Hvala, poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, kolege poslanici, mi smo svojim amandmanom predvideli dodavanje novog stava, koji glasi: „Uprava carina na svojoj zvaničnoj internet stranici objavljuje u roku od tri dana od dana nastanka carinskog duga, čiji iznos prelazi deset hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti, sledeće podatke: ime i prezime, odnosno naziv, prebivalište, odnosno sedište dužnika, iznos carinskog duga, ime i prezime, odnosno naziv, prebivalište, odnosno sedište garanta i vrstu i iznos pružene garancije.“
Ovaj član 15. se bavi ovom izmenom da se ukida mogućnost samo bankarske garancije, nego se omogućavaju i drugi načini obezbeđenja garancije. Mi smo smatrali da će se ovim našim amandmanom povećati transparentnost u carinskim postupcima, da će se sprečavati zloupotrebe i smanjiti mogućnost koruptivnog ponašanja u pogledu prihvatanja garancije i naplate carinskog duga. Smatramo da je ovaj iznos od deset hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti neki primer dobre prakse, neka granica donja gde bi ovi podaci mogli da se objavljuju, da budu dostupni javnosti. Postoje iskustva iz zemalja u okruženju gde se takvi podaci objavljuju za dugove sličnog iznosa ili u određenom vremenskom periodu.
Vlada je odbila naš amandman sa obrazloženjem da se član 15, kojim se menja generalno član 231. Zakona, ne odnosi na carinski dug, nego na garancije. Da kažem, mogu donekle da se složim sa obrazloženjem Vlade, u smislu da jeste, ovaj član govori o garancijama, ranije samo bankarskim, a sada svim drugim oblicima na kojima može da se garantuje izmirenje carinskog duga, ali mi, ograničeni Poslovnikom i procedurama kod usvajanja izmena i dopuna Zakona, nismo imali neko drugo mesto gde da reagujemo na ovaj način. Smatramo da je bolje, ponavljam, da će povećati transparentnost u radu, smanjiti mogućnost korupcije i bolje i kvalitetnije obaveštenje građana, ako se ova praksa uvede.
Znači, možda ne u ovom članu, možda jeste primerenije bilo u nekom drugom članu, mi nismo mogli, znate i sami koje su mogućnosti kada se usvajaju izmene i dopune zakona. Mi svo, evo, to probali ovde. Kažem, mogu da se složim sa tim delom da možda ovaj član nije najbolje mesto, ali smatramo da je suština našeg amandmana dobra i da je, ako ništa, mogao sad da se nađe, u ovom trenutku, na ovom mestu, a videćemo da li će u nekim narednim izmenama i dopunama ili nekim novim zakonom to biti rešeno i ovaj naš predlog biti uvršten. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Smatram da je ovaj predlog suprotan članu 157. stav 2. na koji se između ostalog poziva, taj stav 2. govori da Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana.
Znači, ne vidim nikakvu međusobnu uslovljenost i povezanost između, recimo Predlogu zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i izmenama i dopunama Carinskog zakona.
Apsolutno nikakve veze ta dva zakona nemaju, osim što je ispred Vlade za ovlašćenog ministra koji će predstavljati zakon u Skupštini određen ministar finansija, Dušan Vujović. Nikakve veze, nikakva rešenja međusobno nisu uslovljena i ja vas pozivam na, apelujem na vas, obzirom da smo prethodnih nekoliko dana često govorili o tome kako se urušava dostojanstvo ovog Parlamenta, kako se urušava dostojanstvo poslanika, pozivam vas da branimo ovde ugled Parlamenta i dostojanstvo,tako što ćemo poštovati mi Poslovnik, tražili smo da se poštuje zakon, da se poštuju prava i obaveze poslanika, ona proizilazi iz ovog Poslovnika.
Ako ga mi danas ponovo prekršimo ovde, a ovo je postao manir u ovom sazivu, onda ne možemo očekivati da će građani misliti o nama mnogo bolje, da će razumeti i poštovati integritet poslanika, njihove obaveze, njihovo pravo da rade ovde. Znači, na ovaj način mi sami urušavamo ugled Parlamenta i ne možemo sutra da se pozivamo na to, kada su neke druge stvari kojima se napada ugled Parlamenta i poslanika na dnevnom redu. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, pa ja u šest minuta koliko je ministar obrazlagao ove predloge ja nikako nisam mogao da nađem vezu između zakona koje je on danas predložio, ni kako su oni međusobno uslovljeni i na koji način rešenja su povezana iz ovih zakona o kojima danas raspravljamo.
Činjenica je da ih imamo u objedinjenoj raspravi. Činjenica dobra jeste da je ministar posvetio po nekoliko minuta svakom od ovih zakona. I, činjenica jeste da su ovi zakoni stavljeni na dnevni red da bi prošli praktično i bez rasprave, jer treba mi danas da govorimo o projektu Beograda na vodi, ali to će sačekati nekoliko dana i onda su se našli na dnevnom redu ovi zakoni koji su u principu dobri. Mi ćemo podržati usvajanje ovih zakona. Smatramo da oni unapređuju pravni sistem Srbije, ali smatramo da u svakom od njih postoje i neka bolja rešenja i mi smo na svaki od ovih, odnosno na ova dva zakona o kojima raspravljamo danas dali nekoliko amandmana.
Verujem da će Vlada prihvatiti naše amandmane, jer oni na kvalitetan način rešavaju, kvalitetniji način rešavaju određena pitanja po našem mišljenju i mislimo da generalno unapređuju zakone i sada bih rekao koji su te stvari.
Prvo, činjenica, vezano za Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, činjenica jeste da smo imali negativnu ocenu Manival komiteta Sveta Evrope i da usvajanjem ovog zakona će ta ocena verovatno biti promenjena i činjenica da se dugo čekalo sa donošenjem ovog zakona. Ne želim nikoga da optužujem zašto to nije bilo ranije, ali dobro je da je sada doneto, da je ovaj zakona danas pred nama i da će biti narednih dana i usvojen.
Ono što smo već čuli u raspravi od određenih kolega i mi takođe smatramo da u članu 6. čini mi se da se govori umišljaj kod određivanja pojma terorista je suvišan, jer terorizam teško može da se izvrši iz nehata, znači, terorističko delo samo po sebi se radi sa umišljajem, tako da je ova reč suvišna i smatramo da je treba izbrisati iz zakona.
Ono što je naša ključna zamerka ovog zakona to je da ovaj zakon ne uvodi obavezu banaka osiguravajućeg društva i drugih finansijskih institucija da postupaju po ovom zakonu. Znači, da imaju uvid u evidenciju lica koja se nalaze na spisku i da obaveštavaju u skladu sa zakon kako tu obavezu imaju sudovi, notari i APR. Smatramo da bi takvu istu obavezu trebale da imaju i finansijske institucije.
Jer, upravo je finansiranje terorizma tema ovog zakona a finansijske institucije se bave raznim finansijskim transakcijama i onda je sasvim logično da i one budu uključene u ovaj zakon. Nadam se da će Vlada ove sugestije prihvatiti.
Takođe, smatramo da je bolje rešenje da se ovi spiskovi koji su Predlogom zakona predviđeni da se lista označenih lica objavljuje samo u „Službenom glasniku“, da ona bude i na nekom sajtu, kako bi sve ove institucije imale lakši uvid za snalažanje. Jer, pronaći sad tačno „Službeni glasnik“ u kome se nalaze ta lica i onda po njemu proveravati je malo nezgodno. Evo, vidim odobravanje ministra i drago mi je ako ovi naši amandmani budu usvojeni.
Smatramo da ovde na kraju zakona neki rokovi nisu u skladu. Vlada bi trebala da utvrdi ovu listu u roku od 30 dana, a ostavlja se rok od šest meseci za donošenje podzakonskih akata. Smatramo da te rokove treba uskladiti, vezano za ta podzakonska akta i usvajanje ove liste. To su suštinski naši amandmani.
Sve u svemu, dobro je da je ovaj zakon danas na dnevnom redu i mi ćemo ga prihvatiti.
Izmene i dopune Carinskog zakona jesu nešto što je dobro. Malo je neobična činjenica da ovaj zakon već skoro osam meseci stoji u proceduri i tek danas je na dnevnom redu. Obično zakoni stoje svega nekoliko dana u proceduri, a onda se po hitnom postupku donesu. Ovaj zakon je čekao osam meseci i ne bih želeo da sad slušam kritike tipa – pa, dobro, šta vam sad smeta što stoji osam meseci? Ne smeta nam što stoji osam meseci ali nam smeta jedna druga stvar.
Naime, Vlada je 25. decembra 2014. godine donela Uredbu o carinski dozvoljenom postupanju sa robom i u toj uredbi se nalaze oni termini koji se nalaze u Predlogu izmena i dopuna Zakona koje tek treba da usvojimo. Znači, nisu tamo termini koji postoje trenutno u važećem zakonu, a to su termini – umesto uvozne dozvole –ulazna, umesto – izvozne – izlazna, znači, ti termini koji tek sad treba da se uvedu u zakon, oni stoje uredni. Mi mislimo da je to jako loše, jer je pitanje da li je onda uredba zakonita i da li je postupanje po toj uredbi carinskih organa u prva tri meseca ove godine u skladu sa zakonom ili ne? Smatramo da je to loše, da je ta praksa koju Vlada ima očigledan jedan nesklad u odnosu na rad organa. Jer, sada neko može da postavi pitanje zakonitosti ove uredbe i postupanja državnih organa u prethodna tri meseca i da onda imamo određene probleme.
Nadam se da se ovo neće ponoviti. Verovatno je neko mislio, ili nije obratio pažnju, kažu da su poslali zakon u avgustu u Skupštinu, tamo se sve usvaja za dan-dva, to mora da je već usvojeno, sad ćemo u decembru da donesemo uredbu, a zakon, nekim slučajem, nije usvojen, ne znam zašto? Možda kada je zakon došao u Skupštinu, mi nismo imali ministra finansija, on je bio izabran tek nekoliko dana posle toga kad je ovaj zakon donet u Skupštinu pa se možda zato negde izgubio u fijoci bivšeg ministra i novog ministra.
Na kraju, hteo bih da kažem nekoliko reči o Sporazumu sa KfW bankom iz Frankfurta na Majni i vezano za ovaj projekat uvođenja energetske efikasnosti u javnim objektima. Slažem se da je to jedan dobar projekat, gde će, ako se na kvalitetan i brz način potroši ovih 15 miliona evra, biti ostvarene značajne uštede u potrošnji energije u javnim objektima. Dobro je što je taj zakon u nekoj hitnoj proceduri. Znači, Vlada ga je dostavila 6. marta a danas ga raspravljamo, 18. marta i usvojićemo ga tamo do 20 i nekog marta. To je taj neki ritam kojim ova Skupština radi i dobro je da se ta sredstva na brz način povuku i realizuju, ali, otvara se pitanje javnog duga kada donosimo bilo koji zakon kojim se Srbija dodatno zadužuje.
Mene zanima koliki je javni dug danas, na današnji dan, pošto smo uveli dnevno praćenje i budžeta i suficita i naplate akciza, poreza, carina, svega? Da li je on već premašio 75% i više, s obzirom na pad vrednosti evra u odnosu na dolar a znate da imamo jedan deo kredita i zaduženje države je u dolarima i da li možemo onda da dobijemo od ministra i odgovor kakvo je stanje budžeta? Da li smo i danas u suficitu, jer mi se čini da se sada suficit meri na sat, pa da li možemo da kažemo da smo danas u 12 u suficitu? Ali, onda se postavlja pitanje, ministre, zašto se duguje poljoprivrednicima za isplatu subvencija, ako je budžet u suficitu? Zašto se duguje porodiljama? Nekoliko meseci se njihove naknade ne isplaćuju na vreme iz budžeta? To su pitanja koja građani žele da čuju. Kada čuju iz ministarstva ili od premijera da je budžet u suficitu, onda oni pitaju – dobro, a šta je onda sa obavezama koje država ne ispunjava prema nama?
Da li će se ova Vlada i dokle će trajati to oduševljenje suficitom, da li ćemo to imati kao trajno stanje? Onda nam je, ministre, potreban i rebalans. Ako smo planirali deficit od 6,5% u ovoj godini, a evo, vi tvrdite da smo skoro tri meseca u suficitu, onda ćemo verovatno morati da radimo i rebalans. A onda ide i pitanje da li su naše kritike kada smo govorili kod usvajanja budžeta da ste nerealno nisko planirali prihode budžeta, a da ste to uradili kako bi imali obrazloženje zašto smanjujete penzije i plate? Sada će se pokazati da ti prihodi mogu da budu veći, efikasnijim radom poreske uprave, što smo tada govorili da je potrebno, efikasnijim radom inspekcijskih službi, itd. Znači, moglo je da se naplati više, da se planira veća naplata, koja se očigledno sada izgleda i dešava, ali onda nisu morale da se smanje penzije i plate.
U svakom slučaju, ove zakone ćemo podržati. Imamo tih nekoliko amandmana i suštinske zamerke koje sam izneo. Nadam se da činjenica da amandmani dolaze od strane opozicije neće biti odlučujuća da se oni prihvate ili ne i da ćemo usvojiti ove zakone, poboljšane za ona rešenja koja smo mi predložili. Hvala.

