Zahvaljujem.
Predlog zakona odnosi se na dve izmene, odnosno uvođenje dva nova člana koji se tiču određenih poreskih olakšica onim poreskim obveznicima koji u tekućoj godini zapošljavaju nove radnike i stoga predlažem uvođenje novog člana 44a. i novog člana 44b. u zakonu o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Ideja Predloga ovog zakona jeste da pružimo podršku našim privrednicima, da pružimo podršku našim malim i srednjim preduzećima i na kraju Vlada Republike Srbije se zaklinje u mala preduzeća i srednja. Usvajaju se strategije, ali sve to na kraju bude mrtvo slovo na papiru.
I mi danas imamo situaciju da manje zaposlenih imamo u malim i srednjim preduzećima, nego što smo imali 2002. godine i to treba da bude svojevrstan alarm u kom smeru ova država vidi privredni razvoj i oporavak Srbije.
Umesto što pomažemo starane investitore iz polupraznog budžeta sa iznosima od par desetina hiljada evra po jednom zaposlenom radniku, sa mnogo manje sredstava bismo mogli da pomognemo naša mala preduzetnike i naše privrednike kako bi oni mogli da pokrenu i razviju svoje privredne aktivnosti, i na taj način vrate svoja sredstva u budžet.
Trenutno u Republici Srbiji posluje oko 300 hiljada malih i srednjih preduzeća, ali oni učestvuju, tek sa tridesetak procenata u stvaranju bruto društvenog proizvoda Republike Srbije, što je više nego upola manje od situacije u razvijenim evropskim zemljama.
I ono što moram da kažem, nije to zato što naši privrednici, odnosno preduzetnici nemaju preduzetnički duh, nemaju ideje, čekaju pomoć države ili su neradnici, kako vrlo često čujemo da ih premijer naziva, već zbog toga što im nedostaje dobar sistem sa normalnim uslovima poslovanja, kakvi postoje i u drugim razvijenim zemljama kako bi nesmetano mogli da obavljaju svoju delatnost i stvaraju i za sebe i za ovu državu.
Dakle, postoje sistemski problemi, a ti sistemski problemi dovode do toga da se nama više preduzeća godišnje, malih ugasi, nego što se otvori novih.
Tako da predlažemo da se svi oni privrednici koji zaposle nove radnike u svoja mala i srednja preduzeća, u toku godine, oslobode, odnosno da im se umanji poreska osnovica za iznos uplaćenih zarada za novo zaposlene radnike.
I sa druge strane za sva novoosnovana lica, za sva pravna lica koja se osnivaju, u nedovoljno razvijenim opštinama da se praktično oslobađaju plaćanja poreza na dobit u tekućoj godini, kako bi se stimulisalo otvaranje novih firmi u nedovoljno razvijenim privrednim sredinama Republike Srbije. Mislim da mala i srednja preduzeća treba da čine okosnicu privrednog razvoja Srbije i molim vas i apelujem na vas da stavite ovaj Predlog zakona na dnevni red.

Zahvaljujem.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi odnosi se na uređivanje načina funkcionisanja mesnih zajednica kao najnižih organizacionih oblika vlasti u Republici Srbiji.
U postojećoj zakonskoj regulativi najpre ne postoji obaveznost formiranja mesnih zajednica u gradskim sredinama, već se to odnosi samo na seoske sredine i Predlog zakona jeste da i na područjima gradova se mora formirati mesna zajednica u kojoj će građani moći da ostvaruju svoja prava.
Sa druge strane, takođe, zakon se odnosi i na to da se definiše jasno i precizno kako će se finansirati mesne zajednice. U ovom trenutku one su potpuno obesmišljene i ako predstavljaju jedan od dodatnih oblika decentralizacije Republike Srbije. Ukoliko želimo da se spustimo na najniži nivo do svakog građanina, do svakog čoveka, do sredina u kojima živi 100 ili više građana, mi moramo obezbediti fiskalnu decentralizaciju i stvoriti uslove da te mesne zajednice dobiju na značaju i težini.
Predlažem u ovom zakonu da se deo poreza na imovinu koji se utvrđuje na teritoriji neke jedinice lokalne samouprave, a za određenu mesnu zajednicu, da se deo tih sredstava ili 80% tih sredstava tačnije prebaci direktno mesnim zajednicama kako bi one same određivale šta su njihovi prioriteti i šta treba oni da rade. Na taj način se onemogućuje bilo ko ko u datom trenutku upravlja lokalnom samoupravom da može po svom ličnom ubeđenju ili nahođenju ili bilo kakvim drugim političkim motivima da usmerava sredstva nekim podobnim ili nepodobnim mesnim zajednicama, jer svi građani moraju biti isti i moraju imati apsolutno isti tretman.
