Dakle, molim vas, zaista, da se ubuduće starate i da se ne koristite dvostrukim aršinima kada govore poslanici opozicije ili poslanici vlasti, da ne bi dolazili u situaciju u koju smo došli u petak. Ista poslanica je i u petak izazvala haos koji je nastao i nered u Skupštini u petak. I danas se dešava ista stvar. Iz jednog mirnog tona, normalnog rada, dozvolili ste, i niste je prekinuli da napravi situaciju koju je trenutno napravila ovde u Skupštini.
Molim vas da se buduće starate o radi i da ne kršite članove Poslovnika, ni 103. ni 108. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo predložili odnosi se na član 23. odnosno lica određena za vezu i tu je predviđeno da se imenuju određena lica u policijskoj upravi, osnovnom javnom tužilaštvu, osnovnom i višem sudu i centru za socijalni rad. Međutim, s obzirom da je tu predviđena i specijalizovana obuka za ta lica i da primena zakona počinje tek 1. juna naredne godine, odnosno za nešto više od sedam meseci od danas, naš amandman se odnosi na to da se odrede lica koja će odrediti rukovodioci ovim nadležnim institucijama i koji će te poslove obavljati i pre nego što se završi specijalizovana obuka.
Dakle, u članu 23. posle stava 2. predložili smo amandman koji kaže – Izuzetno od stava 2. ovog člana do završetka specijalizovane obuke lica, lica određenog za vezu imenuje se iz reda nadležnih policijskih službenika, zamenika javnih tužioca i sudija.
Dakle, predlog ovog amandmana je vezi sa amandmanima 7, 8. i 9. On bi praktično omogućio primenu zakona na neki način i pre toga što on stupi na snagu, s obzirom na činjenicu da na osnovu statističkih podataka mi imamo u Srbiji jednu žrtvu porodičnog nasilja na nedeljnom nivou i bilo bi jako važno da već počnemo sa primenom nekih od predloženih mera koje predviđa zakon koji ste predložili. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poslanička grupa SDS i Narodnog pokreta Srbije je podnela amandman na član 35. i taj amandman je usvojen, što je za nas zadovoljstvo i znači da neko zapravo čita i posvećuje se ovim amandmanima koje mi podnosimo, bez obzira što dolaze od strane opozicije.
Takođe, kao i moja koleginica Marinika, pozdravljam posvećenost ministarke da popravimo barem malo zajednički zakon, odnosno Predlog zakona koji je pred nama.
Što se tiče samog člana, dakle, mi smo predložili brisanje u stavu 1. jednog dela iza reči „produžena“, dakle - kaznom zatvora do 60 dana, kazniće se za prekršaj lice koje prekrši hitnu meru koja mu je izrečena ili produžena.
Dakle, predlogom ovog zakona, s obzirom da se radi o prekršaju, postupanje lica protivno meri zaštite nasilja u porodici koja mu je izrečena sankcioniše se kao prekršaj, za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja, rešenja prema kome je takvo delo svrstano, odnosno inkriminisano kao krivično delo.
Smatramo da je to postojeće rešenje bolje nego da to tretiramo kao prekršaj, pre svega, zbog bolje zaštite žrtava nasilja u porodici, ali isto tako i da bi takva odredba imala i bolji odvraćajući efekat onih koji su nasilje činili ili će činiti.
Dakle, u okviru predloga amandmana na zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predlažemo zadržavanje postojećeg krivičnog dela u ovoj sferi, a smatramo da takva dela treba da budu tretirana kao krivična dela, a ne kao prekršaji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Mi smo kao poslanička grupa Socijaldemokratske stranke narodnog pokreta Srbije predložili da se iza člana 37. uvede novi član 37a koji se odnosi na pružanje besplatne pravne pomoći do donošenja posebnog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.
Dakle, predlog amandmana je da do donošenja posebnog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći besplatnu pravnu pomoć žrtvi nasilja u porodici i žrtvi krivičnog dela iz ovog zakona pruža advokat. Državni organi i ustanove nadležne za primenu ovog zakona iz člana 6. ovog zakona, na zahtev žrtve nasilja u porodici, odnosno žrtve krivičnog dela iz ovog zakona određuju advokata koji pruža besplatnu pravnu pomoć po redosledu sa spiska Advokatske komore nadležne prema mestu prebivališta, odnosno boravišta žrtve. Sredstva za pružanje besplatne pravne pomoći iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Ovaj amandman je odbijen sa obrazloženjem da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što prejudicira sadržinu zakona. Pored toga, besplatnu pravnu pomoć danas ne pružaju samo advokati, već udruženja i drugi oblici organizovanja civilnog društva. Mi smo upravo zato i precizirali da to rade advokati sa spiska i redosleda Advokatske komore nadležne prema mestu prebivališta, kako bi žrtve nasilja u porodici mogle da se njima obrate. Dakle, predlaže se normiranje prelaznog rešenja u pogledu pružanja besplatne pravne pomoći.
Kako poseban zakon o besplatnoj pravnoj pomoći nije donet, i time se ovo pravo žrtve potpuno obesmišljava, a time onemogućava efikasna zaštita države. Iz tog razloga vas molim da još jednom razmotrite predlog ovog našeg amandmana i da ga uvrstite u zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, postavljam pitanje ministru pravde, ministru unutrašnjih poslova i Vladi Republike Srbije.
Naime, u protekloj nedelji mogli smo da vidimo izveštaj Evropske komisije koji se dosta kritički osvrnuo na pojedine segmente našeg društva i tu pre svega mislim na slobodu javnog izražavanja, mišljenja, slobodu medija u Srbiji. To je nešto što se nastavlja iz godine u godinu u svim izveštajima, kao nešto gde nema nikakvog napretka. Dakle, nema slobode medija u Srbiji.
Drugo, što je jako važno, a to je da se suočavamo sa trendom porasta kriminala i korupcije, dakle, da nema rezultata u borbi protiv kriminala i korupcije koja je najavljivana od strane mandatara, odnosno sadašnjeg premijera, tadašnjeg mandatara još 2014. godine. Ali, zato, takođe jedna oblast koja je vezana za to jeste vladavina prava koja polako posustaje pred vladavinom političke moći. Dakle, nepostojanje vladavine prava, već se politički utiče na rad policije, utiče na rad tužilaštva, utiče na rad sudova.
Ne treba nama Evropska komisija da govori o tome, mi to vidimo i sami. Dakle, to je samo povod da možemo da se pogledamo u ogledalo i suočimo sa realnošću sa kojom se u Srbiji suočavaju, pre svega građani koji ovde žive.
