Poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, predsedavajući, uvažene kolege poslanici, nisam srećan zbog toga što na Prvoj redovnoj sednici ovog saziva parlamenta kao prvu tačku dnevnog reda imamo izmenu Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i oduzimanje para gradovima i opštinama.
Takođe, očekivao sam ministra Dušana Vujovića ovde, za koga smatram da je trebalo da, kao neko kompetentniji, odgovara na naša pitanja, s obzirom na činjenicu da je ministarka Ana Brnabić tu sada u novom sazivu po prvi put i da je njoj, eto, pripao taj zadatak da brani ovaj zakon danas.
Dakle, da pogledamo prvo u kakvoj zemlji mi danas živimo. Mi živimo danas u zemlji sa najnižim platama u regionu, u zemlji čiji građani plaćaju najskuplje gorivo u regionu, živimo u Srbiji koja ima najstarije stanovništvu u regionu. Srbija spada u pet najstarijih zemlja Evrope. Živimo u Srbiji iz koje godišnje preko 30 hiljada stanovnika odlazi.
Istovremeno, hvalimo se suficitom u budžetu. Vrlo često koristimo to, odnosno premijer Vučić koristi u svojim nastupima na teatralnim pres-konferencijama. Poslednja je bila 1. septembra, gde smo čuli o tome kako je suficit u budžetu 31,8 milijardi dinara i da je to mnogo više nego što je bila procena MMF-a.
Ja ću vam samo reći da kada u nerazvijenim zemljama imate suficit u centralnoj kasi, to obično u praksi znači da imate deficit u džepovima stanovništva i budžetima privrede.
Hvalimo se tim našim neverovatnim reformama i rezultatima da bi nas po leđima tapšala Svetska banka, MMF i druge međunarodne finansijske institucije, ali ćutimo od koga smo taj novac uzeli. Nikako da čujemo otkud taj suficit i toliki napredak u budžetu Republike Srbije. Uzeli smo ga od penzionera kojima smo smanjili penzije, koji danas jedva sastavljaju kraj sa krajem i koji nemaju ni za lekove. Uzeli smo od profesora i lekara kojima ste smanjili plate. Uzeće se i od PDV-a za robu namenjenu bebama i mnoge druge stvari. Ali, pokazalo se da to nije dovoljno, da nam fali još pohvala od velikih međunarodnih finansijskih institucija. Zato su danas na dnevnom redu budžeti lokalnih samouprava, da se uzmu pare i od opština i gradova.
Verovatno smatrate da su budžeti Prokuplja, Niša, Sombora, Novog Sada, Kragujevca, Beograda preveliki i da im treba oduzeti 4,8 milijardi dinara i te pare preliti u centralnu kasu. Obrazloženje predlagača zakona koje smo dobili je u stvari citiranje analize Fiskalnog saveta, koja je po meni prilično neiskrena, a sad ću vam reći i zbog čega.
Dakle, kao obrazloženje navodi se povećanje deficita, to smo sada čuli od ministarke, od 2011. godine za 1,1% na godišnjem nivou, kao i da takva raspodela poreza po oceni Fiskalnog saveta nije utemeljena u modernoj fiskalnoj praksi kojom se preporučuje da porezi dominantno pripadaju centralnom nivou vlasti, kao i da opštine i gradovi nisu ta sredstva upotrebili u prethodnom periodu za razvojne projekte, već su se ponašali bahato, trošili za plate, zarade i neke druge stvari.
Pošto su nam svima puna usta evropskih vrednosti, hajde da vidimo šta su to i evropski standardi kada je preraspodela javnih prihoda u pitanju. Najpre, Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, koju je Srbija ratifikovala 2007. godine obavezuje države koje su je prihvatile da primene pravila koja garantuju političku, administrativnu i finansijsku nezavisnost lokalnih vlasti. Da li je to tako u Srbiji?
U pojedinim razvijenim državama EU skoro polovina ukupnih budžetskih prihoda pripada lokalnom nivou, a u Srbiji su prošle godine sve opštine i gradovi, uključujući i AP Vojvodinu dobili svega 11,68% ukupnih prihoda, odnosno devet puta manje od centralnog nivoa vlasti. Onda čujemo kako je zbog zakona 2011. godine Republika bila darežljiva prema opštinama. Međutim, podaci pokazuju nešto sasvim drugo. Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, zato mi je trebao ministar Vujović koga ovde nema, godišnji konsolidovani javni prihodi na lokalnom nivou vlasti u Srbiji od 2012. godine do dana današnjeg iz godine u godinu su sve niži, pa ću vam reći da 2012. godine je lokalnim samoupravama godišnje pripadalo 17,7% ukupnih javnih prihoda, 2013. godine 14,2%, 2014. godine 12,28%, a 2015. godine smo postigli rekord sa svega 11,68% sredstava.