Stoga je neophodno da se uredi način funkcionisanja, odnosno finansiranja mesnih zajednica. Na taj način sa tom većom samostalnošću oni dobijaju i veći značaj. Imaćemo situaciju da će onda na izborima za mesne zajednice da se kandiduju ljudi koji zaista žele nešto da urade u svom mestu, bilo da žive na gradskoj teritoriji ili seoskoj teritoriji, a danas niko ne želi da se ozbiljno bavi tim poslom iz razloga što nema uređen način funkcionisanja.
Molim vas da u skladu sa Predlogom zakona prihvatite ovaj predlog, da ga stavimo na dnevni red. To je nešto što je interes svih nas koji danas živimo u Republici Srbiji i verujem da ćemo na taj način pre svega pomoći građanima RS koji će moći da ostvaruju svoja prava na najnižem nivou vlasti u Srbiji , u mesnim zajednicama. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan zakon, koji usvajamo po hitnom postupku. Dakle, nastavlja se praksa prethodnog saziva parlamenta, kada je skoro polovina zakona usvojena po hitnom postupku, a sa druge strane, svaki treći od tih zakona je ponovo vraćen u proceduru na doradu ili na ispravljanje, naročito kada ne postoje adekvatno obrazloženje, kao što je sada slučaj, zašto usvajamo zakon po hitnom postupku.
Što se tiče Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SDS i NPS, gospodin Konstantinović je danas to obrazložio i rekao da će naša podrška tom zakonu zavisiti od toga da li ćete prihvatiti naše amandmane, kojih je pet. Od tih pet dva jesu sa napomenom da se određene stvari brišu, ostali su vrlo ozbiljno pripremljeni i molio bih vas da te amandmane pogledate.
Raduje me što sam čuo danas da postoji određeno povećanje prihoda kroz plovne puteve i lučke delatnosti u Republici Srbiji. Takođe, i da ste rekli da kroz Srbiju prolaze važni koridori. Ja bih vas smo ispravio, poštovana ministarka, da kroz određene delove Srbije je tačno da prolaze veoma važni koridori, ali imate delove Srbije koji su potpuno zapostavljeni u tom smislu. S obzirom da ja dolazim iz centralne Srbije, poslanik sam iz Trstenika, u tom delu Srbije od Ćićevca preko Kruševca, Trstenika, Vrnjačke banje, Kraljeva do Čačka nemate te koridore, niti ukoliko posmatramo plovne puteve, niti ukoliko posmatramo autoput Pojate – Preljina, za koji nisam dobio odgovor od premijera zašto ga nema u programu Vlade za naredne četiri godine.
Iskoristiću priliku da pitam sada vas - šta je sa moravskim koridorom, koji je najavljivan?
Ali, u skladu sa tačkom dnevnog reda, pitaću vas nešto drugo, a to je, s obzirom da nemamo autoput, šta je sa najavljivanim kanalom Dunav – Morava – Vardar? Mi smo slušali epohalne najave od člana vaše prve Vlade, gospodina Bačevića, od predsednika Republike gospodina Nikolića, kako je to projekat kakav Srbija od postanka nije imala i najveća razvojna šansa, da je studija ocenjena pozitivno, da će taj projekat doneti hiljade novih projekata, da će projekat svrstati Srbiju u EU, kao velesilu.
Dakle, to je projekat koji je Vlada Republike Srbije zastupala. Govorilo se mnogo o tome i na kraju, gospodin Bačević, koga ste smenili u jednom trenutku, je rekao da je svu dokumentaciju vezanu za kanal Dunav – Morava – Vardar, predao upravo vama na dalje staranje, pa vas ja pitam u interesu građana centralne Srbije, da dobijemo barem jedan važan koridor, koji bi nam dao jednake šanse, kao i drugim delovima Srbije.
Što se tiče druge tačke dnevnog reda, vezano za Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje, u članu 2. pitaću vas vezano za davanje prava. Meni lično tu postoji jedna velika nelogičnost u stavu 2. gde su određeni avioprevoznici država strana ugovornica tokom obavljanja ugovorenog saobraćaja na utvrđenim linijama imaju sledeća prava, pa između ostalog - da sleću na teritoriju druge strane ugovornice u mestima utvrđenim u aneksu ovog sporazuma. U aneksu sporazuma stoji da mesta koja su predviđena za sletanje, bilo koje mesto, i to je nekoliko puta nabrojano. Postavljam pitanje - čemu aneks ukoliko je to bilo koje mesto i moglo je da se navede i u samom članu?
Ali, kada već govorimo o bilo kom mestu gde bi se moglo sleteti, ja tu moram da postavim još jedno pitanje vezano za aerodrome u Republici Srbiji, koji su predviđeni za civilne letove, kao što su aerodrom Morava u Kraljevu, tačnije Lađevcima, ili aerodrom Ponikve u Užicu. Što se tiče aerodroma Morava u Kraljevu, od 2012. godine utrkivali su se ministri, počev sa premijerom Aleksandrom Vučićem, preko ministra Ilića, preko ministra Ljajića, pa sve do vas, poštovana ministarka, ko će pre da najavi civilne letove sa aerodroma Morava u Lađevcima. Pa je onda iz godine u godinu, iz meseca u mesec bilo najava da će uskoro civilni letovi sa Morave, da je sa predsednikom Turske dogovoren nastavak saradnje na izgradnji Morave, da firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ulaže u Moravu, aerodrom Moravu. Pa, ste vi rekli 11. februara da letovi sa Morave kreću od 2015. godine, pa ste zatim takođe rekli 6. novembra, da Lađevci do kraja 2015. godine postaje vojno-civilni aerodrom, pa ste zatim rekli 29. jula 2015. godine da letovi kreću od sredine 2016. godine i da aerodrom Lađevci ima ogroman potencijal, te da očekujete da će u prvoj polovini 2016. godine sa njega početi redovni letovi.
