Naravno, poštovani predsedavajući, da sam reagovao na tvrdnju da sam nekoga ubio ili priželjkivao nečije ubistvo. Za razliku od gospodina Babića u svojoj političkoj karijeri nikada nisam bio u političkoj organizaciji koja je priželjkivala bilo čiju smrt, a ne znam da li to on može da kaže. I ako se izvini on meni za takvu tvrdnju, da me nazove ubicom, sasvim sigurno ću mu se izviniti za ono što sam mu izgovorio.
Ja nemam možda tako tvrd obraz kao vi i ne dozvoljavam da me bilo ko optužuje da želim nečiju smrt, jer to nikada nisam radio, 25 godina koliko se bavim politikom. I ako neko takve laži i optužbe iznese za mene, naravno da ću da se branim na svaki mogući način. I, da li ću nekada da pređem granicu? Spreman sam i da snosim posledice takvoga čina, ali odđutati neću. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.
Poštovana ministarko, ceo ovaj član, u njemu se nalaze mnoge neodređene norme. Znači, u prvom stavu kažete – do postavljenja službenika na položaj u autonomnoj pokrajini u slučaju kada on nije postavljen i kada nije u mogućnosti da obavlja dužnost duže od 30 dana, organ nadležan za njegovo postavljenje može postaviti vršioca dužnosti. Dalje, veće može postaviti.
Znači, smatramo da nije dobro da u zakonu postoje ovako neodređene stvari, gde vi uvodite mogućnost za postavljanje vršioca dužnosti, a ne jasnu obavezu, jer ste rekli ako ne postoji načelnik, nije sproveden konkurs, ne može da obavlja funkciju u roku od 30 dana.
Ne znam zašto stoji „može“? Moralo bi da stoji „mora“. Mi smo tražili, nismo hteli da popravimo ovaj član, nego smo tražili njegovo brisanje iz želje da ukažemo da je potrebno jasno i to smo nekim amandmanima tamo dalje predlagali, definisane situacije vezane za sprovođenje konkursa, rokove i slične stvari.
Ovakve stvari kada stoje u zakonu sa ovim „može“, „ne može“, „hoće-neće“ su loše i ne unose pravnu sigurnost u pravni sistem Republike Srbije.
Mislimo da ako ovaj član ostane, a očigledno će ostati da je samo potvrda naše teze da ovaj zakon neće uvesti sigurnost i red, nego upravo će ostaviti voluntarizam i partijsko upravljanje u lokalnim samoupravama i autonomnoj pokrajini. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Poštovana ministarko, suština ovog amandmana je da kažem, manje više ista, odnosno da se doda novi stav koji definiše u kom roku konkurs mora da se raspiše, ali mnogo važnije u kom mora da se okonča. Vi ste sada govorili o tome i tu se ne slažemo načelno o načinu na koja radna mesta treba da se popunjavaju. Mi smo ranije tražili brisanje preuzimanja i premeštaja kao načina i generalno kroz ceo zakon smatramo da je raspisivanje internih i javnih konkursa način za popunjavanje svih radnim mesta za koje se ukaže potreba popunjavanja.
Ovaj zakon, s obzirom, i vi ste sami rekli, možda obrazloženje nije adekvatno, obrazloženje za ne prihvatanje ovog amandmana identično kao i za ovaj prethodni. Govorite da su jasno utvrđeni rokovi i postupak. Sada, ja sam čitao član 103. koji govori o izbornom postupku i tu ne postoji nikakva rok. Znači, postoji rok za podnošenje prijava, postoji rok za utvrđivanje liste za izbor, postoji rok neki za izbor kandidata, ali ovaj izborni postupak nije definisan, nijednim jednim rokom, što znači da ceo postupak može da traje neodređeno.
Naravno, vi ćete sada da nas ubeđujete i građane da će to efikasna uprava, karijerno upravljanje i svet to da radi u najbolje mogućem, idealnom svetu i da će sve to da izgleda lepo i krasno, ali naša je bojazan da neće. Mi smo zato stavili neki rok. Možda bi mogli da pričamo da li je realan, nije realan, da smo imali i vreme da ovaj zakone razmatramo ovako po ovoj skraćenoj proceduri dan za dan, da nešto o tome više razgovaramo, pa da vidimo da li je možda ovaj naš rok od 30 dana za okončanje realan ili nije realan. Ali, po ovom zakonu čitajući sve ove članove od 100. do 110. ne postoji jasna rok u kome konkurs mora da se okonča, a mi smo upravo stavljanjem odredbi u ove članove 93, 94. hteli i između ostalog da definišemo koliko postupak trajanja konkursa, odnosno za koliko vremena mora da se okonča. To zakon ne nudi i mi smatramo da je to loše.