Poštovani predsedavajući, smatram da ste povredili član 103. Poslovnika stav 4. koji kaže – narodni poslanik je dužan da navede koji je član ovog Poslovnika povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim da može govoriti najduže do dve minuta.
Znači, hajde da krenemo od ova dva minuta, dva minuta su dva minuta, a ne dva minuta i dvadeset sekundi. Onda, ni u jednom trenutku nismo čuli koji ste to vi član Poslovnika povredili zato što sam ja govorio kako sam govorio? Ne razumem, kako vi možete da povredite bilo koji član Poslovnika? To je jedino ono što je u redu od prethodnog govornika, jer on nije mogao da kaže koji ste vi to član povredili zato što sam ja nešto govorio. Valjda imam pravo ovde da govorim, prethodni govornik je praktično replicirao i vi ga ni u jednom trenutku niste opomenuli, ni u jednom trenutku nije se pozvao ni na jedan član Poslovnika.
Molim vas da onda postupite po Poslovniku, tretirate ovo prethodno obraćanje kao zloupotrebu Poslovnika, izreknete onu meru koja je predviđena za zloupotrebu povrede Poslovnika kako bi ovu raspravu uveli u red, a ja ću sa zadovoljstvom gospodinu Babiću objasniti zašto i kako su usvajane te tačke iz dnevnog reda o kojima je on govorio, iako on misli da je to bilo loše, onda je loše i ovo danas, a samo loši đaci ponavljaju greške.
Znači, dobri đaci će nešto da nauče iz grešaka onih prethodnih, iako je to bilo pogrešno gospodine Babiću, onda je ovo takođe pogrešno, ali je još mnogo gore jer vi imate primer pogrešnog postupanja o kome ništa niste naučili i sada ponavljate greške.
Ja o „Beogradu na vodi“ nisam govorio ništa, govoriću kada to bude tema dnevnog reda. Ne znam da li gospodin Babić od ovog podmlađivanja sada može da mi čita i misli pa zna da sam ja imao nešto protiv hitnog postupka kod predlaganja zakona o „Beogradu na vodi“ jer jedino tako je mogao da zna moje mišljenje, jer ja ga nigde ni u jednom trenutku nisam iskazao, niti sam imao priliku da iskažem, tako da ja vas molim da mi omogućite da mi se u Skupštini ne čitaju misli.

