Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovo je jedan od zakona za koji smatram da bi prvi trebao da dođe na dnevni red, naročito što se tiče mladih ljudi u Srbiji, studenata, naše talentovane dece i dobrih đaka koji ostvaruju natprosečne rezultate i koje bi ova država trebala da stipendira i da stvori uslove za normalno stipendiranje i da omogući gradovima i opštinama da to rade ne kršeći zakon.

Dakle, moj predlog je samo usaglašavanje dva zakona, Zakona o učeničkom i studentskom standardu sa Zakonom o lokalnim samoupravama. To usaglašavanje bi omogućilo gradonačelnicima i predsednicima opština da mogu da stipendiraju svoje učenike, ne strepeći od toga da li će im doći DRI ili bilo koja druga kontrola ili upravna inspekcija i da ih zbog toga kazni. Ne razumem zašto to radite, jer vi danas imate vlast u najvećem broju gradova i opština širom Srbije i time biste pokazali da zaista brinete o studentima, o đacima, ali da brinete i o njihovim roditeljima koji žive, nažalost, u bedi Srbije koju vi ne vidite, koju vi ignorišete, a koji jedva sastavljaju kraj sa krajem i koji teško obezbeđuju sredstva za finansiranje svoje talentovane dece.

Nažalost, vi pokazujete nebrigu prema tim mladim ljudima i zato i imamo trend da više desetina hiljada mladih ljudi svake godine želi da ode iz Srbije. Taj trend se nastavio i ove i prošle godine, a nastaviće se i nadalje jer vi sa mladim ljudima razgovarate tako što ih jurite i proganjate po protestima, fotografišete i targetirate ih govoreći da oni nemaju pravo da traže jedan uređeni sistem i da nemaju pravo da traže da žive u normalnoj i uređenoj državi. Normalna i uređena država vama ne odgovara, jer vi najbolje funkcionišete u ovoj anarhiji koja danas postoji u Srbiji, gde postoje idoli koji treba da upravljaju životima svih nas, a ne postoji sistem i ne postoje zakoni, ne postoji vladavina prava.

Na kraju, to što vi ne želite ovaj zakon da stavite na dnevni red da se o njemu raspravlja ne treba te da objašnjavate meni, jer ja sam jedan od 250 poslanika u ovoj sali, ali vi dugujete objašnjenje studentima i đacima natprosečnim, dugujete njihovim roditeljima. Dugujete im i objašnjenje kako to da za njih posle završenih državnih studija sa ozbiljnim prosecima nema mesta gde da se zaposle u Srbiji, ali zato ima mesta za Mišu Vacića, ima mesta za vozače i za konobare na mestima državnih sekretara, na mestima čak ministara u Vladi Republike Srbije. To je poruka koju vi šaljete mladim ljudima, pored toga što ne želite da raspravljate o ovakvim zakonskim predlozima koji bi sistemski trebali da reše neke probleme. Tako da, pozivam vas da vi stavite to na dnevni red ukoliko vam ne nelagodno što to predlažem ja, evo još jednom.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane kolege poslanici, evo, u nedelju, za tri dana od danas se navršava punih godinu dana od kako se desio slučaj rušenja objekata u centru Beograda.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova, Nebojši Stefanoviću, premijeru Aleksandru Vučiću i Višem tužilaštvu – dokle se posle godinu dana stiglo sa utvrđivanjem ko je odgovoran za rušenje objekata u centru Beograda? To je presedan u uređenim društvima da se pod okriljem noći građevinskim mašinama i bagerima, nekim građanima Republike Srbije poruše kuće, poslovni objekti, koji su bili u njihovom vlasništvu.

Dakle, godinu dana smo slušali najave, različita obećanja premijera da su za to odgovorni neki kompletni idioti, da su to ljudi iz vrha beogradske vlasti i sada kao epilog i prvu presudu imamo presudu Osnovnog suda u Beogradu, u kojem je rečeno da je u rušenju učestvovalo preduzeće „Milenijum tim“. To zapravo nije dovoljno, potrebno je naći ko je taj ko je nalogodavac i koji je naložio da to ili bilo koje drugo preduzeće ili bilo koji drugi pojedinac učini jedno takvo delo, jer u tom periodu je suspendovana država Srbija na jednom delu teritorije.

