Zahvaljujem.
S obzirom da se ovaj član odnosi na podršku ruralnom razvoju, mi smo želeli da amandmanom podignemo iznos davanja sa 45% na 50%, iz prostog razloga što u tim delovima Srbije, pre svega mislim na južnu i jugoistočnu Srbiju, ljudi nemaju preteranog izbora čime mogu da se bave. Dakle, ti ljudi ne mogu da se zaposle u preduzećima i firmama koja su pogašena, nema privatnih kompanija gde mogu da rade, oni se moraju obratiti poljoprivredi. Iz tog razloga smatram da jedina šansa da uposlimo te ljude jeste upravo da ih uposlimo kroz poljoprivredu ima ovde nekih pozitivnih pomaka, ali moramo da bude agresivniji sa merama podsticana i stimulacije tih ljudi da mogu da podižu određenu poljoprivednu proizvodnju.
Ja sam imao prilike da obilazim te delove Srbije i Bujanovac i Belu Palanku, da ne govorim sve ostale, tamo je stopa nezaposlenosti preko 50%. Ti ljudi nemaju od čega drugog da žive, ako ne proizvedu malo mleka ili uberu neke šljive da ispeku rakiju itd. Prosto, moramo sa njima posebno raditi i moramo im pružiti šansu da žive u ovoj zemlji. Srbija nam se prazni i izumire. Ljudi nam odlaze iz tih područja zato što tu ne vide nikakvu perspektivu. Jedina perspektiva jeste da im kroz rad na svojim imanjima omogućimo da tu ostanu gde imaju neke stabilne izvore prihoda i zato smatram da treba posebnu pažnju njima posvetiti, da treba maksimalne podsticaje dati, posebnu politiku za ta ruralna područja Srbije i verujem da ćemo to u narednom periodu i moći da vidimo u praksi jer svih ranijih godina zapravo to se sve svelo na priče, ali nije bilo ničega na terenu, nije bilo nikakvih rezultata zapravo.

Poštovani gospodine ministre, samo vezano za ovo poređenje sa Hrvatskom, ja se apsolutno slažem, mi ne treba da se poredimo sa Hrvatskom, iz razloga što oni su pokušavali da silom i davanje prevelikih sredstava izvuku rezultate u poljoprivredi i nisu uspeli, tako je, dobili su kontra efekat jer su ulenjili svoje proizvođače, i naravno to se nije pokazalo kao dobar način.
Ali, sa druge strane oni nemaju potencijale koje imamo mi, mi imamo daleko veće potencijale, ali sa druge strane smo davali daleko, daleko manje nego oni svojim poljoprivrednicima. I, sada tu treba naći negde balans. Hrvatima poljoprivreda nije primarna stvar. Oni imaju i manje poljoprivrednog zemljišta obradivog itd. ali mi zato nemamo more. Mi ne možemo da kažemo da ćemo mi u turizmu moći da se merimo sa njima ali u poljoprivredi i te kako možemo da budemo bolji i uspešniji od njih.
Prema tome, ne treba na taj način to posmatrati nego jednostavno uskladiti mere da dobijemo maksimalne rezultate.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Naš amandman se odnosi na jednu izbačenu kategoriju. To su regresi za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje.
U načelnoj raspravi smo čuli obrazloženje ministra zašto toga ovde nema, ali i pored svega toga, ja mislim da je ovo jedna destimulišuća mera za poljoprivrednike da osiguravaju svoje useve. Dakle, postoji veliki problem, naročito kada je u pitanju voćarstvo ili kada su u pitanju plavna područja u dolini Zapadne Morave. Ja dolazim iz tog kraja. Dolazim iz kraja od Kruševca do Čačka, gde je najintenzivnija poljoprivredna proizvodnja upravo u dolini Morave.
Imali smo iskustvo i prethodnih nekoliko godina da smo pretrpeli ogromne štete od posledice poplava. Ljudima se dešavalo da dve godine za redom gube useve i oni nemaju više odakle da finansiraju svoju proizvodnju, da je ponovo pokrenu.
Odnošena je i obradiva zemlja koja je u dolini Morave i zato je neophodno stimulisati ljude da oni dobijaju neki podsticaj da osiguravaju svoje plodove i svoje useve.
Da ne govorim o tome da osiguravajuće kuće danas izbegavaju da osiguraju te useve, da znaju otprilike gde su problemi, gde nema odbrambenih nasipa. Ti ljudi zaista jesu u velikom problemu. Oni ne mogu sada uzmu zemlju negde gde je nema. Prosto, tu gde su uvek radili, tu obrađuju i dalje zemlju, seju, sade, ali imaju problem sa tim. Mislim da barem u nekom delu treba predvideti mogućnost regresa ili refundacije tih sredstava da bismo te naše ljude motivisali da osiguravaju svoju proizvodnju i na taj način imaju izvestan prihod, da li od prodaje na tržištu ili ukoliko dođe do neke vanredne situacije od osiguravajućih kuća.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministre takođe smatram da je potrebno podržavati organsku proizvodnju, naročito ako znamo da imamo veliki broj usitnjenih parcela, da je u centralnoj Srbiji nešto više preko 2 ha, po domaćinstvu prosek obradivog zemljišta i jedan od načina kako možemo da iskoristimo tu zemlju jeste svakako da se više ulaže i da se podstiče organska proizvodnja. S toga je dobra namera i izmene člana zakona, ali dobra namera i amandmanima, jer isti takav amandman imam i ja da više još iz budžeta, i snažnije, podržim organsku proizvodnju.
Takođe, moram da kažem da hoću da pohvalim, iako sam poslanik opozicije, vašu inicijativu i vašu želju da ovim zakonima pokušate da barem mali pomak da napravite u poljoprivredi. Zahvaljujem se i na onome što ste prvi put od 2000. godine predvideli u podsticajima i ljude koji se bave rasadničarstvom, odnosno proizvodnjom voćnih sadnica i loznih kalemova, i nadam se da ćete to podzakonskim aktima još razraditi i da ćete te mere upodobiti njima da i oni budu konkurentni sa proizvođačima iz drugih zemalja. Takođe se nadam da će iz ovog zakona koji nije veliki pomak, i neće sada poljoprivrednicima svanuti posle usvajanja ovog zakona, to je jedan dugotrajan proces, ali je važno da ga pokrenemo, da će uslediti niz podzakonskih akata koji će oslikati ono što mi od vas i očekujemo.
Ovde imam i drugi problem. Ovde danas govorimo u sali gde su dva ministra poljoprivrede, vi danas kao novi ministar, gospođa Bogosavljević kao neko ko je to bio ranije, fale još Knežević i fali još Glamočić. Nikada u novijoj istoriji poljoprivrednicima nisu davana veća lažna obećanja nego u proteklih četiri, pet godina. Molim vas da tu praksu vi prekinete. Verujem da vi imate dobru nameru, ali vas molim da objasnite premijeru, pre svega, da je poljoprivreda grana privrede koja uz najmanja ulaganja daje u najkraćem periodu najveće efekte. Da mu objasnite da u poljoprivredi danas radi oko dva miliona ljudi na 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, radi negde oko dva miliona ljudi, od njih je 480.000 prijavljeno na poljoprivredno socijalno i zdravstveno osiguranje. Ostali nisu jer nemaju sredstava da to urade.