Dakle, s jedne strane imamo porast kriminala i korupcije i ti ljudi nastavljaju to da rade u Srbiji, a sa druge strane imamo neverovatnu lakoću lišavanja ljudi i stavljanja u pritvor bez dovoljno pravnog osnova i valjanih dokaza i to već ta sloboda pojedinca koja je ustavno zagarantovana postaje jedan veliki problem jer se nedopustivo lako oduzima.
Imate stotine takvih primera u prethodne četiri godine. Na kraju tih postupaka epilog je da se iz budžeta iz džepova građana Srbije plaćaju enormne odštete koje u ovom trenutku iznose desetine i stotine miliona dinara zbog toga što neko nije želeo da odradi svoj posao kako treba ili je tendenciozno zbog kratkoročne političke koristi nekog bez dokaza uhapsio ili pokrenuo istragu.
Jedan od najskorijih i najsvežijih primera koji je imao epilog pre dve nedelje je iz Niša. Pre tri godine dugogodišnji gradski funkcioner Branislav Jovanović je uhapšen uz najave u medijima, naslovne strane, uz rotacije žandarmerije, pretresanje stana koje je trajalo satima, sa optužbom da je oštetio budžet grada Niša. Čovek je sa svojom porodicom razvlačen po medijima, da bi evo dve nedelje taj proces bio obustavljen ne samo zato što ne postoje dokazi, već zato što je utvrđeno da nije napravljena šteta, već korist za budžet.
E, sad se postavlja pitanje ko će odgovarati zato što je trošio resurse države, građana Republike Srbije za jedan ovakav politički montiran proces?
Da se to ne bi dešavalo, postavljam pitanje ministru pravde i ministru unutrašnjih poslova – šta će preduzeti po tom pitanju konkretno? Šta su konkretno Ministarstvo pravde i nadležne institucije do sada uradile povodom veoma učestale pojave nezakonitih pritvora i kršenja pretpostavke nevinosti, koja se uglavnom sprovodi kroz režimske tabloide i medije?
Dalje, da li je ikada utvrđen učinilac koji je odgovoran za curenje informacija iz institucija Ministarstva pravde ili Ministarstva unutrašnjih poslova prema medijima koji, pored toga što ometaju istrage, oni i krše pretpostavku nevinosti onih ljudi protiv kojih su ti procesi pokrenuti?
Kao treće pitanje je – koliko zapravo Srbiju koštaju oslobađajuće presude i hoće li neko iz tog lanca odgovornosti odgovarati svojim novcem, svojom imovinom i svojim ugledom zato što svoj posao nije obavljao profesionalno ili zato što je pod uticajem politike radio nešto protiv i mimo svojih ovlašćenja, mimo etike i mimo Ustava?

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Predlažem da se na dnevnom redu sednice nađe Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Predlažem da se povećaju podsticaji našim poljoprivrednicima jer ovi koji su danas definisani zakonskom regulativom nisu dovoljni da oni mogu biti konkurenti sa onim poljoprivrednim proizvođačima koji dolaze iz razvijenih evropskih zemalja.
Ne znam da li neko ovde zna da je u 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, koliko ih danas imamo u Srbiji, zaposleno 1.450.000 članova gazdinstava koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Dakle, najveći poslodavac u Republici Srbiji jesu upravo mala poljoprivredna gazdinstva, a najmanje pažnje se obraća upravo na njih. Naravno da oni ne mogu ostvariti adekvatne profite i razvijati svoju poljoprivredu sa ovako skromnim podsticajima koji se već godinama unazad izdvajaju za poljoprivrednike.
Dakle, mi slušamo ovde kako imamo para, imamo suficite i očekujem da će se u narednom periodu to videti, pre svega u budžetu za poljoprivredu, a očekujem i od vas kolege narodni poslanici, pre svega iz SNS, da stavite, izglasate zajedno sa svima nama predlog ove tačke dnevnog reda, kako bi vaši predstavnici Vlade SNS, mogli da daju podršku poljoprivrednicima, jer ćemo sigurno imati i daleko veće efekte svi kao država.
Podsetiću vas samo da i u ovoj godini imamo loše parametre i pokazatelje razvoja agrara u Srbiji. Tri puta više je uvezeno paradajza i paprike u Srbiju u prvih devet meseci, nego što je izvezeno, uvezli smo 14,4 miliona evra, a izvezli za svega 3,6 miliona evra, ali je sa druge strane izvozni potencijal poljoprivrednih proizvoda preko milijardu eura na godišnjem nivou, koji mi, nažalost, ne koristimo zbog loše strategije i ne postojanja adekvatne politike podsticaja za razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Takođe, imamo situaciju da nam stoje nepovučena sredstva iz IPAR fondova od 185 miliona eura odobrena do 2020. godine. Tri godine su prošle, a da nismo povukli ni jedan jedini dinar tih sredstava. Dakle, em, nemamo sredstva, em, administracija nije na nivou da može da po procedurama ta sredstva povuče.
Na kraju, moram vam reći da neće poljoprivredu u Srbiji pokrenuti magična rešenja, neće pokrenuti ni Arapi, neće pokrenuti ni Nemci, pokrenuće je ovi naši mali poljoprivrednici koji čine ovih 600 hiljada poljoprivrednih gazdinstava u kojima radi milion i 450 hiljada ljudi.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Više puta već predlažem ovaj predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, i podsetiću vas, posebno predstavnike SNS stranke, da je vaša Vlada ovu godinu proglasila za godinu preduzetništva i da je ministar Željko Sertić, bivši ministar privrede zapravo, najavio da će se u ovoj godini promeniti oko 40 zakona kako bi se olakšalo poslovanje privrednih subjekata u Republici Srbiji. Stoga, vas pozivam, da glasate za ovaj predlog zakona koji upravo ima za cilj da olakša poslovanje malim i srednjim preduzećima koji posluju danas u Srbiji.
Ovim predlogom zakona predlažem da se svakom poreskom obvezniku u Republici Srbiji koji zaposli na neodređeno vreme, najmanje na dve godine, radnike u svoja preduzeća, umanji osnovica za obračun poreza za iznos isplaćenih ličnih dohodaka za te radnike. Takođe, predlažem da se u nedovoljno privredno razvijenim delovima Srbije svim pravnim licima, malim i srednjim preduzećima koji otvaraju nova pravna lica, da se oni oslobode poreza na dobit za period od tri godine. Na taj način bi se motivisali da ljudi svoje preduzetničke ideje mogu i da realizuju u praksi i sami sebe pre svega zaposle, kao i druge ljude koji bi radili u njihovim firmama.
