi se taj termin i onda se kaže – sve dalje će propisati ministar. Da li će, ministre, ja vas sada pitam, da li makar imate ideju u glavi, da u taj proces praćenja udžbenika uključite učenike, roditelje? Da li je dovoljno i da li ćemo na pravi način obrazovati našu decu ako roditelji samo dovedu decu ispred škole, onda se okrenu i više ne znaju šta i kako ta deca rade u školi? Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, po običaju i načinu rada na koji ova Skupština radi u ovom i u prethodnim sazivima, opet imamo raspravu zakona koji nisu međusobno povezani, čija rešenja nisu uslovljena u zakonima, tako da smo danas trebali da imamo tri ministra ovde, u objedinjenoj raspravi pet zakona, koji ponavljam, nemaju veze i kao što smo mogli da čujemo i u uvodnom delu i obraćanju ministara, nikakve veze Zakon iz obrazovanja nemaju sa Zakonom o elektronskoj upravi ili sa Zakonom o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Ali, sada šta je tu je, pokušaću da kažem naše mišljenje o ovim zakonima. Naravno, zakoni vezani za obrazovanje došli su po starom dobrom običaju ove Vlade po hitnom postupku, bez dovoljno vremena da se poslanici upoznaju sa njima i bez dovoljno vremena da oslušnemo šta stručna javnost i građani imaju da kažu o ovim predlozima zakona.

To je posebno interesantno vezano za Zakon o udžbenicima, s obzirom da je ova Skupština, odnosno prethodni saziv, ali gotovo ista vladajuća većina, usvojila 2015. godine Zakon o udžbenicima. Tada su definisani određeni ciljevi. Ciljevi koji su tada postavljeni su bili da se obezbedi veća transparentnost kod odobravanja udžbenika uz smanjenje korupcije, obezbeđenje dostupnosti udžbenika za sve kategorije, kao i zaštita porodičnog budžeta. bio bi red da čujemo od ministra da li su i u kojoj meri ti ciljevi ostvareni, jer u obrazloženju Zakona čitajući, vidimo da ti ciljevi nisu ostvareni.

Ovde imamo navedeno nekoliko razloga zašto to nije ostvareno i šta nije tačno urađeno u skladu sa prethodnim zakonom koji su isti ljudi od kojih sada očekujemo da glasaju za ovaj zakon glasali pre nepune tri godine. Nisu doneti standardi i uputstva o njihovoj primeni za elektronski dodatak. Nisu na vreme u skladu sa članom 16. važećeg zakona nije bio objavljen javni poziv.

Lista odabranih udžbenika nije ni u prvoj ni u drugoj godini sprovođenja zakona nije objavljena do 31. decembra kako kaže ovde, ko je pisao obrazloženje pošto su rokovi i procedure nesprovodivi na način kojim je to zakonom propisano. Pa, čekajte ko je odgovoran što smo doneli zakon gde je nesprovodivo nešto da se uradi. Ko je odgovoran ministar? Mi imamo ovde jedan problem. Mi imamo ministre obrazovanja koji su u Vladi koji nisu, to čujemo, to se govori kao pohvalno, nisu članovi vladajuće stranke. Postavljam pitanje koju politiku onda ovde sprovode? Svoju ličnu ili politiku neke stranke koja ih je predložila? Da li onda postoji politika SNS vezano za obrazovanje, pa je onda određeni minisar sprovodi ili ovo zavisi od jednog do drugog ministra, dođe on sa nekom svojom agendom.

Da li vi sada dolazite sa rešenjima i kompletno menjate, ne izmene i dopune, nego kompletno menjate Zakon o udžbenicima, konstatujući da ovaj koji smo doneli pre dve godine nije primenjiv. Ko je za to odgovoran, pitam? Vi možete kažete naravno ministre, ja nisam bio tu, ali izvinite, ljudi koji treba da glasaju danas, bili su tu, doneli su ovaj zakon i danas ćemo slušati verovatno kako je ovaj zakon najbolje mogući, kako rešava sve probleme. A koja je garancije? Kako mi njima da verujemo kada sada na početku ove rasprave moramo da konstatujemo da zakon koji su oni izglasali nije dobar i dolazite vi sada sa novim rešenjem. Novim rešenjima ministre koji treba da ostvare iste ove ciljeve.