Hvala poštovana predsednice.
Kolege poslanici, voleo bih da Vlada, odnosno da zamolim vas gospođo predsednice da Vlada i ministri kojima upućujemo ova pitanja budu ažurniji u odgovoru. Postavio sam pre mesec dana jedno pitanje vezano za zajam za „Srbijagas“ za koji nisam dobio odgovor.
Na pitanje vezano za rad „Er Srbije“ čekao sam mesec dana, odgovora nema 15 dana. Dobro je da sam taj odgovor dobio pre nekoliko dana, pogotovo u svetlu informacije kako je „Er Srbija“ prošlu godinu završila sa dobitkom od 2,7 miliona evra, kako je to rekao direktor. U odgovoru Vlade na pitanje koje sam postavio pre mesec dana piše da je Vlada dala preporuku aerodromu „Nikola Tesla“ da otpiše dug od 17,6 miliona dolara „Er Srbiji“ za troškove koji su nastali u 2014. godini, iako smo slušali ovde da toga neće biti kada smo usvajali Zakon o preuzimanju duga od 73 miliona evra krajem prošle godine.
U stvari, kada to pogledamo vidimo da „Er Srbija“ nije imala plus, nego je poslovala sa minusom, ali da je taj minus prikriven time što nije platila obaveze koje druge avio kompanije moraju da plate aerodromu „Nikola Tesla“, ali dobro.
Želim sada da postavim pitanje ministru Antiću i nadam se da neću morati da čekam mesec dana. Vezano je za posao kojim je dogovorena i ugovorena kupovina uglja za Termoelektranu „Nikola Tesla“ zbog poplava koje smo imali u maju prošle godine i da bi se nadomestio nedostatak uglja, da ne bi morali da uvozimo struju, doneta je odluka da se kupi ugalj.
Navodno, taj posao je vrednosti 60.000.000 evra, po ceni od 35,8 evra po toni, koliko je ministar ovde jednom prilikom rekao, da je cena tone uglja. Ja sam izračunao da je to 1.700.000 tona uglja koje smo mi trebali, odnosno koje smo mi, koliko ja znam, kupili.
Mene zanima da li je plaćeno i koliko je ukupno uglja plaćeno i uvezeno u Srbiju iz Rumunije?
Drugo pitanje je koliko je istovareno?
Moje informacije su da je 1. marta istovareno svega 150.000 tona, znači manje od 10%.
Koliko će biti istovareno u martu? Moje informacije su da će u martu biti istovareno 400.000.
Svedoci smo da zima polako prestaje, jedino zbog čega građani treba da se nadaju dužoj zimi je činjenica da će povećanje struje doći kada se završi zima, kako su nam rekli.
Sada građani navijaju da zima traje do jula meseca, ali bojim se da se to neće desiti da će zima proći kada je i vreme, u naredne dve nedelje. Šta da radimo sa tom količinom uglja? To je opet jedna trećina od ugovorene količine i zanima me da li će se ovaj ugovor produžiti za naredne dve godine?
Zanima me na koji način je firma koja je izgradila trake za istovar uglja iz luke do kotlova dobila taj posao? Da li je bio tender? Zanima me koliko je plaćen taj posao?
I zanima me kada će biti završeno ispumpavanje vode iz kopova „Tamnava“? Bilo je obećanje da će to biti završeno do kraja februara. Februar je završen pre tri meseca. To se nije desilo.
Da li se nije desilo zato što firma koja je dobila taj posao nije bila u stanju to da uradi u zadatom roku i u kom roku će završiti taj posao i da li će plaćati neke penale zato što posao nije završila na vreme?
I zanima me kada će onda biti uspostavljen pun iskop uglja sa kopova „Tamnava“ i šta ćemo da radimo sa tih još milion ili preko milion tona uglja koje smo kupili, ili nismo kupili, ili treba da kupimo iz Rumunije i šta ćemo raditi sa tim ugljem?
Da li su to bačene pare građana Srbije i da li na taj način se baca sva ona ušteda koju je Vlada htela da napravi smanjenjem plata i penzija, a mogla je odgovornim radom da napravi veće uštede na mestima na kojima ima prostora za uštede, a ne da uzima pare od građana i od penzionera i onih koji rade u državnom aparatu? Hvala.

