Samo mi kažite da sam udaljen sa sednice.

Samo kažite, izrecite mi meru udaljenja da znam.

Samo da čujem da mi kaže…

Poštovana predsednice, prva moja primedba je vezana za član 86. stav 2. Poslovnika koji kaže – sednica Narodne skupštine može se sazvati i u roku kraćem od roka iz stava 1. ovog člana, a taj rok govori o najmanje sedam dana, pri čemu je predsednik Narodne skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Vi ste sazvali ovu sednicu u subotu, 19-og u popodnevnim časovima za ponedeljak u 10 časova sa 73 tačke dnevnog reda od kojih je 70 po hitnom postupku. I, apsolutno nijednom jednom rečju na početku ove sednice, u skladu sa ovim stavom Poslovnika, niste obrazložili razloge za hitan postupak i razloge zbog kojih ste u ovako kratkom roku sazvali sednicu.
Jedini razlog koji mogu da razumem je da se nešto sakrije i da se onemoguće narodni poslanici da u punom kapacitetu raspravljaju o svim odlukama koje su predložene za današnju sednicu, a to je izbor javnih tužilaca i preko 20 zakona od kojih neki sigurno izazivaju veliku pažnju građana.
Ja ću samo za kraj da citiram šta je ovde pre nepune dve nedelje evropski komesar Han rekao – Skupština je forum u kojem se reforme razmatraju, preispituju, diskutuju, ali na kraju donose i odluke. U tom smislu, hitan postupak bi trebalo koristiti samo u zaista hitnim slučajevima i potpuno opravdanim izuzecima.
Ja bih želeo da čujem koji su to opravdani izuzeci, kao i što bih voleo da čujem zašto danas 22 minuta posle deset sati smo tek počeli sednicu. Hvala.