Dakle, ja vas sada pitam – imamo li mi uopšte strategiju razvoja i znamo li šta ćemo da radimo u vazdušnom saobraćaju i sa aerodromima, ili ćemo pomalo da otvaramo Moravu, a pomalo da otvaramo Ponikve, kako se kome, kad, u kom trenutku više dopadne, naročito sa aspekta da su oba aerodroma jako važni za ravnomerni razvoj Srbije.
Na kraju, i sam premijer je pred izbore 18. aprila izjavio da će aerodrom Ponikve otvoriti krajem avgusta da ga ne bi otvarali u kampanji. Danas je oktobar, kraj oktobra. Avgust je bio davno. Nemamo informacije niti da li će biti otvoren aerodrom Ponikve, niti aerodrom Lađevci.

Ministarka je meni govorila za lokalne puteve i hteo sam da odgovorim. Pitala me je da odgovorim.

Vrlo kratko.

Poštovani predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 104. Niste mi dali pravo na repliku, iako me je ministarka lično prozvala i na kraju rekla kako trebam nešto i da naučim.
Dakle, što se učenja tiče, ministarka verovatno ima koga da podučava, mene nema potrebe, ali bi barem bilo pristojno da ovde govori istinu i da odgovara na pitanja poslanika. Nisam dobio odgovor ni na jedno pitanje vezano za kanal Dunav-Morava-Vardar. Dobio sam informaciju da su asfaltirali puteve … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, postavljam pitanje za ministra pravde i Vladu Republike Srbije vezano za javnu raspravu o Nacrtu građanskog zakonika.
Naime, period za javnu raspravu je određen 26. juna prošle godine do 1. jula ove godine i pitanje koje postavljam direktno – kada će se građanski zakonik naći pred Vladom Republike Srbije, odnosno pred poslanicima Skupštine Republike Srbije.
Zakonik je i te kako važan, jer uređuje mnoga bitna pitanja iz svakodnevnog života naših građana Republike Srbije, ali pre svega uređuje i jednu veoma važnu oblast i jedan problem sa kojim se Srbija suočava poslednjih godina, a to je negativan prirodni priraštaj.
Dakle, u Srbiji smo prošle godine imali najveći negativan prirodni priraštaj u poslednjih 70 godina, manje nas je rođeno za 38.000 hiljada nego što je umrlo građana Republike Srbije i to je najveći problem s kojim se danas Srbija suočava. Početak i kraj svake politike mora da bude stvaranje novog života, a izgradnja i puteva i pruga i škola, obdaništa i odnosi u svetu su nešto što treba da bude iza toga. Dakle, imam utisak da do sada Vlada nije našla odgovore na to kako da se bori sa negativnom stopom prirodnog priraštaja i da je građanski zakonik možda jedno od rešenja kako da se s tim problemom izborimo.
S druge strane, moram reći da rezultati Vlade su takvi da je posle Bugarske Srbija druga zemlja u Evropi sa najnegativnijom stopom prirodnog priraštaja i to je nešto što svakako mora da se promeni i nešto što nas koji se danas bavimo politikom u Srbiji treba da upozori stanje i kretanje u državi. Mi svake godine gubimo jedan grad od 30 do 40 hiljada stanovnika.
Drugo pitanje koje želim da postavim, postavljam ministru gospodinu Zlatiboru Lončaru u svetlu katastrofalne tragedije koja se dogodila u Lozničkoj bolnici, a tiče se sličnog slučaja koji se dogodio 10. avgusta u Kruševačkoj bolnici. Dakle, 10. avgusta je u Kruševačkoj bolnici lečen i preminuo mladić od 22 godine koji je primljen sa dijagnozom povišene temperature na zahtev roditelja prebačen u Klinički centar u Beograd gde je iste noći preminuo sa dijagnozom sepse.
Postavljam pitanje ministru Lončaru - da li je sprovedena istraga povodom ovog slučaja? Da li je utvrđeno da li postoji nečija odgovornost, jer su to stvari koje se danas u Srbiji ne smeju dešavati?
Uz maksimalno uvažavanje lekarske struke i etike i savesnih i profesionalnih lekara mi moramo voditi računa i o našim građanima i ovakvim slučajevima koji su počeli da se dešavaju u našem zdravstvenom sistemu.