Zarad istine, rok iz člana 105. govori rešenje o izboru kandidata sa liste je 15 dana, a prethodni član 104. govori po okončanom izbornom postupku, konkursna komisija u roku od 15 dana sastavlja listu, ali izborni postupak nije ograničen. Znači, može da traje neograničeno i to je loše i mi smo hteli da ceo ovaj postupak stavimo, u možda nerealnih 30 dana, ali vi ste izbegli da ceo postupak ograničite vremenski.
Postoje rokovi, postoji rok i u članu 102, ali ceo postupak, upravo zbog ovoga što u članu 103. nema roka može da bude neograničen. Možda se to neće dešavati, ali bi bolje bilo da ili je tu definisan, ili da je ceo postupak definisan u nekom roku, pa bi onda bilo suvišno definisati u članu 103.
Mi smo to upravo našim amandmanom hteli, da ceo postupak, ne ove pojedinačne faze, definišemo nekim vremenskim rokom.

Hvala, predsedavajući.
Član 107. govori o pravu na žalbu kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku. Stav 2. na koji smo intervenisali definiše uslove pod kojima kandidat može da izjavi žalbu žalbenoj komisiji. Vi ste kao predlagač, gospođo ministarka, predložili da može da se izjavi žalba ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku dogodile takve nepravilnosti koje su mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda.
Naš amandman je bio da se to izmeni i sada glasi da može da se izjavi žalba zbog nepravilnosti u izbornom postupku u pogledu ocene i sastavljanja liste kandidata i povrede pravila postupka. Mislimo da je ova definicija šira i da ostavlja mogućnost da se izjavi žalba, ne samo u slučaju izbora kandidata za koga se smatra da ne ispunjava uslove, nego ako je izabran kandidat koji ispunjava uslove, ali možda nije najbolji. Znači, mislimo da ste ne opravdano ograničili pravo na žalbu, suzili ovaj izbor. Po meni, po našem razmišljanju, da kažem, kandidat koji nije ispunio uslove u odnosu na nekoga ko ispunjava uslove je vrlo jasno kršenje celog postupka i sasvim sigurno razlog za obaranje konkursa.
Mislim da je u redu ostaviti mogućnost da se kandidat žali ako je više kandidata, koji svi ispunjavaju uslove, jedan od njih je izabran u nekom procesu, da se ostavi pravo na žalbu i na taj proces koji je između više kandidata koji ispunjavaju uslove, odredio jednog. Ovako, ovom definicijom, u takvim slučajevima nije moguće izjaviti žalbu. Mislimo da je naša definicija šira i da ostavlja veću mogućnost ulaganje žalbe.

Član 137. govori o težim povredama dužnosti i nabraja, ovde je pobrojano nekih 20 tačaka. Mi smo intervenisali u dve i moram da priznam da na neki način obrazloženje koje ste dali za neprihvatanje amandmana smatram uvredljivim. Uvredljivim zato što kažete da predstavljaju pogoršanje člana 137. Predloga zakona.
Mi smo praktično u nemogućoj misiji da u roku od jednog dana pripremimo amandmane na ovaj zakon, radeći nekoliko dana pre toga dan i noć u parlamentu na brojnim drugim zakonima, dali 34 amandmana na ovaj zakon od kojih nijedan nije prihvaćen, jer u ovo noćno doba se trudimo da ih obrazložimo i da vas ubedimo i mislim da je zasluživao i ovaj amandman kao i drugi, možda nekoliko više rečenica, obrazloženja, ne samo ovo što ste napisali.
Šta smo mi tražili da se obriše - u tački 2), vi ste stavili da je teža povreda discipline nezakonit rad, odnosno nezakonita izrada službene dokumentacije netačna ili na drugi način obrada iste. Na koji je to drugi način nepravilno? Mi smo tražili da se to obriše - i na drugi način nepravilna, jer ne znamo šta to znači. Može da bude nezakonita, netačna, ali šta znači - na drugi način nepravilna. To su te širene koje ovaj zakon ostavlja, možda u ovom slučaju i najmanje, ali u svakom slučaju štetno.
Druga naša intervencija u tački 15) gde se govori da je nedolično, nasilničko i uvredljivo ponašanje prema strankama i saradnicima teža povreda dužnosti. Mi smo stavili da se reč - saradnicima, zameni rečima - zaposlenima u smislu člana 3. ovog zakona, jer termin - saradnici se ne pojavljuje nigde u ovom zakonu. Onda može da se tumači kako god ko hoće. Šta znači saradnik? Mislimo da je potpuno jasno i bilo bi jasno da stoji ovako kako smo mi predložili zaposlenima, u smislu člana 3. ovog zakona, jer tamo se definiše ko su sve zaposleni u smislu ovog zakona.
Žao nam je što ste se na ovaj način odnosili prema našem radu. Mi ćemo ostati ovde do kraja da obrazložimo preostale amandmane, ali se takođe nadamo da posle izbora nećemo na ovaj način raditi, da vi nećete biti u prilici da ispred nove Vlade predlažete zakone. Hvala vam.