Hvala predsedavajuća.
Poštovane kolege poslanici, od 1. oktobra na početku svake sednice redovnog zasedanja u ime poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska strana,ZS,ZS pokušavamo da stavimo u dnevni red Zakon o prestanku važenja Zakona o privremenom utvrđivanju načina isplate penzija.
Motiv za podnošenje ovakvog Predloga zakona je to što smatramo da je metod fiskalne konsolidacije kome je pribegla Vlada pre više od godinu dana nepravedan, zato što sav teret štednje stavlja i prebacuje na leđa građana, a država se ne odriče nijednog svog troška. Naprotiv, troškovi države kada se pogleda realizacija budžeta za 2015. godinu su narasli. Jedino smanjenje koje je napravljeno je smanjenje zbog manjeg transfera za isplatu penzija, kao i umanjenje za isplatu zarada zaposlenima u državnoj upravi.
Država nastavlja da troši na posebne usluge po ugovoru potpuno netransparentno nekih 50 milijardi dinara. Samo za narednu godinu je predviđeno da se potroši po tom osnovu preko 400 mesta u budžetu. Mogli smo da vidimo da će se na specijalizovane usluge i usluge po ugovoru trošiti novac. To je više nego duplo nego što je Vlada „uštedela“, tako što je umanjila određenom broju penzionera njihove penzije zarađene pošteno, četrdesetogodišnjim radom.
Ono što je dodatno obespokojavajuće za te građane Srbije je činjenica i danas da će država preuzeti dug „Srbijagasa“ nastao u prethodnim godinama u iznosu blizu 200 miliona evra. Znači, otprilike onolika suma za koliko će se uštedeti tako što će biti umanjene i u 2016. godini penzije. Smatramo da treba da se prekine sa ovom lošom politikom. Smatramo da je ona štetna po više osnova, time što su građani kojima su umanjene penzije životno ugroženi zbog takve situacije, ali i zbog činjenice da će pre ili kasnije, verujem, biti utvrđeno da je Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija protivustavan i protivzakonit i da će država dug koji je nastao po ovom osnovu morati kad-tad da isplati.
Zato vas pozivam da što pre stavimo van snage ovaj štetan zakon. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Kolege poslanici, i ovaj zakon od 1. oktobra na početku svake sednice redovnog zasedanja u ime poslaničke grupe Boris Tadić-Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, pokušavamo da stavimo na dnevni red. Predlog zakona uputili smo Skupštini još krajem juna meseca kada su poreska rešenja za 2015. godinu krenula da stižu građanima RS, a bila su uvećana za 20, 30, 40, u nekim slučajevima i nekoliko puta veća nego što su bila za prethodnu godinu.
Vlada je to, odnosno nadležni organi lokalnih samouprava su obrazlagali to zakonskom mogućnošću da se promene zone na osnovu kojih se utvrđuje vrednost objekta na koji se plaća poreza, kao i činjenicom da se po prvi put obračunavao i porez na pravo svojine zemljišta.
Naš predlog ima nekoliko izmena vezano za pravo na zemljište, svojine na zemljištu. Smatramo da jasno treba da se promeni u zakonu da se porez naplaćuje na razliku površine veće od 10 ari, tako što se površina do 10 ari ne oporezuje.
Naime, u sadašnjem Predlogu zakona napisano je da se površina do 10 ari ne oporezuje, a da se površina preko 10 ari oporezuje, a naš predlog je da se oporezuje samo razlika. Zbog ovakvog tumačenja zakona poreska rešenja građanima Srbije koji su dobili rešenja da plaćaju porez na zemljište su ogromna i mnogi od njih su dovedeni u situaciju da ne mogu da plate i da im se sada zbog neplaćanja poreza preti oduzimanjem imovine.
Druga stvar koju tražimo da se promeni je način obračuna poreza na pravo svojine na zgradi ili stanu, tako što bi se neoporezivim smatralo 25 kvadrata po članu domaćinstva. Smatramo da je to primereno situaciji u Srbiji, da najveći broj građana živi u objektima, odnosno stanovima ili kućama koje su u proseku do 25 po članu domaćinstva ili ako kažemo da jedna prosečna porodica ima četiri člana, to je sto kvadrata i smatramo da to treba da bude osnova za neoporezivi deo i da se kvadratura preko toga oporezuje.
Poslednja važna stvar je da se u budućnosti porez na imovinu ne može povećavati za više od 7% godišnje kako ne bi došli u situaciju kao ove godine kada su poreska rešenja bila i po nekoliko puta veća u odnosu na 2014. godinu. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Poštovani kolege narodni poslanici, verujem da u ovih devet puta koliko sam pokušavao da stavim u ime poslaničke grupe Boris Tadić-Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, Predlog zakona o dopunama Zakona na dodatu vrednost da znate o kakvom predlogu izmene se radi.
Naime, naša ideja je da se hrana za bebe oporezuje posebnom poreskom stopom koja u Srbiji iznosi 10%, a ne 20%. Imali smo priliku kada je Vlada menjala Zakon o PDV da raspravljamo kroz formu amandmana koji smo tada dali o ovome i ministar je tada rekao da on ne misli da je to nemoguće, neostvarivo i da ne bi bilo velikih ušteda i da bi se samo povećala administracija kod oslobađanja od ovog poreza, kao i da bi se otvorila mogućnost za eventualne zloupotrebe.
Danas na dnevnom redu izglasali ste to da je potrebno po hitnom postupku da se stavi na ovu tačku i izmene i dopune Zakona o republičkim administrativnim taksama. Suština tog zakona je predlog čiji je inicijator MUP da se za prijavu za prebivalište novorođenog deteta ne plaća taksa u vrednosti od 300 dinara i to je dobar predlog. Mi ćemo glasati i podržati taj predlog.
Naravno, verujem da će obrazloženje biti da ćemo time pomoći da se težak materijalni položaj mladih ljudi koji zasnivaju porodice u Srbiji, ali možemo naravno da diskutujemo da li je ovo oslobađanje od 300 dinara godišnje, u najboljem slučaju može da se desi u jednoj godini jedna beba ili eventualno u nekim slučajevima dve, tri, ali vrlo retko, da će to biti veliki uspeh i doprinos ove vlade i vlasti padu nataliteta u Srbiji.
Pozivam vas da iz tog razloga glasate za naš predlog. On će u svakom slučaju značiti veću uštedu za porodice koje imaju bebe, jer činjenica da je hrana za bebe kud i kamo skuplja i da bi primena posebne stope poreza od 10% umesto 20% značila mnogo veću uštedu od ove uštede koju vi predlažete oslobađanjem naknade takse za prijavu za boravište.
Znamo da to nije dovoljno i stalno ponavljamo kod stavljanja na predlog da se glasa o ovoj tački dnevnog reda, da se uvrsti u dnevni red, da je to samo početak, da šaljemo jednu poruku da država brine o svojoj budućnosti i pozivam vas da za razliku od prethodnih devet puta ovaj put glasate za. Hvala.