Dobar dan poštovana predsednice.
Kolege poslanici, mi smo podneli amandman koji, ja mislim, na bolji način rešava sve one probleme koji danas postoje i razloge zbog kojih smo uopšte danas o dnevnom redu imali raspravu, imamo raspravu o izmenama i dopunama Zakona o overi potpisa, rukopisa i prepisa.
Čuli smo u raspravi da je glavni razlog za donošenje ovog zakona je interes građana, građana koji po važećem zakonu od 1. marta ove godine ne bi više bili u mogućnosti da poslove overe rukopisa i prepisa rade u opštinskim, organima uprave, u sudovima nego isključivo kod javnih beležnika.
Složili smo se da taj posao javnobeležničke institucije u Srbiji danas ne mogu da obave. Nismo se naravno složili ko je za to odgovoran. Ne znam kako može za to da bude odgovorna većina koja je donela zakon 2011. godine, a ne većina koja je donela ovaj zakon 2014. godine pre manje od šest meseci i predvidela ovaj šestomesečni rok u kome posao nije mogao da bude obavljen i kako za to nije odgovoran sadašnji ministar koji nas je ubeđivao pre šest meseci da će ovaj posao biti završen? Ubeđivao nas je ovde da nije problem što su do avgusta meseca prošle godine imenovana samo 94 beležnika. Objašnjavao nam je ovde i uveravao nas je da će svi javni beležnici u svim opštinama biti izabrani u roku od šest meseci.
Ja se trudim, nadam se da mi ne zamerate ako govorim malo glasnije. Hvala.
Ubeđivao nas je da neće biti potrebe da se u sudovima i organima opštinske uprave više ovaj posao obavlja, da će se time olakšati posao sudova, da će sudovi brže i kvalitetnije raditi, a da će opštinske uprave se baviti problemima građana, komunalnim problemima.

