Mogu da kažem o čemu nećemo pričati danas. Molio bih vas da me pustite da završim rečenicu.

Nisam hteo da govorim, verovatno, o čemu nećemo pričati. Ono što ste vi mislili da ću da kažem…

I vi ste nešto zamislili i dali ste sebi za pravo da me prekinete, odnosno da mi dozvolite nešto da kažem, a ja sam hteo da govorim o tome da izveštaji sa ulica naših gradova i puteva izgledaju kao izveštaji sa fronta, da svaki dan imamo mrtve ljude, i to se ponavlja iz godine u godinu.

Hteo bih da govorim o tome na koji način će se država boriti protiv toga, a nisam hteo da govorim ono što ste vi mislili. Mislim da te tabloidne teme ne zaslužuju pažnju ovog doma, ali da postoje mnoge ozbiljne stvari o kojima bi ministar mogao da govori. Prekinuli ste me na jedan način koji nije zabeležen u parlamentarnoj prakse, gde nisam ništa ni rekao, a vi ste me već prekinuli. Dobro. Govoriću o zakonu.
Ima nekoliko stvari i dobro je što se one sada menjaju i preciznije definišu. Ono što je propušteno, čini mi se, jeste da ove prekršajne kazne nisu usaglašene sa Zakonom o prekršajima i ovaj raspon po našem amandmanu, o kome je i ministar govorio, od tri do 30 hiljada, dali smo jedan amandman da se usaglasi sa novim Zakonom o prekršajima, treba da iznosi od pet do 150 hiljada dinara.
Najvažnija tema o kojoj bih govorio je činjenica da se novim zakonom, odnosno Predlogom ovog zakona, definiše da će se samo od maloletnih lica, starijih od 12 godina, prilikom izdavanja pasoša uzimati biometrijski podaci, što do sada nije bilo definisano, nije postojala granica i postojala je različita praksa. Negde su deci i bebama uzimani biometrijski podaci, negde to nije bio slučaj.
Ono što smo mi, kao poslanička grupa, primetili i kroz jedan amandman tražili jeste da se oni podaci koji se sada nalaze u evidenciji MUP za putne isprave koje su do današnjeg dana, odnosno do dana stupanja zakona na snagu, ukoliko se ovako usvoji, obrišu. Na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove postavio sam pitanje šta je plan Ministarstva sa tim podacima? Odgovor je bio da se ti podaci čuvaju. U smislu zakona, samo čuvanje, pohranjivanje podataka smatra se obradom podataka, a obrada podataka dece mlađe od 12 godina je suprotno direktivi Evropskog parlamenta i saveta o zaštiti građana. Mislim da je u tom smislu potrebno prihvatiti naš amandman, kojim se nalaže Ministarstvu da te podatke obriše.
Svi smo svedoci i nešto je poslanica Gordana Čomić jutros govorila o tome da iz MUP često neki podaci izlaze, o raznim stvarima. Naša je bojazan da ukoliko ti podaci ostanu u nekoj bazi, u nekom trenutku mogu biti zloupotrebljeni. Zato tražimo da se ti podaci, koji su do sada prikupljani, oni jesu prikupljani sa važećim zakonom, koji važi danas i važiće dok ove izmene ne usvojimo, obrišu, jer ne vidimo nikakvu svrhu njihovog čuvanja.
Mislimo da se time dovodi u opasnost, otvara se mogućnost kršenja prava na privatnost maloletnih lica. S tim je važno i mišljenje Ombudsmana iz maja ove godine o zaštiti deteta, gde se navodi da obaveza organa javne vlasti da se dužnosti svih da obezbede zaštitu i privatnosti i ličnih podataka deteta. Ne vidim mu nikakav problem da se ovaj amandman usvoji i u skladu sa stavom ministarstva naša poslanička grupa će se u Danu za glasanje opredeliti da li ćemo podržati izmene ovih zakona ili ne.
Takođe, govorio je i ministar o tome, ove izmene regulišu još jedno pitanje, a to je pitanje diplomatskih i službenih pasoša lica kojima prestaje pravni osnov za posredovanje takvih dokumenata, a imali smo do sada praksu da jedan broj tih lica nije u skladu sa zakonom i pravilima vraćao ta dokumenta, nego je nastavio da ih koristi i sada se predviđa da ukoliko u roku od 60 dana od prestanka osnova za njihovo korišćenje ili izdavanje se ta dokumenta ne vrate ministarstvo može da poništi taj dokument.
Ono što je loše, čini mi se, što se nije išlo u izmene članova 9, 10. i 11. koje govore o izdavanju diplomatskog ili službenog pasoša, što se ne precizira zakonom ko može da ima diplomatske, a ko može da ima službeni pasoš. Pa, smo tako u javnosti čitali da bliža ili dalja rodbina najviših državnih funkcionera ima diplomatske pasoše koji su im izdati na osnovu diskrecionog prava ministra da izdaje ta dokumenta.
Onda smo čitali ili mogli da čujemo, ne postoji ni precizna evidencija ko sve ima te pasoše, ko ih je vratio, ko nije i mislim da je time što nismo išli na izmene zakona u ovom delu propuštena jedna prilika da se smanje diskreciona prava ministra spoljnih poslova koji i sada ima tu mogućnost. Izražavamo bojazan da sadašnji ministar spoljnih poslova, s obzirom na njegov običaj u prošlosti kada je bio ministar unutrašnjih poslova, kada je izdavao obične pasoše raznim uglednim manje ili više, ili ne znam po kom kriterijumu, ličnostima, sada ne krene da deli i ove diplomatske pasoše na isti način.
S obzirom da to nije bio predlog ovih izmena i dopuna mi nismo mogli tu da predložimo neka konkretna rešenja. Nadamo se da će i to doći na dnevni red.
U svakom slučaju, ovaj zakon će pomoći radu MUP-a i uvođenje većeg reda, razjasniće neke nejasnoće koje su postojale. Ali, smatramo da je ovo pitanje ličnih podataka maloletnih lica koje do sada postoje u evidenciji MUP-a, odnosno njihovo uništavanje je veoma bitno i ponavljam, u skladu sa stavom ministarstva vezano za naš amandman po ovom pitanju u Danu za glasanje ćemo se opredeliti za glasanje o ovom zakonu. Hvala.