Podsetiću vas da situacija u oblasti malih i srednjih preduzeća u privredi Srbije nimalo nije sjajna i da mi danas imamo svega 10-ak procenata više malih i srednjih preduzeća u odnosu na 2002. godinu. Mislim, da umesto što strane investitore, iz polupraznog budžeta čašćavamo sa po 10 hiljada evra za jedno otvoreno radno mesto, da bismo sa mnogo manje sredstava koja bismo davali našim malim i srednjim preduzećima Srbije rešili probleme nezaposlenosti u Srbiji sa mnogo manje sredstava nego što to dajemo stranim investitorima.
Trenutno u Srbiji postoji oko 300 hiljada malih i srednjim preduzeća, ali oni stvaraju tek negde oko 30-ak procenata BDP, što je ispod polovine od proseka u razvijenim evropskim zemljama. To se ne dešava zato što naši preduzetnici ne znaju šta treba da rade, zato što im nedostaju preduzetničke ideje, sede skrštenih ruku, ili su neradnici, kako ih vrlo često prozivaju neki predstavnici Vlade i SNS, već nedostaje samo dobar sistem, nedostaju uslovi poslovanja koji se podrazumevaju u normalno uređenim društvima. Srbija, naravno da ima veliki sistemski problem jer se na svakih šest novoosnovanih malih preduzeća ugasi preko 10 već postojećih preduzeća.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Predlažem ovaj zakon već nekoliko puta i verujem da bi ga svi vrlo rado podržali, ali pošto se ne čuje zvonce kada ga ja predlažem, poslanici vlasti neće da ga podrže. Radi se o zakonu o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi i odnosi se na uređivanje i obezbeđivanje stipendiranje učenika i studenata. Dakle, ovaj predlog zakona podrazumeva da se da mogućnost opštinama i gradovima u Srbiji da mogu da u skladu sa zakonskim regulativama podržavaju, odnosno stipendiraju učenike i studente na svojim teritorijama.
Naime, to je u Zakonu o učeničkom i studentskom standardu već i predviđeno, potrebno je samo usaglasati Zakon o lokalnoj samoupravi i evo, ja ću prihvatiti ako se vi slažete da ovo bude i vaš predlog zakona. Predložite ga na nekoj od sledećih sednica Skupštine i glasaću za to, zato što smatram da je ovo neophodno kako bismo spasili podnošenje prijava funkcionera lokalnih samouprava od strane DRI ukoliko stipendiraju učenike i studente.
Ovo je jako važno jer u situaciji gde se suočavamo kao društvo i država svakoga dana sa sve većim odlaskom ljudi iz Srbije moramo nešto preduzimati. Pored toga što smo zemlja koja ima najveći negativni privredni priraštaj u Evropi sa 38 hiljada više umrlih nego rođenih u prethodnoj godini, 58 hiljada ljudi je samo prošle godine otišlo u Srbiji. U protekloj deceniji više od 170 hiljada mladih ljudi starosti do 30 godina je otišlo iz ove zemlje, visokoobrazovanih ljudi za rad traženja, naravno bolje budućnosti, obezbeđivanja sopstvene egzistencije i zapošljavanja.
To je znak kako su Srbi danas zapravo živi i signal da mi moramo neke stvari da menjamo. To zapravo predstavlja ocenu i Vlade Republike Srbije i barem možemo da učinimo jedan mali korak i da uskladimo Zakon o stipendijama, sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Dakle, ukoliko se ništa ne preduzme, ova politika pražnjenja Srbije će se nastaviti. Mladi ljudi će po završetku školovanja ne odlaziti iz manjih sredina u veće nego će odlaziti u druge zemlje, razvijenije zemlje i to je nešto što moramo raditi. Takođe je neophodno da se omogući stipendiranje lokalnim samoupravama i zbog toga kako bi se usaglasile potrebe privrede u lokalnim sredinama sa obrazovnim sistemom, jer smo svedoci da postoje velike razlike između obrazovnog sistema i potreba privrede. Sve to naravno, govori o tome koliko danas imamo nezaposlenih ljudi u Srbiji. Ukoliko zanemarimo manipulativne statističke podatke kojima se Vlada Republike Srbije vrlo često služi da smo mi zemlja koja ima tek 15% nezaposlenih ljudi u Srbiji. Mi smo jedina zemlja u kojoj se stopa nezaposlenosti smanjuje kao i broj zaposlenih ljudi u Srbiji.

Zahvaljujem.
Predložio sam zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi u delu uređenja funkcionisanja mesnih zajednica kao najnižih organizacionih oblika vlasti sa kojima se susreću građani Srbije u bilo kom mestu naše zemlje da žive.
Dakle, u sadašnjoj zakonskoj regulativi na gradskim područjima ne postoji obaveza formiranja mesnih zajednica i predlažem da se uvede obaveza da i u gradskim područjima i gradskim sredinama moramo formirati mesne zajednice kao obavezu.
Takođe, predlažem i da se mesnim zajednicama sistemski reguliše finansiranje. Zašto? Mi do kraja godine, po zakonu šest meseci od završetka lokalnih izbora sve lokalne samouprave moraju da raspišu izbore za mesne zajednice.
Do sada su mesne zajednice svoje aktivnosti finansirale isključivo sredstvima mesnog samodoprinosa, koji je gotovo nemoguće zavesti u skladu sa sadašnjim zakonskim procedurama, zato što se to na isti način zavodi kao i referendum i potrebno je da 50% stanovnika jedne zajednice izađe na glasanje i ubaci u glasačku kutiju svoj listić. Stoga je obesmišljeno postojanje zapravo mesne zajednice i neophodno je urediti njihovo finansiranje.
Predlažem da se 80% poreza na imovinu koji se stvara na teritoriji neke mesne zajednice njima da na raspolaganje iz lokalnog budžeta i to zakonski reguliše, kako bi građani sami na najnižem nivou rešavali i odlučivali koje su to njihove potrebe u koje treba ulagati.
U tom slučaju, neće im biti potreban ni predsednik opštine, ni gradonačelnik, ni neki drugi lokalni funkcioneri, da im oni odlučuju i određuju u šta će se ulagati, već će oni imati autonomno pravo da u skladu sa svojim potrebama, koje oni najbolje znaju koje su, i ulažu sredstva.