Konstatovali smo da sve to nije slučaj i da sada ovaj rok treba produžiti za još dve godine. Onda je govoreno da je u interesu građana da se zadrži overa prepisa i rukopisa u opštinskim upravama i sudovima zato što je to jeftinije, zato što se po zakonu primenjuju određene kategorije koje se oslobađaju naplate kod overe prepisa i rukopisa, a isto tako, zato što su različite cene iste usluge kada to radite u opštinskoj upravi ili sudu u odnosu na one tarife koje su propisane Pravilnikom o tarifi kod javnih beležnika.
Takođe, pričale su neke kolege i pre šest meseci i danas, odnosno pre dva dana u raspravi kako će biti problem kada dođu na red izbori, kada treba overiti veliki broj potpisa za predavanje liste i kako je dobro što će ovaj rok biti produžen jer će biti u vreme izbora mogućnost da se u opštinskim upravama i sudovima kao do sada prikupljaju potpisi građana.
Zato smo mi podneli amandman za koji smatramo da može na kvalitetniji način da reši sve ove probleme. Suština amandmana je da opštinske uprave nastavljaju ovaj posao da rade trajno, ne samo u naredne dve godine, nego trajno. Verujemo da ni u dve godine neće biti napravljena takva mreža javnih beležnika koji će omogućiti da u svakoj opštini i u svakom gradu postoji dovoljan broj javnih beležnika koji će moći kvalitetno da obave ovaj posao.
Znači, suština amandmana je da opštinske uprave nastavljaju taj posao da rade trajno, a sudovi da rade do kraja ove godine, odnosno do 1. januara 2016. godine.
Zašto je po nama ovo rešenje bolje? Ako je interes svih nas ovde, a puno smo o tome slušali da zaštitimo građane, na ovaj način ćemo zaštiti građane da plaćaju jeftinije usluge jer su one danas jeftinije kada radite overu potpisa, prepisa i rukopisa u opštini ili u sudu, nego kod notara.
Taj problem može da se reši, i ja sam vas zamolio ovde da zamolimo ministra da izmeni Pravilnik na način da uskladi tarife javnih beležnika sa onim tarifama koje postoje u Zakonu o tarifama koje se naplaćuju kada overavate nešto u opštini ili u sudu. To je, mislim, u interesu i javnih beležnika jer ako imate situaciju da overa, recimo, potvrde koju roditelji moraju da vade ako putuju u inostranstvo, samo jedan roditelj, ako je to u opštini 230 dinara, a kod javnog beležnika 1.800 dinara, niko neće otići kod javnog beležnika i onda će on izgubiti mogućnost da naplati i tih 230 dinara. Znači, ako su njihove usluge skuplje, niko neće ići, ni bilo koju uslugu izvršiti.
Mislim da je u interesu notara da se ta tarifa oslobodi i uskladi sa tarifama u opštinama i sudovima jer u naredne dve godine niko neće ići tamo da obavlja ovaj deo posla. Zato je važno da ministar čuje pošto nije hteo da dođe i izbegao je da dođe da govorimo o njegovoj odgovornosti zbog toga što ovaj posao nije završen u prethodnih šest meseci, da čuje ono što smo danas raspravljali, molim pre svega poslanike većine da mu prenesu molbu da izmeni Pravilnik na način da uskladi tarife javnih beležnika sa tarifama koje postoje za usluge koje se, kod overe potpisa, prepisa i rukopisa, naplaćuju u opštinama i sudovima jer je to pre svega u interesu građana, ali ja mislim da je u interesu i javnih beležnika, jer će oni ostati bez tog prihoda, apsolutno.
Takođe, razgovarao sam ovih dlana sa nekim ljudima koji su zaposleni u opštinskim upravama na ovom poslu. Ljudi su se tresli od straha poslednjih nekoliko nedelja, pitajući se šta će biti sa njima kada je trebao da istekne ovaj rok. Da li će ostati bez posla? Da li će biti prebačeni na neko drugo radno mesto? Ovim zakonom, ovako kako ste vi predvideli da se produži rok samo za naredne dve godine, opet ćemo ih dovesti u situaciju da brinu o svojoj egzistenciji, da se tamo u januaru, februaru 2017. godine, pošto vidim da je Odbor za pravosuđe podneo amandman kojim se suštinski ovaj rok produžava za još dva meseca, znači, da li će se početkom 2017. godine ti ljudi opet brinuti za svoju egzistenciju? Gde će raditi, da li će raditi i šta će raditi?
Siguran sam da ćemo za dve godine doći u situaciju da raspravljamo ponovo o ovom zakonu, da ponovo konstatujemo da nije napravljena mreža dovoljno kvalitetno da može da preuzme sve ove poslove i u onim opštinama gde su imenovani javni beležnici i da ćemo ponovo raspravljati o tome da se ovaj rok produži. Zato vas pozivam da prihvatite naš amandman kojim se ostavlja mogućnost trajna ili do izmene zakona, kao što sada menjamo zakon. Meni je upućena kritika da ja predlažem da se zakon menja. Pa, mi upravo menjamo zakon zato što smo stavili neki nerealan rok, a ja vam predlažem da ne stavljamo rokove, nego onog trenutka kada Ministarstvo proceni da je javno beležnička mreža dovoljno kvalitetna da može da preuzme ceo ovaj posao, da u tom trenutku, a da li će to biti za godinu, dve, tri, pet, promenimo zakon i sve ove poslove, ukoliko su se stvorili uslovi, prebacimo na javne beležnike i isključimo opštine iz toga.
Ja se slažem da sudovi ne treba da se bave tim poslom, da imaju važan posao, pogotovo ako imamo u vidu ovaj četvoromesečni štrajk koji je izazvao ministar svojim lošim predlozima zakona koje smo ovde usvajali i zato smatramo da sudovi ne treba da rade ovaj posao. U krajnjoj liniji, u svakoj opštini postoji opštinska uprava, ali ne postoji baš u svakoj opštini sud, postoji neka ispostava suda i mislim da je logičnije da te poslove obavljaju samo organi opštinske uprave.
Smatram da ovaj amandman koji je predložio Odbor ne rešava situaciju šta se dešava u onim opštinama, većim opštinama, gradovima, gde je možda imenovanje nekih beležnika, ali možda ne dovoljan broj beležnika, kako treba po zakonu dva, tri beležnika da postoji u nekoj opštini, gradu, već je imenovan samo jedan. Šta će se desiti u tom slučaju? Čitajući ovaj amandman, to znači da će prestati mogućnost sudovima i opštinskim upravama u tim opštinama od 1. marta 2017. godine da obavljaju ovaj posao, a samo jedan beležnik sasvim sigurno neće moći da obavlja sve to. Mislim da je ovo rešenje lošije.
Zato vas pozivam da prihvatite naše rešenje. Ono omogućava nesmetani rad opštinama, gradovima i opštinskim upravama, a pre svega olakšava građanima da obave ovaj posao. Garantuje im da će plaćati niže cene, garantuje da neće biti sve ono što smo slušali i što može da se desi kada dođe do izbora, a izbora će biti i 2016. i 2017. i 2018. godine. Ako gledamo, biće redovnih lokalnih izbora, pa predsedničkih, pa parlamentarnih. Znači, uvek će biti neki izbori, uvek će se postaviti pitanje prikupljanja potpisa. Zato mislimo da je ovo rešenje bolje. U krajnjoj liniji, ono je bolje i za one ljude koji rade danas u opštinama na ovom poslu, jer neće morati da strahuju za svoje radno mesto, kao što su se ovih dana brinuli šta će se sa njima desiti od 1. marta. Sada imaju neku izvesnost da će dve godine biti mirni, ali ja prvo ne verujem da će za dve godine ovaj posao moći da se prebaci kompletno na javne beležnike i verujem da ćemo za nešto malo manje verovatno od dve godine ili za dve godine opet raspravljati o produženju ovog roka. Zato mislim da je naše rešenje svrsishodnije.