Poštovana predsednice, u skladu sa članom 97. Poslovnika, predlažem da produžimo vreme rasprave za ove tri tačke dnevnog reda, koje smo upravo objedinili u jedinstvenu raspravu.
Generalno, svi su nam zakoni došli u petak popodne, sednica je zakazana, ne znam koliko je poslanika imalo prilike da ih pročita, ali u svakom slučaju, prvi zakon koji evo ima preko 260 strana i tačke 2. i 3. dnevnog reda nemaju ništa zajedničko, sem što je isti ministar, u ovom slučaju potpredsednik Vlade, određen da bude predstavnik Vlade. Mislim da bi produženjem vremena dali priliku poslanicima da kvalitetno raspravljaju o svim tačkama koje su predviđene objedinjavanjem dnevnog reda. Hvala.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku moram još jednom da izrazim protest što danas imamo raspravu o zakonima koje smo dobili u petak popodne, sednica koja je zakazana u petak po završetku novog radnog vremena državnih organa. Mislim da je mali broj poslanika bio u prilici da se upozna sa sadržinom zakona.

Čitajući razloge za hitan postupak nisam mogao da sagledam koji je to bio razlog za donošenje svih ovih zakona po hitnom postupku, naročito mi je interesantno kod ova druga dva zakona koja govore da je razlog za hitan postupak to što se zakonom utvrđuje nove regulatorno telo. Ne vidim šta je tu hitno, donošenjem jednog zakona kojim se utvrđuje to telo, onda se tako obrazlaže hitan postupak za donošenje drugog zakona.

Hoću da kažem da je to jedna loša praksa. Bojim se da ćemo se sa tom praksom suočavati dosta u narednim nedeljama koje su pred nama, s obzirom da se stalno najavljuju neki novi reformski zakoni koji nikako da stignu. To kažem pre svega zato što, ako krenemo o Zakonu o zaštiti potrošača, to je jedan zakon koji je pripreman još u mandatu prethodne Vlade. Znači, vođena je javna rasprava, sam ministar je rekao krajem prošle godine, odnosno u toku prošle godine.

O toj javnoj raspravi postoji neki trag, postoje mišljenja koja su tada učesnici rasprave davali na nacrt zakona. Ministarstvo je u jednom trenutku odlučilo i smatram da je to ispravno, pošto je trebalo veliki broj članova zakona promeniti, da se ide sa predlogom novog zakona. Onda je ministar rekao – vođena je javna rasprava, ali tako što smo se trudili da svi daju mišljenja. Znači, nije vođena prava javna rasprava, jeste, dobro. Ali, nismo uspeli da nađemo trag o toj javnoj raspravi u dokumentima kojima smo za ova dva dana, subotu i nedelju, mogli da priđemo, a to je preko interneta.

Mislim da je šteta što se nastavlja sa tom praksom, gde nije u skladu sa predlogom, odnosno sa ovim što je utvrđeno u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije, a to je da se o svim zakonima vodi javna rasprava. Mislim da to ovde nije bio slučaj i da je loše ako se sa tom praksom nastavi.

Sam ministar je rekao u svom izlaganju da je ovo četvrti zakon i da smo često bili u prilici da usvajamo rešenja koja postoje možda u evropskoj praksi, ali koja kod nas nisu uspela na pravi način da zažive, pa smo ih onda usklađivali sa našim realnim stanjem i sigurno da je ta oblast zaštite potrošača važna i dinamična i da ovo nije poslednji put kada će se ovaj zakon menjati. Sa te strane izmene su dobre, sve one koje omogućavaju veća prava potrošača, kao što rekoše kolege pre mene, svako od nas u toku dana mnogo puta se nađe u ulozi potrošača.

Ono što smatramo da je loše u ovom zakonu, nalazi se već na samom početku, član 3, koji govori da ovaj zakon reguliše odnos trgovca i potrošača, ali na način da se potrošač uzima u zaštitu, s obzirom da se on po pravilu nalazi u položaju ekonomske slabije strane. Onda kaže u sledećem stavu - na odnose koji nisu uređeni ovim zakonom primenjivaće se Zakon o obligacionim odnosima, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.

Mi smatramo da je to jedna loša odredba, jer time praktično mogu da se derogiraju sva prava koja ovaj zakon daje, pre svega u odnosu potrošača prema pružaocima usluga koje daju velika javna preduzeća, gde vi dolazite kao korisnik u situaciju da ne možete, recimo, treba da potpišete ugovor sa Elektrodistribucijom, recimo o pružanju usluga, gde vi nemate nikakva prava da menjate taj ugovor.

Smatramo da je loše ako taj zakon predvidi neke odredbe koje idu u korist pružaoca usluga. Nekim amandmanima smo probali da te stvari razjasnimo, odnosno da više ojačamo poziciju potrošača.

Imali smo ovih dana mnogi od nas, između ostalog i ja, imam dopis od Elektroprivrede, gde se traži da ja kao potrošač i potpisnik ugovora dođem i dam matični broj pod pretnjom da će mi se nešto desiti ako taj broj ne dam. Kada sam sklapao ugovor, sklopio sam ga, nisam mogao ništa da menjam. Tu izmenu koju je javno preduzeće smislilo da izmeni u sklapanju ugovora, mislim da ne može da se sprovede tako da se pretnjom meni kao potrošaču obraća i traži od mene da ja priđem, da pristupim, da odvojim svoje vreme da odem u neke kancelarije i tamo dam svoj matični broj. Mislim da takve stvari ne bi trebalo da se dešavaju i da ovaj ili neki drugi zakoni treba da zaštite potrošače u Srbiji.