Ideja svih nas treba da bude da ih uposlimo kroz poljoprivredna gazdinstva, da im damo šansu da mogu da rade na svojim imanjima, da plaćaju za sebe doprinose i zdravstveno osiguranje, i penziono osiguranje, i na taj način iskoristimo potencijale koje imamo. Srbija ima potencijale koji se mere milijardama evra, izvozne potencijale u proizvodnji voća i povrća. Slažem se sa vama da treba da se okrećemo intenzivnim proizvodnjama, treba da se okrećemo povrtarstvu, treba da se okrećemo voćarstvu.
Što se povrtarstva tiče rekli ste maločas da je prihod 10.000 evra po jednom ha. Tu ću se sa vama složiti, ali sa druge strane troškovi su daleko, daleko veći. Mi imamo jako velike izdatke i za naftu, i za đubrivo, i za sav ostali repromaterijal, i proizvođači teško mogu da prežive i sa tih 10.000 evra, oni usitnjeni koji to rade na malim parcelama zbog velikih troškova, i na kraju zbog velikih troškova života. Prema tome, mogu da podržim vašu dobru nameru, mogu da podržim mere koje ste najavili, ovde ih u zakonu ne možemo videti.
Takođe, očekujem da te uredbe pokažu šta će biti vaš plan za narednu 2017. i 2018. godinu, koliko god budete bili na mestu ministra, ali vas molim da ovo ne bude još jedna u nizu lepih priča, lepih bajki, gde ćemo poljoprivrednicima pričati da ih čekaju bolji dani, a da će oni i dalje jedva sastavljati kraj sa krajem, da će i dalje zemlju obrađivati traktorima koji su stari 30 i 40 godina, da će jedva skupljati pare da pokrenu novu proizvodnju i to je nešto o čemu mi zaista treba da razgovaramo.
Zato sam i u načelnoj raspravi rekao da će poslanička grupa SDS -Narodni pokret Srbije podržati i Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, jer smatramo da treba konačno otkočiti taj proces IPARD i pomoći našim poljoprivrednicima da dođu do tih sredstava, isto kao i da u ovom Zakonu o podsticajima, ovo je tek neka mala, mogu reći, kozmetička promena, ali bitna. Bitna i za mlade ljude koji hoće da se bave poljoprivredom, zašto mi ne bi mogli da radimo nešto što rade Slovenci koji sa 45.000 evra pomažu svakog mladog poljoprivrednika koji želi da se zaposli u poljoprivredi, da tu radi.
Mislim da ima mesta za sve, dajte, nemojte da govorite samo o tome, to su radili neki pre, oni nisu bili dobri, ovakvi ili onakvi. Prosto ajmo da krenemo jednom napred, da vidimo te rezultate. U protivnom ništa se drugo neće videti osim svih neispunjenih obećanja koje su imali vaši prethodnici i svih 40 ministara koji su se promenili u vladama raznim Aleksandra Vučića. Ajte da vidimo da li će sve ovo biti još jedna bajka, ili zaista građani mogu nešto očekivati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovana ministarka, evo danas imamo na dnevnom redu osam predloga zakona od čega tri sporazuma i svi su po hitnom postupku. Ja zaista, uz uvažavanje toga da ste vi održali određeni broj javnih rasprava, moram da pitam – zašto se praksa iz prethodnog mandata usvajanja zakona po hitnom postupku i dalje nastavlja? Dakle, to govori o tome da mi ne možemo ovde u ovom domu kvalitetno raspravljati o zakonskim predlozima, naročito ukoliko objedinite u okviru jedne tačke osam različitih zakona.
Dakle, to je samo izgleda da se ispuni forma da se zakoni usvoje. Desiće nam se ono što se dogodilo u prethodnom sazivu, da je polovina od svih zakona usvojenih po hitnom postupku vraćena na ponovnu doradu ili na ponovne izmene i dopune zakona. Dakle, to je nešto što ne vidim da će doneti ikakvog boljitka građanima Srbije i ne znam zašto se sa tom praksom nastavlja.
Sa druge strane, ovde govorite danas da je to usaglašavanje zakona sa evropskim zakonima, standardima i procedurama. Nemam ništa protiv toga i smatram da mi treba da uređujemo naše društvo i da ovde cenimo i uspostavljamo evropske vrednosti, ali to bez istinske reforme javnog sektora i javnih preduzeća, koje niste uspeli za pet godina da sprovedete ovde… Dakle, to je jedino što ste obećavali i rekli da ćete uraditi, ukoliko govorimo o oblasti ekonomije javnog sektora. Niste uspeli za pet godina da reformišete niti „Srbijagas“, niti „Železnice“, niti EPS. Videli smo u budžetu koliko se sredstava građana Srbije baca na te gubitaše.
Takođe, nema sistema institucija u Republici Srbiji, nema uspostavljenih institucija kako bismo te zakone koje usvajamo mogli da primenimo.
Problem je što se zakoni koji se usvajaju ne primenjuju na kraju. Sve to što pokušavamo da uradimo meni liči kao da želimo u Srbiji da sadimo banane. Mi hoćemo da usvajamo evropske zakone, a nemamo sistem institucija koji će uspeti te zakone da sprovede.
Sada imate ovde jedan od zakona koji je na dnevnom redu – Zakon o komunalnim delatnostima. Godine 2012. je usvojen Zakon o komunalnim delatnostima. Jedna od stvari koja je tu definisana, koju ja podržavam, jeste da svi vodovodi u Srbiji moraju imati titulara, moraju biti u okviru javnog preduzeća ili nekog drugog preduzeća, a ne kao što je bio slučaj da budu u sklopu mesnih zajednica, da njima upravljaju raznorazne grupe građana.
Recite mi gde se to u Srbiji sprovelo? Koliko takvih primera ima? Reći ću vam da je bezbroj vodovoda u Srbiji i dalje u potpuno nerešenom statusu. Dakle, od 2012. do 2017. godine taj problem nije rešen.
Sada imamo nove nadležnosti koje predviđa Zakon o komunalnim delatnostima. Ima dosta dobrih stvari koje se nalaze u ovim izmenama zakona, ali je pitanje da li će to neko uspeti da sprovede, naročito, ukoliko govorimo o jedinicama lokalne samouprave koje nemaju kapaciteta, pre svega, zbog ograničenih finansijskih sredstava. I dalje smo nastavili trend povećavanja nadležnosti lokalnim samoupravama, a oduzimanju sredstava opštinama, što se videlo u poslednjem budžetu i Zakonom o finansiranju jedinica lokalne samouprave, gde ste vi ponovo posegli za time da uzmete 4,8 milijardi para gradovima i opština uz obrazloženje fiskalne konsolidacije.
