Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na početku izlaganja u ime poslaničke grupe SVM, želim da saopštim da će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu.
Ne sporeći značaj predloženih tema dozvolićete mi da u svom obraćanju posebnu pažnju posvetim 6. tački, to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima i koje su dve vlade potpisale 16. decembra 2019. godine.
Republika Srbija sprovodi međunarodnu saradnju na osnovu bilateralnih i multilateralnih sporazuma sa susednim zemljama.
U tom smislu podsećam da je pre desetak dana Narodna skupština donela i Zakon o potvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata i da potvrđivanjem ovih sporazuma Srbija i Severna Makedonija iskazuju spremnost da urade saradnju u oblastima koje predstavljaju ozbiljan problem za sve države koje se nalaze na tzv. Balkanskoj ruti.
Ovi sporazumi predstavljaju deo obaveza koje je Republika Srbija preuzela akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 24. pravda, sloboda i bezbednost, koji, između ostalog, predviđa i usvajanje višegodišnje strategije integrisanog upravljanja granicom, a važeću strategiju Vlada je donela za period od 2017. do 2020. godine.
Koliki značaj EU pridaje temi efikasne kontrole granice potvrđuje i činjenica da je 10. februara 2021. godine, prebačena treća tranša iz fondova IPA 2016. u iznosu od 28 miliona evra, u projekat integrisanog upravljanja granicom, a kroz ugovor o sektorskoj reformi.
Glavni cilj ili kontrole koje sprovode granične službe su, između ostalog bezbednost građana, otklanjanje pretnji za državnu granicu, zaštita javnog poretka i bezbednosti Republike Srbije, očuvanja zdravlja i životne sredine.
Ostvarivanjem navedenih ciljeva štite se kao građani Republike Srbije, tako i građani susednih država, a zaključivanjem Sporazuma o borbi protiv trgovine ljudima štiti se granica između Srbije i Severne Makedonije u dužini od 283 kilometra.
Zašto je važna granica sa Severnom Makedonijom? Podaci visokog Komesarijata UN za izbeglice govore da je u Srbiji od januara do novembra 2020. godine, ušlo 24.180 izbeglica i migranata, a ubedljivo najveći broj 74% iz pravca Severne Makedonije.
Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara Sporazum o zajedničkoj borbi protiv trgovine ljudima vidi kao izuzetno važan korak u traženju dugoročnih održivih rešenja, jer znamo svi dobro da migrantska kriza, nažalost, neće nestati kao što je to uvaženi gospodin ministar naveo. Sve je više migranata koji žele na Zapad i tamo na Zapadu da započnu novi život.
Migrantska kriza je zajednički problem cele Evrope, pa i sveta i važno je da razvijamo sve nivoe saradnje sa našim susedima i sa EU, važno je da budemo deo globalnog rešenja.
Od 2015. godine, kada je počeo povećan priliv migranata na teritoriji Srbije, EU je donirala Srbiji više od 130 miliona evra. Samo za 2021. godinu, na početku ove godine EU je opredelila dodatnih 13 miliona evra.
Nema sumnje da je Srbija od 2015. godine, kada je 100.000 migranata prošlo kroz našu zemlju, položilo test, ali je važno da tragamo za dugoročnim globalnim održivim rešenjima, zajedno sa susedima i zajedno sa EU.
Uvažene dame i gospodo, podvlačim dugoročna rešenja, jer se dešava da stavovi SVM tumače na različite načine, pa nam se upućuju kritike da smo protiv migranata.
Želim biti precizan, SVM je stava da se rešenje problema ilegalnih migracija mora tražiti u jednom trouglu koji čine humanost, bezbednost i dostojanstvo čoveka.
Humanost je sloboda, sloboda svakog stanovnika Srbija i sloboda svakog migranata upisanog u pravila procedure i zakone. Zakon mora biti mera slobode svakog čoveka, kako domicilnog stanovništva, tako i migranata. Dakle, ni manje ni vište od … za SVM meru humanosti predstavlja poštovanje zakona, propisa i procedura.
Nije sporno svakako da su lepe reči i dobre namere važne, ali do trajnih regionalnih i globalnih održivih rešenja vodi samo poštovanje propisa i procedura.
Konačno, to je i razlog zašto podržavamo Sporazum o borbi protiv krijumčarenja ljudi i zašto smo još u novembru 2016. godine, podržali izmene i dopune Krivičnog zakonika, u delu koji se odnosi na pooštravanje kaznene politike za krivično delo nedozvoljavanje prelaza državne granice i krijumčarenja ljudi iz člana 350.