Poštovana predsednice, član 103. Poslovnika govori da se poslanik javlja o povredi Poslovnika odmah nakon što je ona učinjena i ja sam to uradio. Vi mi niste dali reč nego ste nastavili da čitate i da stavljate predloge na dnevni red sve kako bi obesmislili rad ovog parlamenta dodatno i onemogućili me u ostvarivanju prava.
Hteo sam da ukažem na povredu vašu, povredu člana 157. Poslovnika koji govori o tome da se može spojiti rasprava zakona čija su rešenja međusobno uslovljena i povezana i hteo sam da postavim pitanje predlagaču objedinjavanje rasprave, gospodinu Bečiću, na koji način su međusobno povezana i uslovljena rešenja iz Zakona o porezu na dohodak građana, o preuzimanju duga „Srbijagasa“, Zakona o zadrugama, Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i recimo Zakona o privremenom utvrđivanju načina naplate taksi za javni medijski servis?
To je pet zakona od 17 ili 18 koliko je objedinjeno u jednu tačku dnevnog reda koji nemaju apsolutno nikakve veze. Rešenja u njima nisu međusobno povezana, niti uslovljena.
Prihvatam ukoliko mi se objasni na koji način su ta rešenja povezana i uslovljena da se do kraja mandata više nikad ne javim za reč u ovoj Skupštini, ako može predlagač ili bilo ko od poslanika koji su glasali za objedinjenje da mi objasni to. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Gospodine ministre, mislim da je prethodna diskusija i aplauz koji je dobila, šalje najbolju poruku onim tužiocima koji će danas ili sutra ili kad god već biti izabrani i onima koji neće biti izabrani, odnosno onima koji će tek biti izabrani šta i kako treba da rade i kojim poslom treba da se bave.
To jeste uplitanje politike u izbor tužioca, a ne samo formalna diskusija o tome da li su odluke koje donosi Skupština političke ili ne. Naravno gospodine ministre da su sve odluke koje donosi Skupština političke jer smo mi ovde, jer se bavimo politikom, kao i u uostalom članovi Vlade.
Znači, nismo mi osporavali legitimitet ni u jednom trenutku jer je zakon ispoštovan, ali smo govorili o političkim uticajima kako su predlozi koji su danas pred nama došli u ovom obliku u kome su došli.
O čemu ja želim da govorim? Vama je nekoliko puta ovde bilo postavljeno pitanje na koji način, odnosno kojim kriterijumima se vodila Vlada kada je Skupštini dostavila predlog za 51 osnovno i više tužilaštvo, kako je odlučila da sa predložene liste kandidata koje je dostavilo Visoko veće državnih tužilaca, izabere jednog kojeg nam je predložila danas? Koji su to kriterijumi?
Mogli smo da čujemo ovako, da to nije bio kriterijum, predlog programa organizacije, to ste vi rekli, znači da su ova razlika u bodovanju, nastala je zato što su određeni kandidati u skladu sa tim kriterijumom dobili više poena u odnosu na neke druge, a da kada se gledao kao stručnosti, dostojnosti i slično, da 95% kandidata imaju isti broj bodova, to ste rekli.
Mene zanima, ako se vi niste vodili ovim kriterijumom, program organizacije, kojim ste se vodili? Šta je to opredelilo da vi dajete nekom kandidatu, recimo za izbor Višeg javnog tužilaštva u Beogradu od pet predloženih, da ne date onom ko je imao najviše poena, bodova, kako god se to zove, nego date nekom drugom?
Druga stvar, rekli ste ovde komentarišući ovaj kriterijum, da oni koji su već bili, imali su eto prilike u prethodnih šest godina da nešto urade i hajde sada da damo priliku novim i onda bi bilo u redu da ste u tome dosledni bili od prvog do poslednjeg slučaja. Međutim to nije slučaj. Osam tužioca koji su do sada bili su predlog da se izaberu opet tužilac u Smederevu Višeg tužilaštva, u Jagodini i osnovni i viši, u Požegi osnovni i u Šapcu viši, kao i u slučajevima tužilaštva u Kikindi, gde je predlog da dođe tužilac iz Zrenjanina, u Senti dosadašnji tužilac iz Kikinde i u višem u Kragujevcu da dolazi predlog tužioca iz Čačka, kao i u Subotici gde u Više tužilaštvo treba da dođe kandidat koji je do sada bio na funkciji tužioca u Somboru. Znači, nije ni taj kriterijum.