Dakle, to je dokaz da zapravo mi želimo da ostvarimo nešto, a nemamo kapacitet i nemamo izgrađene institucije, nemamo reformisan sistem, i to je ono što trebamo da uradimo da bi pre usvajanja zakona ti zakoni mogli da zažive u praksi.
Što se tiče Zakona o stanovanju, ovde imamo u ovom predlogu zakona dva zakona. Jedan je Zakon o stanovanju, a drugi je Zakon o održavanju stambenih zgrada. Da li treba tu napraviti određene promene? Da, treba, ali ovde nisam od vas čuo odgovor vezano za čl. 153. i 154. koji tretiraju mogućnost otkupa stanova u javnoj svojini od strane državnih funkcionera.
Rekli ste da će to biti promene u zakonu. Nisam video da li postoji amandman da ćete te članove izbaciti, kada se javnost pobunila oko toga da će po povlašćenim uslovima neko moći da kupuje stanove. Pitam – da li će to ostati u zakonu, kako smo dobili u materijalu, ili će se to izmeniti?
Što se tiče profesionalnih upravnika, svaka zgrada i svaka skupština stanara treba da ima svog upravnika, međutim, ovde se otvara jedno drugo pitanje. Prvo, građani Srbije i stanari će morati iz svojih džepova da finansiraju, koliko sam video, između 10 i 15 hiljada novo zaposlenih ljudi u Srbiji. verovatno je i to jedna od mera za zapošljavanje u Srbiji, gde vi želite da iz džepova građana Srbije zapošljavate neke radnike. Oni će zapravo biti verovatno funkcioneri, jer u jednom delu zakona se kaže, molim vas pogledajte, da su oni funkcioneri. Pitam vas – da li će ti ljudi podnositi izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i drugi funkcioneri koji podnose? Možda je to greška i podneli smo amandmane u tom delu, pa da vidimo ko su zapravo ti upravnici ili profesionalni upravnici koje će delegirati jedinice lokalnih samouprava.
Sa druge strane, bojim se da to ne budu plaćeni politički funkcioneri, koji će imati i ulogu obavljanja i nekih drugih poslova tokom predizborne kampanje, što nije nešto sa čime se mi već nismo susretali, tako da i te kako to je pitanje o kome treba da razgovaramo.
Naravno, tu se pominje da će oni popisivati i matične brojeve vlasnika stanova, odnosno stanara, kao i zakupaca stanova, i ozbiljno pitanje je u koju svrhu će neko obrađivati i prikupljati matične brojeve ljudi koji u stanovima žive.
Prema tome, to i dalje jeste nastavak politike vaše Vlade da se problemi rešavaju tako što se uzimaju pare od građana i sve se radi na teret građana, što najbolje oslikava budžet za 2017. godinu i smanjeni deficit na teret penzionera, na teret zaposlenih, na teret mnogih drugih stvari koje se tiču građana Srbije i njihove ekonomske situacije. Kažem vam nemate više od koga da uzmete.
Građani su toliko siromašni u Srbiji, i u zadnjih pet godina naročito, a ni pre nije bila bolja situacija, ali vi taj trend nastavljate i dalje na grbači građana želite da promovišete vašu politiku i govorite o uspesima Vlade Republike Srbije.
Što se tiče Komisije za javno-privatna partnerstva, podržavam to i mislim da Srbija treba da u tom delu da veći doprinos. Ali, od formiranja Komisije za davanje mišljenja o javno-privatnim partnerstvima, ako se ne varam između 30 i 40 pozitivnih mišljenja je ukupno dato, i zanima me koliko je realizovano takvih projekata u Srbiji, jer to nije dovoljno intenzivno rađeno, ali možda nije ni trebalo, s obzirom da Aleksandar Vučić govori da on gradi više od Tita, da će više auto-puteva izgraditi od Nemaca, tako da možda njemu i ne trebaju javno-privatna partnerstva, već on to može da radi sam, verovatno na neke njemu poznate načine.
Što se tiče Zakona o aerodromima, tu imam takođe nekoliko vrlo važnih pitanja. Vlada Republike Srbije je 30. januara ove godine poštovana ministarka, usvojila Odluku o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću Aerodromi Srbije. U toj odluci su definisane i nadležnosti tog javnog preduzeća, gde se kaže – da će osnovni zadatak preduzeća Aerodromi Srbije biti upravljanje, razvoj i održavanje aerodromske infrastrukture, da će se preduzeće finansirati iz budžeta Republike Srbije, da će sedište preduzeće biti na Aerodromu „Nikola Tesla“, da će imati zaposlene, itd.
Vi sada ovim lex specialis-om, zapravo, oduzimate nadležnosti tom preduzeću koje je Vlada oformila, odnosno u nekom delu ovog zakona vi tretirate da će i to preduzeće Aerodromi Srbije imati neku ulogu, ali suština je da se ovde nekim partnerima omogućava da oni uđu u posed i upravljanje određenim aerodromima.
Ovaj zakon uvodi jednu novu kategoriju i to je razlika u odnosu na Zakon o vazdušnom saobraćaju, to je aerodromski kompleks. To je vrlo važno pitanje, za mene, u ovom zakonu. Šta to znači? Dakle, taj novi pojam podrazumeva da neko u okviru aerodromskog kompleksa može da gradi hotel, i da po principu ugovora sa Beogradom na vodi, možemo u odnosu 49 - 51% u korist Republike Srbije, dobiti nekog novog investitora, kao što smo dobili Arape za Beograd na vodi, koji će doneti odluku da tu gradi hotel.
Takođe, šta se dešava sa sadašnjim zaposlenima u Aerodromu, sadašnjim zaposlenima na aerodromima Srbije? Govorim o dva aerodroma, Aerodrom Niš i Beograd, jer su to jedina dva koja u ovom trenutku tretira ovaj zakon. Dakle, da li će ti ljudi biti kod novog poslodavca, da li će zadržati svoj posao, da li će on sve njih otpustiti, da li će smanjiti broj radnika i zapravo to su pitanja koja su potpuno otvorena, naročito vezano za aerodromski kompleks i ne mogu ništa drugo da kažem, nego da se tu kriju neke skrivene namere, kao što smo već imali prilike da vidimo sa prethodnim zakonima, prethodnim lex specialis, gde opet napominjem primer najadekvatniji za to je Beograd na vodi, koga otprilike finansiraju građani Republike Srbije i projekat koji se predstavljao kao razvojni projekat Srbije. Od tog projekta će biti bolje i građanima Leskovca i Niša i Kruševca i Kragujevca, ispada da će ga oni, zapravo, iz svojih džepova finansirati, da biste vi mogli da vodite kampanju i da bi neki tajkuni mogli da izvode određene radove.