Ono što takođe smatramo da nije dobro rešeno u ovom zakonu su velika diskreciona ovlašćenja ministarstva u odnosu na udruženja i saveze koja imaju svoju značajnu ulogu u Savetu potrošača, odnosno u Nacionalnom savetu, gde učestvuju predlogom zakona jednoj trećini članova daju, znači, predstavnici Saveta potrošača, koje ministarstvo pomaže i pospešuje njihov rad, vodi evidenciju, određuje i određena sredstva iz budžeta. Mislimo da taj odnos između udruženja i ministarstva više naginje ka tome da su udruženja u jednom zavisnom položaju u odnosu na ministarstvo, a onda se očekuje da ta udruženja kroz rad Nacionalnog saveta imaju kontrolnu funkciju.

Mislimo da je potrebno i predlagali smo kroz određena rešenja da se obezbedi veća neutralnost i nezavisnost udruženja i saveza u odnosu na ministarstvo.

U nekom trenutku u toku javne rasprave postojalo je rešenje koje je bilo predviđeno, da postoji centar za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Odustalo se u ovom rešenju zakona od toga. Bilo je različitih mišljenja. Sigurno je i to ministarstvo u obrazloženju govori, da je potrebno unaprediti vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, formiranje tela. U ovom slučaju se odustalo od centra. Formirano je neko telo u okviru ministarstva. Videćemo kakve će to posledica imati u budućnosti.

Da probam da iskoristim ovo vreme i da nešto kažem o ova druga dva predložena zakona koja su danas na dnevnom redu. Imali smo tu najavu kada je ova vlada izabrana, mada ta najava postoji već dve godine, da će se smanjiti broj agencija. Suština ovih izmena, pored usklađivanja sa Ustavom Zakona o elektronskim komunikacijama, je da se ukine Republička agencija za poštanske usluge i da se njene nadležnosti pripoje RATEL-u.

Ono što je i sam ministar rekao, da to neće doneti neke velike uštede u budžetu i činjenica je da se govori da će sve zaposlene i sva prava i obaveze usvajanjem ovih zakona u naredna tri meseca preuzeti RATEL. Postoji različita evropska praksa. Jedan broj zemalja ima agencije koje obavljaju ove dve uloge zajedno, kao što ćemo mi, ukoliko se ovi zakoni usvoje, imati, ali veći broj zemalja ima odvojene agencije. Pokazalo se da je to bila jedna dobra praksa. Ali, dobro, s obzirom da je politika Vlade da se smanjuje broj ministarstava, verujem da će usvajanjem ovih zakona to biti ostvareno. Nisam siguran, a i sam ministar je priznao da to neće doneti velike uštede.

Ono što je, čini mi se, najbitnije za građane, usvajanjem ovih izmena Zakona o elektronskim komunikacijama daju se Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija velika ovlašćenja, odnosno, ono sada preuzima završetak poslova oko digitalizacije TV signala i uvodi se jedan novi član, čuli smo malo o tome, koji daje Vladi pravo da utvrdi na koji način će pomoći socijalno ugroženim kategorijama da dođu u nabavku set-top-boksova, koji će omogućiti građanima da po prestanku emitovanja analognog signala mogu da nastave da gledaju, da primaju signal nacionalni emitera koji će se obavljati samo u digitalnom TV spektru.

Ono što stoji u obrazloženju jeste da je urađena jedna studija, mislim da to građani treba da znaju, da će ta podrška, u zavisnosti od model za koji se opredeli Vlada, koštati građane Srbije iz budžeta između tri miliona, 3,7 miliona evra, pa do 10,7, zavisi koliko široki broj korisnika će država rešiti da subvencioniše pri nabavci ovih boksova, koji otprilike koštaju nekih 10 evra.

Ono što nas zanima, pre svega, u ovom trenutku, šta je sve urađeno vezano za digitalizaciju TV signala? Ovde se govori o roku 17. juni 2015. godine, kao roku u kome taj proces treba da se završi. Taj rok u kome je trebalo to da se završi je već prošao. U planu su postojali mnogi rokovi koji su probijeni. Taj rok je rok kada analogni signal u Republici Srbiji mora biti ugašen. Ono što se zna je da, nažalost, nije urađeno u skladu sa dinamikom koja je planirana u poslednjih nekoliko godina, nije se uradilo dovoljno u digitalizaciji TV signala. Mi postavljamo i pitanje i izražavamo zabrinutost - da li će to u ovih godinu dana moći da se završi, s obzirom na jedan obiman deo posla i sredstva koja su potrebna da bi se to završilo?

Ono što građani treba da znaju jeste da će uvođenjem digitalnog signala televizije imati kvalitetniji signal i možda veći broj kanala na raspolaganju. Ono što je za državu važno i što je šteta što taj posao do sada nije završen je da se otvara jedan veliki resurs, oslobađa se digitalni spektar i otvara se mogućnost da država prihoduje. Neka procena je da država, kao što je Srbija može izdavanjem licenci, pre svega operaterima mobilne telefonije kojima je za uvođenje novih tehnologija potreban novi spektar, može da prihoduje između 50 i 100 miliona evra.

Zato apelujemo da se ovaj proces što pre završi. Naravno, već smo u kašnjenju i mislim da je veća opasnost da dođemo u situaciju da gašenjem analognih signala u junu sledeće godine jedan broj građana Republike Srbije ostane bez TV signala. Očekujemo da će nas ministarstvo u narednom periodu izveštavati o tome kako ovaj proces napreduje.

Takođe, postavlja se pitanje i nigde se o tome ne govori, a postoji u stručnoj javnosti rasprava, mislim da tu i nema dileme, o potrebi da se izradi nacionalna širokopojasna mreža da bi sve mreže sa kojima javna preduzeća u Srbiji trenutno raspolažu, i „Telekom“, Pošta, „Elekotroprivreda“ i „Železnice“ objedine, da to ostane resurs države preko koje bi se vršila komunikacija državnih organa, javnih preduzeća i da ne dođemo u situaciju da, posle najavljene prodaje „Telekoma“, celokupna komunikacija države ide kroz mrežu jednog privatnog operatera. Znamo svi da se tu postavlja uvek i pitanje bezbednosti države, a takođe i cene koja bi se u tom slučaju platila.