Prema tome, još jednom pitanje se odnosi na to da li je pokrenuta istraga i da li je utvrđena odgovornost ukoliko postoji u slučaju smrti momka koji je 10. avgusta preminuo, a lečen je u bolnici u Kruševcu? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, moram da priznam da sam više voleo da sa gospodinom Vujovićem polemišem na temu usvajanja Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, a danas da ovde razgovaramo sa gospođom Zoranom Mihajlović, ali izgleda da je to neka taktika Vlade da ukršta ministre u zavisnosti od teme koja je na dnevnom redu.
Što se tiče današnje teme, a to je produženje roka raspoloživosti sredstava za finansiranje Koridora 11, donosimo tu odluku da produžimo rok na dve godine, zato što neko nije bio efikasan ko je trebao da bude i da realizuje radove u predviđenom roku za koje je kredit uzet. Realizovali ste 80% tog posla. Vi ste bili na vlasti te četiri godine i isključivu odgovornost snosite zašto posao nije završen do kraja.
Paralelno s time, umesto da danas govorimo o nekim drugim koridorima, o nekim drugim velikim koridorima, o nekim drugim velikim projektima, mi još nismo završili ni ono zašta je neko drugi ispregovarao i obezbedio sredstva. Nisam video da je Vlada ispregovarala i krenula u realizaciju nečeg novog za ove četiri godine, tu pre svega mislim na Moravski koridor. Moravski koridor je žila kucavica Centralne Srbije, dela Srbije koji je najgušće naseljen, 500 hiljada ljudi živi u mestima od Kruševca do Čačka u toj Moravskoj dolini. Taj auto-put spaja Koridore 10 i 11.
Premijer mi nije odgovorio na to pitanje prilikom predstavljanja svog programa. Očekujem odgovor od ministarke, jer sam to postavio kao poslaničko pitanje. Ne znam zašto i po kojim kriterijumima je auto-put Niš-Drač veći prioritet od toga? Voleo bih da mi to neko objasni.
Što se tiče kredita koji produžavamo, zapravo, koji je već podignut, mi nastavljamo praksu zaduživanja, koja je nesporna. I nije bitno, gospodine ministre, da li će neki poslanik za sto miliona pogrešiti današnje stanje javnog duga Srbije, odnosno stanje duga koji građani Srbije imaju, nesporno je da je preko 24 milijardi evra dug u ovom trenutku. Nesporno je da je 2012. godine on bio oko 15 milijardi. Dakle, vi ste za skoro deset milijardi zadužili građane Republike Srbije. Pri tom ste, paralelno sa zaduživanjem, građanima uzimali sve ove četiri godine, uzimali ste od lekara, od profesora, od penzionera, od poljoprivrednika, od privrednika, da biste mogli da kažete kao što ste malo pre govorili…

Ali, ministar je govorio o tome malo čas.

Hoćete li mi vreme samo nadoknaditi, molim vas?
Dakle, ministar je govorio o suficitu i zato sam i ja govorio vezano za ovu tačku, zašto, ako već imamo toliko sredstava u budžetu i ako cela zemlja i društvo treba da radi da bi neko mogao da izađe na pres-konferenciju i kaže kako imamo suficit u budžetu, kako nemamo više deficit, vi gospodine ministre, verovatno kao stručnjak treba da znate kad imate suficit u budžetu nerazvijene zemlje, to znači po pravilu deficit u džepovima stanovništva i privrede. I danas cela Srbija radi i izdvaja da bi mogli da kažete da imate suficit u budžetu i da bi neko od međunarodnih finansijskih institucija mogao da vas pohvali.
Dalje, što se tiče kredita koje smo povukli, ja bih danas, recimo, pitao gospođu Mihajlović, a odgovorite mi i vi ako ste tu, šta je sa potpisanim ugovorom za izgradnju železnice Beograd–Budimpešta prošle godine u Narodnoj Republici Kini? Rečeno je da će radovi početi ove godine. Još uvek nismo ništa od toga čuli, izuzev što je premijer jednom prilikom…

Ja to i radim, ali vas molim da malo šire pogledate tu sliku. Itekako ima veze sa neefikasnošću vaše Vlade koja nije bila u stanju da za četiri godine odradi posao koji je ugovorio neko drugi.
Lepo ste rekli da je neko drugi obezbedio ta sredstva, vi niste bili u stanju da ih na pravo vreme i u datim rokovima završite, odnosno povučete i da završite ovaj projekat. Avgust 25. je bio rok za završetak, a mi sad produžavamo to za još dve godine.
Dakle, to samo govori o stanju u putarskoj privredi u Srbiji, govori i o onome po čemu nam se danas smeju sve zemlje u regionu da smo pravili ili nismo, više to niko ne može da utvrdi, tunele koji su niži od standarda, da li će proći kamion ili neće to ćemo videti. I sigurno je jedno da je ministarka Mihajlović rekla da se moraju ispravljati određeni radovi na tom autoputu i na tim tunelima i da se mora skidati jedan nivo asfalta, a to govori o posvećenosti, to govori o odgovornosti.