Dakle, pitanje je kredibiliteta vašeg zakona i vaše Vlade. U prethodnih pet godina, od 2012. do danas, usvojeno je more zakona, dato je more lažnih obećanja, priča o boljem životu, iz godine u godinu građani Srbije slušaju kako samo što nije, evo biće bolje, strpite se…

… vraćam se, to je deo zakona,

Nastavak moje priče zato što se upravo tiče priče o aerodromima. Jedna od tih priča, a imamo i Sporazum koji treba da damo na saglasnost o otvaranju kancelarije, vezano za železnicu sa Ujedinjenim nacijama, a mi imamo ovde i jedan ugovor koji je potpisan još prošle godine, vezano za izgradnju pruge Beograd-Budimpešta, gde je to ministarka najavila kao veliku priliku za srpske kompanije i da njena izgradnja počinje ove godine, 2016, koja je prošla, zapravo to nije počelo, da je vrednost 1,1 milijarda. Kad se neko interesovao za to, došli smo do toga da ne možemo ni da nađemo dokumentaciju vezanu za ovaj projekat, jer su Ministarstvo građevine, odnosno Ministarstvo rudarstva i Ministarstvo saobraćaja, pa ne evo, Ministarstvo građevinarstva zapravo, izvinjavam se, kaže da nema ugovor da se obratimo Ministarstvu rudarstva, Ministarstvo rudarstva kaže – nemamo ugovor, tražite od Ministarstva građevinarstva.
Dakle, sledeća priča koja govori o kredibilitetu onoga što vi govorite zakona koji usvajate, jesu i najave otvaranja dva aerodroma koji su bili vojni, koji će služiti za civilne letove. To su pre svega, Aerodrom „Morava“ u Lađevcima i Aerodrom „Ponikve“ u Užicu.
Od 2012. godine najave, otvaranje i pokretanje civilnih letova sa Aerodroma „Morava“ su bile sledeće – 3. septembar 2012. godine Aleksandar Vučić kaže – mi ćemo uskoro da završimo u korist građana Kraljeva Aerodrom „Morava“, nećemo ga otvarati sedam ili petnaest puta da bismo se slikali za televizije i predstavljali sebe kao heroje, rekao je Aleksandar Vučić.
Novembra 23. 2012. godine, Dačić kaže da se sa predsednikom Turske nastavlja razgovor o izgradnji Aerodroma „Morava“. Sedmi avgust 2013. godine, ministar, tadašnji, Velimir Ilić kaže da firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ulaže u Aerodrom „Morava“. Prvog novembra 2013. godine, opet ministar Ilić kaže – sada Turci otvaraju i investiraju u Aerodrom „Morava“, a onda vi, poštovana ministarka, 11. februara 2015. godine, kažete – letovi sa „Morave do kraja 2015. godine. Mi smo danas u 2017. godini već.
Dalje, u julu 2015. godine, ponovo premijer Aleksandar Vučić kaže „Lađevci“ u najkraćem mogućem roku ćemo to da završimo. Šestog novembra, ponovo vi, ministarka kažete – „Lađevci“ do kraja 2015. godine Vojno-civilni aerodrom. Zatim, 29. jul 2015. godine, ponovo vi ministarka kažete – ne više 2015. godine, nego letovi sa „Morave“ od sredine 2016. godine. Kažete da aerodrom ima veliki potencijal i da kreću redovni letovi do kraja 2016. godine. Vidimo da ih očigledno neće biti. I naravno, ove godine u martu, ponovo vi sada kažete - Turci su zainteresovani za Aerodrom „Morava“ i turski investitori.
Što se tiče Aerodroma „Ponikve“, imali smo priliku da čujemo tokom kampanje za aprilske izbore ove godine, premijera Vučića, koji je izjavio sledeće, citiram, kaže predsednik Vlade u tehničkom mandatu tada – tokom jučerašnje predizborne konvencije u Užicu, rekao sam da namerno ne želim da u kampanji zvanično otvorim obližnji aerodrom i obećao Aerodrom „Ponikve“ ćemo krajem avgusta da otvorimo za saobraćaj i tu će nam biti potrebna podrška svih ljudi koji imaju dobre veze sa inostranstvom.
Dakle, kada vi imate toliko neistina i laži koje ste izrekli u prethodne četiri godine, ovo je samo jedan primer, toga ima u svim segmentima ovog društva. Kako očekujete da neko može verovati da će se nešto drugačije desiti? Da biste mogli da dobijete poverenje, morate imati i kredibilitet i zbog toga vas molim da ukoliko usvajamo već zakone na ovakav način, po hitnoj proceduri, sa raspravom o osam zakona, da se postarate da njih primenimo, da uradite ono što ste obećali, a tek onda da krenete u nova obećanja, ali vi ste obrnuli redosled. Lakše vam je da dajete stalno nova i nova obećanja i da na neki način budite, odnosno održavate nadu ljudima da će nekome sutra biti bolje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarka, prvo, ne znam zašto meni spočitavate šta sam ja radio dok sam bio na vlasti, ovo je moj prvi mandat u Skupštini kao poslanika, a pre toga sam se bavio isključivo lokalnom politikom i nikada nisam uticao na donošenje bilo kakvih zakona, kakvi god oni bili.
Na kraju, i kada to govorite, vi ste već peta godina na vlasti i bilo je dovoljno vremena da se sve to ispravi. Prema tome, ako govorite da vi sada po hitnom postupku usvajate zakone kako bi ste menjali one loše koje su neki pre 2012. godine usvojili, vi govorite zapravo ponovo o vašoj efikasnosti. Pa, vama je trebalo pet godina da opet po hitno postupku ispravite te zakone koji su bili loši.
Na kraju, i vi ste bili deo te neke prethodne vlasti, to vrlo dobro znate, i uticali u tim nekim lošim stvarima i odlukama, ako ih je bilo pre 2012. godine.
Naravno, što se tiče ovog Zakona o stanovanju, pa vi ste prošle godine povukli Zakon o stambenim zgradama iz procedure, iako je bio u parlamentu u jednom trenutku. Dakle, i to govori o tome da se radi na neki način ne po pravilima kako treba, nego sve ide nekako pod nekim velom tajne.
Reforma železnice, govorite i o tome. Dakle, 120 kilometara pruge je modernizovano? Svaka čast, ali isto tako 800, ili ne znam kolikom, kilometara pruge ste predvideli da ugasite u Srbiji. To je još jedna stvar, a i dalje se daje 15 milijardi za „Železnice Srbije“. Recimo, možete mi reći šta je sa „Srbijagasom“, kako je on reformisan, pošto ste me pitali konkretno.
I to da nemam šta konkretno da zamerim u zakonu, govorićemo u raspravi o pojedinostima kada budemo govorili o amandmanima, jer u 20 minuta je nemoguće govoriti o detaljima u osam zakonskih predloga. To morate shvatiti. Jednino što možemo, to je da govorimo uopšteno o svim ovim predlozima zakona koje ste vi ovde dostavili.