Dakle, da bismo došli do te suštinske decentralizacije u Srbiji o kojoj svi govorimo, neophodno je sprovesti i fiskalnu decentralizaciju do najnižeg nivoa i ovo što govorim upravo je u skladu sa time. Naravno, mesne zajednice u tom slučaju dobijaju i veću samostalnost i veći značaj i dobiće motiv i oni najsposobniji ljudi koji žive u tim sredinama da se kandiduju na tim izborima i da učine nešto da se te njihove zajednice u budućnosti razvijaju.
Pozivam pre svega predstavnike vladajuće stranke SNS da podrže ovaj predlog zakona, jer je to važno za sve lokalne samouprave u Srbiji i sve mesne zajednice i za sve građane Srbije, bez obzira ko predstavlja koju partiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Poštovane kolege narodni poslanici, s obzirom da nisam u redovnoj raspravi dobio odgovore od ministarke Mihajlović, iskoristiću priliku da joj postavim dva pitanja na koja je izbegla da da odgovore kada je bila u Skupštini.
Prvo pitanje je vezano za ovo teatralno otvaranje velikih infrastrukturnih projekata koje je neko drugi ugovorio pre ove Vlade i šta je sa nekim projektima poput kanala Dunav-Morava-Vardar koji je najavljen kao najveći projekat od nastanka Srbije, koji će pokrenuti privredu Srbije, čak i više nego „Beograd na vodi“, o kome smo posle toga slušali? Taj projekat je najavljivan, studija je ocenjena kao pozitivno rešenje, međutim do dana današnjeg mi nemamo odgovor šta će biti sa tim milijardama koje će doći iz Kine i koje su pompezno najavljivali tadašnji ministar Bačević i predsednik Republike Tomislav Nikolić.
Građani koji žive u dolini Morave se pitaju pošto nemaju autoputa, nema moravskog koridora, da li ćemo možda dobiti taj vodeni kanal, vodeni put kako bismo i mi mogli da dobijemo neku od velikih investicija u centralnom delu Srbije gde živi preko 500.000 stanovnika?
Drugo pitanje na koje ministarka nije dala odgovor jeste – šta je Aerodromom „Morava“ u Kraljevu? Zašto Aerodrom „Morava“ u Lađevcima još uvek ne radi? Od 2012. godine ministri na čelu sa Aleksandrom Vučićem su se utrkivali ko će pre da najavi otvaranje Aerodroma u Lađevcima. Sam Vučić je 2012. godine rekao – mi ćemo uskoro da završimo, u interesu je i na korist građana Kraljeva i nećemo ga otvarati sedam ili 15 puta da bismo se slikali za televiziju i predstavljali sebe kao heroje. Iza toga tek kreću slikanja.
Pa onda ministar Dačić 23. novembra, pa 7. avgusta 2013. godine ministar Ilić, pa ponovo ministar Ilić najavljuje da će Turci otvoriti tu investiciju, odnosno finansirati. Zatim, ponovo ministarka Mihajlović – letovi sa Morave do kraja 2015. godine. Zatim, 15. jula 2015. godine Vučić kaže – Lađevci u najskorijem roku, u najkraćem mogućem roku ćemo to da završimo, pa 6. novembar 2015. godine Mihajlović kaže – Lađevci do kraja 2015. godine postaju civilni aerodrom, odnosno vojno-civilni aerodrom. Zatim 29. jula 2015. godine ministarka Mihajlović kaže da taj aerodrom ima veliki potencijal i očekuje da će u prvoj polovni 2016. godine sa njega početi redovni letovi. Zatim, ponovo 2. marta 2016. godine opet su turski investitori zainteresovani za saradnju na razvoju Aerodroma „Morava“.
Dakle, slušali smo u četiri godine razne najave za projekat koji je završio neko drugi, za investiciju koju je završio neko drugi, neka prethodna vlada, a od svih tih najava i danas od tog aerodroma nemamo ništa, a on i te kako da ima veliki značaj za centralni deo Srbije.
Treće pitanje postavljam premijeru Vučiću i ministru spoljnih poslova vezano za najnovija dešavanja i pitanja bezbednosti premijera, a i svih građana Republike Srbije. Slušamo da su službe bezbednosti zakazale, da će neko snositi odgovornost, ali mi nismo uspeli da rešimo ni najelementarnije probleme o kojima je govoreno u prethodnom periodu, kao što je premijer Vučić još 2013. godine rekao da se usvaja novi pravilnik o korišćenju rotacionih svetala i blinkera u Srbiji i da sa tadašnjih 500, koliko ih je bilo, citiram njegove reči, će ostati svega desetak funkcionera koji će imati pravo da koriste rotaciona svetla.
Putujem svake nedelje iz Trstenika za Beograd i ne desi se da ne sretnem usput minimum pet različitih automobila ili kamiona sa rotacionim svetlima. Pitam premijera – koliko danas funkcionera sadašnjih i bivših ima pravo na državno obezbeđenje, koliko funkcionera ima pravo na svetla sa rotacijama i da li se Pravilnik koji je usvojen 2013. godine primenjuje jer postoji jako veliki broj zloupotreba pre svega od bivših funkcionera koji danas i dalje koriste službene automobile, svetla sa rotacijama i idu da u svrhu svoje politike realizuju svoje dnevne aktivnosti? Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo u objedinjenoj raspravi o šest tačaka, među kojima dve kao što je Fond za zapadni Balkan i ostala zaduženja nemaju nikakve veze, ali eto to je verovatno nešto što ste odlučili, da bi lakše prošlo jedno i drugo.
Što se tiče zaduženja o kojima treba danas da donesemo odluku, ja neke stvari ne shvatam, ministru Vujoviću, i čini mi se da i vi ponekada ste kontradiktorni u vašim izjavama. Uvažavam neke činjenice koje vi iznosite ovde, ali neke stvari ne razumem.
Dakle, što se tiče stanja u finansijama i budžetu, ja ću citirati premijera sa jedne od njegovih pres konferencija održane 1. avgusta 2016. godine. Rekao je – „Srbija je u prvih sedam meseci 2016. godine ostvarila suficit od 22 milijarde dinara, odnosno oko 170 miliona evra i stanje javnog duga je mnogo bolje, zbog čega nema potrebe za povećanim zaduživanjem.“ Kraj citata. To je bilo pre tri meseca. Danas se zadužujemo za milijardu dolara od Fonda Abu Dabija i još 224 miliona evra za druge namene.