Naše pitanje je da li ministarstvo razmišlja u tom pravcu da se pre prodaje „Telekoma“ formira nacionalna širokopojasna mreža, koja će omogućiti kvalitetnu, brzu i nezavisnu komunikaciju državnih organa i javnih preduzeća u budućnosti?

Za ove zakone, kao poslanička grupa, nećemo glasati. Sačekaćemo izjašnjavanje ministarstva o amandmanima, ali moram da ponovim da ova praksa gde nemamo mogućnosti da izvršimo jedan širi krug konsultacija pre ove rasprave i da smo jedino upućeni na neka sopstvena znanja koja, moram da priznam, su limitirana iz svih ovih oblasti kojih se ovi zakoni tiču i koji će se ticati u budućnosti, a imamo ovako malo vremena, praktično dva neradna dana, da pročitamo ove zakone i da nešto o njima kažemo, napišemo neki amandman… Stavljeni smo u jednu poziciju da ne možemo da verujemo da su sva rešenja koja su predložena ovim zakonima optimalna i zbog toga nećemo podržati ova rešenja. Na početku, sačekaćemo i izjašnjenje ministra o amandmanima, pa ćemo se na kraju, kod konačnog glasanja, opredeliti da li ćemo glasati za ili protiv. Hvala.

Član 97. stav 3. predlog za produženje rasprave objedinjene. Danas smo usvojili  objedinjavanje rasprave tri izveštaja. Ta tri izveštaja zajedno imaju preko 500 strana i verujem da zbog važnosti i svega onoga što se nalazi u tim izveštajima zaslužuje  da ova Skupština posveti malo više vremena, te predlažem u skladu sa Poslovnikom da se produži vreme rasprave, odnosno duplira vreme rasprave. Hvala.