Policija nije reagovala na pozive građana koji su se žalili, ljudi su vezivani i ustavna prava su najgrublje ugrožena svim tim građanima koji su u tom trenutku bili u objektima ili pored objekata, koji su vezivani i sklanjani dalje od svojih objekata da bi se ti objekti porušili, a ta teritorija dala nekim investitorima, ne znamo kojima, pominju se Arapi, ali pominju se i neki drugi, da tu naprave stambeno-poslovni objekat.

Drugo pitanje takođe upućujem ministru Nebojši Stefanoviću, je, između ostalog, i za današnju i jučerašnju tačku dnevnog reda, ratifikaciji Sporazuma o bezbednosti sa drugim državama, a to je slučaj pokušaja atentata, kako smo čuli, na premijera Aleksandra Vučića u Jajincima. To je događaj koji je burno najavljen, događaj o kome su govorili i sam ministar Stefanović i premijer Aleksandar Vučić, da je u blizini kuće premijera pronađena određena količina municije i naoružanja i to, citiram – raketni bacač M80, poznat kao zolja, sto komada oružja i municije kalibra 762, četiri ručne bombe, četiri ili pet metaka itd.

Ministar Aleksandar Vulin je tada izjavio, citiram – jedno je sigurno, jednog Vučića su hteli da ubiju, da li Andreja ili Aleksandra, ali jednog su hteli da ubiju. Ne verujem u slučajnost da se 97 ubica nađe na prostoru gde se nađe zolja, granate, municija i sve to nađe na najidealnijem mogućem mestu, gde ljudi prolaze i gde ne mogu da se odbrane.

Dakle, postavljam pitanje nadležnim institucijama, ministru unutrašnjih poslova, tužilaštvu – dokle se stiglo sa istragom za pokušaj atentata, kako je ovde rečeno, na nekog od braće Vučić?

Treće pitanje postavljam ministru kulture, a vezano je za primenu Zakona o finansiranju medija, odnosno novom setu medijskih zakona. Dve i po godine je taj zakon već u primeni, kako se on sprovodi i kako Ministarstvo sprovodi kontrolu nad njegovom primenom, s obzirom na to da su ciljevi usvajanja seta medijskih zakona koji je ovaj parlament usvojio povlačenje države iz medija i da praktično se finansiranje sprovodi transparentno, da mediji budu nezavisni itd?

Taj set medijskih zakona je potpuno obesmišljen i to smo mogli videti upravo sada u ovoj predsedničkoj kampanji gde je bilo svega osim objektivnog, analitičnog i nepristrasnog informisanja građana.

Što se tiče finansiranja lokalnih medija, jedno od osnovnih načela tog Zakona o javnom informisanju se krši svakog dana, a to je zaštita medijskog pluralizma i zabrana monopola u oblasti informisanja. Tako npr. konkretno u opštini Trstenik od 11 miliona, koliko je opredeljeno za medije, i 18 projekata koji su pristigli na konkurs sredstva je dobila jedna televizija u iznosu od 10 miliona 300 hiljada i još jedan projekat sa 400 i nešto hiljada, a ostali su odbačeni jer ne predstavljaju projekte od interesa za građane opštine Trstenik.

Dakle, svi oni mediji koji u ovoj državi rade svoj posao profesionalno, oni se targetiraju, slike novinara se pokazuju u TV emisijama, a premijer Vučić televizijama poput N1, na koje nema uticaja, na njihovu uređivačku politiku, zove američkom televizijom ili nekakvom drugom.

Prosto, pitam ministra kako se stara o primeni Zakona o medijima?

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, evo posle 50 dana konsultacija, koliko su trajale konsultacije predsednice Skupštine sa članovima Vlade, nastavljamo sa radom i opet na dnevnom redu ove sednice imamo zakone koje predlaže opozicija, umesto da ih predlaže Vlada. Ta praksa se nastavlja i evo ja po ko zna koji put danas ponovo predlažem zakon koji bi trebalo svi ovde da prihvatimo, a tiče se Zakona o usaglašavanju, zapravo, Zakona o učeničkom i studentskom standardu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Dakle, danas lokalne samouprave ne mogu stipendirati učenike i studente, a da pri tom ne naprave prekršaj zato što postoji zakonska neusaglašenost. Da vas to ne zanima, vidi se i kroz rezultate koji su ostvareni u prethodnih pet godina. Zapravo, najveći rezultat je broj mladih ljudi koji odlaze svake godine iz Srbije, tako da ste u jednom danu, 11. januara ove godine, iz Novog Sada mogli videti 15 autobusa sa mladim ljudima koji idu put Slovačke da rade. Rezultat je da zbog te nebrige prema mladim ljudima prošle godine otišlo 65.000 radnosposobnih ljudi iz Srbije, pretprošle godine je taj broj bio nešto manji 58.000, i to je ono o čemu mi treba da razgovaramo.