Sada moram da pitam – da li se mi bespotrebno zadužujemo ili ne? Prosto zarad javnosti i odgovornosti jer u prethodnom periodu smo videli ekonomsku politiku koja podrazumeva uzimanje od stanovništva kroz smanjenje plata, kroz smanjenje penzija, kroz smanjenje davanja sredstava opštinama i gradovima u Srbiji za 33 milijarde u kontinuitetu od 2011. godine do danas, a paralelno sa tim zaduživanje.
Nesporna je činjenica da su vlade koje ste od 2012. godine do danas vi vodili, odnosno premijer Vučić, zadužile Srbiju za 10 milijardi. To je nesporno. Da li je 100, 200 miliona gore dole, to se menja u zavisnosti od perioda godine.
Postavljam pitanje sada, ako je ukupan deficit 50% manji od onoga što ste vi planirali, ministre Vujoviću, i što je bio vaš cilj za ovu godinu, zašto se dodatno zadužujemo? Podsetiću i vas, vi ste takođe izjavili i rekli da cilj uzimanja kredita od Fonda za razvoj Abu Dabija je da se ukupan budžetski deficit smanji na 2%.
Reći ću vam sada i šta je rekao Fiskalni savet. Prema izveštaju Fiskalnog saveta iz septembra stanje državne kase u prvih sedam meseci 2016. godine ocenjeno je kao izuzetno povoljno zbog čega bi ukupan deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko 2% umesto planiranih 4%. S obzirom da ste ostvarili vaš cilj nema razloga za dodatnim zaduživanjem građana jer neko će za 10 godina to morati da vrati.
Kada vi kažete da to zapravo nije kredit, nego poklon, bilo bi dobro da je poklon i mi bi danas verovatno svi bili ovde, ukoliko neko želi da pokloni Srbiji milijardu dolara. Međutim, to nije poklon, to je kredit koji će neko vraćati pod povoljnim uslovima, ali je kredit. Ne postoji poklon nikakav.
Dakle, u obrazloženju za kredit takođe stoji da je cilj zajma podrška privrednom razvoju Srbije putem smanjivanja troškova finansiranja i unapređenja ekonomske situacije u zemlji.
Sada smo čuli od vas da smo imali suficit u prvih sedam meseci, da ćemo na kraju godine imati manji deficit i to je vešta manipulacija ekonomskim parametrima koju možda ekonomisti koji se time bave mogu da prepoznaju, ali sa druge strane građani će to shvatiti ali nešto kasnije kada budu pogledali kakva je situacija u njihovim novčanicima.
Što se tiče stanja u ekonomiji, jedan od parametara i najozbiljnijih argumenata je i to kako se kretao i kako se danas kreće BDP Republike Srbije i ja ću zarad javnosti i zbog toga što svi mi moramo biti odgovorni ja ću vas podsetiti od 2000. godine do danas kako se kretao BDP u Republici Srbiji.
Dakle, od Vlade premijera Zorana Đinđića 2001. godine imali smo rast BDP. Ta Vlada je BDP podigla za preko šest milijardi, sa 19,9 milijardi tokom tri godine vlasti. Od Koštuničine Vlade 2004. godine nastavljen je rast BDP, podignut je na 29,5 milijardi, što je povećanje za skoro 10 milijardi za četiri godine ili 2,5 milijarde godišnje je tada rastao BDP uz paralelno smanjivanje javnog duga koji je smanjen na 8,7 milijardi u vreme Koštuničine Vlade.
Zatim, Vlada Mirka Cvetkovića 2008. godine takođe je nastavila rast BDP na 33,4 milijarde, što je skoro za 4 milijarde za četiri godine ili milijardu godišnje rasta uz zaduženje od sedam milijardi u uslovima svetske ekonomske krize kada su i mnogo jače ekonomije se borile u odnosu na nas.
Vlada premijera Dačića 2012. godine je takođe nastavila sa rastom BDP, doduše nešto manjim, za dve godine za milijardu ili 500 miliona godišnje na 34,3 milijarde, ali uz pet milijardi povećanja spoljnog duga.
Za vreme dve godine Vučićeve vlade, od 2014. godine, po prvi put u istoriji Srbije BDP nema rast, već ima značajno umanjenje i to za 1,4 milijarde. Dakle, to je rezultat proizvodnje u Srbiji i to je pad na 32,9 milijardi, zaključno sa decembrom 2015. godine.
Dakle, to su činjenice i to je stanje u srpskoj ekonomiji. Manipulacije sa deficitom, blagostanjem u budžetu, sa suficitom, sa iznošenjem argumenata da je to poklon, a ne kredit ne stoje. To kako građani žive će najbolje oni sami osetiti i to pokazuju podaci koliko ljudi godišnje odlazi iz zemlje, koliko je fabrika otvoreno, to će se videti po BDP. Kada bude BDP ove zemlje krenuo da raste tada ćemo moći da govorimo o rezultatima koje ste postigli dovođenjem investitora i ekonomskom politikom koju ste do sada zastupali.
Takođe, nismo dobili odgovor ni za prvu milijardu koju smo već povukli. Dakle, ovo nije prva, ovo je druga milijarda koju povlačimo od UAE. Tada je takođe govoreno da ćemo sa tom milijardom refinansirati skupe kredite. Naši građani jako dobro znaju šta znači refinansiranje, s obzirom da jedva sastavljaju kraj sa krajem i da moraju ulaze u razno-razne finansijske transakcije sa komercijalnim bankama, znaju da kada uzmete jeftini kredit da vratite neki skupi, da je to snalaženje.
Pitam vas, ministre Vujoviću, niste doduše vi tada bili ministar finansija, ali je Vlada tada rekla da se ta milijarda uzima da bi se refinansirali skupi krediti. Nikakav izveštaj do dana današnjeg nismo dobili, a malopre ste rekli da ćemo dobiti izveštaj o budžetu. Mi nismo dobili, kao narodni poslanici, gospodine ministre, izveštaj o budžetu ni za 2015. godinu, sada smo u oktobru mesecu na kraju ove godine. Tako da, ne možemo da govorimo šta će se dešavati sa novim zaduženjima, ako ne znamo ni šta smo uradili sa prethodnim zaduženjem. Dakle, ta milijarda je otišla ne znamo na šta, jer nemamo apsolutno na ta pitanja odgovore.