Kada sam krenuo da čitam obrazloženje zašto je potreban ovaj zakon izuzetno me je dirnula, mogu tako da kažem, početak. Vi govorite tu istorijski, se postavljate o celom procesu reforme obrazovanja od 2000. godine na ovamo. I, onda kažete, reforma je započeta 2002. godine i izmene koje su tada donete odnosile su se na demokratizaciju, decentralizaciju i depolitizaciju sistema obrazovanja. Tako glasi rečenica.

A šta mi sada 2018. godine možemo da konstatujemo? Da ništa od toga nije ostvareno, da je sve vraćeno unazad. Da je obrazovanje centralizovanije nego što je bilo tada. Da je obrazovanje manje demokratično nego što je bilo tada i da ne postoji depolitizacija, da su sve stvari urađene suprotno onim ciljevima postavljenim 2002. godine i što je u redu ako gledamo ko je tada bio na vlasti i sa kakvim je idejama želeo da menja Srbiju u odnosu na ono što imamo danas i koje stranke kako vide budućnost Srbije i uređenje društvenog i državnog uređenja Srbije. Mi donosimo sada, ovde imamo predloge novih zakona koji i dalje idu ka daljoj centralizaciji, ka daljoj politizaciji obrazovnog sistema bez bilo kakve demokratizacije.

Gospodine ministre, vi ovim zakonom o prosvetnoj inspekciji dobijate batinu sada. Batinu da radite u obrazovanju šta vam je volja. Vaše obrazloženje je da nema dovoljno prosvetnih inspektora. Prethodni zakon nije praktično omogućio gotovo nikome da postane prosvetni inspektor. A vi sada idete u potpuno drugu krajnost - može svako.

Koji su to uslovi definisani članom 6. Zakona o prosvetnoj inspekciji za izbor prosvetnog inspektora? Oni praktično ne postoje. Vi kažete – svako lice koje ima stečeno visoko obrazovanje, ima najmanje pet godina radnog iskustva i treba da položi državni ispit i ispit za inspektora. Da li mislite da su to dovoljni kriterijumi? Mi mislimo da apsolutno nisu dovoljni.

Generalno, da se još samo malo vratim na ovaj Zakon o udžbenicima, dobro je što se uvode digitalni udžbenici, što se to više razrađuje, to podržavamo i to je budućnost. Nadamo se da će se to što pre primeniti i da će digitalni udžbenici biti pristupačni, da će moći sva deca u Srbiji da svoje obrazovanje stiču na taj moderan način.

Ali, isto tako, svojim amandmanima, o kojima nažalost nećemo moći da raspravljamo jer se ponovo ovde u Skupštini ponavlja farsa sa podnošenjem amandmana, da ne bi mogli da diskutujemo o zakonima u pojedinostima, mi predlažemo besplatne udžbenike za sve, ministre. Ako Ustav kaže da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno, naše tumačenje je da je obaveza države da obezbedi svim đacima besplatne udžbenike. Mi mislimo da je to jedini put, jedini put da Srbija uspe da uhvati korak sa ostalim zemljama na svetu, jer, najveći potencijal koji ova zemlja ima su ljudi i najviše gde treba da ulažemo je obrazovanje.

Znači, taj trošak je minimalan kada poredimo sa troškovima raznih subvencija koje ova Vlada daje na razne projekte i postavlja se pitanje njihove isplativosti i koristi za razvoj ekonomije Srbije. Ali, to sada nije tema.