U isto to vreme centralni nivo vlasti je od 2012. godine inkasirao 82,8%, 85,8% 2013. godine, 87% 2014. godine i 88,3% 2015. godine. To govori da cela Srbija radi samo da bismo punili republičku kasu, da građani treba da štede, da privreda treba da štedi da bismo mi sve pare slili tu, da bi premijer imao o čemu da govori na pres-konferencijama, pominjući neverovatne reforme sa kojima svakog dana žive građani Republike Srbije.
U svim zemljama EU, kao što sam i rekao, pripada u proseku jedna trećina ukupnih javnih prihoda jedinicama lokalne samouprave, a ostatak ide u centralnu kasu. Kada govorimo danas o porezu na zarade, on je zapravo samo jedan izvor finansiranja lokalnih samouprava, i ako ga posmatramo parcijalno, onda možemo reći da možda treba napraviti preraspodelu. Sve bi to možda i bilo tako da situacija u praksi nije drugačija. Ja razumem da i za MMF i za ministra finansija ovaj Predlog zakona danas predstavlja brojke i slova.
Oni su uzeli papire, sagledali, rekli prebacićemo iz jednog ćupa u drugi ćup, imaćemo na nivou Republike više param, imaćemo fiskalnu stabilnost, opštinama ćemo nešto uzeti, neće to biti preveliki problem.
Naravno, ja kao neko ko je bio predsednik opštine mogu sa punim pravom da kažem onima koji to nikada nisu bili, pa i ministru Vujoviću, odakle zapravo uzima sredstva? Da bi znao od čega uzima sredstva, on ne uzima ni od jednog predsednika opštine. On treba da siđe u realan život, da siđe među narod, da siđe među građane, da čuje šta su njihove potrebe i šta će se smanjiti time što se na ovakav način godinama unazad smanjuju sredstva za finansiranje lokalnih samouprava. U tom slučaju biste videli da će se smanjiti sredstva za izdvajanje i za poljoprivredu, i za lokalnu infrastrukturu, i za nabavku materijala za škole, pomoć nezaposlenim porodiljama, predškolskim ustanovama i svega ostalog što je u nadležnosti za finansiranje lokalnih samouprava.
Sada, to možda ne bi bio preveliki problem da opštine vrlo često nemaju potrebu, odnosno da ne moraju da finansiraju iz svojih lokalnih budžeta nešto što nije u njihovoj direktnoj nadležnosti, pa zbog nefunkcionisanja sistema institucija, zbog toga što neke republičke institucije ne obavljaju svoje poslove, ne finansiraju određene stvari, vrlo često su opštine primorane da to rade iz sopstvenih budžeta.
Navešću vam nekoliko primera, kao što je kupovina protivgradnih raketa. To nije u nadležnosti lokalnih samouprava. Dobili smo smernicu i mišljenje Ministarstva finansija da možemo kupovati, jer nema para u republičkoj kasi za to. Isto tako, godinama unazad se finansiraju zdravstveni radnici u zdravstvenim ustanovama zato što Fond ne odobrava zaposlenje novih radnika. Isto tako smo pre godinu i po dana dobili novo poskupljenje struje kroz uvođenje mrežarine za javnu rasvetu od 50%. Isto tako smo dobili nalog od premijera, pre godinu dana, da 7.000 jednokratno damo svim radnicima u predškolskim ustanovama, odnosno vaspitačicama, jer je to naša obaveza, ali je premijer dogovorio sa sindikatima i rekao – naložiću opštinama da to prebace. Isto tako je pre nekoliko godina ograničen iznos komunalne takse zbog pospešivanja privrednog ambijenta u gradovima i opštinama, što nije loše, i ja sam tada bio za to, iako sam bio predsednik opštine, ali kada vi ovako kontinuirano godinama svakim novim zakonom oštećujete lokalne samouprave dovešćete u problem građane koji tu žive.
Ja sada znam da će neko reći da su predsednici opština nekakvi neodgovorni lokalni šerifi, da troše pare na zapošljavanje, na plate, i to se moglo čuti mnogo puta u prethodnom periodu, ali nemojte na osnovu izuzetaka praviti pravilo. Dakle, ukoliko neki predstavnik lokalne samouprave, kao što je, recimo, predsednik opštine Kuršumlija kupio sebi prvo auto, iz SNS, predsednik opštine Kosjerić je za nekoliko puta u vrednosti godišnjeg budžeta zadužio svoju opštinu, kada neki predsednici opština krijući se iza partijske knjižice vladajućih stranaka potpisuju razne finansijske ugovore sa svojim rođacima, to ne sme biti pravilo, niti biti praksa.