Poštovanje, gospodine predsedavajući, poštovani izvestioci po tački dnevnog reda, žao mi je što današnju raspravu vodimo po hitnom postupku. Moram da priznam da nisam imao prilike da do kraja pročitam sve izveštaje o kojima se danas raspravlja, s obzirom da smo u poslednjih, čini mi se, 48 sati obavešteni da će biti ova tema na dnevnom redu, iako su ti izveštaji tu već nekoliko meseci. Šteta je zato što su ovi izveštaji dobri i pokazuju na probleme koji postoje u našoj državi, problemi koji nisu od juče ili od danas, problemi za koje nije odgovorna samo ova Vlada, problemi postoje već duže vremena i koji se, kao što možemo videti iz ovih izveštaja, a i iz usmenih izlaganja, rešavaju. Polako, ali se rešavaju.
Mogu da se prisetim rasprave o ovim izveštajima pre nekoliko godina kada su političke uloge bile promenjene, pa sam bio deo vladajuće većine. Nije uvek bilo prijatno slušati i čitati ove izveštaje i tada razumeti ih kao jednu vrstu kritike. Mislim da je ta kritika korisna i da doprinosi da stanje u našoj zemlji bude bolje, da svim građanima bude bolje.
U tom smislu, mislim da je ova rasprava danas dobra. Vidimo pohvale izveštaja od strane poslanika iz vladajuće većine. Naravno, nama iz opozicije je kud i kamo lakše da hvalimo ove izveštaje i da ih samo za neke stvari, koje u političkom životu mogu da se iskoriste, koristimo.
Želeo bih da izbegnem politizaciju ovih izveštaja i da stvarno probamo da izvučemo neke dobre stvari iz ovoga, da svi zajedno obavežemo Vladu, mi smo onaj organ u državi koji daje Vladi neke instrukcije i da kontroliše taj rad, da ispravi neke nedostatke koji se nalaze u ovim izveštajima, a možda i neke oko kojih možemo da se složimo u ovoj diskusiji, kao i u diskusiji koja je vođena na odborima, gde se daju određeni zadaci Vladi šta se od Vlade očekuje da u narednom periodu uradi, kao i neki rokovi. Bilo bi dobro da se, ono što do sada nije bio slučaj, Vlada o tim rokovima izjasni, odnosno odradi neke poslove. Na kraju svakog zaključka stoji da u roku od šest meseci da izveštaj šta je urađeno po tim zaključcima, da dobijemo taj izveštaj za šest meseci i da raspravljamo o tome šta je Vlada sve uradila.
Najviše pažnje sam posvetio izveštaju Zaštitnika građana, jer on obuhvata sve sfere društva. Tu je dat jedan rendgenski snimak stanja u mnogim oblastima u našem društvu. Teško je sada izdvojiti … Sama struktura izveštaja, pošto sumnjam da su građani imali prilike da pogledaju, govori o tome šta je dobro urađeno od strane države, a onda se uočavaju određeni problemi koji nisu, pa se kroz taj konkretan primer obrazlaže i na kraju se daje predlog mera od strane Zaštitnika građana za poboljšanje položaja građana u odnosu na neku situaciju.
Ovaj izveštaj je podnet 15. marta i privukla mi je pažnju jedna stvar gde je Zaštitnik građana konstatovao da ne postoji, nisu doneti propisi da se reguliše postupak sanacije štete i dodele sredstava građanima za izgradnju i popravku stambenih objekata oštećenih u elementarnim nepogodama i drugim nesrećama. To je ono što danas mnoge građane zanima, koji su u ovim poplavama ostali bez celokupne svoje imovine, bez krova nad glavom. Čuli smo prošle nedelje, kada su bila pitanja Vladi, da neki zakonski propisi, po kojima se to radi, datiraju iz prošlog veka. Da smo možda ranije obratili pažnju na ovaj nedostatak, koji je uočio ombudsman, mogli bi efikasnije i kvalitetnije da rešavamo probleme desetina hiljada građana.
U tom smislu treba gledati i ostale preporuke koje se nalaze u ovom i u drugim izveštajima. Mislim, čini mi se da se tu svi slažemo, da je naša administracija ne reformisana i da je ona izvor mnogobrojnih problema građana. Iako iz izveštaja čujemo da je stanje na najvišem nivou, na nivou ministarstava dobro, da se odgovori uvek šalju, da se radi po preporukama Zaštitnika građana i Poverenika za informacije, to znamo svi, ali smo još jednom konstatovali da javna preduzeća apsolutno ne reaguju i ponašaju se, kao što neko reče, kao država u državi. Nadam se da će se to u narednom periodu promeniti. Očekujem od ove Vlade, kroz najavu reforme državne uprave, javnih preduzeća, da ćemo vrlo brzo videti efekat kroz ponašanje prema ovim institucijama.
Ovaj izveštaj govori o lošem stanju u medijima, o tabloidizaciji koja je zahvatila srpsku medijsku scenu, o tome da se podaci iz istraga potpuno nezakonito i neovlašćeno pronalaze u medijima na naslovnim stranama, da se na taj način plasiraju dezinformacija i poluinformacije, kao i da se to često koristi u političkom obračunu sa političkim neistomišljenicima. Ovo je posebno važno zato što smo mi ovde imali prilike o tome da govorimo, kao i da čitamo u nekim prethodnim izveštajima, ali na žalost ništa nije urađeno od strane države, pa onda takve iste stavove možemo da pročitamo u izveštaju Evropske komisije, kao i da njihov predstavnik u Beogradu otvoreno ponavlja iste rečenice koje se nalaze u izveštaju Zaštitnika građana.
Onda usledi, ovih dana smo imali tu priliku, i od jedne druge međunarodne organizacije, od OEBS-a takođe slična zamerka za stanje u medijima u RS i to postane tema političke debate, rasprave gde padnemo u vatru i daju se razne izjave. Po meni neprimereno reagovanje predsednika Vlade koji je onda kroz razgovor sa predstavnikom OEBS-a došao do zajedničkog stavi i do toga šta država treba da radi kada se upute ovakve zamerke. Ni ova zamerka, koja se nalazi ovde, nije nikome konkretno nekome iz Vlade i politici Vlade, nego konstatacija na jednu pojavu u društvu i državi, a za menjanje i iskorenjivanje te loše stvari je zadužena Vlada koja jedina ima nadležnosti i mehanizme da neke stvari uradi. U tom smislu se očekuje reakcija Vlade, a niko nije Vladu optužio za bilo kakvo nezakonito delovanje.
Ono što je možda mene lično najviše zabrinulo to je ono što smo čuli danas i od Zaštitnika građana i čini mi se u izlaganju Poverenika, a to je konstatacija da je danas u Srbiji nažalost politička volja i snaga političke volje iznad institucija. Mislim da to sve treba da nas zabrine jer u nekim situacijama ta politička volja pomera društvo napred, tera nas da pravimo bolje i demokratsko društvo, ako je ta politička volja dobra i pozitivna, a ako je neka drugačija onda društvo se kreće nazad i imamo posledice negativne. Kako je to izgledalo svi se sećamo 90-ih godina i stvari koje su se tada dešavale, a koje se meni lično, čini mi se, i danas ponavljaju.
Želim da i ova diskusija bude uz učešće svih poslanika vladajuće većine i čini mi se da je danas manje prisustvo nego uobičajeno najveće poslaničke grupe, ali to ne mora ništa da znači. Želim da nas sve zabrine ono što smo čuli od Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, po meni, tragičan podatak da je više od 40 žena u toku prethodne godine izgubilo živote kao žrtve porodičnog nasilja. Mislim da svi treba da se zamislimo nad tim brojem i da treba da uradimo sve što je u našoj moći da se to smanji. To su velike tragedije za čitave porodice, za decu, za roditelje i mislim da kao država treba da postavimo sebi cilj da u najkraćem roku se ova pojava, ona se nikada ne može iskoreniti, ali da se dramatično smanji ovaj broj, a mislim da je za državu Srbiju ovaj broj izgubljenih života prevelik i da nešto po tom pitanju mora dramatično da se uradi.
Ono što na kraju želim da kažem što nije bilo izlaganje i Zaštitnika građana i Poverenika za informacije i Poverenice za rodnu ravnopravnost jer nije njihovo da o tome na ovom plenumu danas govore, a to je pojava u prethodnih nekoliko dana gde je pod parolom da treba da se smanje troškovi države i budžeta izvršen jedan udar na ove institucije, da Zaštitniku građana nije omogućeno da produži ugovore sa 19 zaposlenih, da Povereniku za informacije i Zaštitniku se onemogućava ili se ograničava korišćenje vozila. Treba uvesti neke kriterijume na koji način se ti troškovi mogu smanjiti i sigurno da i tu postoji prostor jer svi moramo da štedimo i ovaj parlamenti i tu se svi slažemo i ove institucije, ali najviše Vlada, a čini mi se najviše javna preduzeća. Mislim da se to radilo na jedan loš način i da je poslata jedna loša poruka.
Ako vi za trećinu ili koliko Zaštitniku građana smanjite broj ljudi pod parolom štednje pa se onda daju i neke izjave kako on nema sluha da u vreme kada svi moramo da odreknemo nečega da bi pomogli najugroženijima izvrši jedna vrsta političkog ataka na tu instituciju, a onda u razgovoru sa premijerom se kaže da će sve biti u redu. Želim da verujem da ćemo ovaj problem prevazići, ali ne bih želeo da se svaki put kada ta tema dođe na dnevni red, a dolazi jednom godišnje po prirodi posla, ponavlja ovaj scenario i želim da verujem da nije ideja bila da se sada napravi pritisak na Zaštitnika građana kako bi se on možda drugačije ponašao u narednom periodu, da ne bi ponovo došao u nekom trenutku u ovu situaciju.
Naša poslanička grupa će podržati ove izveštaje. Smatramo da je rad na jačanju nezavisnih institucija dobar, potreban, da one, a bio sam svedok skoro od postojanja koliko je teško bilo prihvatiti njihovo postojanje, dati podršku i bio sam u poziciji da neke nalaze tih organa kao političaru u Vladi nisu uvek odgovarali, ali mislim da ne treba da gledamo kroz tu našu prizmu našeg političkog opredeljenja i da jedino cenimo rad na osnovu toga da li smo vlast ili opozicija nego da radimo na jačanju institucija jer nije slučajno da one postoje i, kao što su mnoge moje kolege rekle, u mnogo razvijenijim demokratijama i državama koje imaju mnogo dužu demokratsku tradiciju, jer uvek postoji ta tendencija države, da li su to neki organi ili pojedinci koji žele da zloupotrebe svoju poziciju i da umanje prava građana, a parlament kroz ove institucije, jačanjem njihove uloge i njihovih kapaciteta pomaže da se građani lakše izbore za svoja prava. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ja ću vas podsetiti da ste vi dužni da kada poslanik ukazuje na povredu Poslovnika poslaniku date reč.
(Predsedavajući: Molim vas da kažete koji član Poslovnika?)
Član 96. Poslovnika. Ja ću vas podsetiti da mi danas vodimo zajednički jedinstveni pretres o redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, redovnom godišnjem izveštaju Zaštitnika građana za 2013. godinu i izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka ličnosti u 2013. godini i predlogom zaključka Odbora za pravosuđe i ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.
Ovde je podsetnik, da ne bi gledali sada stenograme sa otvaranja rasprave. Jutros predsedavajuća, predsednica Skupštine je, kada je pročitala tri tačke dnevnog reda, izgovorila sledeću rečenicu – da li predstavnici predlagača žele reč i kao predlagaču, reč je dala prof. dr Neveni Petrušić, gospodinu Saši Jankoviću, gospodinu Rodoljubu Šabiću, a posle je pitala i predsednike odbora gospodina Mehu Omerovića i Petra Petrovića, da li žele reč?
Znači, da li je predsednica Skupštine povredila Poslovnik kada je predstavnicima ovih institucija kao predlagačima jutros dala reč, jer vi njima na kraju ovog zasedanja niste želeli da date reč, osporavajući da su oni predlagači dokumenta o kojima raspravlja Skupština?
Znači, neko je povredio Poslovnik. Da li je to bila predsednica parlamenta jutros ili ste to bili vi kada niste hteli da date reč i uveli nas u ovu neprijatnu situaciju da nam predsednici tri nezavisna tela izlaze sa Skupštine?
Ne znam koji je to telefonski poziv, šta se to desilo, koja je to izjava ovde nekog isprovocirala da vi povredite Poslovnik, potpuno nepotrebno. Imali smo jednu korektnu i kvalitetnu diskusiju ceo dan. Ne znam šta se to desilo da ste došli u ovu situaciju i povredili Poslovnik.