Naravno, poštovani ministre Vujoviću, nisam siguran da li ste upoznati, a voleo bih da mi odgovorite da danas u Srbiji putarska preduzeća bez tendera dobijaju poslove održavanja puteva regionalnih i državnih, bez sprovođenja javne nabavke. Da li to znači da javna nabavka ne važi za državu i za Puteve Srbije, a važi za lokalne samouprave, za privrednike i za ostale građane Republike Srbije? To su sve teme na koje mi nismo dobili odgovor.

Što se tiče ovog samog kredita i donošenja današnje odluke, ona je rezultat neefikasnosti vaše nereformisane Srbije za koju ste se borili kada ste dolazili na vlast.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Reklamiram povredu Poslovnika član 107. povredu dostojanstva Narodne skupštine jer je prethodni govornik govorio ovde o nekakvim pacovima i o koje kakvim stvarima, što smatram da nije mesto u ovom domu ovde.
Takođe, vaš prethodnik, gospodin Arsić je mene dva puta opomenuo i prekidao me u svom izlaganju da se vratim na temu. Pri tom, nije mi nadoknađeno vreme, a gospodinu koji je govorio Gavrilović je pet minuta ovde držao predavanje o putarskoj industriji, o podlogama, o debljini asfalta, o stručnosti nekih pre njih, nekih koji su sada tu. Ni jednog trenutka nije govorio o temi da bi ste mu onda vreme ponovo brojali od nule. Vratili sa pet na početak i onda je faktički dobio duplo vreme.
Ja kada vidim danas snagu argumenata pozicije u odnosu na činjenice koje iznosimo mi, zaista mi je jasno da je sve ovo što slušamo jedna velika prazna priča, jer na konkretna pitanja dobijamo odgovore – a šta je radio neko pre. Nemojte to da odgovarate, nema potrebe da budete nervozni. Dajte argumente.
Očigledno da gospodin Gavrilović je neko ko je stručan za sve oblasti, a kada vidim ko danas i na koji način brani gospodina Vučića, jasno mi je zašto je u Srbiji ovako dobro. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Što se tiče predloga autentičnog tumačenja odredbe člana 6. Zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika „Železare Smederevo“, u principu ne bi trebalo da bude nikakvih problema i to zapravo nije nešto što ne bi trebala ni opozicija da podrži. Tu nema apsolutno nikakve dileme.
Postavlja se pitanje samo zašto mi danas moramo ispred sebe da govorimo o autentičnom tumačenju i da li je to rezultat nekih brljotina koje su pre nastale, tokom izrade i potpisivanja kupoprodajnog ugovora ili kao razni zakoni koji su usvojeni u ovom domu po hitnoj proceduri i koji su po pravilu bili čak i po nekoliko puta iza toga ispravljani.
Takva situacija je sada i sa ovim autentičnim tumačenjem vezano za „Železaru“ Smederevo. „Železara“ Smederevo kao najveći privredni sistem u Srbiji i te kako zaslužuje posebnu pažnju i naravno, ako ni zbog čega drugog onda zbog gubitaka koje je svih ovih godina pravila. Od odlaska US stell-a 2012. godine, gubici koje beleži „Železara“ i na osnovu toga košta građane Srbije i iznose negde oko 60 miliona evra.
Dakle, ti gubici su se iz godine u godinu uvećavali, a država je servisirala te gubitke i te dugove davanjem garancija, komercijalnim bankama, kreditima, sredstva, fonda za razvoj, a onda i direktno o pozajmicama iz budžeta Republike Srbije.
Dakle, najveći iznos koji je prebačen „Železari“, prebačen je 2015. godine i to 100 miliona evra. Preko 100 miliona evra je prebačeno u jednom danu „Železari“ sredstava kako bi taj sistem ostao da funkcioniše.
Ali, ako se vratimo malo nazad i pogledamo genezu stvari videćemo da je država izabrala „Železaru“ da nju podržava kao važno preduzeće, kao jedinog proizvođača čelika u ovoj zemlji, kao preduzeće koje zapošljava 5.000 radnika i to možda nije sporno da je „Železara“ jedino takvo preduzeće bilo u Srbiji.
Ukoliko je aspekt za održavanje „Železare“ bio i socijalni mir i to opet nije sporno, i ako 5.000 ljudi ne treba da ostane bez posla i to nije sporno.
-Sporno je zašto je „Železara“ možda izdvojena od nekih drugih preduzeća, a znamo da je država proglasila 17 strateških preduzeća.
Što se tiče same „Železare“ po postavljanju profesionalnog menadžmenta, gospodina Bojana Bojkovića dugovi su nastavili da rastu, a vrhunac gubitaka je napravljen onda kada je država dovela profesionalni menadžment Petera Kamaraša i Džona Gudiša, koji su trebali kao mesije da naprave vrhunski rezultat za državu.