Što se tiče toga da ste rekli da sam ja pomenuo privatizaciju, to nisam ni jednog trenutka. Što se tiče hotela, evo završavam, problem kod hotela je što, po Zakonu o koncesijama, taj privatni partner može postati vlasnik tog hotela koji će napraviti zajedno sa Republikom Srbijom.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Reklamiram član 106. Poslovnika – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Dakle, prethodni govornik je govorio o nekom periodu od pre sedam, osam, desetak godina u Trsteniku. Meni zanimljivo, jer je on iz Kruševca, otkud on da govori o Trsteniku i zato me ne čudi ovoliko gluposti i nebuloza koje je govorio.
Što sej tiče iznetih stvari o Trsteniku, zamolio bih govornika da se bolje upozna sledeći put kada bude želeo da govori o Trsteniku, jer čovek koga je optužio da je nešto proneverio…
(Predsedavajući: Razumeo sam...)
Dozvolite. Završavam. Nemojte me prekidati.
… je čovek koji sada čini lokalnu vlast sa SNS u Trsteniku, a takođe gospodin iz Kruševca koji je mene lično želeo da prozove je u Kruševcu poznat po… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, danas treba da raspravljamo o važnim predlozima zakona. Po meni, poljoprivreda spada u jedan od najvažnijih privrednih grana naše zemlje i treba joj prići sa velikom ozbiljnošću.
Nažalost, da li je to tako bilo u prošlosti, nije, i naročito u prethodne četiri godine, odnosno evo pet već da se ne vraćamo unazad. Godinama unazad mogu reći deceniju, ne postoji adekvatna poljoprivredna politika, nema hrabrosti, nema vizije u Ministarstvu da se sprovode one adekvatne mere koje bi iskoristile potencijale koje mi danas imamo u Srbiji. Ti potencijali bi najlakše mogli zaposliti građane Srbije i smanjiti najveći problem, a to je nezaposlenost u Srbiji.
Dakle, počeću o tome da za početak u članu 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju stoji stav koji kaže – budžet Ministarstva ne može biti manji od 5% budžeta Republike Srbije za određenu godinu u smislu Zakona kojim se uređuje budžetski sistem.
Dakle, vi ste prekršili zakon i ove godine, dakle, za budžet za 2017. godinu. To je bilo i prošle godine i pretprošle i svake od 2012. godine, jer je budžet za poljoprivredu bio manji od 5% koliko je predviđeno zakonom. Nemojte mi samo ministre reći da su to radili i neke vlade pre 2012. godine, jer to nije dobar odgovor, zato što vi vladate, odnosno ne vi, ja se vama izvinjavam, ali vlade Aleksandra Vučića vladaju već pet godina i ovo je treća Vlada uz nekoliko rekonstrukcija. Nažalost vi ste četvrti ministar u Ministarstvu poljoprivrede, dakle, menjamo jednog ministra godišnje i očekujemo da ćemo imati konzistentnost i predvidivost mera i poljoprivredne politike u Republici Srbiji. To tako ne ide, a najavljuju se sad još jedni izbori, pitanje je ko će zapravo biti i nadalje novi ministar.
Što se tiče onoga šta su vlade Aleksandra Vučića razne govorile o poljoprivredi, ja ću to citirati. Od 2012. godine najpre u ekspozeu Ivice Dačića rečeno je sledeće – dame i gospodo poljoprivreda može značajno da doprinese ukupnom ekonomskom rastu u kratkom roku, ukoliko se merama agrarne politike definiše održivi i ravnomerni razvoj. Planiramo da zajedno povećamo agrarni budžet i da u kratkom roku Zakonom o podsticajima utvrdimo agrarnu politiku, koja će biti predvidiva na dugi rok, kako bi poljoprivrednici mogli dugoročno da planiraju svoju proizvodnju. Apsolutno se slažem sa navedenim, ali da li je to realizovano? Nije. Takođe 2012. godine u ekspozeu – učinićemo sve da brzo dobijemo nacionalnu akreditaciju za korišćenje IPARD fondova, govorimo o 2012. godini.
Godine 2014, ekspoze Aleksandara Vučića, kaže – povećanje poljoprivredne proizvodnje za 30%. Laž. Nije se desilo. Dalje kaže – u narednom periodu čeka nas dalji rad na aktivnostima za uspostavljanje akreditacije potrebnih struktura za korišćenje predpristupnih fondova Evropske unije IPARD, čime bi se ispunili uslovi za privlačenje predpristupnih sredstava ispred pristupnih fondova od 32 do 38 miliona. Laž. Ništa se nije uradilo.
Govorim dalje, ekspoze 2016. godina, ponovo Aleksandar Vučić kaže – krajem prošle godine podnet je zahtev za upravljanje IPARD sredstvima i 11. septembra ovde na izboru Vlade je rekao da je Srbija konačno dobila akreditaciju za povlačenje sredstava iz IPARD programa.
Ministar Nedimović je ovog trenutka rekao da to očekujemo da dobijemo u aprilu 2017. godine, a mi smo tri dana pre objave Aleksandara Vučića da smo dobili akreditaciju, Ministarstvo je 8. avgusta dobilo obaveštenje da je privremeno obustavljena akreditacija. Dakle, toliko o tome.
Sada kada govorimo o poljoprivredi tu su priče lepe, ja podržavam sve ovo što govori ministar Nedimović. On je nov ministar i ja se nadam da će on biti taj koji će uspeti da uradi nešto u poljoprivredi za razliku od prethodna tri ministra, ali postoji velika nepodudarnost između političke retorike i između realizacije. To je suština problema. Kada treba da se govori u kampanji o poljoprivredi, tada su nam poljoprivrednici super, tada se pričaju bajke o podršci koliko je poljoprivreda nama važna, a zapravo kad treba da se bavimo poljoprivredom i da realizujemo nešto iz oblasti poljoprivrede, to ide daleko teže.
E, sada, što se tiče konkretno IPARD programa – IPARD program je nešto što Srbija ima veliku šansu da propusti za razliku od drugih zemalja koje su bile u procesu pristupanja Evropskoj uniji, mi se tu najneodgovornije ponašamo. Dakle, IPAR program je program koji važi od 2014. do 2020. godine. Mi smo danas u 2017, mogu slobodno reći, da pritom nismo do sada uradili apsolutno ništa da stvorimo uslove da nam te pare ne propadnu.
Dakle, što se tiče IPARD-a, tu postoje dve stvari, jedno je da se ispune politički uslovi, a drugo je da se ispune tehnički uslovi da bi imali pravo na korišćenje ovih sredstava. Srbija je politički uslov ispunila onog trenutka kada je postala kandidat za članstvo u EU, a što se tiče tehničkih podataka oni se tiču administracije, odnosno osposobljenosti institucija koje još nisu ni izgradili ni osposobili.
Mi nismo bili sposobni da cele ove godine primimo 106 radnika koji treba da rade u Upravi za agrarna plaćanja, da ih obučimo i da ih pripremimo za rad. Primljeno je u prvoj fazi 46, a ostalo je 60. Ne znam da li je to završeno do kraja. Dakle, ozbiljan problem je prijem službenika.