Poštovana predsednice, Predlog dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost je kratak, a radi se o tome da se hrana za bebe oporezuje poreskom stopom od 10% a ne poreskom stopom od 20%. Prošle godine, tokom celog jesenjeg zasedanja, tražio sam podršku poslanika da uvrstimo ovu tačku dnevnog reda i da usvajanjem ovakvog zakona da pokažemo da brinemo o tome kava će biti budućnost Srbije.
Činjenica je i to svi znamo da je u Srbiji iz godine u godinu sve lošija situacija sa natalitetom, a da je to jedan od razloga je u stvari težak ekonomski status mladih ljudi u Srbiji.
Činjenica je danas da je 30% mladih u Srbiji, živi ili u siromaštvu ili na granici siromaštva i činjenica je da se danas mladi u Srbiji, teško, 50% mladih je bez posla, a oni koji rade, rade za mali novac u nesigurnom radnom statusu zbog izmena zakona koji je ova Vlada u svom mandatu predložila i zbog svega toga se teže odlučuju na zasnivanje porodica.
Cilj nam je bio ovim zakonom da, koliko toliko olakšamo, ali da otvorimo debatu u tome ovde u parlamentu, koji bi trebao da osluškuje koji su to problemi građana i da predlaže rešenja za njih, a ne da budemo protočni bojler, koje dolaze neke inicijative Vlade, koje se, ne preko noći, nego tokom noći razmatraju i usvajaju i koje nemaju, ne donose nikakvu korist za građane Srbije.
Da je ova promena moguća, rekao je i ministar kada smo pokušali kroz raspravu izmena i dopuna Zakona o PDV, koji je Vlada predložila, dakle da kroz amandman izmenimo ovaj zakon, a on je to rekao da je to moguće da bi povećalo administriranje, ali da po njegovom mišljenju ne bi donelo preveliku uštedu.
Mislim da sadašnji način vraćanja PDV je mnogo komplikovan i da onemogućava veliki broj ljudi da ostvare uštede i samim tim ne olakšava život ljudi koji imaju malu decu i zato vas još jednom pozivam da usvojimo Predlog ovog zakona.
Molim vas da utvrdimo kvorum, pre početka glasanja.

Hvala poštovana predsednice.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, u ime poslaničke grupe Boris Tadić – SDS, ZZS, podneli smo krajem juna meseca prošle godine, kada su građani dobili poreska rešenja za 2015. godinu, uvećana za 20, 30, 80%, a u nekim slučajevima i nekoliko puta.
Sve ovo se dešava u vreme kada zbog smanjenja plata i penzija, rasta cena struje, akciza, ovo je bio još jedan udar na standard i na džep građana Srbije, sve u želji da nesposobna Vlada sakrije činjenicu da ne može da obezbedi punjenje budžeta na zdrav način, jačanjem ekonomije, nego jedini način vidi u tome da još više i još dublje zahvati iz džepova građana.
Tako su se dosetili da kroz izmene poreskih rešenja za 2015. godinu promene zone i time uvećaju rešenja za značajan deo procenta, a u nekim slučajevima krenuo je i obračun poreza na imovinu na zemljište, koje do sada nije bio oporezovan i to tumačeći odredbu zakona na pogrešan i po našem mišljenju štetan način za građane Srbije.
Naime, u Zakonu stoji da je neoporeziv deo zemljišta do 10 ari, a preko toga da se oporezuje. Poreska uprava je, tumačeći ovaj član Zakona, obračunala za parcele koje su veće od 10 ari i izdala poreska rešenja na celokupnu površinu.
Znači, ako je neko imao plac veličine 15 ari, Poreska uprava mu je obračunala vrednost poreza na imovinu za svih 15 ari.
Našom izmenom predlažemo, u nekoliko stvari koje predlažemo izmenama i dopunama ovog zakona je da se jasno kaže da je neoporeziv deo do 10 ari, odnosno da u slučajevima kada je površina zemljišta veća, da se oporezuje samo onaj deo koji je preko 10 ari.
Druga izmena je da porez na imovinu ne može da raste više od 7% na godišnjem nivou, odnosno da ne može da se desi ono što se desilo prošle godine, a to je da poreska rešenja budu veća i do nekoliko puta.
Naš predlog je da taj rast bude samo 7%, mada pitanje je danas ako slušamo hvale Vlade na fiskalnu situaciju…