Slušali smo najave premijera kako više neće biti gubitaka, kako će „Železara“ biti profitabilno preduzeće. Šta smo od svega toga dobili, od te velike i pompezne najave dolaska Kamaraša u „Železaru“ početkom 2015. godine? Dobili smo da je ista Vlada koja ih je angažovala 2016. godine najurila i to ih najurila zbog duga koji su napravili, odnosno gubitka najvećeg u istoriji „Železare“ od 145 miliona evra. Dakle, 50 miliona više nego 2014. godine kada je to radio naš profesionalni menadžment koga je Vlada RS pre toga imenovala.
Dakle, postavlja se pitanje – ko će snositi odgovornost za te dugove koji su tada nastali i odakle će se to platiti i ako imamo u vidu da je kineska kompanija „Hestil“ kupila imovinu preduzeća, a da su dugovi nastali RS?
Ukupna dugovanja, odnosno gubici „Železare“ u ovom trenutku iznose čak negde oko 500 miliona evra. Ja ću vas podsetiti da sve uštede koje smo ostvarili, odnosno država je ostvarila na osnovu toga što ste smanjili plate i penzije je sad negde oko 400 miliona evra.
Da li na ovaj način mi sprovodimo politiku za koju se ova Vlada zalaže i da li ćemo zaista imati takve rezultate? Postavlja se pitanje šta će biti dalje? Ne želim da govorim ništa loše o „Hestilu“, ne želim da govorim o tome da Srbiji ne treba „Železara“. Srbiji treba „Železara“, treba proizvođač čelika i to znači za našu ekonomiju i za privredu naše zemlje, ali na način na koji se to radi i na koji radi ova Vlada, a to su razno razni tajni ugovori, a javnost je ta koja treba da bude upoznata sa ugovorima, građani Srbije treba da budu upoznati nisu upoznati.
Nastavlja se praksa i „Er Srbije“ i ugovora sa investitorom za izgradnju „Beograda na vodi“, i ugovora vezanog za „Železaru“. Javnost je bila potpuno isključena i o pregovorima sa „Esmarkom“. Čuli smo premijera da je jedan od povoda dolaska i pregovora sa „Esmarkom“ bilo i to što „Železara“ ima jako velike zalihe i da je to bio njihov motiv.
Nažalost, sa „Esmarkom“ se završilo kako se završilo, a na sreću sada imamo nešto i ja ne želim i nemam problem sa time da kažem i nešto dobro, a to je da je dobro što je „Hestil“ danas u „Železari“, ali imam isto tako strah jer ne znam šta je predviđeno tim ugovorom i šta čeka Srbiju u narednom periodu vezano za „Železaru“ ako procene konsultanta danas kažu da će „Železara“ do 2020. godine imati gubitke od preko 200 miliona evra.
Dakle, ono što smo mi još čuli vezano za„Železaru“ jeste i tokom ove godine gde smo imali primedbu da udruženja proizvođača čelika EU koji su pokrenuli proces pred evropskim organizacijama optužujući rukovodstvo „Železare“ zbog dampigovanja cena i narušavanja konkurencije. To smo takođe čuli iz medija. Mi nemamo kao građani Srbije, niti poslanici informaciju šta je tu zapravo prava istina izuzev onoga što čitamo iz medija i kakve će to posledice možda i ostaviti na našeg proizvođača čelika, a i na kompaniju „Hestil“ koja je danas došla u Srbiju.
Bez obzira koliko smo sredstava dali direktno za „Železaru“ ili dali garancije za zaduženje, to se na kraju sve pretvara u fiskalni trošak i taj trošak plaćaju pre svega građani Srbije, da ne govorim o dugovima koje „Železara“ ima prema „Srbijagasu“, prema EPS i drugim našim javnim preduzećima.
Ovde moram da postavim pitanje – šta je i sa drugih 17 strateških preduzeća u Srbiji i zato sam na početku svog izlaganja rekao da li „Železara“ samo treba da bude izdvojena?
U delu Srbije iz koga ja dolazim u centralnoj Srbiji je ugašen „14. oktobar“ u periodu vaše Vlade i vašeg mandata, vladavine u zadnje četiri godine, ugašena je „Prva petoletka“, odnosno oterana u stečaj „Fabrika vagona“ u Kraljevu. U tim fabrikama je drage kolege radilo preko 10 hiljada radnika do 2012. godine. Tu više nema radnika. Dakle, to je pitanje.
„Prva petoletka“ je fabrika koja je takođe zapošljavala pet hiljada radnika. Tražili smo da se za nju primeni isti princip kao za „Železaru“ Smederevo, da se podržavi zato što 70% proizvodnje izvozi. Nije dobila ni dinara budžeta za subvencije u poslednje dve godine. Njihovi radnici nisu imali neoverene knjižice, plate su servisirane redovno. Nažalost nije bilo sluha. Čak je i premijer najavljivao da imamo kupca, da je završen posao oko „Prve petoletke“. Od svega toga nije bilo ništa.