Onda, što se tiče toga koliko sredstava nam je odobreno, odobreno je 175 miliona evra koje se povlače u tranšama. Koliko je godišnje odobreno zemljama u okruženju? Mađarska - 53 miliona evra godišnje, Rumunija - 193, Poljska - 236 miliona, a mi negde oko 25 miliona. Dakle, mi smo dobili isto ili nešto manje od Hrvatske, koja ima dva puta manje zemljišta i dva puta slabiju poljoprivrednu proizvodnju od Srbije. Ali, dobili smo manje zato što su iz EU znali da mi nemamo izgrađen sistem institucija i da ne ulivamo poverenje da ćemo biti u stanju da povučemo i ovih 175 miliona, i to se upravo tako dešava.
Dakle, što se Hrvatske tiče, u Hrvatskoj je 600 službenika radilo na obradi 280 zahteva za podsticaj iz IPAR programa. Mi možemo očekivati da ćemo imati barem 1.000, ja se nadam, a imamo stotinu i nešto službenika. U Hrvatskoj je njima trebalo 18 meseci da tu proceduru završe. Ne znam koliko će trebati nama, s obzirom da se nalazimo u 2017. godini i s obzirom na rokove koji su dosta dugi.
Što se tiče onoga što je za mene problem u IPAR programu, jesu dve stvari. Prvo, ne govorite ništa o predfinansiranju. IPAR program podrazumeva da se sredstva vraćaju po realizaciji investicija. Dakle, to znači da ako neki poljoprivrednik želi da podigne voćnjak, želi da kupi određenu opremu, želi da osnuje farmu krava, on to mora da uradi sopstvenim sredstvima, a da onda konkuriše i aplicira da se ta sredstva refundiraju. U ovakvoj situaciji jako je mali broj naših poljoprivrednika, koji su osiromašeni u prethodnim godinama, koji su spremni da ovo finansiraju. Hrvatska je to rešila tako što je uz pomoć Hrvatske banke za obnovu i razvoj po vrlo povoljnim uslovima kreditirala poljoprivrednike i omogućila im da mogu da apliciraju kroz ovaj program.
Šta je sledeći problem IPAR programa? Dakle, troškovi same aplikacije iz prakse drugih zemalja su se kretali u iznosu od 10 do 13 hiljada evra za konsultante, za raznoraznu papirologiju, za programe, aplikacije, itd. To je takođe još jedan ozbiljan problem koji dovodi do toga da svako ko aplicira za iznos ispod 50 ili 100 hiljada evra nema opravdanosti da konkuriše na projektu.
Dalje, ono što je najveći problem, i to je ono o čemu vi ne govorite, ministre, a ne govori ni Vlada, ni niko pre vas, je ko ima pravo i šta su uslovi da bi uopšte neko mogao da konkuriše po osnovu IPAR programa i ostvari ta bespovratna sredstva koja će biti 50, 60 ili 70%, u zavisnosti od projekta i oblasti. Dakle, u Srbiji imate, kao što znate, 631 i nešto više hiljada poljoprivrednih gazdinstava, od toga imate 298 hiljada, skoro 300 ispod dva hektara površine po gazdinstvu i 182 hiljade do pet hektara. Dakle, sa površinom do pet hektara imate 480 hiljada poljoprivrednih gazdinstava od 631 hiljade, što je negde oko 75% ukupno poljoprivrednih gazdinstava. Kada se na to doda i sposobnost ekonomska da investiraju u poljoprivredu da bi mogli da konkurišu za IPARD, odnosno da investiraju projekte, dolazimo do toga da desetak procenata poljoprivrednih gazdinstava neće biti sposobno da učestvuje na ovom projektu, a evo i zašto.
Šta su specifični uslovi? To govorim poljoprivrednicima Srbije i građanima Srbije. Da bi neko mogao da aplicira kod IPARD-a, potrebno je da, ukoliko se bavi proizvodnjom mleka, ima minimum 20 grla krava do 300 krava ili preko 300 krava. Zatim, ukoliko se bavi proizvodnjom mesa, potrebno je da ima 20 do 1.000 goveda, 150 do 1.000 ovaca ili koza, 100 do 10.000 svinja, četiri do 50.000 brojlera. Zatim, ukoliko se bave ratarstvom, poljoprivredna gazdinstva koja imaju pravo moraju da imaju minimum dva do 50 hektara pod zemljištem ili 50 do 100 hektara ili preko 100 hektara. Ukoliko se bave proizvodnjom voća i povrća, da bi mogli da konkurišu kod IPARD-a, neophodno je da imaju zasađene površine od dva do 20 hektara ukoliko je u pitanju jagodičasto voće, odnosno od pet do 100 hektara nekog drugog voća. Dakle, ukoliko neko ima 4,5 hektara zasada šljiva, on nema pravo da konkuriše za sredstva IPARD-a.
Takođe, što se tiče proizvodnje u zatvorenom prostoru ili plastenicima, poljoprivredna gazdinstva koja imaju minimum 500 kvadrata do 10.000 imaju pravo da konkurišu po ovom programu.
E sad, šta je vaš odgovor? Vaš odgovor je – mi ćemo za te male poljoprivrednike, a njih je mnogo više nego velikih u Srbiji, obezbediti nacionalni program. Tu sada dolazimo do Zakona o podsticajima. U Zakonu o podsticajima iz bednog budžeta, kažem opet bednog, uz uvažavanje, ministre, vašeg angažovanja da se budžet poveća ove godine, ja ću vam reći da je Hrvatska, uzimam nju kao primer jer je najbliža, pre ulaska u EU imala agrarni budžet 600 miliona evra, duplo više nego mi. Mi imamo 300 i hvalimo se time kako smo mi napravili neki veliki pomak jer smo nešto povećali agrarni budžet. U Srbiji se i danas, ministre, uvoze jabuke, uvozi se paprika, uvozi se paradajz, a uvoziće se i mleko. Dakle, mi smo zemlja u kojoj se polovina godine izvoze jabuke, a u drugoj polovini godine se uvoze jabuke u Srbiji.
Ono što je najveći problem, to što izvozimo, ja sam to rekao i premijeru, veliki deo ide na reeksport, reeksport iz zemalja EU koji ide preko Srbije. Ne treba to da radim ni ja ni bilo ko od poslanika, da danas kontroliše te sive tokove, nego treba da rade nadležne institucije, inspekcijske službe Vlade Republike Srbije i da se izbore sa reeksportom, a ne da naša roba naših poljoprivrednika propada dok se prodaje roba iz EU.
Dalje, što se tiče podsticaja, kozmetičke su promene u Zakonu o podsticajima, zato što nema podsticaja ako nema para. To je valjda jasna stvar. Pozdravljam uvedenu odredbu da će se dati podrška mladim poljoprivrednim proizvođačima. Pozdravljam i odredbu koja se odnosi na ruralna područja i za posebne programe. Pozdravljam i to što ste prvi put sada prepoznali proizvodnju loznih kalemova i voćnih sadnica u Zakonu od podsticajima, s tim što na to imam jedan amandman kako bismo to mogli da još razvijemo dalje, jer je i to grana poljoprivrede koja je jako važna.