Član 96. Poslovnika. Ja ću vas podsetiti da mi danas vodimo zajednički jedinstveni pretres o redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, redovnom godišnjem izveštaju Zaštitnika građana za 2013. godinu i izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka ličnosti u 2013. godini i predlogom zaključka Odbora za pravosuđe i ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

Ovde je podsetnik, da ne bi gledali sada stenograme sa otvaranja rasprave. Jutros predsedavajuća, predsednica Skupštine je, kada je pročitala tri tačke dnevnog reda, izgovorila sledeću rečenicu – da li predstavnici predlagača žele reč i kao predlagaču, reč je dala prof. dr Neveni Petrušić, gospodinu Saši Jankoviću, gospodinu Rodoljubu Šabiću, a posle je pitala i predsednike odbora gospodina Mehu Omerovića i Petra Petrovića, da li žele reč?

Znači, da li je predsednica Skupštine povredila Poslovnik kada je predstavnicima ovih institucija kao predlagačima jutros dala reč, jer vi njima na kraju ovog zasedanja niste želeli da date reč, osporavajući da su oni predlagači dokumenta o kojima raspravlja Skupština?

Znači, neko je povredio Poslovnik. Da li je to bila predsednica parlamenta jutros ili ste to bili vi kada niste hteli da date reč i uveli nas u ovu neprijatnu situaciju da nam predsednici tri nezavisna tela izlaze sa Skupštine?

Ne znam koji je to telefonski poziv, šta se to desilo, koja je to izjava ovde nekog isprovocirala da vi povredite Poslovnik, potpuno nepotrebno. Imali smo jednu korektnu i kvalitetnu diskusiju ceo dan. Ne znam šta se to desilo da ste došli u ovu situaciju i povredili Poslovnik.

Poštovani predsedavajući, smatram da je povređen član 108. Poslovnika, koji govori u prvom stavu da o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, u vašem slučaju predsedavajući.
Kolega poslanik je ovde vama govorio šta treba da radite, ućutkivao poslanike i slao ih u šetnju. Mislim da je to apsolutno neprimereno raspravi i temi.
Molim vas da postupite po Poslovniku, jer ne može narodni poslanik vas da upućuje na koji način se održava red i da govori drugim narodnim poslanicima šta treba ili ne treba da rade u ovom parlamentu.
Molim vas da vodite računa o raspravi i o tome šta se govori. Očekujem da ćemo razgovarati još o poplavama u Srbiji i da ta rasprava neće ići u pravcu da će neko pokušavati na tome da povećava svoj političi rejting ili da smanjuje rejting nekom drugom, da ćemo imati poštovanje prema žrtvama poplava i prema šteti koja je naneta Republici Srbiji i da ćemo stvarno kada ta tema bude ovde, a čuli smo obećanje od premijera da će biti na dnevnom redu sednice parlamenta, odnosno da ćemo dobiti izveštaj, da ćemo dostojanstveno raspravljati, ali da ćemo do tog trenutka dostojanstveno raspravljati i nećemo zloupotrebljavati tu temu, što mi se čini da je u prethodnih nekoliko diskusija bio slučaj. Hvala vam.