Samo sam zbunjen ovom poslednjom rečenicom koleginice Batić, koja je rekla da je razlog za odbijanje našeg amandmana stav 3. našeg amandmana. Ne znam da li je ona previdela deo rečenice koji govori: „do imenovanja javnih beležnika“, koji se nalazi u stavu 3, a stav 3. koji smo mi stavili u naš amandman je prepisani stav 3. iz važećeg Zakona, znači, prepisani, od reči do reči.
Vi niste svojim predlogom o izmena i dopunama ovog zakona uopšte dirali stav 3. To je uradio Odbor za pravosuđe, a niste uradili vi. Ne razumem zašto vi sada kritikujete nas zato što smo prepisali, od reči do reči, važeći stav 3. Zakona. Vi sada govorite da važeći stav 3. Zakona nije dobar, a čak ni vi se niste setili da nije dobar i niste predložili njegovu izmenu, nego je to uradio Odbor za pravosuđe i upravu, koji je to jezički, da kažem, bolje sročio nego što je važeći član 3. Zakona napravio.
Opet ne razumem kritiku nama. Mogli ste da kažete – evo, u važećem Zakonu stav 3. nije najbolje definisan, pa smo se na Odboru dogovorili da ga promenimo. Nemojte kritikovati nas i reći samo da je član 3. razlog za odbijanje jer je on prepisan iz važećeg Zakona i nema veze sa onim što sam ja pričao.
Suština našeg amandmana je da opštinske uprave trajno, bez ograničenja, nastavljaju da rade ovaj posao, da sudovi rade kraće nego što ste vi predvideli, da rade taj posao samo do kraja ove godine, da se rasterete sudovi. Ponavljam, u svakoj opštini u Srbiji postoji opštinska uprava koja radi taj posao. Ne postoji u svakoj opštini sud, sedište suda. Zato smo predvideli kraći rok za sudove, a u opštinama da taj posao ostane trajno da se radi. Ja vas molim, možemo onda da diskutujemo da li je to rešenje bolje ili nije, ovako ili onako, ali nemojte da kažete da nećete da prihvatite naš amandman zbog stava 3. koji je isti prepisan iz važećeg Zakona, koji ni vi niste predložili da se menja svojim predlogom zakona. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Pa, mogu da se složim sa kolegom Martinovićem da se Predlog zakona odnosi na pomeranje roka u ovim opštinama gde su imenovani javni beležnici. Nažalost, na njegovu žalost, postoji amandman Odbora za pravosuđe o kome je govorila i koleginica Batić da je ona inicirala taj amandman koji menja i neke druge delove člana o kome danas raspravljamo, a ne samo ovaj koji govori o pomeranju roka.
Još jednom ću da ponovim, Zakon o javnim beležnicima je donet 2011. godine od tada je menjan osam puta, od toga sedam puta u mandatu ministra Selakovića, sedam puta je menjan zakon. Znači, u poslednjih šest meseci menjan je dva puta. Znači, kakve veze taj zakon koji danas važi ima sa onim zakonom donetim 2011. godine? Nikakav. Zašto je odgovoran ministar? Pa, ministar je Nikola Selaković doneo Pravilnik o tarifama, njegov potpis stoji na njemu, ne neki drugi ministar, njegov potpis stoji.
I, ja sam vam govorio, čisto poslovnu logiku, ako hoćete tako i nisam ja protiv javnih beležnika nego upravo vi. Ako je usluga kod javnog beležnika dva, tri, pet, dvadeset puta skuplja nego u opštini ili sudu, pa ko će da ode kod javnog beležnika? Niko. Znači, u interesu je javnih beležnika da se usklade tarife koje naplaćuju oni i koje će u naredne dve godine naplaćivati opštine i sudovi. Znači, upravo vi produžavanjem ovog roka pravite atak na javne beležnike. Ne date njima mogućnost da rade i da zarade.
Izvinite molim vas, ako ja treba da nešto platim u opštini trista dinara, a kod javnog beležnika 1.800 dinara, ja ću otići u opštinu kao građanin. To je interes građana i to je dobro, ali nisam ja protiv javnog beležnika kad kažem – smanjite ministre tarifu da može javni beležnik da naplati trista, pa će neko možda otići kod javnog beležnika.
Ovako neće niko on će izgubiti prihod. Upravo vi pokazujete da ne znate na koji način treba da se uvede ovaj sistem da bude i u interesu građana i u interesu javnih beležnika. Vi ste ga napravili na početku da bude isključivo u interesu javnih beležnika…

… sad im samo oduzimate jednu po jednu nadležnost, prihod. Hvala.