Ja danas hoću da govorim o onim predsednicima opština koji su odgovorno obavljali i obavljaju svoj posao, koji su perspektivni i koji su prosperitetni, oni koji znaju šta znači lokalna infrastruktura, oni koji znaju šta su kapitalni projekti, oni koji znaju da razgovaraju sa investitorima, oni koji znaju da isplaniraju budžet po meri svojih građana, da nad svojim budžetom ostvare sve one potrebe koje građani od njih očekuju. Oni su kažnjeni i oni se kažnjavaju ovakvom politikom koja traje unazad nekoliko godina kontinuiranim smanjenjem sredstava za razvoj lokalnih samouprava, a što se tiče SNS i njenih predsednika opština, svakako će i oni imati vremena da se razračunaju sa mangupima iz svojih redova.
Dok se umanjuju sredstva lokalnim samoupravama, sa druge strane niko ne otvara temu ko će platiti promašaje nestručnih ministara u prethodnom periodu. Mi smo promenili 36 ministara od 2014. godine. Mnogi od njih su najavljivani kao čarobnjaci koji će napraviti privredni bum u Srbiji, a onda su napravili ogromne troškove i ogromne probleme u svojim resorima. Niko ne pominje zašto se ne postižu rezultati u reformi javnih preduzeća, zašto i dalje imamo situaciju da se nenormalno troši novac kroz davanja javnim preduzećima poput „Srbijagasa“, poput „Železnica“, poput EPS ili na kraju RTB „Bora“, a svi znamo koliki milioni i milijarde odlaze u ta preduzeća. Niko nije hteo da se uhvati u koštac da radi taj težak posao, iako se godinama unazad od 2014. godine, od strane premijera Vučića, najavljuju velike i sveobuhvatne reforme koje će pre svega krenuti od javnih preduzeća. Lakše je svima bilo da se taj teret koliko, toliko prenese na lokalne samouprave, a indirektno će se preneti i na same građane Republike Srbije i građane koji žive u ovim lokalnim samoupravama.
Mnoge opštine i gradovi će verovatno tražiti način kako da nadomeste ovo smanjenje finansijskih sredstava, i to pre svega kroz povećanje njihovih izvornih prihoda, kao što je možda porez na imovinu ili neki drugi primeri. To će se opet preliti na džepove građana Republike Srbije.
Mene zabrinjava i činjenica da na ovako važnu temu većina predsednika opština u Srbiji i gradonačelnici ćute. Siguran sam u to da njima nije previše dobro, ali znam da se sa druge strane oni plaše da ne dobiju ukor od svojih partijskih centrala i svesno prihvataju da budu neko ko će podržati smanjenje davanja opštinama. Napominjem, ne samo po ovom zakonu, već govorim o ukupnim prihodima koje lokalne samouprave dobijaju i tendenciju pada od 2012. godine do danas.
Pitam se – dokle tako? Oni sada razmišljaju na koga će preliti taj gubitak, verovatno ne želeći da se suprotstave ili protivureče ministru finansija i premijeru, jer očekuju da tokom godine možda dobiju iz budžetske rezerve sredstva za tekuću likvidnost i onda imamo situaciju, kao što je to bilo prethodnih godina, da gradovi poput Leskovca, Niša, Kragujevca, Novog Sada dobijaju stotine miliona dinara, potpuno netransparentno, na osnovu ličnog ubeđenja ministra finansija ili premijera, na osnovu njihovih obrazloženja i oni sada ćute računajući da će biti podobni i dobiti mimo zakona sredstva. Da li je normalno da mi smanjujemo zakonom sredstva lokalnim samoupravama, a sa druge strane ne ukidamo i ostavljamo to ovlašćenje da se u određenim situacijama opštinama i gradovima iz republičke kase, podobnima naravno, prebacuju određena sredstva?
To samo govori o tome da mi danas u Srbiji imamo jedan veliki problem, a to je pre svega nedostatak demokratije, nepostojanje institucija i na kraju i parlamentarizma. O ovome što ja danas govorim šapuće se u parlamentu, i to nije nikakva tajna. O tome govore predsednici opština i poslanici iz vladajućih struktura, ali sve dotle dok se ne uspostavi zaista suštinska, istinska demokratija, to znači da građani neposredno na izborima, uz promenu izbornog zakonodavstva, biraju svoje predstavnike. U opštinama u kojima nikada nisu bili će odlučivati ministri, zakone će te izglasavati vi, gospodo, kolege narodni poslanici kojima je daleko važnije šta kaže MMF i vaš predsednik stranke, nego vaš komšija ili vaš sugrađanin.
Zbog svega ovoga što sam naveo kao argumente, poslanička grupa SDS i NPS će glasati protiv ovog zakona. Hvala.