Dakle, kada biste ozbiljno prišli ovom problemu, stavili biste i ovo na dnevni red. Čak sam predlagao da ovo bude predlog vlasti, neka ovo predloži Vlada, neka predlože poslanici SNS zato što je to važno da se usvoji za studente, za đake, ali je važno i za njihove roditelje koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, a kamo li da obezbeđuju normalne iznose sredstava za finansiranje svojih učenika.

Međutim, na žalost niste pokazali ni jednog trenutka nikakvu brigu da ovo stavite na dnevni red. Pokazujete da vas studenti, odnosno đaci zanimaju samo onda kada ih jurite po protestima da ih fotografišete, proganjate, a onda u televizijskim emisija poslanici i ministri mašu sa njihovim fotografijama, osuđujući ih kako smeju da traže, da neko pomisli da Srbija treba da bude normalna demokratski uređena zemlja sa vladavinom prava i zakona. Oni se optužuju zbog toga što imaju normalne zahteve i normalne proteste. Zapravo, vama ne odgovara normalno uređena država, normalno uređen sistem i zato vam ne odgovaraju protesti i zato nemamo ovaj zakon na dnevnom redu, iako ga ja po ko zna koji put predlažem.

Pozivam poslanike SNS da, ako već neće da glasaju za ovaj predlog jer ga predlažem ja kao predstavnik opozicije, neka ga predlože oni na sledećoj sednici i mi ćemo to podržati da otklonimo ovaj …

Takođe još jedan zakon iz domena lokalnih samouprava, a tiče se funkcionisanja mesnih zajednica. Danas imamo izborni zakon koji je rezultat ovakvog načina glasanja u parlamentu. Taj izborni zakon dovodi do toga da poslanici nisu predstavnici naroda, nego su predstavnici stranaka, odnosno šefova partija koji su ih ovde poslali. Oni umesto da ispunjavaju zahteve građana, ispunjavaju zahteve svojih šefova koji su ih ovde postavili, odnosno poslali. Dakle, ovde govorim o tome da sada imamo situaciju da jedni jedini demokratski izbori gde se ljudi biraju imenom i prezimenom, a to su izbori za mesne zajednice, saveti mesnih zajednica koje danas, u ovom aktuelnom trenutku, najviše imate upravo vi, predstavnici SNS, treba da obezbedite način funkcionisanja, odnosno finansiranja i organizovanja mesnih zajednica.

Mesne zajednice su važne, postoje definisane kao kategorije u Zakonu o lokalnim izborima, ali im treba dati i nadležnosti. Prvo, treba da postoji obaveza osnivanja mesnih zajednica, kako na seoskom, tako i na gradskom području, a ono što je još važnije jeste da im treba dati nadležnosti da mogu sami da odlučuju o nekim stvarima i da zapravo oni odlučuju o prioritetima koje će sami finansirati. Da bi mogli da finansiraju treba im obezbediti finansije. Danas oni služe da bi vladajuća partija mogla da održi po neku pres konferenciju na Nacionalnoj televiziji, a to vrlo često radi i premijer, hvaleći se izbornim rezultatima u mesnim zajednicama, a da pri tom ni jednog trenutka nije rekao kako će one funkcionisati i kako će se organizovati njihovo finansiranje.

Stoga ovim predlogom zakona predlažem da se 80% poreza na imovinu, koji se ubira na teritoriji određene mesne zajednice, usmeri direktno u budžete mesnim zajednicama, kako bi ljudi koji su se već prihvatili tog posla mogli da imaju finansijsku nezavisnost, nezavisnost od strane lokalne samouprave i bilo čije volje od strane lokalne samouprave da im prebaci sredstva ili ne i da sami određuju koji su njihovi prioriteti.