Naravno, mi sada dosta govorimo o javnim beležnicima o zakonu iz 2011. godine. Znači, da ponovim  - sedam puta je menjan za vreme mandata ministra Selakovića. Prvo su pomereni samo rokovi o početku primene zakona, a onda su suštinski menjane neke druge stvari.
Znači, nikakve veze nema zakon donet 2011. godine sa tim zakonom koji važi danas. Nikakve veze nema Vlada koja je bila do 2012. godine sa primenom ovog zakona i uvođenjem javnih notara, jer su oni i birani i stupili na snagu kada je ova Vlada bila u punom mandatu.
Posle dve godine ove Vlade, u avgustu odnosno u septembru mesecu prošle godine su uvedeni notari. Ako nije bilo uslova, mogli ste da pomerite taj rok. Kakve veze ima, ponavljam, zakon iz 2011. godine?
Drugo, mi govorimo o zakonu koji je donet, o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa donet 31. avgusta prošle godine, to je tema danas. Ponoviću, nismo mi protiv uvođenja notara, mi smo protiv ovakvog načina uvođenja notara. Mi smo za to da ima pun broj notara. Hteli smo ministra da pitamo, on je rekao da će biti, kaže ako do 1. marta ne budemo, ne daj bože, imali beležnika u Bujanovcu, a ja sam hteo da ga pitam da li je Bog ili neka druga nečastiva sila sprečila da se u Bujanovcu i opštinama gde nemamo notare u ovih šest meseci imenuju notari? To sam hteo da ga pitam.
Gde je problem? Zašto govorimo o izmeni tarifa, ekonomska logika? Ako je nešto skuplje kod notara šest puta, neće niko doći ništa da završi tu, svi će da idu u opštine i sudove. Znači, u interesu je notara da se smanje tarife pa makar bile i ispod nekog ekonomskog nivoa, jer će makar nešto naplatiti.
Vi ste uveli sistem, ako se sećate, a vidim da zaboravljate, prvo je bilo propisano kada su notari krenuli da rade da će dobijati deo iznos nagrade, a onda izmenama i dopunama uzeli ste im 30%. Vi atakujete na njihov posao. Vi sprečavate da se novi ljudi prijave. Nemenjanjem tarifa, vi sprečavate da se neko prijavi, jer neće niko doći kod notara da plati nešto dva, tri, šest, 20 puta skuplje ako to može da završi u opštini u naredne dve godine. Znači, u naredne dve godine niko se neće prijaviti.
Sve se ja slažem sa kolegom Martinovićem koji su to potrebni ekonomski uslovi da bi neko otvorio kancelariju i da je to teško, ali vi njima onemogućavate da oni naplate makar nešto. Vi ste im uzeli 30% nagrade, vi. Doneli ste prvo cela nagrada njima, onda kažete – uzimamo 30%. U roku od nekoliko meseci ste to promenili, pa naravno da neće niko da se danas prijavi za notara. Vi urušavate uvođenje tog sistema, ne mi. Mi vam govorimo napravite plan, budite dosledni sve šta će se dešavati na putu da mogu ljudi koji ulaze u taj posao da znaju šta mogu da očekuju. Šta mogu sada da očekuju? Praznu kancelariju u naredne dve godine jer niko neće doći kod njih ako se ne smanji tarifa. Niko nije lud da ide i da plati nešto tri, četiri, pet, 20 puta više.
Mora ministar da reaguje, oni su verovatno računali kada istekne ovaj rok mi ćemo sada naplaćivati sve, pa su imali neki ekonomski interes možda da pozajme neke pare, uzmu kredit pa će da vraćaju. Sada ste im dve godine izbili te pare iz džepa ako se ne izmeni Pravilnik o tarifama. Znači, to je u interesu notara, ali i u interesu i građana da plaćaju ništa više nego što su plaćali pre šest meseci. Oba ta interesa izmenama Pravilnika mogu da se zadovolje. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, u prethodnih nekoliko izlaganja, od jutros, najmanje sto puta sam čuo reč „građani“ i kako ovo što danas radimo je u interesu „građana“ i zbog „građana“. Pitam se gde su bili ti „građani“ pre nešto malo manje od šest meseci kada smo donosili ovaj zakon? Gde su onda bili njihovi interesi kada je ista većina, koja danas predlaže ovaj zakon, usvojila i glasala za zakon koji predviđa rok 1. mart 2015. godine? Makar jednom da smo čuli reč – izvinite, građani, pa da razumem, izvinite, pogrešili smo.

Tada vam je u raspravi rečeno da poslovi javnih beležnika, odnosno da javni beležnici neće moći u ovom kratkom roku da preuzmu sve poslove predviđene zakonom. Tada je ovde bio ministar, danas ga nema. Danas ste rešili da mu pomognete, da ga ebolirate, da ne dođe on ovde i da objašnjava šta je govorio pre nešto malo manje od šest meseci i kako nas je ubeđivao da će do ovog roka moći da se ispuni ono što je predviđeno zakonom.

Imam ovde njegovo izlaganje sa te sednice. Ima 18 strana. Mogu da pročitam, ali mislim da nema potrebe. Neću da trošim ni vaše, ni svoje vreme.

Zanima me, kako to da se sada setimo građana, pričamo o građanima, o njihovom interesu, govorimo o tome da nam ne trebaju ishitrena rešenja, a ništa od tih argumenata niste hteli da uvažite pre nešto malo manje od šest meseci. Jedini način da naša poslanička grupa Socijaldemokratska stranka-Zajedno za Srbiju-Zeleni Srbije podrži ovo zakonsko rešenje je da do dana za glasanje dobijemo ostavku ministra Selakovića.

Ne znam pošto se predsedavajući menjaju, ova dobacivanja u sali, na to očigledno niko neće sankcionisati. Ali, dobro. Navikli smo mi da se sankcioniše samo ono što rado opozicija, a ne i ono što rade poslanici vladajuće stanke, a evo šta rada građani.

Ova sednica danas košta građane Srbije najmanje milion dinara. Milion dinara će građani Srbije potrošiti na neodgovornost i nesposobnost vladajuće većine koja nije htela da sluša ove argumente i da ih uvaži pre šest meseci. Nastavlja se tirada sa uvođenjem javnih beležnika u pravni sistem Srbije.

Koja je ovo sednica Skupštine u poslednjih šest meseci, kada raspravljamo o problemima koji postoji i rešavanju problema koji postoje kod uvođenja javnih beležnika? Četvrta, peta, i gde je tu kraj? I da li će neko da kaže – izvinite nesposoban sam da odradim svoj posao, izvinite ne znamo kako da uradimo da se uvede sistem javnih beležnika u pravni sistem Srbije, ne znamo za šest meseci da sprovedemo konkurs, izaberemo nove javne beležnike, pored onih 94 koji su izabrani na početku, a to nije bilo dovoljno da se formira komora.

Videćemo šta će se desiti kada nadležni sudovi pred kojima se vode određeni procesi donesu svoje odluke i da li će ceo ovaj sistem pasti u vodu, i da li će konačno neko zbog toga da odgovara? Ako nema ostavke ministra, ja vas molim istu onu većinu koja je stavila ovo na dnevni red da stavi predlog za razrešenje ministra, jer ovo obesmišljava sve ono što mi ovde radimo. I zašto mi raspravljamo i donosimo neke zakone i neke rokove kada oni ne mogu da se ispoštuju?

Ko je odgovoran, ja ponavljam, za to što danas, nedelju dana pre isteka roka zakona koji smo doneli pre šest meseci posao nije završen? Sada se rok za koji je predviđeno prvobitno šest meseci, i za koji nas je ministar ubeđivao da će biti ispunjeno, sada produžava za još dve godine. Kakve vi procene pravite ljudi? Da li vi nešto možete da predvidite? Da li nešto možete da završite u onom roku koji ste planirali, ili stalno nešto odlažemo, stalno nešto čekamo, biće bolje za dve godine, svake dve godine, biće vam bolje za dve godine. Sa ovom Vladom nikad nam neće biti bolje. Biće nam gore svaki dan, i to dokazujete na svakom zasedanju Skupštine.

