Hvala poštovana predsednice.
Gospodine ministre ovaj i sledeći član su novi u odnosu na Predlog zakona koji je Skupština usvojila 2013. godine, ali vrlo su sporni, prvo zato što otvaraju ogroman prostor za korupciju i sporni su zato što apsolutno ne odgovaraju zalaganju Vlade za tržišnu ekonomiju, za priču da je tržište ono što treba da određuje i da dominira privrednim životom Srbije.
A član 11. u delu čije smo mi brisanje tražili, dovodi u mogućnost da javna preduzeća mogu uz prethodnu saglasnost osnivača, kaže, da osnivaju društvo kapitala za obavljanje delatnosti koje nije delatnost od opšteg interesa.
Znači, bilo kakvo preduzeće, ako se usvoji ovaj član zakona, može da osnuje javno preduzeće. Za bilo koju delatnost. Znači, sve vreme zakon govori o tome da javna preduzeća treba da se bave poslovima od opšteg interesa i definiše se šta je to opšti interes, govorili smo o tome dosta večeras.
I sada, ovde se uvodi u jednoj rečenici, može da se osnuje društvo kapitala za obavljanje delatnosti koja nije delatnost opšteg interesa. Pa, šta to znači? Pa, gde je tu tržišna privreda? Pa, gde je tu da je privatni kapital najbolji, najefikasniji, da treba država da se povuče? A sad predviđate mogućnost da država osniva preduzeća, da se bavi bilo čime.
Gospodine ministre, ovo ne može da ostane u zakonu. A da ne govorim o vašem pisanom obrazloženju za ne prihvatanje ovog amandmana, koje govori opet, da se ne prihvata iz razloga što ne postoje obrazloženi razlozi za predloženi amandman. Postoje razlozi navedeni u nekoliko rečenica.
I, bezobrazno je da mi čitamo ovakva obrazloženja od strane Vlade, jer neko je uložio napor da u roku od manje od dva dana sedne napiše amandmane na ovaj zakon i da raspravlja o njima kad god, pa, evo i sad u 11,00 uveče.
Molim vas ministre, da objasnite koji su razlozi za neprihvatanje ovog amandmana, a mislim da će vam to biti mnogo teže i da vam je mnogo lakše da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Hvala, poštovana predsednice.
Gospodine ministre, naš amandman je da se član 12. obriše. Evo sada obrazloženja za koje vi kažete da ne postoji. Članom 12. je predviđeno da javno preduzeće može ulagati kapital u već osnovana društva kapitala uz prethodnu saglasnost osnivača.
Budući da član 12. ne precizira koja su to društva kapitala u koja se može ulagati kapital koja im je delatnost, osnivač i slične stvari, niti kriterijume transparentnosti ulaganja, kao ni cilj ulaganja. Ovaj član nosi visoki koruptivni rizik, te predlažemo njegovo brisanje.
Znači, napisano obrazloženje, razlozi za naš amandman. Naravno da nas vređa onda kada vi napišete da se amandman ne prihvata jer ne postoje obrazloženi razlozi za predloženi amandman.
Ne znam, i pravo da vam kažem, ako vas je moja malopređašnja diskusija povredila, pravo da vam kažem, nije mi krivo uopšte zbog toga. Jer mene povredi svaki put kada pogledam obrazloženje na 25 odbijenih amandmana koliko ste odbili moje poslaničke grupe.
Svako počinje istom rečenicom, kao da ništa nismo radili gospodine ministre. Mislim da to nije u redu.
Još jednom da ponovim, ovaj član predviđa ulaganje kapitala javnog preduzeća u već osnovana društva kapitala uz prethodnu saglasnost osnivača. Znajući kako razmišlja Vlada, kao osnivač, u ime osnivača Republike Srbije, pa naravno da se bojimo da će se ulagati u društva kapitala kumova, braće i ostalih, kako bi se vadili iz minusa.
Ogroman prostor za korupciju se ovim ostavlja. To vam je uostalom napisala i Agencija za borbu protiv korupcije u mišljenju na ovaj zakon. Ovo je loše i mora da se obriše iz zakona. Hvala vam.