Na žalost, vi ne stavljate ovaj predlog zakona na dnevni red zato što on nije u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava gde ste još jednom skinuli finansijska sredstva po osnovu poreza na zarade koji je ostajao u gradovima i opštinama. Jednostavno, nastavlja se sa praksom siromašenja i opština i mesnih zajednica i građana da bi se napravio privid da u budžetu Republike Srbije mi imamo stabilnu situaciju, da imamo dovoljno sredstava. Na žalost, ta sredstva u budžetu su na štetu građana, jer se uzimaju iz njihovih novčanika, na štetu lokalnih samouprava, na štetu mesnih zajednica, poljoprivrednika, penzionera, radnika i svih drugih ljudi koji žive u ovoj državi.

Zahvaljujem.

Dakle, ovaj predlog zakona odnosi se na stvaranje uslova za normalno funkcionisanje privrednih preduzetnika, odnosno malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji. Dakle, zakonom predlažem da se barem na mali, simboličan način pokaže želja da želimo da u istu ravan stavimo strane investitore kojima šakom i kapom gurate hiljade evra po zaposlenom radniku sa našim malim i srednjim preduzećima koji služe samo onda kada poreska uprava treba da dođe da ih oporezuje ili neka druga inspekcija da im naplati kaznu.

Predlažem uvođenje dva nova člana. Jedan član zapravo predstavlja olakšicu da za sve one preduzetnike, odnosno mala i srednja preduzeća koja na period od dve godine zaposle nove radnike im se umanji osnovica za porez na dobit, i to upravo za iznos koji su uplatili po osnovu plata i zarada. Drugi član se odnosi na nedovoljno privredno razvijena područja Republike Srbije u kome bismo trebali na period od tri godine da oslobodimo dobiti sva novoosnovana privredna društva, preduzetničke radnje ili bilo koje druge oblike organizovanja u preduzetništvu.

Vi ste, gospodo, prošlu godinu proglasili, 2016. godinu, za godinu preduzetništva, najavili da će se izmeniti oko 40 zakona koji će olakšati poslovanje i funkcionisanje naših malih privrednika u Srbiji. Naravno, to je samo još jedna u nizu laži koje ste obećali građanima Srbije. Od svega toga nije se desilo ništa. Čak niste želeli da prihvatite ni ove predloge zakona koje predlažem ja i druge kolege iz opozicije, s obzirom na to da zakoni ne stižu iz Vlade, a ne mogu ni da stignu zato što je osnovni zadatak ove Vlade i Aleksandra Vučića jeste organizovanje izbora. Od 2012. godine svake godine imamo izbore, tako da Vlada verovatno zbog toga ne može da radi svoj posao za koji je izabrana, već se bavimo izborima.

Dakle, mi danas imamo situaciju da u Srbiji negde oko 300.000 malih i srednjih preduzeća stvaraju nešto više od tridesetak posto BDP u Republici Srbiji, što je znatno niže od proseka u razvijenim evropskim zemljama. Na žalost, trend je takav da se na deset novoosnovanih radnji ili preduzetničkih radnji, odnosno srednjih i malih preduzeća šest ugasi i mi govorimo o njima samo kada je kampanja u pitanju i kada trebate sa nekim da se slikate, a ne kada im treba istinski i zaista pomoći.

Oni jako dobro znaju šta rade, znaju svoj posao. Nisu oni ni lenji, nisu ni neradnici, niti im fali preduzetničkih inicijativa, kako to gospodin Vučić zna vrlo često da kaže, ali prosto, oni nemaju normalne uslove za poslovanje i zato se oni danas muče.

Predlažem da se ovaj zakon stavi u proceduru i da se na neki način pomogne njima, za razliku od stranih firmi kojima…

Zahvaljujem.

Još jedna za mene lično jako važna tema, jako važan zakon, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Dakle, evo već od 2012. godine slušamo najave o tome kako će se poljoprivrednicima u Srbiji pomoći, kako će se izdvajati značajnija sredstva. Naravno, od svega toga se ništa nije dogodilo. To su laži koje slušamo od vladajuće garniture pred svake izbore u svakoj kampanji.