Hvala poštovana predsednice.
Ja duboko verujem i verujem da će građani to na predstojećim izborima ceniti da je najlošiji zakon donet u ovom mandatu u poslednje dve godine, Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Time su preko 600 hiljada penzionera nezakonito, protivustavno i pre svega nepravedno kažnjeni od strane Aleksandra Vučića i njegove nesposobne Vlade i smanjene su im penzije od 10 do 25%, u nekim slučajevima i više.
(Zoran Babić, s mesta: A kome su smanjene?)
Ja vas molim poštovana predsednice da umirite gospodina Babića, koji ima očigledno neke probleme kada se ovde govori o štetočinskoj Vladi Aleksandra Vučića i da se suzdrži još malo…
(Zoran Babić, s mesta: Gore od Tadića ne postoji.)

Ja predstavnike većine ubeđujem u to, nažalost neuspešno, šest meseci, ali neću zbog toga da prestanem, ali vi imate obavezu da opomenete one koji iz klupa dobacuju.
Ono do čega je ovaj zakon doveo, to je da od daljih osiromašenja najugroženijih stanovnika naše zemlje doveo je do toga da veliki broj ljudi, a to je danas u Srbiji preko 650 njih danas živi u siromaštvu, da je 27% građana Srbije ugroženo od siromaštva…
(Zoran Babić, s mesta: Koliko ste vi otpustili?)
I sva ova buka i dobacivanja nepristojnih kolega neće promeniti tu sliku.
(Zoran Babić, s mesta: Hoće.)
Ta slika može da se menja na izborima koji nam predstoje time što se neće glasati za Aleksandra Vučića i štetočinsku Vladu koju je on predvodio prethodne dve godine.
Naš zakon predviđa da se penzije vrate na nivo pre usvajanja ovog zakona, a da se razlika koja nije isplažena u prethodnih 14-15 meseci kao javni dug pretvori u obveznice i isplati u najviše 12 mesečnih rata, počev od maja 2016. godine.
Kao moj poslednji argument vladajućoj većini da prihvati ovaj zakon pozivam vas da se setite obećanja predsednika Vlade sa početka mandata ove Vlade. Naime, one je rekao na kraju mandata ove Vlade penzije i plate biće veće nego ikada u prethodnom periodu. S obzirom da ako ne usvojimo Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o isplati penzija, ovo obećanje će biti neispunjeno i biće još jedno od stotina neispunjenih obećanja ove Vlade. Hvala.

Predsedavajući, smatram da ste svojim postupkom povredili član 87. Poslovnika koji govori o danima i radnom vremenu Skupštine. Naime, po pravilu, Skupština radi utorkom, sredom, četvrtkom od 10,00 do 18,00, stav 3. kaže radi posle 18,00 časova ako predsednik Narodne skupštine obavesti najkasnije do 16,00 časova tog dana, poslanike o razlozima za produženje rada.
Vi ste nastavak sednice, koju smo započeli u petak u 17,00 časova i završili negde posle ponoći, rano u subotu ujutru, zakazali za 17,00 časova u nedelju. Potpuno protivno članu 87. Poslovnika.
Razmišljao sam i pokušavao da shvatim koji je razlog, s obzirom da ste prošli put, kada smo celu noć raspravljali o amandmanima na Zakon o javnim preduzećima, rekli da je to bila odluka vas i vašeg kolega Arsića, da ste vi doneli tu odluku da se radi noću.
Ovaj Poslovnik, mislim, da vam ne daje toliko široka prava. Jedini razlog zbog kojeg je, shvatio sam da mi krećemo u ovo vreme sa ovom raspravom je što vi volite da gledate Oskara i čekate ovde sa nama …