Što se tiče ostalih kredita koje podižemo, rekli ste da je mali iznos 69 miliona evra koji se uzima za javnu upravu, za optimizaciju i modernizaciju, da je to poklon, da je to mali kredit, 69 miliona evra koji treba da se potroši razne kurseve, edukacije, opremanje je, ministre Vujoviću, prevedeno u praksi negde oko 2000 stambenih jedinica od 60 kvadrata, prosto da bi građani imali parametar koliko je 69 miliona evra koje mi uzimamo za reformisanje javne uprave.
Što se tiče kredita za mala i srednja preduzeća, taj kredit je opravdan. S obzirom da ste proglasili ovu godinu za godinu preduzetništva, krajnje vreme bi bilo, jer ta godina već prolazi, da i mala i srednja preduzeća osete neku dobrobit u ekonomskoj politici ove Vlade, a ne da uglavnom vaša politika bude usmerena tako da pomognemo stranim investitorima sa davanjem para iz polupraznog budžeta i para koje se mere desetinama hiljada evra po jednom zaposlenom radniku.
Drugi projekti na koje takođe nemamo odgovor je npr. i kanal za navodnjavanje, za koga smo, bar je tako premijer Vučić rekao i tada kao potpredsednik Vlade, dobili 100 miliona dolara za navodnjavanje iz UAE. Da li je taj projekat realizovan? Nije. Šta je bilo sa ulaganjem kompanije „Mubadala“? Takođe velika najava gde je rečeno da će još, 20. septembra 2013. godine premijer je rekao da će narednih dana biti potpisan memorandum o razumevanju, zatim u narednih šest nedelja i ugovor za kompaniju „Mubadala“ u Centru za istraživanje. Ta kompanija bi uložila u Centar oko 400 miliona.
Zatim su najavljivani araspki investitori i za Aerodrom „Morava“, pa za hotel na Kopaoniku, gde danas nemate ni lopatu na gradilištu. Dolazim iz centralne Srbije, poslanik sam koji zastupa taj deo Srbije, ta lokacija nekadašnje „Jugobanke“ koja je dala Arapima je danas potpuno prazna. Na gradilištu nema ničega.
Da ne govorimo o investicijama i ulaganju u „Beograd na vodi“ i epohalnim najavama kako će se tu zaposliti 200.000 radnika itd.
Što se tiče Fonda za zapadni Balkan, naravno donosimo i taj zakon po hitnom postupku, kao i mnoge druge koje ovaj dom donosi po hitnom postupku bez adekvatnog obrazloženja. Donosimo ga po hitnom postupku zato što su to već uradile Albanija i Crna Gora.
U tom obrazloženju se kaže da ga donosimo po hitnom postupku u cilju nesmetanog izvršavanja preuzetih međunarodnih obaveza, a Fond za zapadni Balkan kao organizacija regionalnog karaktera trebalo bi da radi na promovisanju međugranične i međunarodne saradnje. Još se tu navodi u obrazloženju da moramo po hitnom postupku da ga usvojimo, jer su obezbeđene i opremljene prostorije sekretarijata fonda u Tirani i otvoren račun fonda u banci.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja. Dakle, radi se o međunarodnom ugovoru na koji mi danas ovde trebamo da damo saglasnost.
Ugovor nije sporan, ali je sporna kontradiktorna politika. Kontradiktorna politika Vlade, odnosno, čuli smo malopre ministra Dačića vezano za tumačenje asimetričnog pojavljivanja Kosova u sporazumu, odnosno Kosova sa zvezdicom, ali tada kada je Kosovo dobilo tu zvezdicu koalicioni partneri SNS su najoštrije osuđivali taj akt, a danas će ovde glasati za to da se potvrdi jedan od sporazuma gde stoji Kosovo sa zvezdicom.
Takođe, u prethodnom periodu smo slušali različite izveštaje šta se dešava u briselskim sporazumima, i ono što je bilo najupečatljivije i za većinu građana Srbije svakako je da u jednoj od rundi pregovora smo izašli kao apsolutni pobednici sa 5:0. Ta naša prednost od 5:0 na gostujućem ili domaćem terenu izgleda da polako počinje da se gubi. To vidimo na primeru imovine, najsvežijem primeru gde vidimo šta su namere i Brisela i Prištine vezane za Trepču, za Telekom, a verovatno u narednom periodu će na dnevnom redu biti i Gazivode i finansiranje zajednice srpskih opština. To su sve teme koje će se otvoriti.
Pitanje je da li građani Srbije znaju punu istinu? Nisam do sada uspeo to da saznam, kao građanin Srbije i kao narodni poslanik, već dobijamo informacije koje u datom trenutku odgovaraju Vladi. Morate reći istinu šta je potpisano u Briselu. U odnosu Beograda, Prištine i Brisela zaključujem da postoje velika nerazjašnjena pitanja i pokazuje se u praksi da sve ustupke koje Beograd napravi i sve sporazume koje smo potpisali Beograd i Priština tumače kao da smo se saglasili da imovina na Kosovu pripada vlastima u Prištini.
Naravno, mi sada potpisujemo još jedan sporazum koji ne znači priznanje Kosova, ali je jedan korak u tom smeru. Budite iskreni i recite građanima Srbije za koju se politiku zalažete. Ministra Dačića će partneri, koji su sada izglasali da Kosovo ne bude članica UNESKO, naše zemlje koje su bile protiv, prijateljske zemlje, pitati – zašto mi u buduće da glasamo protiv toga, ukoliko vi potpisujete sporazume sa Kosovom? Mora se reći jasno šta je naš put i šta je sa statusom Kosova. Ta kontradiktorna politika će verovatno Srbiju i građane Srbije koštati Trepče i Gazivode.
Pozivam vas danas da građanima objasnite šta je potpisano u Briselu, da li ste se odrekli imovine ili niste i šta možemo da očekujemo kao rezultat briselskih pregovora i Briselskog sporazuma u narednom periodu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ministre Vujoviću, najpre, što se tiče toga da govorimo o činjenicama, ja sam apsolutno za, i sve podatke koje sam iznosio su podaci ili Uprave za javni dug, ili Ministarstva finansija. Rekli ste da se manje zadužujemo milijardu zato što imamo suficit u budžetu prvih sedam meseci. Da, to je tačno, ali je to više igra reči.
S druge strane, kada suficit o budžetu stvarate tako što uzimate pare od građana Srbije, postavlja se pitanje – da li vi vodite pravu ekonomsku politiku ili ne, a u nerazvijenim zemljama kada imate suficit u budžetu to po pravilu znači da imate deficit u džepovima stanovništva?