Poštovana predsednice, gospodine ministre i vi i koleginica ste ovde govorili kaže – preduzeća se osnivaju radi pravljenja profita. Stalno ponavljate tu rečenicu. A, kako kaže zakon, ovaj član je prepisan iz starog zakona, kaže – ciljevi osnivanja javnog preduzeća; jer je to tema ovog zakona.
Znači - javna preduzeća osnivaju se i posluju radi; pa onda kaže – obezbeđivanja trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i redovnog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga, razvoj unapređivanja obavljanja delatnosti od opšteg interesa. Pod tri - obezbeđivanje tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i usklađenosti njegovog razvoja. Pa, pod četiri – sticanje dobiti.
Znači, mnoge druge stvari javna preduzeća imaju kao cilj zbog kojih se osnivaju, a ne pravljenje profita. I vi branite ovaj član da ostane da bi javna preduzeća ulagala u društvo, neka ne znamo čime će se baviti, ničim nije ograničeno i vi to pravdate pravljenjem profita.
Pa, evo ja ne znam, recimo, kladionice, one su profitabilne, jer to znači da će javna preduzeća da ulaze u kladionice i da ćete to da pravdate pravljenjem profita?
Da li je ovaj član korišćen kada je Srbija, odnosno Elektromreža Srbija kupila 10% akcija Elektromreže Crne Gore, krajem prošle godine?
(Zoran Babić, s mesta: Pa?)
Pa, jel napravila profit na tom poslu? Platila je akcije 95 centi, sledeći dan te akacije su vredele 84 centa. Jedan i po milion evra smo izgubili u jednom danu na tom poslu.
(Zoran Babić, s mesta: A danas?)
Danas su isto toliko, jer one su sve vreme 84, samo ih je Srbija platila 95. Koji su razlozi bili za taj posao? Gde je opšti interes? Gde je interes obezbeđivanja trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa u tom poslu, ili je to zbog interesa nekog privatnog, možda bio? Jer profita nije, videli smo da nije, jer su akcije vredele dan posle isto koliko i dan pre te transakcije, samo su tog dana vredele 10, 11% više. Koji je interes bio u tom poslu? Jer, opšteg interesa nije bilo.

Hvala.
Gospodine ministre, meni je vrlo interesantno vaše obrazloženje ovog člana, jer vi sada govorite kako se u praksi pokazalo da su neka javna preduzeća napravila dugove, pa su se onda ispumpavale pare, gasila itd. i vi sada to hoćete ovim članom zakona da sprečite.
Sada, pošto odgovornost u vođenju javnih preduzeća postoji oduvek u zakonu, pa mogu da čitam sada važeći zakon, koji je donela ova većina pre dve i po godine, kako je moguće da se to dešavalo a da niko nije odgovarao? Koja je onda garancija da se to sada neće dešavati? Vi pričate negde da se nešto dešava. Verovatno ima takvih slučajeva, naravno, ne mogu da kažem da nema, ali ko je za to odgovarao? Po zakonu koji važi, koji govori o tome ko odgovara za poslovanje javnih preduzeća, te norme su iste i u važećem zakonu i u ovome koji danas usvajamo, nema tu velikih promena, sem ako ne mislite, sada klimate glavom, ima promena. Šta, ima promena, neće biti izvršni odbor, sada neće postojati? Da li je to bio razlog da se uništavaju preduzeća? Nije, naravno.
Gospodine ministre, ta priča, mi vam ne verujemo, jer niste naveli primere da su odgovarali neki ljudi koji su to uradili. Gde je onda nama uverenje da se to neće usvajanjem ovog zakona ponovo dešavati?

Hvala, predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, član 21. bavi se prestankom mandata predsedniku i članovima nadzornog odbora i sada govori da mandat prestaje ostavkom ili razrešenjem. Onda se navode slučajevi kada se predsednik i članovi nadzornog odbora razrešavaju, da bi u pretposlednjem stavu bila ova odredba o kojoj smo sada govorili, da su predsednik i članovi nadzornog odbora kojima je prestao mandat dužni da vrše svoju dužnost do imenovanja novog nadzornog odbora, odnosno do imenovanja novog predsednika ili člana nadzornog odbora, a najduže šest meseci.
Mi smo predložili da se to promeni, tako što bi ovaj rok kojim bi posle prestanka mandata članovi, odnosno predsednik nadzornog odbora, ostali u tom telu, važio samo kada je prestanak mandata usled ostavke ili isteka perioda na koji su izabrani. Jer, nije logično da ako osnivač donese odluku da se razreši neki član nadzornog odbora, ne imenuje drugog, ne znamo, opet iz nekog razloga možda ne imenuje drugog, a razrešeni su zato što, ne znam, nešto nisu uradili od ovih prethodnih tačaka koje govori ovaj član, kako sada oni da ostanu i dalje u mandatu?
Znači, mi smatramo da ovaj produžetak može da se desi samo kada daju ostavku ili istekne period na koji su imenovani. To je jedna izmena. Druga izmena je da ovaj rok može da traje, ne šest meseci, nego 60 dana. Mislim da se mi olako gađamo tim mesecima, danima, pa onda se setimo da možemo nešto da polovimo, da ne moramo nešto da uradimo u nekom vremenu. Mislim da ako hoćemo da napravimo i da uvedemo red u zemlju, onda je ovaj rok od 60 dana koji smo mi predložili primeren.
Samo ću da podsetim na poslanike kojima, vidim, u raspravi smetaju slična obrazloženja na pojedine amandmane koje su dali na ovaj predlog zakona, da pogledaju obrazloženja Vlade na neprihvatanje amandmana, koja su ista. Bez obzira šta piše u amandmanu, nama Vlada odgovara kako se amandman ne prihvata iz razloga što ne postoje obrazloženi razlozi za predloženi amandman, što je uvreda, jer obrazloženje postoji za svaki amandman. Onda kaže takođe - predložena odredba bi narušila celovitost uređenja predmetne materije utvrđene Predlogom zakona.
Znači, ako ste dosledni, pa vam smeta, onda molim vas da vam smeta i ovo obrazloženje, isto 245 puta napisano od starne predlagača zakona. Hvala.