Postoji jedna stvar koju ministar može da uradi. Ja ga pozivam da to uradi i mislim da je to nešto što će pomoći građanima pre svega, ali stvarno pomoći građanima, a to je da Pravilnik o tarifama javnih beležnika prilagodi tako da ni jedna tarifa, ni jedno plaćanje koje građanin danas treba da da, da obavi, da plati nešto da bi završio stvar koju je do 1. septembra prošle godine završavao u sudovima i opštinama, da ne može da plati ni jedan jedini dinar više kada taj posao treba da obavi kod javnog beležnika.

Pozivam ministra, jer je to u njegovoj nadležnosti, da izmeni taj pravilnik na taj način da građani ne plaćaju više. Kad je uvođen sistem javnih beležnika pričano je ponovo kako je to u interesu građana, kako će to biti efikasnije, kako će to biti bolje. Za ovih šest meseci smo se uverili da ništa od toga nije tačno, jedino što se desilo je to da je sve skuplje. Građani nešto plaćaju duplo, troduplo, 20 puta više nego što su plaćali pre šest meseci.

Ako želite da brinemo o građanima i da pokažemo brigu, dajte ovde da se ujedinimo oko poziva ministru, da izmeni pravilnik o tarifama i da te tarife ne budu više i da građani ne plaćaju kod notara ništa više od onoga što su plaćali pre šest meseci, kada su završavali poslove u sudovima i opštinama Republike Srbije. Jedino na taj način ćemo uraditi nešto dobro za građane, istinski dobro za građane.

Pošto se ovde govorilo i o nekim amandmanima, koji su predloženi i mi smo predložili određene amandmane. Pre svega, suština tih amandmana je da po našem mišljenju poslove overe prepisa, potpisa treba da rade opštinske uprave i posle ovog roka, trajno. Da neko overi fotokopiju neko ne treba da ide kod notara. Kad ode kod notara on će mu reći – dođite za dve nedelje. Građanin treba da završi neki posao za jedan dan, nema vremena da zakazuje termin kod notara.

Suština našeg amandmana je da sudovi to rade do kraja ove godine, a da opštine nastave da rade paralelno ovaj posao, zajedno sa notarima. Ako se u nekom trenutku za dve godine uverimo da su notari toliko ojačali, da su izabrani u svakoj opštini, u potrebnom broju, onda hajde da izmenimo zakon i da sve prebacimo onog trenutka kada stvarno budemo uvereni da su notari osposobljeni da vrše najobičnije overe, ono za šta danas čovek dođe do opštine, kaže – overite mi fotokopiju nečega, to u svakoj opštini može da završi, kada budemo sigurni da su notari osposobljeni, da ima dovoljno ljudi da to radi, onda da prebacimo to na njih. Do tada, bez roka da to ostane u nadležnosti opština. Opština, ne sudova, sudovi do kraja ove godine. Slažem da sudovi treba da budu rasterećeni, da treba da se bave suđenjem, da brže rešavaju probleme, pogotovu zbog činjenice da četiri i po meseca nisu radili. Ponovo zbog ministra i njegove nesposobnosti koja je prouzrokovala štrajk advokata, pa se nagomilalo ne znam koliko stotina hiljada slučajeva za ovo vreme.

Pozivam vas da razmotrite naš amandman, da ga usvojite, jer je to u interesu građana, a ovakva rešenja, bez reči – izvinite građani, pogrešili smo, nisu u interesu građana i mi ih nećemo podržati. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Vidim da bezuspešno pokušavate da pobegnete od pitanja odgovornosti ministra. Prebacujete priču na usvajanje Zakona o javnim beležnicima 2011. godine. Mi danas raspravljamo o zakonu koji je donet 31. avgusta 2014. godine od ove većine, posle rasprave u kojoj je ministar tvrdio, tvrdio izričito da će ovaj rok biti ispoštovan i da će do ovog roka biti imenovano još javnih beležnika u opštinama gde to nije slučaj, a da će oni koji su imenovani biti u mogućnosti da preduzmu sav ovaj posao. Otuda moje pitanje gde je ministar? Zašto ste ga danas abolirali da ne dođe ovde i da odgovori zašto taj posao nije završen? O tome govorim.

Kakve veze ima to kad je usvojen Zakon o javnim beležnicima? Pet puta ste ga menjali od tada. Mi ga nismo primenjivali preko noći. Svesni problema nismo hteli da politizujemo izbor notara, da uradimo ono što ste vi uradili, da imenujete svoje partijske kolege, da napravite jednu kastu zatvorenu, da kršite taj zakon koji ste menjali pet puta. Kakve veze ima Zakon iz 2011. godine sa ovim zakonom danas? Pročitajte ta dva zakona, nemaju veze jedan sa drugim u najvažnijim odredbama.

Pitanje je ovde odgovornosti za posao koji nije urađen za šest meseci, koji je trebao da uradi ministar Selaković, jer ste mu vi dali mandat da taj posao obavi u roku od šest meseci glasajući za ovaj zakon. Mi nismo glasali za ovaj zakon, glasali smo protiv, između ostalog i zato što smo mislili da ovaj rok nije primeren.

Dva minuta i 40 je kolega imao prethodnu repliku.

Znači, ja vas molim da govorimo ovde o odgovornosti i da se izvinite građanima što će se danas ovde potrošiti milion dinara na sednicu samo zato što neko nije hteo da sluša drugo mišljenje pre šest meseci.

Hvala.

Da, ja sam vrlo jasno rekao – tirada oko uvođenja javnih beležnika, jer, šta imamo od 1. septembra 2014. godine, od kada je to uvedeno? Imamo štrajk advokata četiri i po meseca. Imamo tarife javnih beležnika koje su dva, tri, četiri, pet, dvadeset puta veće nego što su bile pre uvođenja za iste stvari koje su ljudi overavali u sudovima i opštinama u odnosu na ono što treba da plate danas.

(Zoran Babić, s mesta: Gde?)

Kolega Babić pita gde? Overa testamenta – 980 dinara u sudu, a kod javnih beležnika je to 18.000, 18 puta više. Pitali ste gde? Evo, kolega Babiću, gde. To je tarifa kod svakog javnog beležnika…