Srpska napredna stranka je 2012. godine objavila svoju belu knjigu u kojoj stoji - poljoprivreda kao industrijska grana je strateška delatnost kojoj se pridaje poseban značaj i tretman. Građani u Srbiji moraju jesti zdravu hranu. Ekonomsko i političko opredeljenje je da poljoprivreda treba da bude strateška privredna grana. Agrarni budžet će se značajno povećati i njegova visina treba da iznosi minimalno 5% ukupnog budžeta u 2012. godini sa minimalnim povećanjem od 1% u svakoj narednoj godini.

Danas smo u 2017. godini. Dakle, agrarni budžet bi trebalo da bude negde oko 10%, a on je danas ispod 5%. Kršite i Zakon o budžetskom sistemu. Toliko o tome šta obećavate građanima i šta obećavate poljoprivrednicima. Sve su to bila obećanja i laži sa kojima se nastavlja i dalje.

Mi predlažemo u ovom zakonu da se podignu podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju iz nekoliko razloga. Prvi je to što su mala poljoprivredna porodična gazdinstva danas najveći poslodavac u Srbiji. U 638 hiljada poljoprivrednih gazdinstava danas direktno ili indirektno zaposleno, radi preko milion i po građana Srbije.

Ne postoji ni jedan veći poslodavac od malih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava u Srbiji, a njima najmanje pažnje pridajete, a to se vidi i po neispunjenim obećanjima i lažima koje ste im davali i vidi se po tome koliko su zastupljeni u budžetu. Daleko su manje zastupljeni poljoprivredni proizvođači u budžetu Republike Srbije, nego što je bilo koja strana kompanija kojoj dajemo milione i hiljade evra po jednom zaposlenom radniku, ne shvatajući time da idemo korak dalje ka stvaranju robovlasničkog društva, jer želimo da nam naši ljudi rade za 20-ak hiljada dinara. Hvalite se, ne mi, nego premijer se hvali kako su plate u Srbiji manje nego u okruženju i da će investitori dolaziti ovde. Nije cilj da ljudi ovde rade džabe i da rade u pelenama i nose pelene, nego da rade dostojanstvene poslove i da mogu od toga normalno da žive, a ne da traže svoju sreću u drugim zemljama van Srbije.

Poljoprivreda ima veliki potencijal, ali bi u nju morali da uložite, ukoliko želite da taj potencijal iskoristite. U protivnom ostaće samo još jedan neiskorišćen resurs ove Republike Srbije, još jedna propuštena šansa, a naši poljoprivrednici sve teže i teže sastavljaju kraj sa krajem zbog toga što niko njima ne posvećuje pažnju.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovane kolege poslanici, evo posle 50 dana koliko su trajale konsultacije u Vladi Republike Srbije, kako nas je o tome 1. marta obavestila predsednica Parlamenta, izgleda da su se konačno stekli uslovi da možemo da počnemo da radimo. Dakle, to je dokaz još jedne brutalne laži kada je predsednica Parlamenta ovde u ovom domu rekla da ide na konsultacije, a sutradan saopštila da se sednica neće nastaviti.

Govorim o dnevnom redu.