Znači, prekršili ste član 101. Poslovnika koji govori da predsednik Skupštine može da prekine Skupštinu radi održavanja nove sednice Skupštine, uz obavezu da obrazloži prekid i da je predsednik Narodne skupštine, kaže dalje, obaveštava narodne poslanike o nastavku sednice.
Znači, vi ste uveli ovde praksu da u nekom trenutku kada vi imate utisak da ne možete da održite red na sednici kažete da određujete pauzu, bez da obavestite narodne poslanike do kada ta pauza traje. Da li ona traje do nekog vremena ili neko vreme, minuti, sati u pitanju kako god. Vi morate kada kažete da određujete pauzu da kažete koliko će ta pauza da traje, a ne da izgovorite određujem pauzu i da nastavite posle deset sekundi rad sednice.
Molim vas, da sa tom praksom prestanete, jer ona ne postoji u Poslovniku Skupštine, ne daje vam Poslovnik to pravo, daje vam pravo da prekinete, ali morate da kažete koliko će trajati ta pauza, jer mi na ovaj način ne možemo da radimo. To nije rešenje za vašu nesposobnost da vodite sednice Narodne skupštine.
Znači, pročitajte Poslovnik i vidite da morate da nam kažete koliko pauza traje, jer jedino takve pauze imaju smisla i mogu da se određuju u skladu sa Poslovnikom.

Hvala.
Član 25. se bavi propisivanjem uslova za izbor direktora javnog preduzeća. Jedna od stvari koja je pridobila i veliku medijsku pažnju je odredba tačka 7. u stavu 1. koji kaže da nije član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke.
To je najavljivano kao novina koja će sada da dovede do depolitizacije upravljanja javnih preduzeća. Onda ja pogledam stari zakon, član 22. tačka 5. kaže, isto se govori o uslovima za izbor direktora, i kaže da nije član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke. Ja bih sada voleo da shvatim razliku. Nema razlike. Pa, kako je onda predsednik PUPS direktor Pošte? Kako je gospodin Bajatović, potpredsednik SPS, direktor „Srbijagasa“? Da li su se poštovali zakoni, zakon donet 2013. godine?
(Zoran Babić, s mesta: A šta je bilo 2008. godine?)
Gospodine Arsiću, molim vas da primirite poslanike da mi ne dobacuju.
Da li se poštuje? Ovaj zakon važi, gospodine ministre, i ne poštuje se. I vi sad kažete – poštovaćemo ovaj novi zakon. Pa, kako da vam verujemo? Koja je ovo laž u moru laži? Sad mi treba da verujemo da će ovo da se poštuje, a nije se poštovalo do danas.
Mi smo predložili da stoji da direktor ne može da bude član političke stranke, niti da obavlja funkciju organa političke stranke. Vi ste, odbijajući naš amandman, rekli da se amandman ne prihvata iz razloga što se rešenjem iz Predloga zakona postiže cilj, a to je depolitizacija javnih preduzeća. Jeste li ovako ostvarili cilj, poštujući do sada istu tačku zakona koja postoji? Kako mislite da vam neko veruje da će se to sada poštovati?
Ja mislim da građani Srbije treba da znaju da je ovaj zakon još jedna obmana Vlade i cela ta priča o departizaciji, profesionalizaciji je jedna velika obmana, jer ovaj zakon kaže, između ostalog, u ovom članu kaže – direktor treba da ima stečeno visoko obrazovanje. Pa, pola SNS direktora ne može da prođe ovo, oni ljudi nisu stekli obrazovanje, oni su kupili diplome. Stekli obrazovanje znači išli školovali se. Znači, ovo će da diskvalifikuje ceo Džon Nezbit univerzitet i slične. Tamo niko ne stiče obrazovanje, kupuje se.