Bio bih srećan da je Vlada imala više rezultata u traženju stranih investitora. Nažalost, to se nije dogodilo i onda smo došli u situaciju da smo neke firme procenili da treba da ih finansiramo iz budžeta, a neke da ne treba i ono što je najgore ni one koji su imali bilo kakav potencijal od tih 17 strateški zaštićenih preduzeća nismo im pomogli da opstanu na tržištu. Danas se ta proizvodnja i dalje realizuje u nekakvim drugim okolnostima. Tržište postoji, kupci postoje, ali nije apsolutno bilo sluha i ono što je rezultat toga je da za razliku od „Železare“ Smederevo, za razliku od pet hiljada ljudi koji rade u „Železari“ preko 10 hiljada ljudi je ostalo bez posla u ovom delu Srbije od Kruševca do Kraljeva u isto tako velikim sistemima i u velikim gigantima.
Što se tiče „Železare“ bilo je simptomatično i to da vidim način komunikacije između Vlade RS, rukovodstva „Železare“ Bojana Bojkovića i profesionalnog menadžmenta koga je angažovala Vlada. Videli smo rat saopštenjima gde su jedni druge optuživali, nismo znali ko je krivac, da li menadžment koga je postavila Vlada RS i gospodin Bojković, da li Peter Kamaraš i Džon Gudiš koji su tu došli.
Jedni druge su optuživali za gubitak od oko 150 miliona evra, najveći u istoriji „Železare“ i ko će snositi odgovornost za to, pa onaj ko je doveo i jedne i druge tu, a to je Vlada RS, premijer koji je najavio da će Kamaraš pokrenuti „Železaru“ i od nje napraviti profitabilno preduzeće.
Šta smo dobili kao informacije, da je Kamaraš optuživao Bojana Bojkovića kako je za 100 miliona evra od nemačkog kupca nabavio sirovinu koju je platio, a koja nikada nije došla. Sa druge strane, Bojković je optuživao Kamaraša zašto je on sa svojom firmom bio i dobavljač sirovina, a i kupac proizvoda „Železare“ i da je on zapravo odgovoran jer je sa svojom firmom „Pikaro“ imao različite ugovore.
Postavlja se pitanje da li je Vlada Republike Srbije znala za Kamaraševu firmu „Pikaro“, da li je znala za ugovore koje je ta firma imala sa „Železarom“, po kojoj ceni su nabavljene sirovine, šta je ta firma kupovala od „Železare“ i ko je na kraju uzimao deo kolača, ako ga je uzeo, jer je preko 145 miliona evra gubitak koji je ostvaren te godine, dakle, najveći u istoriji, još jednom ponavljam. Onda, naravno, imali smo ministra Sertića koji je imao specijalni zadatak da rešava pitanje „Železare“ i koji je štitio svoj menadžment, da bi premijer Vučić na kraju stao na stranu Kamaraša, braneći ih time da su uslovi na tržištu čelika za poslovanje bili loši zbog trenutne cene čelika na svetskom tržištu i to je bilo opravdanje za lošu odluku koju je donela Vlada Republike Srbije.
Mene zanima i očekujem da mi neko odgovori – ko će snositi ove troškove i ove gubitke i ko je za to odgovoran? Da li građani Srbije treba da plaćaju cenu neodgovornog ponašanja vlasti, neodgovornog ponašanja Vlade Republike Srbije i resornih ministara u traženju i traganju za magičnim rešenjima? Sva magična rešenja koja ste pominjali nisu dala do sada nikakvih rezultata, pa i ovo kod „Železare“ jer, napominjem još jednom, preko pola milijarde danas duguje „Železara“ Smederevo i to su dugovi koje ostavljate građanima Srbije. I ako treba da plate građani Srbije iz svog džepa te dugove, a plaćaju kao poreski obveznici, pitam – zašto se taj isti sistem nije primenio i na neka druga preduzeća koja su takođe odlukom Vlade Republike Srbije proglašena za strateška preduzeća, odnosno preduzeća od državnog interesa, kao što je „Prva petoletka“, „14. oktobar“ ili Fabrika vagona? Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Ja sam u prvom obraćanju rekao da ja kao poslanik Narodnog pokreta Srbije nemam problem sa time da glasam za ovaj predlog autentičnog tumačenja, ali iz razloga što smatram da ne treba kupci imovini „Železare“ sada otežavati funkcionisanje, poslovanje ili nove investicije.
Pa se postavlja pitanje – zašto mi to danas radimo, da li je to postala praksa, da li mi imamo sistem u radu i čemu ovo autentično tumačenje, ako je to trebalo biti definisano zakonom odnosno ugovorom, odnosno to zapravo znači da posao niste odradili onako kako je trebalo i sada ga ispravljamo kao što smo do sada i mnogo puta to videli u zakonima koji su usvojeni po hitnoj proceduri i ubrzo iza toga svi ti zakoni menjani.