Što se tiče ministra Dačića, prvo, gospodine Dačiću, meni spočitavate da je nešto rađeno u moje vreme. Ja bih vas morao nešto da sada informišem, iako ste bili ministar unutrašnjih poslova. Ja sam bio član jedne partije i ne stidim se, i nikada nisam preleteo u drugu, za razliku od današnjeg trenda. Verovatno sam jedan od retkih koji je krenuo svojim putem i nisam član nijedne stranke, nego svoje stranke.
Što se tiče toga, šta ste vi radili u prethodnoj Vladi, pa vi to znate. Vi, gospodine Dačiću, ste učestvovali u svim vladama od 2008. godine, i sve politike su vam odgovarale. Tada ste se borili protiv Vučića, danas se borite protiv Tadića. Prozivate Tadića i DS kojima treba da budete zahvalni, jer su vas vratili u život, a vi ste posle njima vratili tako što ih prozivate. Sada vam je, normalno, Vučić novi partner, a videćemo ko će biti sledeći.
Dakle, prema tome, to vaše vreme, ja sam uvek bio lokalni političar. Nikada se do ovog mandata nisam bavio centralnom politikom, niti ikada učestvavao u donošenju bilo kakvih državnih odluka.
Što se tiče Briselskog sporazuma, gospodine Dačiću, nešto tu nije baš u redu što se tiče kontradiktornosti u odnosu na ono što piše i ono što se dešava, a pročitali smo mi Briselski sporazum. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.
Poštovani ministri, uvažene kolege poslanici, slušajući današnju diskusiju došao sam do nekoliko zaključaka u odnosu na ono što smo govorili od ranog jutra kada je otvorena ova rasprava.
Pre svega, ako govorimo o ekonomiji, odnosno kreditnim zaduženjima koja su bila na dnevnom redu i uz uvažavanje načina na koji je ministar Vujović danas to obrazlagao na jedan normalan, korektan i kulturan način, ja moram da kažem se on istinski trudio da pokaže ekonomske rezultate Vlade Republike Srbije u periodu od 2014. godine do danas, od kad je na njenom čelu Aleksandar Vučić. Što znači da Vlada od 2012. godine na čijem čelu je bio gospodin Dačić, nije postigla tako dobre rezultate, ali to nije opravdanje zato što su isti koalicioni partneri i tada je stranka Aleksandra Vučića bila dominantna u toj Vladi.
Takođe, došao sam do zaključaka da kredit koji sada uzimamo ne uzima se za refinansiranje skupih kredita, već se njegova tačna namena ne zna. Takođe, da nemamo strukturu trošenja ni za ovaj kredit, niti smo imali za kredit koji smo već uzeli od milijardu dolara od Ujedinjenih Arapskih Emirata i da izveštaj o budžetu nije dostavljen poslanicima i izveštaj o trošenju tog kredita, zato što to nisu radile ni neke ranije vlade. Pa, ako oni to nisu radili dobro, zašto vi ne ispravite tu grešku i pokažite da to može da se radi drugačije, i naravno da kontrolno telo za trošenje sredstava kredita nije ni formirano niti se kada bavilo tim poslom.
Što se tiče ukupne ekonomske situacije, ja ću vam, gospodine Vujoviću, reći nekoliko stvari, a to je da se ekonomija jedne zemlje ogleda i u indeksu ekonomske snage. Na osnovu nekih analiza, po indeksu ekonomske snage, Republika Srbija se nalazi na začelju u regionu po sledećim parametrima, parametri, dakle, po osnovu ukupnog rasta bruto domaćeg proizvoda, procenjenoj stopi rasta BDP-a, zatim prosečnoj neto plati, realnom rastu zarada inflacija i stopi nezaposlenosti javnom i spoljnom dugu i saldu platnog bilansa. Na osnovu tih parametara, u regionu je Srbija na poslednjem mestu. Albanija, na primer, je prva po ukupnom rastu BDP-a, zatim Crna Gora će biti rekorder po rastu BDP-a, i da sada ne nabrajam Rumuniju, Bugarsku i sve ove ostale.
Ali, jako je važno reći da je Srbija po rastu potrošačkih cena takođe najgora u regionu. Sada, vaša makro-ekonomska analiza i objašnjenja koja ste izneli, ja to uvažavam, dakle, i odnose sa međunarodnim finansijskim institucijama i svemu ostalom, ali moram vam reći da je život dole mnogo niži. Ja vas molim, da kad govorimo o stanju u Srbiji, siđete među narod, među građane i vidite danas kako žive oni.
Danas je prosečna plata u Republici Srbiji, na osnovu podataka Zavoda za statistiku 367 evra. Samo Makedonija u regionu za pet evra ima nižu od nas. Paralelno sa time, potrošačka korpa je negde oko 500 evra. Dakle, našim građanima fali 130 evra na nivou meseca, gospodine Vujoviću, da bi mogli da normalno žive.
Takođe, ukoliko pogledamo način na koji je smanjen deficit, odnosno da je uzimano od građana, stanovništva i privrede da bismo ga smanjili, nama to nije bilo dovoljno i uzimamo još cirka milijardu evra kako bismo mogli da i dalje nastavimo sa stabilizovanjem i fiskalnom konsolidacijom naše zemlje. Znači, to o čemu sada smo mogli da slušamo proteklih nekoliko meseci o velikim uštedama, ekonomskim rezultatima, suficitu u prvih sedam meseci, kada to pogledamo u jednoj široj slici i kako se danas živi u Srbiji, tu još uvek nema nikakvih rezultata izuzev podataka da se povećava broj apsolutno siromašnog stanovništva u Republici Srbiji, a da ukupna nezaposlenost, ukoliko pogledamo u apsolutnom iznosu je u odnosu na 2015. godinu, odnosno 2014. godinu, smanjena za svega 17 hiljada ljudi. Ali, ako pogledamo da je 58 hiljada radno sposobnih ljudi napustilo Srbiju u 2015. godini, to daje odgovor koliko smo ljudi realno zaposlili.
E, sada, što se tiče ove druge teme, odnosno što se tiče Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, dok mi ovde danas govorimo o tome da li je danas ratifikacija tog sporazuma još jedan korak u priznavanju nezavisnosti Kosova, neki mediji su pre nekoliko sati objavili jednu vest. Dobro je što je tu i ministar Dačić, a to je da Priština je danas poslala dopis gde traži garancije EU da će članstvo Srbije u EU biti uslovljeno priznavanjem države Kosovo i onemogućavanjem Srbije da spreči Kosovo u učlanjenju u različite međunarodne organizacije. Dakle, videli smo da se taj medij pozvao na izvor iz Vlade.