Replika.

Replika.

Replika, na izlaganje gospodina Babića.

To me je vrlo uvredilo.

Da.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Nisam imao, moram da priznati, puno vremena da se posvetim, našao sam jednog poslanika SNS u Upravnom odboru Pošte, a tu farsu sa ostavkama gledamo već godinu i po dana sa predsednikom RIK-a, koji je posle te velike inicijative SNS poslao ostavku u Skupštinu 20 i nekog avgusta te 2014. godine, a koja do dana današnjeg, 24. februara 2016. godine, nije stavljena na dnevni red. Ako raspišemo izbore, odnosno predsednik Republike, u skladu sa Ustavom, bez da se promeni predsednik RIK-a, mi ćemo imati predsednika RIK-a, koji je između ostalog i direktor Sekretarijata za zakonodavstvo Vlade, profesor na univerzitetu, u nekim upravnim odborima, ne znam da li se od svega toga gde akumulirao, u ostavci. Postaviće se pitanje legitimiteta izbora koji treba da se održe za dva meseca, a odgovornost biće na neodgovornoj politici SNS, a ne ni na kome drugome.
Ja se na SNS, hvala bogu, nikada ugledati neću.

Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, mi smo tražili da se u članu 29. osim rečenice direktor i izvršni direktor imaju pravo na zaradu ceo ostali deo obriše. To je ovaj deo, čuli smo sada, vezan za stimulaciju, za način na koji se ta stimulacija određuje, ko je određuje, kako se određuje. Ova odredba takođe nije nova, ona postoji i u starom zakonu, član 24. govori o mogućnosti isplate stimulacija, takođe predviđa da će podzakonskim aktom Vlada utvrditi uslove i kriterijume za utvrđivanje i visinu stimulacija.
Nisam uspeo, gospodine ministre, da nađem tu uredbu, ne znam da li ona postoji. Ono što je zanimljivo u završnim odredbama ovog zakona nigde se ne spominje rok za donošenje ovog podzakonskog akta. Pitam vas, kada i da li mislite uopšte da donosite, jer čuli smo i znao svi da Vlada pod politikom štednje je smanjila plate i penzije, a sada hoće direktore da nagradi i partijske izvršne direktore da nagradi nekim stimulacijama na osnovu kriterijuma koje će sama Vlada da odredi. Pa, tamo će verovatno da stoji da braća, kumovi i ostali mogu da dobijaju nagrade, mogu da troše pare kako god hoće, ali da neki drugi to neće moći.
Takođe, ovaj zakon je nejasan, jer nije jasno da li će kriterijume Vlada odrediti za sva javna preduzeća i za ona koja je osnivač Republika Srbija, ali i za ona koja je osnivač autonomna pokrajina, odnosno lokalne samouprave.
Tako da mi smatramo da je ovaj član nejasno napisan, da je konfuzan, da nije u skladu sa politikom Vlade, merama ekonomske štednje i da zato ceo ovaj deo o stimulaciji treba obrisati. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, pozivam vas da po članu 27. obavljate dužnost predsedavajućeg, odnosno predsednika Skupštine, kako kaže član 27. i starate se o poštovanju ovog Poslovnika.

Za ovu raspravu su od Vlade određena četiri ministra, pročitala je predsednica na početku ove rasprave, i ako gospodin Sertić ne može sve vreme da izdrži ovde, ja mogu to da razumem, može da dođe i neki drugi ministar, gospodin Vujović, gospodin Lončar, gospodin Rasim Ljajić, on se nije pojavio nijednom.

Molim vas da obezbedite da vodimo raspravu uz prisustvo nekog od ministara ovlašćenih da prate ovu diskusiju o ovom važnom zakonu. Ja sam vas upozorio danas na početku rasprave da ova rasprava neće imati smisla, ovo je važan zakon i mi raspravljamo u pola pet ujutru, na potpuno neprimeren način, s obzirom na važnost ovog zakona. Iz vašeg kukavičkog straha od toga da uđemo u ovo zasedanje u četvrtak, kako bi Vlada na čelu sa premijerom došla ovde i odgovorila na neka pitanja.