Jer, samo kroz unapređenje pravog okvira možemo govoriti o sigurnosti pojedinca i o bezbednosti celog društva, ali i o sigurnosti i o bezbednosti migranata, jer sve analize upozoravaju da su izbeglice i migranti društvena grupa koja je u praksi najčešće izopštena iz sistema zaštite ljudskih prava, kao i da im je pristup pravdi, praktično nedostupan.
Kada govorimo o sigurnosti govorimo i o sigurnosti pojedinca u egzistencijalnoj sigurnosti žitelja u Severno-bačkim i Severno-banatskim okruzima, na primer, u Subotici, Kanjiži, Horgošu, Majdanu, Vrbici, Rabeu i u Banatskom Aranđelovu.
Međutim, teško je govoriti o sigurnosti kad se na dnevnoj bazi dešavaju upadi na tavane, u kuće, kako u prazne, tako u nastanjene, gde se pali vatra, pa se dešavaju i požali, i nažalost i kuće izgore.
Spaljen je i Lovački dom u Vrbici, sreća pa su na vreme primetili i nije u potpunosti izgorela.
Teško je govoriti o sigurnosti, kad se dešavaju provele u fudbalske svlačionice, provale u kulturna umetnička društva, na primer, u Majdanu, u Rabeu, krađe u kućama, voćnjacima, baštama, otuđivanje, ne samo privatne, nego i javne svojine, u svakoj kući gde se nalaze migranti, nažalost, krade se i struja sa bandera, to sam video svojim očima.
Kada nema sigurnosti za pojedinca ne možemo govoriti ni o bezbednosti naselja, a dovodi se u pitanje i državna međunarodna bezbednost. Bez sigurnosti pojedinca i bezbednosti svakog malog naselja na granici sa Mađarskom i Rumunijom ne možemo govoriti ni o slobodi, ni o humanosti.
U tri pogranična naselja, Majdan, Rabe, Vrbica, sa oko 100-120 žitelja, meštani žive u strahu, jer i pored preduzetih akcija na uklanjanju migranta, oni se stalno vraćaju pokušavajući da uđu u Rumuniju i u Mađarsku.
U nekim naseljima, kao što je Majdan, ima više migranata nego stanovnika. Ljudi se plaše, uveče ne smeju da izlaze, čak ne smeju da odlaze ni do prodavnica. Radi se, uglavnom, o staračkim domaćinstvima, a u tim selima se pojavljuje i konstantno boravi više od 500 migranata. Stava smo da je to nedopustivo i neprihvatljivo.
Slična je situacija i na području Opštine Kanjiža i na teritoriji grada Subotice i u Zapadno-bačkom okrugu, npr. u Somboru.
Želim da naglasim da kod svih, tu mislim i na naše stanovništvo i na ilegalne migrante, postoji samo strah koji koriste organizovane grupe krijumčara ljudima, pa je tako opšte poznato da taksisti dele vizit-karte na arapskom, pa se tačno znaju mesta okupljanja i gde se prelazi granica.
Znamo svi da migranti moraju da budu u prihvatnim centrima i, prema podacima nevladinih organizacija koje se bave pitanjem migranata u Srbiji, trenutno u prihvatnim centrima boravi oko 6.100 osoba, ali svedoci smo da migranti napuštaju prihvatne centre i da im naši taksisti pomažu da dođu do određenih lokacija. Migrante dovoze taksisti iz Beograda, iz Kikinde, iz Subotice, a najviše ih je iz Sombora u naselja gde živi između 100-120 osoba.
Šef naše poslaničke grupe gospodin dr Balint Pastor je u više navrata govorio ovde u Narodnoj skupštini o ovom problemu i pre mesec dana je postavio poslaničko pitanje predsednici Vlade vezano za ovaj problem.
Bez preterivanja, u pograničnim delovima Vojvodine situacija je alarmantna, a prema podacima iz decembra 2020. godine više od 2.000 ljudi je van kampova i to posebno u Vojvodini.
Ponavljam, jedino rešenje je poštovanje zakona. Naš stav je da problem treba da rešimo tamo gde je nastao. Smatramo da bi migranti nakon ratnih sukoba trebalo da se vrate u svoju sopstvenu zemlju i u tome svi mi treba da im dajemo podršku.
Smatramo da do pomaka u rešavanju problema može dovesti samo kombinacija mera. Svakako da je raspoređivanje dodatnih snaga MUP-a i Žandarmerije, zajedničkih snaga Policije i Vojske Srbije, kao i zajedničkih međunarodnih policijskih snaga donelo vidljive rezultate.
Za nas je izuzetno važno da MUP reaguje kad im se obrate predstavnici lokalnih samouprava, kad im se obrate predstavnici mesnih zajednica i svi oni žitelji koji žive u tim naseljima i izuzetno je za nas važno da MUP istražuje svaki slučaj.