Ono što me zanima i nisam iz dosadašnje rasprave dobio odgovore i to što je dobro što je „Hestil“ sada u Smederevu i to što je dobro što pet hiljada ljudi tamo ima posla, ne sme da zamagli činjenicu da postoje odgovorni za najveći gubitak u istoriji „Železare“ godišnji od 145 miliona evra pod rukovodstvom i upravljanjem menadžmentske kuće Petera Kamaraša i Džona Gudiša.
Dakle, niko na to nije odgovorio. Dobio sam odgovore šta se dešavalo pre deset ili više godina, ali ovo konkretno pitanje i tiče se i mogli smo čuti iz medija šta se zapravo tu dešavalo, naročito zašto što je od ljubavi koja je stvorena kada su ti konsultanti koji su preuzimali kao profesionalni menadžment upravljanje njome najavljeni kao svetski šampioni u toj oblasti iz Vlade RS i od strane ministra Sertića.
Zatim smo dobili za godinu dana potpuno suprotne informacije, a to je rasprava ko je kriv za taj toliki gubitak, pa je onda Peter Kamaraš kazao da je za to krivo rukovodstvo koje je imenovala Vlada RS pre njih na čelu sa Bojanom Bojkovićem koji su avansno platili dobavljaču iz Nemačke 100 miliona dolara za sirovine koje nikada nisu isporučene. Ne znam da li je tačno ili nije. To je citirao Bojan Bojković koga je postavila vaša Vlada.
Sa druge strane, Bojković je odgovorio rekavši da je Kamaraš taj koji je odgovoran za stanje u „Železari“ zato što je nabavljao sirovine od svoje firme „Pikaro“ iz Ukrajine i zato što je „Železara“ morala da bude primorana da ima samo jednog kupca, odnosno dobavljača.
Takođe, ta priča se nastavljala i sa time da je neko omogućio Kamarašu da napravi fiktivan ugovor o angažovanju tima od 35 ljudi za upravljanje „Železarom“ a kaže radilo mu je svega nekolicina rođaka i prijatelja.
Postavlja se jedno suštinsko pitanje, a to je gde je tu bio nadzorni odbor koja je Vlada RS imenovala? Gde je tu odgovornost tih ljudi koji su videli šta se dešava sa „Železarom“, koji su dozvolili da da li Bojković, da li Peter Kamaraš i Gudiš naprave gubitak od 145 miliona evra? Niko nikada u „Železari“ nije toliko to napravio.
Sada to treba da vraćaju građani Srbije, a mi nemamo odgovor ko je za to krivac i nemojte sada da to što je „Hestil“ tu i što imamo pet hiljada radnika koji rade u „Železari“ bude kompenzacija za gubitak koji ste napravili lošim upravljanjem i lošim menadžerisanjem u toj kompaniji.
Što se tiče sredstava, to su sredstva građana RS, budžeta i 100 miliona evra koje ste 2015. godine dali „Železari“ su pare koje ste uzeli verovatno od penzionera ili od zaposlenih radnika.
Sada, postavlja se pitanje i za druge sisteme koji nažalost nisu bili u toj prilici da ih država tako pomogne i malopre sam čuo argument gde kaže jedna poslanica – nismo mogli u stečaj da pošaljemo „Galeniku“ ili „Železaru Smederevu“. Šta ćemo sa pet hiljada zaposlenih radnika iz Smedereva i ja to apsolutno podržavam.
Podržavam da se svi borimo da pet hiljada radnika u „Železari Smederevo“ nastave da rade i ako treba da se na neki način pomogne da pomognemo, ali ne na taj način što će Kamaraš da se bogati i ko zna sa kime tali zbog trgovine svoje firme sa „Železarom“.
Postavljam pitanje – da li su manje vredni pet hiljada radnika koji su radili u „Prvoj petoletki“ u Trsteniku i kojima nije trebalo iz budžeta ni blizu ovoliko davanja, samo su tražili da ih ostavite da mogu da žive i da rade tržišno do pronalaska svog partnera? Da li su oni nešto manje vredni? Nisu. Nisu postojali isti aršini za sve. Postojali su određeni interesi zašto se „Železari“ davalo toliko sredstava a drugim firmama ne i ne samo „Petoletki“ iz Trstenika već tu mogu svrstati i FAP iz Priboja sa kojim se dešavalo takođe svašta i razno razna obećanja i najave su bile i „14. oktobra“ iz Kruševca i „Fabrike vagona“ iz Kraljeva i drugih velikih sistema koji su pušteni na doboš. U njima je takođe radio veliki broj radnika u svima više hiljada zaposlenih radnika.
Prema tome, molim vas da pored ovoga što govorimo večeras da neko kaže i ko će odgovarati za pola milijarde koliko danas je gubitak „Železare Smederevo“ jer „Hestil“ nije kupio dugove, kupio je samo imovinu „Železare Smederevo“.
Prema tome, molim vas da, pored ovoga što govorimo večeras, neko kaže i ko će odgovarati za pola milijarde koliki je danas gubitak „Železare Smederevo“, jer „Hestil“ nije kupio dugove, kupio je samo imovinu „Železare Smederevo“.