Ali, molim vas, vi ne menjate suštinu Zakona o podsticajima. I dalje dajete podsticaje po hektaru umesto investicije. Ostavili ste 6.000 dinara po hektaru, sedam dinara po litru mleka, to ne znači ništa. U zemljama EU, u Evropi, koja je već prošla proces osnaživanja svojih poljoprivrednika, po hektaru se daje 900 evra, a u Srbiji se daje 6.000 dinara. Šta mislite, da li će naš poljoprivrednik sa 6.000 dinara moći da bude konkurentan bilo kome iz Evrope? Neće moći. Neće moći da bude konkurentan. Potpuno promašene mere. To ste ostavili na istom nivou. To je suština i najveći obuhvat mera je upravo to, kao što su i regresi za đubrivo i za gorivo. Vi ne menjate to što je suština.
Što se tiče mleka, ne možete vi prelevmanima doveka braniti naše proizvođače. Morate ih osnažiti, gospodo. To je suština podsticaja, da naši poljoprivrednici budu snažni i ekonomski jaki da mogu da primene nove tehnologije, nova znanja, i da mogu da budu konkurentni u smislu prinosa, u smislu jeftine proizvodnje sa konkurencijom iz Evrope i sveta. Ne možemo zatvaranjem granica braniti poljoprivredne proizvođače.
Što se tiče voćnog sadnog materijala, evo tipičnog primera kako se razvija poljoprivredna proizvodnja u Srbiji, samo ću vam to navesti kao primer isto i u drugim oblastima. Godine 2012. izvoz voćnog loznog sadnog materijala iz Srbije bio je šest miliona i 600 hiljada sadnica, a uvoz dva miliona i 800 , 2013. godine izvoz je bio 9,5 miliona, a uvoz četiri miliona i 700, 2014. godine 8,5 miliona, a uvoz pet miliona i 800, da bi 2015. godine došli dotle da je izvoz nešto ispod sedam miliona, a uvoz nešto preko sedam miliona.
Mi zaboravljamo nešto u čemu mi imamo stogodišnju tradiciju, a to je upravo proizvodnja loznog sadnog materijala i voćnih sadnica. Sada se u Srbiji više uvozi nego što se izvozi, a da vam ne govorim koliko smo prihoda bili, bili smo lider u Evropi osamdesetih godina u toj poljoprivrednoj proizvodnji. Nažalost, danas naši poljoprivrednici, zbog nepostojanja podsticaja, podižu svoje zasade u Makedoniji. Zašto? Zato što u Makedoniji ostvaruju 40 evro centi po jednom loznom kalemu i jednoj voćnoj sadnici ako podignu u Makedoniji i to isto izvezu. To je realnost danas u Srbiji.
Što se tiče Zakona o vodama, pozdravljam inicijativu da se ta oblast koja je potpuno neuređena uredi, potpuno neuređena. Dakle, mi smo pretrpeli ogromne štete, ali nismo morali da čekamo pet godina da Vučić promeni četiri ministra poljoprivrede, da promeni 40 ministara, tri vlade, ne znam koliko svega, da bi došli dotle da nešto uradimo i pozdravljam tu inicijativu. Dobro je da se tu uvede red u toj oblasti, naročito zbog posledica koje su pretrpeli tokom poplava 2014. i 2015. godine i očekujem da će se opredeliti sredstva jer zakon je mrtvo slovo na papiru, ukoliko nema budžeta da se to u praksi realizuje i da se mere sprovedu.
Što se tiče poplava, samo u Trsteniku poplave su bile višemilionske, govorim u evrima. Najveću štetu su upravo poljoprivrednici pretrpeli. Najveća šteta je napravljena upravo od Zapadne Morave, koja je vodotok prvog reda, koja nema odbrambene nasipe, koja nije regulisana i koja pravi ogromne štete, menjajući svoj tok odnosi i čitave površine i hektare obradivog zemljišta. Pitanje imam jedno, a to je – šta će se dešavati sa pratećim uredbama koje se odnose na deo sredstava za eksploataciju mineralnih voda, koji ne pripada lokalnim samoupravama, konkretno u pitanju je fabrika vode „Mivela“? Opština Trstenik ne dobija ni jedan jedini dinar od takse za eksploataciju mineralne vode „Mivela“ koja je na njenoj teritoriji, kao i izvorište.
Na kraju, nadam se da će se Zakonom o vodama uvesti red i da će se u skladu sa Zakonom sprovoditi aktivnosti i da će se verovatno, ukoliko budemo poštovali Zakon, uticati i na to da se bespravno podignuti objekti, poput vikendica predsednika republike Tomislava Nikolića, sklone ili sruše. Ako se to već moglo uraditi sa objektima u Savamali tokom noći i na jedan netransparentan način, ovde imate potpunu zakonsku utemeljenost, da ne ponovite slučaj Savamale, nego da uradite to onda kada treba. Hvala.

Poštovani ministre, ja vas razumem kada kažete da vam ništa nije jasno. I ne treba da vam bude jer ste tu odnedavno, dakle, ovo je vaš mandat od nekoliko meseci, ali i te kako treba da bude jasno Aleksandru Vučiću i svim njegovim vladama od 2012. godine pa naovamo. Zato mi niste odgovorili na pitanje – ko je odgovoran što mi do sada ništa nismo uradili, već tek sada, usvajanjem ovog zakona, stvaramo preduslove da možemo da se akreditujemo, odnosno da krenemo u proceduru privlačenja, odnosno realizacije projekta IPARD programa od 175 miliona evra? Mi nismo to uradili četiri godine, odnosno tri, ako hoćemo da gledamo od 2014. godine, kada je krenula realizacija projekta. Ja vas tu potpuno razumem da vam nije jasno i ne krivim vas, nemojte pogrešno da me shvatite, ja vas odlično poznajem i verujem da ćete učiniti sve, onoliko koliko vam budu dozvolili. Ali, ovo je zemlja u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu i bojim se da ćete uspeti da realizujete vaše želje, vaše ideje i vaš program.
Što se tiče statistike da je 7% povećana poljoprivreda u prethodnoj godini, ja vas u tome podržavam, ali znate gde? U reeksportu, gospodine Nedimoviću, u reeksportu robe koja nije proizvedena u Srbiji. Naš izvoz je povećan. Izračunajte na kojim površinama u Srbiji se proizvodi kruška, jabuka, dunja, a koliko smo je izvezli ili koliko proizvodimo paradajza, a koliko smo ga izvezli. Vrlo lako ćete doći do podataka da li prodajemo našu robu ili se vrši zloupotreba i da prodajemo tuđu robu.
Prema tome, kako god vi ovo gledali, ja ću vam reći jednu stvar. Poljoprivrednici Srbije danas jedva sastavljaju kraj s krajem. Devedeset posto njih nema para da započne prolećnu setvu i proizvodnju za 2017. godinu i vi i dalje pričate o tome kako je to sve dobro. Ništa nije dobro i moramo brzo i snažno raditi da bi pomogli poljoprivrednim proizvođačima.