Ja sam prošle nedelje obišao Opštinu Novi Kneževac i Opštinu Čoka. Tačnije, boravio sam u naseljenim mestima Rabe i Majdan u Opštini Novi Kneževac i u mestu Vrbica u Opštini Čoka. Ova sela se nalaze na tromeđi, to je granica Srbije sa Rumunijom i Mađarskom. Migranti dolaze do tromeđe kako bi obišli ogradu koju je Mađarska napravila. Ulaze na teritoriju Rumunije i tako pokušavaju da uđu na teritoriju Mađarske.
Po informacijama koje smo dobili, migranti imaju svoje koordinatore koji im javljaju kad tačno da krenu i one migrante koji uspeju da dođu do Mađarske, njih voze do Austrije, pa posle do Nemačke. Na taj način migranti postaju žrtve krijumčarenja na svoj sopstveni zahtev. Tačno se znaju tarife od Turske do Grčke i koliko košta put od Grčke do Nemačke.
Bez dileme, držati pod kontrolom ovu situaciju predstavlja veliki izazov za snage bezbednosti i u Srbiji i u Rumuniji i u Mađarskoj, a posebno na južnoj granici sa Severnom Makedonijom.
Uvažene dame i gospodo, pokazaću vam nekoliko slika koje ilustruju prethodne navode. Evo, na primer, ova prva slika, to se vidi ulaz u selu Majdan. Pogledajte koliko migranata ima ovde. Isto jedna slika koja je uslikana u selu Majdan. Želim da ponavljam, poštovani narodni poslanici, da u ovim naseljima živi između 100, 120 građana Republike Srbije, a boravi više od 500 migranata.
Na ovoj slici se vidi bivša zgrada MZ Majdan. Pogledajte kako izgleda ulaz i ova sledeća slika isto je prostorija bivše zgrade MZ Majdan. Želim da podsetim svakog da je ovo imovina države Republike Srbije, da je ovo javna svojina.
Ovu sliku sam uslikao u selu Vrbica. To je napuštena kuća.
Imam još jednu sliku. Ova slika je uslikana u Rabeu, malo mesto, isto napuštena kuća u kojoj žive migranti.
Stanovnici ovih naselja čija je imovina uništena i otuđena s pravom postavljaju pitanje mogućnosti naknadne učinjene štete. Nisam pričao ni o količini smeća koja se nalazi na tim mestima. Niko ne priča o tome ko će to da odnese.
Takođe, molimo sve nadležne institucije, uključujući i EPS, da pojačaju kontrolu i intenziviraju prikupljanje podataka iz svih mesta koja su tačka okupljanja migranata na njihovom putu ka EU.
Molimo nadležne institucije da se podrobnije kontroliše rad taksi prevoznika, kao i boravak migranata u prihvatnim centrima.
Savez vojvođanskih Mađara je tu. Možemo da pomognemo. Naši odbornici, predstavnici mesnih zajednica su na terenu. Poznajemo stanje na terenu. Imamo verodostojne podatke.
Migrantsku krizu Srbija nije prouzrokovala, to je malopre isto ministar spomenuo, niti može da reši, ali još jednom apelujemo da je važno čuvati južnu granicu, da je važno kontrolisati ulazak i boravak migranata u našoj zemlji.
Jasno je da je ovo tema koja može da odredi ne samo budućnost Srbije, nego i budućnost regiona, čak i EU. Jasno je da je to velika i izuzetno osetljiva tema.
Ponavljam, zakon je mera slobode svakog čoveka kako stanovništva Republike Srbije, tako i migranata.
Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara želi da kao korektni partneri zajednički pristupimo rešavanju ovog teškog zadatka i da zaštitimo državljane Republike Srbije. Zato ponavljam naš apel, uz veliko poštovanje i napore i policije i žandarmerije, ponavljamo molbu koju smo više puta uputili i predsedniku Republike Srbije i predsednici Vlade Republike Srbije da, shodno mogućnostima snage Vojske Srbije i Žandarmerije budu prisutni u naseljima koji su na putu prolaska migranata.
Znamo da možda i čudno zvuči, ali za pripadnike mađarske nacionalne manjine prisustvo Vojske znači garanciju mira, lične sigurnosti i opšte bezbednosti. Molimo vas da Vojska i Žandarmerija ostanu na terenu najmanje deset dana i da svaki dan vrate migrante u prihvatne centre i da svaki dan kontrolišu taksi prevoznike.
Takođe, pozivam gospodina ministra unutrašnjih poslova da zajedno posetimo naseljena mesta Majdan, Rabe, Vrbica i Banatsko Aranđelovo, da se upozna sa stanjem na terenu, sa ljudima koji sa strahom i neizvesnošću dočekuju svaki sledeći dan.
Na kraju, još jednom želim da potvrdim da će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati sve predložene zakone, sporazume i izveštaje.
Hvala na pažnji.