Ono što mene najviše interesuje i molim vas da probate da odgovorite, zašto ste u slučaju izbora za Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine, niste odlučili da nam predložite kandidata, nego ste nam predložili listu kandidata? Imate pravo po zakonu, sve je po zakonu, zakonitost ne osporavam. Zakon kaže – Može Vlada da predloži jednog kandidata, može listu kandidata. Meni taj odgovor da delimo odgovornost ne zadovoljava.
Ne zadovoljava me ni to što ja danas ne mogu da čujem od predstavnika vladajuće koalicije za koga će oni za glasaju. Bio bi red, ovo je objedinjena rasprava o svim predlozima, da čujemo ko su kandidati koje će za Tužilaštvo za organizovani kriminal i Ttužioca za ratne zločine predložiti vladajuća težina, odnosno podržati vladajuća većina. To nije vaš posao ministre, to je posao sada političkih poslanika u Narodnoj skupštini.
Rekli ste kako 25 plus pet, znači tužilaštvo ako sam dobro zapamtio i 31, dva podatka su bila pa nisam do kraja siguran, danas nema predloga. Mene zanima i rekli ste u najskorijem vremenu treba da Visoko veće tužilaca da dostavi predlog. Koji je to sada rok?
Mi ovaj predlog danas usvajamo po hitnom postupku, sa obrazloženjem kako je važnost obavljanja, značaj izbora nosioca javno-tužilačke funkcije za funkcionisanje pravosudnog sistema u Republici Srbiji je značajna. Zato ovaj izbor mora po hitnom postupku. Ja se slažem da je značajna, ali šta je onda u ovih 30 tužilaštava? Zašto tamo nije toliko značajno, da nećemo ni po redovnom, nego da ćemo u nekom roku koji vi niste rekli koliki je taj rok? U kom roku će u Narodnu skupštinu doći predlozi za ta ostala tužilaštva? Naravno, siguran sam da će posle ove diskusije i podrške koju su dobili određeni kandidati mnogi kandidati biti destimulisani da se prijave.
Rekli ste, takođe, da je izbor sada i 2009. godine, naravno, po istom Ustavu se radi i po istoj zakonskoj proceduri, i rekli ste kako su sada predloženi najveći broj kandidata koji se sada predlaže na izbor su kandidati koji su 2009. godine izabrani za tužioce ili zamenike tužioca. Mene to raduje kada čujem od nekog predstavnika vladajućih stranaka da kaže nešto pohvalno što je tada rađeno vezano za pravosuđe. Stalno postoje neke kritike. Vi ste sada rekli da je taj izbor bio dobar, jer kandidati koji danas dolaze pred nas su tada izabrani. To je dobro.
Očekujem pre glasanja da ćemo čuti ko su kandidati vladajuće većine za Tužilaštvo za organizovani kriminal i za Tužilaštvo za ratne zločine, jer jedino što smo uspeli da čujemo, to je da će biti novi specijalni tužilac, kako je rekao ovlašćeni predstavnik SNS. On je rekao – imaćemo novog specijalnog tužioca za organizovani kriminal. To je jedino što smo čuli vezano za opredeljenje najveće parlamentarne stranke i poslaničke grupe čiji, sasvim sigurno, izbor će biti odlučujući pri izboru, o kome se radi. Znači, novi, to verovatno znači da nije onaj stari. To je neka elementarna logika.
Ja vas molim, ministre, ja mislim da nisam bio preopširan, imao sam nekoliko vrlo konkretnih pitanja, da probate kratko i koncizno da mi odgovorite, ako ste u mogućnosti, na ta pitanja koja su, da ponovim, kriterijum koji je primenjen kada je Vlada odlučivala koga će izabrani sa liste koju je DVT poslalo Vladi, pošto ste rekli šta nisu bili kriterijumi, mene zanima šta je bio kriterijum da se Vlada opredeli i zanima me zašto taj kriterijum niste upotrebili kada ste nam poslali listu kandidata za Tužilaštvo za organizovani kriminal i za ratne zločine? Zvala.

Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, nećemo još dugo, ovo je moj poslednji pokušaj u skladu sa Poslovnikom, poslednji, da dobijemo odgovor od vas, koji je kriterijum bio Vlade da izabere određene kandidate sa liste koje je ponudilo Državno veće tužilaca, između kandidata koje kažete vi, 97% njih da su imali maksimalan broj poena na osnovu stručnosti i osposobljenosti, što znači da u svakom izboru je postojalo dva, tri ili više kandidata koji su imali maksimalan broj poena na osnovu stručnosti i osposobljenosti. Šta je to opredelilo Vladu da da prednost određenim kandidatima, odnosno onim kandidatima koji su danas ovde dostavljeni kao predlog jednog kandidata da biramo, ne kao listu? Znači, šta je to Vladu opredelilo ako nije politička podobnost, što mi sumnjamo da jeste.
Vi, sve vreme govorite da je po zakonu i ja sam vam rekao, pa vi stavljate meni, izvrćete moje reči da sam ja rekao da je sve po zakonu. Bilo je sve po zakonu i što je radilo Državno veće tužilaca i jeste po zakonu što je radila Vlada, ali tu je manjkavost zakona, jer zakon ne kaže koji je to kriterijum koji Vladu opredeljuje. Znači, kaže sastavlja listu Državno veće tužilaca uzimajući u obzir stručnost, osposobljenost, dostojanstvo, ne uzimajući u obzir plan rada na organizacija rada tužilaštva u budućnosti ili spisak lepih želja kako je ovde bilo diskusije.
Sve se tu slažem, ali onda Vlada na sednici 17. ili ne znam kog decembra je sela i nije uvažavala rang listu, odnosno listu po broju bodova kako je to dostavilo Državno veće tužilaca jer je to ne obavezuje zakon. Tu se isto slažem, na osnovu kog kriterijuma je onda Vlada donela odluku? To mene zanima.
Onda me isto tako zanima, zašto taj kriterijum nije korišćen kod donošenja predloga za izbor Tužilaštva za ratne zločine i Tužilaštva za organizovani kriminal? Zašto se tu odustalo od toga da Vlada dođe ovde sa predlogom kandidata za to tužilaštvo nego se pribeglo da se dostavi lista kandidata? Znači, zašto postoje različiti aršini? To je ono što vi ovde satima odgovarajući na naša pitanja pokušavate da izbegnete da odgovorite. Koji je bio kriterijum na Vladi da se sa liste kandidata izaberu određena imena? Ja to od vas nisam čuo, bio u sali tokom dana ili ne, verujte, slušao sam vas svaki put kada ste govorili.
Da odgovorim još na jednu tezu kako ovde nije bilo osporavanja i ružnih reči o kandidatima koji su danas pred Narodnom skupštinom. Znate, tu je ta velika razlika između nas i poslanika određenih vladajuće većine koji misle da je dozvoljeno ovde napadati ljude, govoriti o stvarima, suditi im, presuđivati ovde u Skupštini. Mi smo imali dva, tri dana vremena da se upoznamo sa imenima, prezimenima, biografijama kandidata ovih 57, 58 koliko je predloženo kao i svih onih koji su se našli na listama Državnog veća tužilaca. Ja, za ta tri dana nisam uspeo da dobijem dovoljno podataka da bi ovde izneo optužbe na bilo čiji račun, što ne znači da ih nemam nego samo znači da sam dovoljno odgovoran da neću da izađem i da mašem ovde i optužujem neke ljude kao što smo danas slušali ovde od strane drugih poslanika koji su uzimali za sebe pravo da optužuju, presuđuju, osuđuju druge ljude koji nisu tu i ne mogu da se brane.
To je neprimereno i mi se tako ovde ne ponašamo. Ja ne mogu da garantujem da nema niko sa ove liste ko bi možda bio sporan, ali da bih to uradio ja moram da budem sto posto siguran u ono što govorim, ja nisam imao dovoljno vremena za to i to između ostalog zameram Vladi. To ne doprinosi evropskim integracijama o kojima govorite. Citirao sam jutros ovde komesara Hana koji je govorio o hitnosti postupka i šta on treba da znači i kako treba da se koristi, a mi danas celo zasedanje imamo u hitnom postupku sa željom da se nešto sakrije.
Ja nisam uspeo da nađem u ovom predlogu šta želite da sakrijete, iskreno da vam kažem, ali ne znači da nema toga. Kao što i u ovom Predlogu zakona o kojem ćemo raspravljati kasnije večeras ima puno stvari koje Vlada hoće da sakrije i zato ih je spojila sve u jednu raspravu da nam onemogući da govorimo o svemu onome štetnom što ova Vlada radi protiv građana Republike Srbije.
Molim vas, da probate u nekoliko minuta da date odgovor na to pitanje, koji je bio kriterijum Vlade, na Vladi, da vi sa liste kandidata koje vam je dostavilo Državno veće tužilaca odaberete one koje ste nam ovde predložili? Ako je 97% njih dobilo maksimalan broj poena na osnovu stručnosti i osposobljenosti koji je to bio vaš kriterijum? Hvala vam.