Zahvaljujem.
Ja sam danas govorio, izneo svoje stavove i mišljenja o Zakonu o poljoprivredi kao i stavove NPS, ali ono što je moj utisak danas je koliki je značaj poljoprivrede, a to se dobro vidi po interesovanju poslanika kojih je danas ovde celog dana bilo između 50, 60 do 70.
Pohvaljujem ministra koji je ceo dan bio ovde i samo se bojim da mu ne zameri premijer Vučić jer ste duže od njega sedeli ovde u parlamentu, što znači da ste hteli da saslušate sve diskusije. Međutim problem je što u tim diskusijama niste imali šta pametno čuti, poslanici vladajućih partija su uglavnom govorili o hvalospevima Aleksandra Vučića, govorili o analizi ekspozea, tu je prednjačio gospodi Atlagić koji je najbolje analizirao u više navrata ekspoze Aleksandra Vučića. Voleo bih da mi kaže šta je to zapravo Evropska komisija i šta ona radi, pošto je i o njoj govorio.
Što se tiče poljoprivrede, u 630 hiljada gazdinstava radi milion i 450 hiljada ljudi i, i te kako je važna tema i za ovaj parlament i za Srbiju i za sve nas. Dakle, poljoprivrednici rade više i od premijera i više od svih nas i zaslužuju da ih mi ovde poštujemo.
Što se tiče ministra, vi ste mi danas rekli da pogledam sajt, ja sam sajt pogledao i na sajtu sam video da je zemlja korisnik geografskog područja Republike Srbije bez Kosova i Metohije. Dakle, da li poljoprivrednici KiM mogu da računaju na IPARD program ili ne, pošto nisu obuhvaćeni ovim programom?
Na kraju hoću da kažem da će poslanička grupa SDS-NPS glasati za ovaj predlog zakona zato što on otključava taj problem vezano za IPARD sredstva, nećemo da stopiramo naše poljoprivrednike, a vas držimo za reč da li ćemo u aprilu mesecu dobiti akreditaciju i konačno krenuti sa realizacijom tih sredstava, za razliku od premijera, koji je nekoliko puta već slagao za to? Hvala.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Tačno ja dugo čekam zato što je gospodin Arsić, dok ste vi govorili, zloupotrebio Poslovnik i nije dao repliku poslaniku Marku Đurišiću, reklamiram član 104, koga ste vi lično, direktno pomenuli po prezimenu, vi se verovatno toga dobro sećate, i gospodin Arsić je odbio da da repliku gospodinu Đurišiću.
Dakle, posle toga, na osnovu člana 103, sve vreme ne dobijam pravo na povredu Poslovnika da reklamiram ono što je bila greška gospodina Arsića. I u ovoj diskusiji, po ovom amandmanu, zapravo, gde ste vi iskoristili da napadate poslanike opozicije zato što žele da odbrane nezavisne institucije od jedne sramne kampanje koja nema veze sa institucijama, nego sa ličnostima. Ovde se vodi kampanja protiv Saše Jankovića, van se vodi protiv Vuka Jeremića.
Dakle, to je odgovor na budžet o kome vi treba da govorite ovde u ovom domu, a pritom ne date pravo na repliku opozicionim poslanicima da iskoriste svoje pravo i odgovore na prozivke koje ste uputili njima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Govoriću o amandmanu, neću da govorim o stvaranju nikakve atmosfere, kako je to rekao ministar Vulin.
Što se tiče mog predloga amandmana, predložio sam da se sa pozicije tekuće budžetske rezerve skinu sredstva u korist Ministarstva zdravlja i u korist Ministarstva unutrašnjih poslova. Dakle, prvo vi ste ovde napravili jednu konverziju. Umesto da razgovaramo danas o Zakonu o budžetskom sistemu prvo, gde vi predviđate podizanje budžetske rezerve sa 2,5 na 4%, mi danas govorimo prvo o budžetu. Iza toga ste još za 400 miliona podigli budžet za tekuću budžetsku rezervu, a smanjili ste Skupštini. A iz tekuće budžetske rezerve se sredstva troše netransparentno i onako kako to odluči ministar finansija, odnosno premijer, po svom ličnom nahođenju.
Hoću da se deo sredstava u iznosu od 400 miliona prebaci Ministarstvu zdravlja za lečenje teških oboljenja i retkih bolesti za koje mi nemam uslove ovde u Srbiji, da ne bi i na dalje građani putem SMS poruka i na različite druge načine se snalazili da mogu da plate lečenje u inostranstvu.
Drugo, MUP za opremanje i sektora za vanredne situacije. Kada su bile poplave, ljudi nisu imali ni čamce ni motore, ali i opreme za ceo MUP, jer danas gospodo opštine kupuju gume policiji, daju papire, danas u MUP-u, u policijskim stanicama, čak i u Starom gradu se kuca na kucaćoj mašini „Olimpija“ jer nema para za tonere. Policajci nemaju nikakva sredstva za normalan rad, a vi se ovde rasipate i prebacujete pare tamo gde vama odgovara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Predlažemo da se ovaj član 14. briše zato što je on neprimenjiv u situaciji kada se gradovima i opštinama u Srbiji oduzimaju sredstva koja ste oduzeli smanjenjem iznosa poreza na zarade koji je prihod lokalnim samoupravama, a sa druge strane dajete za pravo sebi da dajete naloge gradovima i opštinama šta će prvo plaćati. Kažete, izmirivaće stalne troškove, troškove tekuće popravke, održavanje i materijala, a što se tiče troškova za kapitalne investicije i druge rashode, moraće da isplaćuju u skladu sa Zakonom o budžetu, odnosno u skladu sa propisima gde je RINO definisao rokove plaćanja.
Vi sada imate situaciju da je veliki broj gradova i opština u prethodnom periodu i prethodnim godinama imao blokirane račune škola i drugih ustanova,zato što nisu u stanju da obezbede redovno funkcionisanje i finansiranje sredstava koja treba da se finansiraju iz lokalnih budžeta. Dakle, nastavlja se praksa da se gradovima i opštinama uzimaju sredstva, sa druge strane im se daju veće nadležnosti, pritom vi želite ovim članom sada još da njima kažete za šta će oni trošiti ta sredstva. Dakle, potpuno ovaj član gubi smisao i mislim da, pre svega, ste trebali da razmišljate o tome kako da pomognete gradovima i opštinama, a ne da im oduzmete 4,8 milijardi kroz smanjenje poreza. Transferna sredstva su ista unazade nekoliko godina i vama gradovi i opštine, kao i građani Srbije, služe da finansirate budžetski deficit, umesto da ga finansirate na uštrb gubitaša javnih preduzeća, koji se i dalje bahate Srbijom na račun javnih preduzeća, na račun penzionera, na račun zaposlenih radnika u javnom sektoru, i MUP, i Vojske i zdravstva, i svih drugih sektora. Zahvaljujem.