Poštovana predsednice, predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, sigurno ono što će obeležiti izveštaje medija sa ovog našeg današnjeg zasedanja jeste konačno saznanje o broju žrtava koje su ove katastrofalne elementarne nepogode koje su zadesile Srbiju prethodnih dana odnele života. Želim baš zbog tih žrtava da se odgovorno ponašam i da raspravljamo danas i na ovoj sednici, ali i u narednom vremenu.           
Ovaj zakon o vanrednim situacijama donet 2009. godine, a od gospodina premijera sam pre neki dan, preko medija čuo da radimo po zakonima iz 70-ih godina. Ovaj ključni zakon ima sigurno podzakonskih i drugih zakona koji nisu usklađeni i trebalo bi o tome da razgovaramo.
Rekli ste da kažemo makar jedan deo zakona koji nije ispoštovan i evo ja ću da pročitam u članu 10. tačka 11. kaže – Vlada izveštava Narodnu skupštinu o vrsti i uzroku i razmerama vanrednih događaja i vanrednih situacija, o preduzetim merama i aktivnostima sistema zaštite i spašavanja i o procenama daljeg razvoja situacije.
Do danas se to nije desilo. Imate inicijativu da Vlada podnese izveštaj i da o tome razgovaramo. Danas su poslanička pitanja. Danas silom prilika govorimo o ovome. Očekujem da ćemo imati izveštaj i da ćemo imati posebnu sednicu, kao što traži naša poslanička grupa kako bi mogli da dobijemo konkretne odgovore na mnoga pitanja koje danas zbog malo vremena koje imamo na raspolaganju ne možemo da dobijemo. Da nema ove teme, mogli bi da razgovaramo o stanju u medijima, o maloj maturi, izborima na Kosovu, stanju državnih finansija. Ali, sve to u ovom trenutku pada u drugi plan i treba da razgovaramo o svemu onome što je Vlada radila.
U ovom zakonu govori se u načelu preventivne zaštite. Govori se o tome da se vanredna situacija proglašava odmah po saznanju za neposrednu opasnost od njenog nastupanja. Ako se ja dobro sećam, a mislim da je i premijer govorio o tome, danas na početku, 12. maja je bilo upozorenje Republičko hidrometerološkog zavoda. Noć 13. na 14. obilne padavine, 14. maja, već 13. su proglašene vanredne situacije u nekim gradovima, a tek 14. je država na teritoriji cele Republike proglasila vanrednu situaciju. Da li je to bilo blagovremeno? Da li se proglašenje vanredne situacije odmah po upozorenju Republičkog hidrometerološkog zavoda, da li su mogle da se spreče negativne posledice koje su se desile na teritoriji raznih opština, a naravno najozbiljnije na teritoriji Opštine Obrenovac?

Moja intervencija je bila u tom smeru da od vas čujemo obećanje da ćemo dobiti izveštaj i o njemu ovde raspravljati. Naravno, verujem da možda nije bilo ni vremena do ovog zasedanja, ali smo čuli razne izjave da možda nema potrebe da se o tome raspravlja i da treba da radimo i neke slične stvari. Neću, jer nemam dovoljno vremena da sada u ova tri minuta postavljam neka pitanja koja, verujem da će se naći u ovom izveštaju i koja ćemo, kada budemo razgovarali o tome, onda i detaljno analizirati i iznositi mišljenja, da li je sve što je rađeno, urađeno na najbolji mogući način ili su možda rađene neke stvari koje ja nisam uspeo da nađem u ovom zakonu, a to je, kako je moguće da se raspusti krizni štab jednog grada kada to jedino lokalna Skupština bira, gradonačelnik je po funkciji, odnosno predsednik opštine je šef kriznog štaba, a članove bira gradski, odnosno opštinski parlament.
Isto tako, svih ovih dana nisam mogao da čujem, šta se dešava sa civilnom zaštitom koja je glavni nosilac aktivnosti u situacijama kao što smo imali prethodnih dana, da li je jedan od razloga, ima u izjavama načelnika štaba za vanredne situacije da ima samo 1500 članova civilne zaštite, a ne 8000, jer nabavka opreme traje već godinu dana i uniformi i razna druga pitanja.
Vi ste rekli da se nikada nije radilo na prevenciji. Prethodnih nekoliko dana od režimskih medija, pošto je prvo krenulo u javnosti da se priča da je ovo bila opomena za narod, a onda da je za sve ovo kriv Bog, pa se onda ipak malo krenulo na traženje krivca na zemlji, ovde među nama, pa je tako i gospodin Tadić i Vlada koja je bila u njegovo vreme, pokušana da se okrivi, da je zloupotrebila kredit Svetske banke i da nije urađeno dovoljno na zaštiti od 2006, 2007. godine, kada smo posle poplava dobili određena sredstva.
Meni je žao što ministar za vanredne situacije, kao što ga nigde nije ni bilo u vanrednim situacijama, a sada ga nema ni u sali, kao bivši ministar građevine, kaže zašto nije završena obnova nasipa kod Šapca, a tamo ima negde 19 kilometara nasipa, od kredita koji je dobijem od Svetske banke, urađeno je nešto više od 17 kilometara, a 1,8 kilometara to nije, i to mesto je bilo najkritičnije na desnoj obali Save ovih dana i tu je vođena najveća bitka sa vodom, dok na ovom delu koji je urađen u tom periodu preventivno, nije bilo nikakvih problema i voda nijednog trenutka nije došla do džakova sa peskom, ali to nećemo moći da čujemo.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, suština ovog amandmana koji je praktično isti i u tekstu kolege Živkovića, Pavićevića i mene je da se produžava rok važećih vozačkih dozvola sa tri, koliko je predlagač ovog zakona predvideo, na pet godina. Ideja je bila da se omogući građanima koji imaju veće vozačke dozvole da one traju do isteka roka naznačenih na njima.
U obrazloženju za odbijanje ovog amandmana koji je Vlada poslala prvi deo govori o tome kako su vozačke dozvole na novim obrascima počele da se izdaju tek 2011. godine u januaru i da prihvatanjem ovog amandmana ne bi bio ispunjen cilj predlagača. Moram da se složim sa tom rečenicom, jer kada smo predlagali nismo imali tu informaciju od kog trenutka je počelo izdavanje novih vozačkih dozvola.
Onda dolazi jedna druga rečenica koja, ja smatram, apsolutno ne može da stoji u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana. Kaže – takođe veliki broj građana je u zakonskom roku zamenio vozačke dozvole na starim obrascima iako vreme na koje su izdate nije isteklo, te bi u tom smislu vozači koji su na vreme i revnosno izvršili svoje obaveze prihvatanjem amandmana bili stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na građane koji su to učinili.
Ako je ovo razlog za odbijanje amandmana onda isti ovaj razlog stoji i kao i razlog za neusvajanje ovog zakona, jer upravo mi sada, danas, ukoliko usvojimo ovaj zakon produžićemo rok za još tri godine i time ćemo staviti u neravnopravan položaj one ljude koji su do danas, u skladu sa zakonskom obavezom zamenili ta dokumenta. Znači, apsolutno je neprihvatljivo da ovo stoji kao rečenica kojom se obrazlaže odbijanje amandmana koje su podneli narodni poslanici. Tu pre svega mislim i na amandman gospodina Rističevića, koji možda na najbolji način nameru svih nas podnosioca ostvaruje, a to je da se jednostavno ukine, njegov amandman govori o tome da se ukine bilo koji rok za važenje starih vozačkih dozvola, odnosno da one važe do isteka datuma koji je naveden na njima.
Pričali smo nešto o tome i u načelnoj raspravi. Mislim da problem sa kojim smo se danas suočili, a to je da nisu svi građani, praktično jedna trećina građana nije zamenila vozačke dozvole, ne leži u problemu kapaciteta MUP-a da se izdaju nove vozačke dozvole. Čuli smo danas na odboru da MUP ima mogućnost 5.000 vozačkih dozvola na dan da uradi, znači za godinu dana to je milion i po. Ceo posao je bez velikih problema mogao i do sada da se uradi. Mislim da je problem u tome što građani smatraju, mislim da su oni u pravu, to sam naučio u odnosu na pre pet godina kada smo glasali za ovaj zakon, mislim da građani imaju pravo da im dokumenta važe do onog roka na koji im ih je organ izdao, da li je to pet ili deset godina, u ovom slučaju deset godina stoji na vozačkoj dozvoli. Mislim da nemamo pravo da tražimo od njih da pre isteka roka menjaju vozačke dozvole.
Bez obzira na aktivnosti koje MUP planira u naredne tri godine kako bi svi građani koji do sada to nisu uradili došli i zamenili vozačke dozvole, doći ćemo u situaciju za tri godine da ponovo jedan značajan broj građana neće uraditi taj posao i da ćemo za tri godine ponovo razgovarati o tome šta da radimo, da li da produžavamo rok, da li da kažnjavamo one građane koji to nisu uradili.
Pozivam vas da izbegnemo tu situaciju i da čujemo, da naučimo nešto od onoga što smo čuli od građana u prethodnom periodu kada smo imali zamene drugih dokumenata, a to je da oni traže i žele da imaju pravo da im dokumenti važe onoliko koliko je naznačeno, ne da ih država svakih nekoliko godina tera da ta dokumenta promene. Da prihvatite amandmane ove danas, znači da se produži važnost vozačkih dozvola na onoliko na koliko je naznačeno na njima traje i da jednostavno više o ovoj temi nikad u parlamentu ne razgovaramo. Hvala.