To je u vezi, čućete sada u nastavku. Radi se o tome da posle 1. marta danas počinjemo da radimo i imamo dnevni red koji se sastoji od 12 objedinjenih tačaka, između ostalih tačaka. Stara praksa se nastavlja, i mi danas treba da raspravljamo u objedinjenoj raspravi o srednjoevropskom programu univerzitetske razmene, borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala, policijskoj saradnji, plovidbom rekom Tisom, uzajamnim podsticajima i zaštiti ulaganja između Srbije i Katra itd.
Nastavlja se sa praksom sumanutih dnevnih redova gde se meša sve sa svačim, i gde mi treba objedinjeno da raspravljamo o nečemu. Ne čudi što smo za prvih 10 meseci rada ovog doma od 47 zakona, koliko je usvojeno, 81 doneli po hitnom postupku. I tako smo, a i danas to radimo, postali telo za ratifikaciju zakona po hitnom postupku, umesto da ozbiljno raspravljamo o svakoj tački i da demokratski nastupamo svi ovde u ovom Parlamentu.
Kada ovde nema demokratije, u ovom Domu, ne treba da nas čudi ovo što se dešava na ulici, to je rezultat našeg rada ovde. Mi smo od decembra meseca, vašom odlukom, primali redovno plate, a nismo radili do dana današnjeg.
Što se tiče dnevnog reda i sporazuma koji su danas tema, pročitaću vam kada su oni stupili na snagu, da bi svi shvatili da ovo ne predstavlja nikakvu suštinu rada Parlamenta, već samo zadovoljavamo formu, da pokažemo građanima Srbije da Parlament, u stvari, nešto radi.
Što se tiče Konvencije o Evropskom Šumarskom institutu stupila je na snagu 28. avgusta 2003. godine.
Protokol o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima usvojen u Seulu 12. novembra 2012. godine.
Doha amandman na Kjoto protokol, usvojen 8. decembra 2012. godine.
Sporazum o učešću u srednjeevropskom programu univerzitetske razmene potpisan 25. marta 2010. godine.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala, potpisan 7. novembra 2011. godine itd.
Radi se o sporazumima koji su davno potpisani i stupili na snagu. Mi ih tek danas ratifikujemo, kako biste imali izgovor da sazovete jednu sednicu i da predstavite građanima da poslanici nešto i rade, a oni u ovom trenutku i ne rade.
Što se tiče samih sporazuma, ako govorimo o programu univerzitetske razmene, saradnji Srbije i Češke u oblasti nauke, kulture, obrazovanja, itd, mi zapravo treba da govorimo ovde o obezbeđivanju boljih uslova za školovanje mladih, da govorimo o pravima studenata, koji protestvuju ovde ispred ovog Doma i traže samo uređenu državu, ništa više od toga, a ne da ih slikate i jurite ko je od njih protestvovao i posle toga na televizijskim emisijama ih prozivate.
Kada govorim o obrazovanju i reformi obrazovanja, koju pominjete od 2012. godine, mi govorimo danas o sporazumu…

U temi sam, molim vas.

Kako nisam?

Dobro. Nastavljam o temi.
Dakle, tema jeste obrazovanje i uslovi obrazovanja, jer su sporazumi iz oblasti obrazovanja, i prosto moram šire da sagledam tu situaciju.
Dakle, mi govorimo o sporazumima koje potpisujemo iz oblasti obrazovanja, u trenutku kada nam lekari organizovano odlaze u inostranstvo, kada mladi ljudi ne planiraju da ni svoje školovanje, a kamoli, karijeru u Srbiji započinju.