Nekoliko stvari o Zakonu o prosvetnoj inspekciji. Taj zakon, i sami ste rekli, je kratak. Ali, u njemu je najvažniji član 15. koji daje ovlašćenja prosvetnog inspektora i čini gotovo pola zakona. U njemu se navode ogromne nadležnosti, ali ostavljaju se jako široko definisane neke stvari. Recimo, evo, jedna od nadležnosti prosvetnog inspektora jeste da izrekne opomenu i naloži ili predloži mere i ostavi primereni rok za uklanjanje uočenih nezakonitosti. Šta to znači, ministre, primereni rok, mogli smo da vidimo, recimo, na raznim primerima, kada ste koristili vi u svom mandatu prosvetnu inspekciju da disciplinujete i smenite direktore nekih škola koji vam politički nisu bili po volji. Recimo, to je bilo u školi „Svetozar Miletić“ u Zemunu.

I ovo sada vama daje batinu, da dođete, da pošaljete inspektora u bilo koju školu i da koristeći ovako široko postavljene norme, primereni rok, da li je primereni rok 30 dana, 10 dana ili dva dana, i da na taj način izvršite uticaj, politički uticaj i smenite nekog direktora škole. Ja sam siguran da će se to dešavati, jer smo to već imali kao primer u prethodnom periodu.

Kad dalje gledate ovaj zakon, imate nadležnosti, gde se kaže da prosvetni inspektor ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja i vaspitanja, pa njegova ovlašćenja su – priprema ministru nadležnom za poslove obrazovanja predlog rešenja po žalbi protiv rešenja opštinske odnosno gradske uprave donetog u vršenju inspekcijskog nadzora. Znači, vi ste taj drugi stepen, odnosno taj neki prosvetni inspektor pri vašem ministarstvu, on će imati ta neka ovlašćenja i on će dalje, između ostalog, moći i da traži izveštaje i podatke o vršenju poverenih poslova inspekcijskog nadzora, da organizuje zajednički nadzor sa inspektorima i organima kojima je povereno vršenje inspekcijskog nadzora. Znači, taj neki budući inspektor ili ta osoba će imati ogromna ovlašćenja da vrši poslove onako kako vi želite.

Da li to sa iskustvom koje imamo garantuje decentralizaciju, depolitizaciju i demokratizaciju sistema obrazovanja? Ne. Ne, gospodine ministre i zato smo podneli amandmane. Nadamo se da ćete ih razmotriti. Nisu hvalospevi o Vladi, koje ćemo slušati u raspravi u pojedinostima, niti su amandmani – briše se, nego su amandmani koji pokušavaju da poprave suštinu ovih zakona. Nažalost, nećemo imati prilike mnogo da govorimo o njima.

Što se tiče nacionalnog okvira za kvalifikaciju, naša osnovna primedba je formiranje agencije. Vidim da ste i u ovoj raspravi do sada hvalili to rešenje. Ja moram da postavim pitanje. Naravno, ministre, vi niste bili i niste, kako kažete, član Srpske napredne stranke, ali kada je ta stranka pre šest godina dolazila na vlast, jedno od obećanja je bilo da će ukinuti najveći broj od 107 agencija koliko postoji u Republici Srbiji, da će ih svesti na najviše 20. Velika politička priča. Šest godina posle - da li je ukinuta i jedna agencija? Nije nijedna, ali evo je nova. Ovim zakonom nova i još u prošlosti je bilo novih agencija.

Kako mi to da razumemo? Kako mi da razumemo današnje osnivanje nove agencije sa političkom porukom – ukinućemo sve agencije u Srbiji? Mi vam pomažemo i predlažemo da umesto agencije, poslove koje im poveravate zakonom, to radi Savet za nacionalni okvir i kvalifikacije i sektorsko veće ministarstva. Takođe predlažemo i kriterijume za izbor članova ovih organa koje ste vi propustili da definišete predlogom zakona.