Žao mi je ako gospodin Rističević povuče ovaj amandman ja priznajem da je njegov amandman bolji od mog amandmana, jer bolje pogađa suštinu.
Takođe, priznajem, pošto sam 2009. godine bio jedan od poslanika nisam bio jedini u ovoj sali koji je glasao za ovaj zakon i za ovaj rok da smo tada pogrešili i ono što vas ja pozivam, to je da ne ponavljate tu grešku.
Znači, jedna od stvari zbog koje je ova Vlada izabrana i ima ovoliku podršku u parlamentu je upravo ta namera da promeni neke stvari u ovoj državi i da ne ponavlja ove greške koje su se dešavale u prošlosti.
Jedna od stvari gde smo mi grešili, tada je bilo je što nismo na najbolji način cenili odanost države prema građanima i ovde se radi upravo o tome, ne o tome da li će građani da poštuju zakon, nego kakve zakone država propisuje građanima.
Da li su oni, kakav je njihov karakter i da li skraćenje važenja važećih dokumenata je bilo na koji način opravdano. Znači, ovde se radi o vozačkoj dozvoli koje građani po našem mišljenju treba i mogu da koriste u roku koji je naznačen na onom obrascu, starom obrascu, roku koji je na tom obrascu izdat.
Smatram da smo pogrešili kada smo mislili da će građani uvideti sve prednosti izdavanja novih dozvola, njihove veće sigurnosti i mislim da smo dobili jasan odgovor šta oni misle o tome.
Govorili smo da nije bio tehnički problem da se ovaj posao završi, i do danas 5.000 vozačkih vozila dnevno za hiljadu i koliko dana, kolega je izračunao, da je prošlo u tri i po godine, izdali bi pet miliona vozačkih dozvola. Mislim da nije tehnički problem.
Mislim da jedan značajan broj građana doživljava ovu zemlju i traži da bude tretiran, ne kao podanici, traže da država, kao što oni poštuju svoje obaveze, plaćaju račune, porez i druge stvari, da i država se obaveže da poštuje ono na šta se ona obavezala, a u ovom slučaju da dokumenta važe na onaj rok koji je naznačen na tim dokumentima.
Kažem, jednu lošu praksu koju smo imali u prošlosti, dajte, ovo je prilika da promenimo.
Samo se bojim, verujem da ćemo biti u ovom sazivu i da ćemo za tri godine ponovo raspravljati o ovome i stvarno ne bih voleo da tada izađem i kažem vam, jesmo li vam rekli?
Mislim da je to loše za sve i upravo u tom novom duhu u kome bi trebalo da radimo, pozivam vas da glasate za amandmane i žao mi je ako gospodin Rističević povuče ovaj amandman, jer on najbolje odslikava nameru svih nas koji smo predlagali amandmane na ovaj zakon. Hvala.