Ono što mene zanima. sve vreme, svih ovih četiri godine slušamo deklarativno zalaganje, odnosno za nepriznavanje Kosova, paralelno sa time Vlada i poslanici ovog parlamenta učestvuju u dijalogu sa poslanicima parlamenta Kosova. Dakle, mi moramo da znamo šta je istina. Da li smo Kosovo priznali kao državu ili nismo? I šta je dogovoreno u Briselu i šta je potpisano?
Još jedan rečenica i završavam. Gospodin Dačić je maločas rekao – mi smo se bar borili za Kosovo. Ja sam to mogao da shvatim i na način kao da je ono izgubljeno, jer je takvim tonom to rekao da se barem borio za razliku od nekih drugih. Svi mi imamo obavezu da se borimo za Kosovo, ono je deo teritorije Republike Srbije.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, evo, ja već treći put zaredom predlažem ovaj zakon o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi iz jednog vrlo prostog razloga. To je što godinama unazad ne koristimo sve one potencijale koje imamo u poljoprivrednoj proizvodnji i država ne prepoznaje poljoprivredu kao resurs i kao šansu, već su poljoprivrednici prepušteni sami sebi da se bore i snalaze sa velikim svetskim tržištem i svetskom konkurencijom.
Dakle, predlažem da se povećaju premije za mleko na najmanje 10 dinara, zatim premije na biljnu proizvodnju u iznosu od minimum 8.000 dinara i sredstva za regres od takođe minimum 8.000 dinara za gorivo, đubrivo i za seme.
Danas, kada se suočavamo sa situacijom da zemlje iz okruženja maksimalno pomažu i ulažu u poljoprivredu, mi i dalje apsolutno smo autistični na sve zahteve naših poljoprivrednika i to je nešto što treba da se promeni. Dok u Sloveniji Ministarstvo poljoprivrede odnosno njihova Vlada odobrava do 45.000 hiljada evra za svakog početnika koji želi da se bavi poljoprivredom, svake godine po 250 novih poljoprivrednika imaju, u Srbiji niko o tome ne razmišlja. Čak, 18.000 evra daju onom poljoprivrednom gazdinstvu koje se neće profesionalno baviti poljoprivredom, već će im to biti usputna proizvodnja i zato i ne čudi što je njihova efikasnost veća nego tri puta u odnosu na efikasnost u poljoprivredi Republike Srbije.
Dakle, takođe upozoravaju podaci da je Srbija počela da uvozi čak i papriku i paradajz. U prošloj godini 14,4 miliona evra je iznos sredstava koji smo potrošili na uvoz paradajza, a za svega 3,6 miliona smo to izvezli. To vam govorim zato što Srbija nema strategiju kako da pomogne poljoprivredu i kako da pomogne našem seljaku da ga osnaži. Nećemo ni carinama, ni prelevmanima pomoći poljoprivrednike, pomoći ćemo investicijama. Investicijama iz budžeta i zato apelujem na vas da iskoristimo onaj izvozni potencijal od milijardu evra koji imamo u poljoprivredi. Na taj način da pomognemo i zaposlimo poljoprivrednike i da zaposlimo Srbiju, ne samo da pričamo o poljoprivredi kada dođe vreme predizbornih kampanja, a evo ova vaša treća Vlada zaredom apsolutno ništa nije uradila, evo već u petog godini mandata, za naše poljoprivrednike.
Na kraju, što se tiče sredstava, da li ih ima ili ih nema, ja sam siguran da ima samo što ih vi ne usmeravate na pravi način. Na kraju, uzmite deo sredstava „Beograda na vodi“, uložite u poljoprivredu i siguran sam da ćete imati daleko veće rezultate iz ekonomije u Srbiji.

Zahvaljujem predsedavajući.
Treći put predlažem ovaj zakon za koji sam siguran da većina poslanika iz vlasti ima pozitivno mišljenje i da bi ga podržali vrlo rado, ali da nemaju nalog da ga podrže ili nisu čuli zvonce koje vi aktivirate kada treba da se glasa i zato se ne podržava ovaj zakon. Ali predložiću ga još jednom, možda se ta praksa i promeni.
Dakle, radi se o dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi u delu koji se tiče uređivanja i obezbeđivanja stipendiranja učenika. U važećoj zakonskoj regulativi gradovi i opštine u Srbiji nemaju pravo da stipendiraju učenike i studente iako je to predviđeno u Zakonu o učeničkom i studentskom standardu.
Dakle, postoji kolizija u zakonima i mislim da bi trebalo ispraviti ovu grešku, dati mogućnost i olakšati lokalnim samoupravama da mogu da finansiraju i stipendiraju učenike i studente, naročito i zbog toga da bi se usaglasile potrebe tržišta rada u skladu sa potrebama privrede u mestima gde se učenici i đaci stipendiraju.
Dakle, u situaciji kada se suočavamo sa nezapamćenim odlivom radne snage i mladih ljudi iz Srbije, 58.000 je prošle godine samo napustilo Srbiju, taj trend se nastavlja i nažalost je u porastu, u situaciji kada imamo najnegativniju stopu prirodnog priraštaja u Evropi, 38.000 manje dece se rodilo prošle godine, nego što je umrlo ljudi, neophodno je da razmišljamo o načinima kako ćemo da pomognemo i mladim ljudima da ostanu u svojim mestima, ali i da pomognemo porodicama da se odlučuju da rađaju decu.
Dakle, ja sam i prošli put postavio pitanje - šta je sa građanskim zakonikom, koji podrazumeva da se određeni deo sredstava, kao stimulans, plaća majkama koje rode troje, ili više dece i te žene nisu neradnici, kako ih je nazvao premijer Vučić, nego su one vrlo vredne i rade možda i najvažniji posao od svih nas koji radimo nešto drugo u Srbiji? Nema važnijeg posla nego rađanja dece i novih života u Srbiji, jer mi treba za to da se borimo, pa sve ostalo treba da dođe naknadno.
Dakle, predlažem da se definiše nadležnost lokalne samouprave, da ona može da stipendira učenike i studente u skladu sa svojim potrebama i da na taj način pomognu, pre svega roditeljima koji imaju studente i đake, ali stimulišu i motivišu same đake da posle završenog obrazovanja se vrate u svoja mesta i nastave da grade svoje karijere. Hvala.