Sada nekoliko reči o Zakonu o elektronskoj upravi. Ja sam, recimo, tu očekivao više puta korišćenje izraza „efikasnost“, pošto je nekako čini mi se jedan od glavnih ciljeva donošenja Zakona o elektronskoj upravi upravo veća efikasnost. Ministar je za 12 minuta, govoreći o tom zakona, dva puta upotrebio reč „efikasnost“, dok ste, ministre, za zakone iz obrazovanja za sedam minuta uspeli isto dva puta da izgovorite reč „efikasnost“. Inače, vrlo volite tu reč, a meni jako smeta ta reč, jer ja od 100 problema koje imamo u obrazovanju, nekako tu efikasnost sigurno ne bih u prvih 50 stavio, a vi mnogo volite da pričate o efikasnosti u obrazovanju i ja se uvek naježim kada koristite tu reč.

Ja sam slušao ministra vezano za Zakon o elektronskoj upravi, ali nisam čuo gotovo ništa o tome šta ovaj zakon donosi, koja je to nova vrednost, novi cilj koji će ovaj zakon doneti? Šta ćemo u nekom roku dodatno i na koji način unaprediti život građana, poslovanje privrede i slično?

Slušali smo o primerima koji već sada postoje. Slušali smo o elektronskim građevinskim dozvolama. Slušali smo o elektronskom dnevniku, rekao je ministar da je krenuo u ne znam koliko škola i gradova. Slušali smo o elektronskom sistemu u zdravstvu, koji više ne radi nego što radi, da budemo iskreni, ali postoji. I ovde smo imali bivšu ministarku, sadašnju predsednicu Vlade kada je bila ministar pre vas, ona se hvalila izdavanjem elektronskih zdravstvenih knjižica koje su trebale da budu izdate, kako ona kaže, za maksimalno 60 dana. Prosečno su ljudi te knjižice čekali šest meseci. znači, toliko efikasno mi primenjujemo one mere koje Vlada donosi.

Ja se slažem, ovo je put kojim moramo da idemo. Nema drugog puta, naravno. Nećemo se vraćati u kameno doba, da u kamen klesamo odluke, ali šta je to novo? U kojim rokovima će se desiti po ovom zakonu?

Vi pričate o programu „Bebo, dobrodošla na svet“. Super, ali to već postoji. Kako će ovaj zakon to i u kom vremenskom periodu da poboljša? Ko je inspektor? Znači, konkretno nismo čuli ništa šta ovaj zakon donosi, nego o onome šta već postoji.

Na kraju, nažalost, potpredsednica Vlade nije tu da govori o, gospođa Mihajlović, da govori o Zakonu o nacionalnoj infrastrukturi, o geoprostornim podacima.

Ministar Ružić je pročitao, čini mi se, neko obrazloženje o važnosti tog zakona i to jeste zakon koji je važan, toliko evo je bio važan da u ovoj Skupštini gde i zakoni, kao što je ovaj iz obrazovanja, dođu-prođu, kao kroz protočni bojler, u roku od nekoliko dana. Ovaj zakon od jula prošle godine stoji u proceduri, sada je, evo, tek stavljen na dnevni red.

Kao jedna od stvari zbog kojih treba da se donese ovaj zakon je ispunjavanje nacionalnog programa za napredovanje Srbije na Duing biznis listi. Stvarno ne mogu da verujem da slušamo da Vlada ima program za napredovanje Srbije na Dunig biznis listi. Molio bih stvarno, ne znam da li to gospodine Ružiću vi možete, pošto gospođa Mihajlović nije tu, da nam objasnite kako ako Vlada ima i taj program i sve radi, ovde slušamo o toj Duing biznis listi već godinama, kako smo uspeli da vaš koalicioni partner Ramuš Haradinaj, sa vladom Kosova, Kosovo plasira na 40. mesto te Duing biznis liste, a da mi budemo tek 43?

Pitam vas da li je to lista na koju Srbija treba da se usredsredi ili je to ona lista koja kaže da je najveći broj ljudi ugroženih od siromaštva u Evropi u Srbiji, i da je na toj listi Srbija na prvom mestu? Šta ova Vlada radi da se Srbija pomeri sa tog mesta, da ne bude prva? Jer, sramno je što je Srbija danas prva na mestu na listi koja govori o broju ljudi ugroženih od siromaštva.

To bi trebalo da bude politika ove Vlade i fokus ove Vlade, ali nažalost nije. Hvala.