Hvala poštovani predsedavajući.

Ministar me je pogrešno protumačio.

Hvala, neću da vičem, ali molim vas da mi date pravo na repliku.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, prvo želim da tražim objašnjenje zašto ovde nisu preostala dva ministra koja su nam najavljena da će biti i da će obrazložiti još dva predloga zakona, osim ovih 16 koje smo mogli da čujemo, a to je tačka 69. dnevnog reda – Predlog zakona o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, gde je za predstavnika Vlade određena potpredsednica Vlade prof. dr Zorana Mihajlović, kao i Predlog zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za Javni medijski servis, i za to su određeni ministar Antić, ali i ministri gospodin Dušan Vujović, Željko Sertić i Ivan Tasovac.

Ne govorite istinu. Po Poslovniku se za svaku tačku dnevnog reda odredi izvestilac Vlade. Ova Vlada je ranije imala običaj da pošalje da su svi ministri ovlašćeni za sve tačke dnevnog reda. To obaveštenje nismo dobili.

Znači, za Zakon o obnovi nakon elementarne i druge nepogode nema ovlašćenog ministra ispred Vlade, pod broj jedan.

Pod brojem dva, niko od ministara nije govorio o tom zakonu, kao i o ovom načinu privremenom za naplatu takse za Javni medijski servis.

Ja sam slušao 52 minuta šta su govorila sva tri ministra, ali niko nije ni reč rekao o ova dva zakona. Mislim da treba da zastanemo dok ne dođu nadležni ministri, ili da nam neki drugi ministar nešto kaže...