Ja vas upoznajem sa razlozima, vi volite Oskara, ja vama dajem Oskara za najveću bahatost. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Poštovana ministarko, ovaj amandman je jedan od ključnih amandmana na Predlog zakona o platama zaposlenih, o sistemu plata, mada ta reč sistem, kao što sam govorio u načelnoj raspravi, uopšte ne oslikava suštinu ovog zakona.
Naš amandman je predvideo ono što vi niste, a to je da se ovaj zakon pozabavi platama u javnim preduzećima, platama u Narodnoj banci i platama zaposlenih u javnim medijskim servisima.
Javni sektor, u očima građana, pogrešno nekad čine sve ono što ste vi nabrojali u članu 1. jer se mešaju pojmovi državnih činovnika, nastavnika, lekara i svih ostalih koji su nabrojani i koji će po slovu ovog zakona, ukoliko ovako bude usvojen, u budućnosti imati smanjene plate, ali građani doživljavaju javna preduzeća kao deo tog sistema i najčešće kada se govori o nepravdama u razlikama u platama za iste poslove koji se obavljaju, prave se poređenja između plata u javnim preduzećima, ili u Narodnoj banci sa platama činovnika ili platama u školama.
Bez obzira što čitajući vaše obrazloženje, u stvari, prva rečenica kojom ste obrazložili neprihvatanje amandmana upravo objašnjava svu besmislenost ovog zakona, jer ste vi rekli da se ne prihvati iz razloga što je novi sistem plata zaposlenih u javnom sektoru zasnovan na delatnosti i prirodi poslova koje pruža administracija i javna služba, koji je do sada bio uređivan posebnim pravilima.
Znači, posebna pravila su postojala i do sada. To što vi niste bili u stanju da uvedete red dve godine i što sada sedamsto dana, pošto ste obećali da ćete neki posao završiti u sto dana, dolazite i pričate da ćete nešto uraditi, jednostavno nije istina, jer kada se čita ovaj zakon i kako budemo prelazili na dalje članove, mi ćemo videti gomilu podzakonskih akata i novih zakona i ponovo ćemo imati jednu šumu propisa koja neće uvesti red u ovu oblast.
A, oblast koja najviše zahteva red, a to su plate u javnim preduzećima, u Narodnoj banci ili u medijskom servisu, ovaj zakon ne tangira i očigledno neće tangirati ni jedan zakon koji ova nesposobna Vlada može da predloži.
Jedina dobra vest za građane Srbije je što su ovo poslednji dani ove nesposobne Vlade, što ćemo vrlo brzo imati izbore i vi i vaše kolege iz Vlade nećete više biti u prilici da predlažete ovako loše zakone. Hvala vam.

Upravo ova diskusija mislim da govori u prilog prihvatanja ovog amandmana, jer ako se na javna preduzeća iz budžeta Srbije troši 241 milijarda dinara, onda dajte da donesemo zakon da to uredimo, a ne da ostavljamo na volju ili nevolju ili znanje ili ne znanje direktora javnih preduzeća.
Videli smo u prethodne četiri godine od onih koji upravljaju javnim preduzećima da toga tamo nema. Videli smo u Narodnoj banci da kada se u državi donese odluka o smanjenju plata zaposlenih od 10%, penzija od 10, 15, 25%, da se u Narodnoj banci plate dižu.
Valjda su sve to razlozi da mi kao narodni poslanici ovde u Skupštini donesemo jedan zakon koji će ograničiti takvo neracionalno ponašanje u javnim preduzećima, da ne mogu javna preduzeća da imaju savetnike, direktori u javnim preduzećima da imaju savetnike koji nikada ne dolaze na posao, nego rade neke druge stvari u državi, a imaju i kola i telefon i sve drugo plaćeno.
Znači, nama je to u interesu i ako je to ideja sistema zakona, Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, onda mislimo da je tu mesto i javnim preduzećima, Narodnoj banci i medijskim servisima.
Celo ovo obrazloženje za neprihvatanje ovog amandmana praktično su sve argumenti za prihvatanje amandmana. Ne može da se kaže da Narodna banka posluje po pravilima korporativnog tržišnog i bankarskog poslovanja. To nije posao Narodne banke. Narodna banka nije na tržištu i ne može da posluje pod tim principima.
Tako da su sve ovo što sam mogao ovde pročitam, upravo razlozi za prihvatanje našeg amandmana. Hvala.

Pravo na repliku, molim vas, predsedavajući.