Mi u jednom od ovih sporazuma, konkretno Inicijativa za reformu obrazovanja, gde je Srbija domaćin, zemlja domaćin, je`l tako, govorimo o tome šta je potrebno šta je potrebno od inventara za kancelariju, tri kancelarijska stola, citiram, čitam zapravo, tri kancelarijske stolice, jedan sto, dva laptopa, tri telefona sa centralom, jedna faks mašina, tri klima uređaja, jedan klub sto sa četiri stolice, jedan frižider, aparat za kafu, itd. To se nalazi, gospodine Arsiću u jednom od ovih sporazuma.
Dakle, govorim o tački dnevnog reda, i mi treba da raspravljamo o tome, umesto da zaista raspravljamo o obrazovanju kao temelju svakog društva i države, kakve uslove imaju naši studenti, naši đaci, da li smo te toalete, koje je premijer najavio da će obići sve u Srbiji, da li ih je obišao, da li smo iz završili, itd, mi se bavimo formom i davanjem saglasnosti na određene sporazume.
Što se tiče samih studenata, nažalost, oni u Srbiji i dalje žive od plata i penzija svojih roditelja, i živeće i nadalje.
Zakon o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, odnosno potvrđivanje sporazuma, takođe jedna važna tema. Mi bi pre svega, pre nego što damo saglasnost na bilo kakav međudržavni sporazum, trebali da pogledamo u svoje dvorište, sa čime mi izlazimo pred te druge zemlje sa kojima želimo da ostvarimo saradnju, ukoliko je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, da vidimo šta smo mi uradili, šta ste zapravo vi od 2012. godine, kada ste na vlasti, uradili iz oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Podsetiću da 2014. godine, pred izbore, je najavljena beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije, da smo gledali raznorazne akcije Rezač 1, Rezač 2, Pluton, koji su medijskim pompama propraćeni, bez sudskih epiloga, bez optužnica. Nažalost, to služi samo za promotivne svrhe, kampanje, premijera Vučića i pojedinih ministara koji žele da promovišu sebe kako se bore protiv kriminala i korupcije.
Da je to tako govori na kraju i izveštaj EU, koji ovde nismo čuli u ovom Domu, zato što su neki poslanici, verovatno po zadatku imali zadatak da napadnu one koji su došli ovde i da nas izveste o tome kako Srbija napreduje na evropskom putu, pa nismo mogli da čujemo o tome da je indeks u borbi protiv korupcije veći nego 2012. godine. Dakle, nije ni isti, nego je veći. Ako pogledamo danas analizu Beogradskog Centra za bezbednosnu politiku koji je rađen 14.02.2017. godine, tu zapravo 45 ispitanika kaže da se država ne bavi ozbiljno borbom protiv korupcije, da su korupcija i kriminal dva ključna problema koji ugrožavaju i bezbednost Srbije iznutra.
Na kraju krajeva, imate priliku da vrlo često vidite u javnim preduzećima, najvećim javnim preduzećima i sistemima koji posluju u Republici Srbiji raznorazne korupcionaške radnje, raznorazne kriminalne aktivnosti, ali na žalost, to je otprilike u ovoj državi nekome dopušteno. Neko mora da se pridržava zakona, a neko ima pravo da radi šta god hoće, pa možemo da govorimo o mnogim stvarima. Ako krenemo od Bele knjige, koju ste vi ovde 2012. godine objavili kao vladajuća stranka, SNS, to je bio vaš program, možete videti sami šta ste od toga uradili, a šta ne. Da ne govorim o Zakonu o poreklu imovine, o raznoraznim situacijama, pokušajima atentata u Jajincima, Savamali, koja je vrh, to je ako govorimo o korupciji i kriminalu.

Vi dugujete odgovore, ne meni, dugujete odgovore građanima Srbije za sve ovo što govorim, i naročito onima koji su vas glasali i od kojih ste tražili poverenje četiri puta unazad pet godina. Nadam se da ćete im odgovoriti vrlo brzo na pitanja koja su ovde otvorena.
Što se tiče drugih sporazuma, kao što je na primer, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Mađarske, o plovidbi rekom Tisom, to je sve u redu i trebamo da se bavimo time. Podsetiću da smo se ovde, u ovom Domu, bavili još jednim kanalom Morava-Dunav-Morava-Vardar, projektom koji je takođe trebao da donese velike ekonomske benefite za Republiku Srbiju.
Danas govorimo o plovidbi rekom Tisom i ja bih bio mnogo srećniji kada bismo govorili kakve smo pouke izvukli iz poplava 2014. Tri godine posle toga, danas imamo upozorenje na moguće poplave, a ne znamo da li smo išta uradili iz oblasti i preventive da sprečimo poplavljene gradova i izlivanja reka u Srbiji.
Što se tiče Sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja sa državom Katar, tu mislim da posebno trebamo obratiti pažnju iz nekoliko razloga. Dakle, imali smo mi mnogo ovakvih sporazuma o kojima smo do sada govorili. Mnogi od tih sporazuma su proizveli i određena dejstva. Jedan od takvih sporazuma je i Sporazum za izgradnju „Beograda na vodi“, gde mi danas ne znamo šta je iz tog sporazuma zapravo istina, a šta nije, ne znamo pravu istinu i do dana današnjeg postoje neke poslovne tajne u koje očigledno građani Republike Srbije nemaju prava da imaju uvid.
Isto tako jedan od sličnih sporazuma sa Emiratima je potpisan vezano za davanje zemljišta u zakup i Karađorđeva, odnosno Moravića u Karađorđevu i zemljišta u Gajdobri i Sivcu. Ukupno preko 10.400 hektara. Samo u Karađorđevu i Moraviću 3.534 hektara. Podsetiću vas, da i to takođe jedan od sličnih sporazuma na koji smo mi dali ovde saglasnost, odnosno dala je većina, a ne opozicija, dali ste vi.
Sada ako pogledamo šta su njihovi rezultati, pa naravno da se otvara pitanje - šta radimo danas. Mi sada vidimo da tri godine posle tog sporazuma davanja zemljišta u zakup, mi nemamo nikakav izveštaj - šta su rezultati. Premijer Vučić je braneći ovaj sporazum sedeći ovde u ovoj klupi, rekao do slovce da će arapski partneri zahvaljujući toj investiciji i tom sporazumu povećati produktivnost za četiri ili pet puta, citiram ga, na toj poljoprivrednoj površini mnogo više nego što su ostvarivali naši paori.
Danas tri godine posle toga mi ne znamo da li je jedan jedini dinar uplaćen državi na osnovu tih prinosa koje su oni ostvarili. Ko to zemljište zapravo obrađuje? Ko se time bavi? Da li je to „Al Ravafed“ ili je to „Al Dahra“ ili je to neka treća firma. Radi se o fantomskim firmama o kojima mi ne znamo ništa i ne možemo doći do informacije ko zapravo upravlja zemljištem Republike Srbije koje smo uzeli od naših paora koji su uredno plaćali zakupe i obrađivali, plaćali mnogo više nego što treba da plaćaju Arapi. Dali im tu za 60 evra po hektaru i sada ne znamo zapravo ni ko to radi ni šta radi.
Onda ne treba ni da nas čudi kada se postavljaju pitanja ko raspolaže ovim zemljištem. Kada institucije ne daju odgovore onda, naravno kada ne postoje odgovori od nadležnih onda kruže razne priče, da li je to zemljište obrađuje brat premijera Andrej Vučić, da li neko drugi, ali to će se…
(Predsedavajući: Gospodine Aleksiću….)
… prekinuti onog trenutka kada nadležni izađu i kažu da, evo, rezultati Sporazuma sa Arapskim Emiratim, sa „Al Ravafedom“, „Al Dahrom“ ili bilo kojom drugom firmom su takvi i takvi. Mi smo zemljište dali. Dobili smo 2014. godine to, 2015. godine to, 2016. godine to.
Nažalost, izgleda da vi nemate šta da kažete i idemo sada sa novim sporazumima kao što je ovaj sa državom Katar, koji potpuno sa istom bojazni možemo pretpostaviti da može dovesti do istih rezultata, da mi ne znamo šta se krije iza ovih sporazuma koje vi ovde stavljate pred nas.
Suština je da svi ovi sporazumi, kao što sam na početku svog izlaganja i rekao, niti su aktuelni u datom trenutku, niti predstavljaju suštinu za dalji razvoj i delovanje Republike Srbije i parlamenta. Jednostavno, oni sada su na dnevnom redu zato što je neko želeo da imamo ovakav dnevni red, da mi danas imamo predloge zakona koje predlažu opozicioni poslanici, ne predlaže ih Vlada, zato što Vlada nema kada da se bavi očigledno zakonima i državom, jer mora da se bavi izborima. Od 2012. godine mi smo svake godine na pojedinim izborima i to je otprilike glavna opsesija i nešto čime se bavi Vlada Aleksandra Vučića, pri tom, ovde danas vidim neke ministre koji su u poslednjoj Vladi postali ministri, a pre njih se preko 40 ministara u različitim vladama promenilo, pa naravno da ne možemo govoriti o njihovoj…
(Predsedavajući: Kolega, molim vas o dnevnom redu. O dnevnom redu nastavite diskusiju. Ostavite ministre. Tu su. Odgovaraće na pitanja. Postavite im pitanja.)
Ne, ne, ne. Ne postavljam pitanja. Ja sam samo prokomentarisao da ovo o čemu govorim nekih ministara…
(Predsedavajući: Znam, razumeo sam. Govorili ste o izborima, a toga je vas uvek strah. Nastavite.)
Da.
Dakle, generalno mislim da ovakav rad i sada se obraćam vama, predsedavajući, jer ste vi ovaj dnevni red predložili i molim vas da ubuduće ne bude na dnevnom redu ovakvih tačaka koje nemaju smisla i koje su objedinjene, a da jedna sa drugom nema nikakve veze, da bismo mogli ozbiljno o tome da diskutujemo i da sporazumi naravno dolaze na dnevni red onda kada su potpisani, a ne četiri ili pet godina posle stupanja na snagu ovih sporazuma. Zahvaljujem.