ARPAD FREMOND

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1981. godine u Bačkoj Topoli.

Osnovnu školu je završio u Pačiru, a nakon toga školovanje nastavlja u Bačkoj Topoli u Poljoprivrednoj srednjoj školi, na smeru veterinarskog tehničara. Maturirao je 2000. godine i studije nastavlja na subotičkom odeljenju Pedagoškog fakulteta u Somboru, gde diplomira 2004. U istoj instituciji u školskoj 2010/11. godini brani svoju master diplomu.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2000. godine. Jedan je od osnivača Omladinskog foruma Saveza vojvođanskih Mađara. Nakon parlamentarnih izbora 2014. godine postaje narodni poslanik republičkog Parlamenta u trećem mandatu, a izabran je i na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine .

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je postao narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 12:26

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 godine i 1 dan i 4 sata

Poštovani gospodine Fremond, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 2 meseca i 26 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 4 godine i 1 mesec i 4 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre sa sradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz poslaničke grupe su već govorili o prateći finansijskim zakonima, ja ću o poljoprivredi i želim da saopštim da će poslanička grupa SVM podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju iz razloga kontinuiteta i odgovornosti.

Podržaćemo predloženu izmenu i dopunu jer se tiče ispunjenja međunarodnih obaveza i primene zahteva iz odredbi sektorskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći u okviru IPA programa u oblasti podrške poljoprivrede privrede i ruralnom razvoju IPARD 3, kao što smo pre pet godina iz istog razloga podržali izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju kada se sektorskim sporazumom uveo IPARD 2, program pomoći poljoprivrednicima.

Poslanička grupa SVM će podržati predloženu izmenu i dopunu zakona jer se slažemo oko suštine i naša skoro trodecenijska zalaganja imaju za cilj kreiranje dugoročno stabilne konzistentne i predvidive politike ruralnog i razvoja poljoprivrede. Bez obzira na poteškoće u implementaciji IPARD 2 programa i sa sličnim problemima su se, da budemo iskreni, suočavali poljoprivrednici u svim državama koji su koristili predpristupne fondove. Četiri godine nakon raspisivanja i dodele prvih sredstava, vidljiv je pomak. Podaci do kraja oktobra 2021. godine kažu da je iz IPARD 2 fonda ukupno odobren 771 projekat u vrednosti od 129 miliona evra, a ukupno je isplaćeno 458 projekata vrednih blizu 25 miliona evra.

Čašu uvek možemo gledati kao polu praznu ili kao polu punu. Sa jedne strane do sada smo iskoristili oko 30% od mogućih 175 miliona evra, a isplatili nešto više od 10% sredstava, a nedovoljna iskorišćenost sredstava znači obavezu da se nepotrošeni deo vrati. Konkretno, do kraja godine trebalo bi da se potroše sredstva koja su planirana za ovu i još 15 miliona evra preostalih iz prošle godine. Znači, da se poljoprivrednicima isplati oko 45 miliona evra.

Dobra je vest da sredstva iz IPARD 2 programa mogu da se povlače do kraja 2023. godine, a statistika korišćenja fondova u EU govori da je pik u petoj ili šestoj godini i čini se da se kod nas prati taj trend. Naime, Ministarstvo poljoprivrede je 6. maja ove godine objavilo je da je u 2020. godini odobreno ukupno 320 zahteva, dok je recimo 2018. godine odobreno samo 20 zahteva. Razlozi odobravanja malog broja zahteva su brojni, delom zbog obimne dokumentacije, nedostatka zaposlenih u IPARD agenciji i u Upravi za agrarna plaćanja, dugih procedura odobrenja, ali najveća prepreka je bila kako obezbediti sredstva za investiciju. Gazdinstvo je moralo da obezbedi sto posto sredstava da bi posle odobrenja retroaktivno dobilo povrat od 50/60% od ukupne vrednosti.

Zato poslanička grupa SVM pozdravlja predložene izmene, da se investicija finansira iz odobrenog avansa u visini do 50% od ukupne vrednosti. Posebno važno da će avansna uplata biti odobrena ne samo za buduće zahteve već i za one zahteve koji su podneti u poslednja dva poziva ukoliko nisu izdata rešenja po njima.

Osim avansne isplate sredstava iz IPARD programa za poslaničku grupu SVM je važno da su ciljevi donošenja Predloga zakona u skladu sa programskom strategijom naše stranke. U oblasti poljoprivrede zalažemo se za modernizaciju, korišćenje novih znanja, inovacija, kako bi se obezbedila konkurentnost naših poljoprivrednika i poboljšanje njihovog položaja u proizvodnom i prodajnom lancu, kako bi se povećalo korišćenje mera održivog razvoja i očuvanja životne sredine i svakako ne na poslednjem mestu, kako bi se podstaklo uključivanje što većeg broja mladih poljoprivrednika i žena poljoprivrednica. Za nas je važna upravo ta dimenzija IPARD programa, da podstiče uključivanje mladih poljoprivrednika, na primer mladih poljoprivrednici i žene prilikom bodovanja i rangiranja dobijaju pet dodatnih bodova čime mogu da zauzmu bolju poziciju na rang listi, a kao finansijski podsticaj dobijaju dodatnih pet posto povraćaja.

Značaj digitalne platforme agrolajf preko koje će korisnici poljoprivrednog zemljišta na jednom mestu dobiti sve informacije za preduzimanje agro tehničkih mera možemo oceniti kroz predložene izmene i dopune kojom se sistem poljoprivrede i ruralnog razvoja povezuje sa svim relevantnim bazama podataka i registrima i time se ostvaruje ne samo efikasnija zaštita interesa poljoprivrednika već i kvalitetnije i racionalnije funkcionisanje kompletnog sistema.

Uvođenjem informacionog sistema e-agrar 75% potrebnih podataka će se automatski preuzimati iz javnih evidencija i registara, pa će za popunjavanje biti potrebno manje od sat vremena umesto dosadašnjih pet sati. Naravno, nadamo se da će to biti tako i u praksi.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara pozdravlja činjenicu da se u okviru IPARD 3 programa za period od 2021. do 2027. godine iz okvirnog budžeta 288 miliona evra Srbija je izdvojila za jednu dodatnu meru u odnosu na IPARD 2, to je mera 6 – investicije u javnu infrastrukturu u seoskim područjima.

Korisnici mere 6 biće jedinice lokalne samouprave, odnosno naseljena mesta do 10.000 stanovnika koji će imati mogućnost da ostvare povraćaj od 100% prihvatljivih troškova za razne projekte.

Naša poslanička grupa nema dilemu da će se iskustvo sprovođenja IPARD 2 programa biti od koristi u efikasnijem korišćenju sredstava iz IPARD 3 i dugoročno dobra priprema za korišćenje mnogo značajnih sredstava iz evropskih fondova zajedničke poljoprivredne politike.

Na nivo Evropske unije implementacija, strategija lokalnog razvoja spada u red 10 najvažnijih mera u pogledu budžetskih izdavanja iz ukupnog Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj.

Sve navedeno je potvrda da će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Hvala na pažnji.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o biocidnim proizvodima i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine zato što predstavljaju važan korak ka obezbeđivanju opšte i integralne bezbednosti i zato što imaju za cilj zaštitu zdravlja ljudi i životinja i životne sredine.

Opšta i integralna bezbednost se ostvaruje sa jedne strane stavljanjem u promet bezbednih proizvoda, bezbednih sa aspekta njihovih toksikoloških, ekotoksikoloških i fizičko-hemijskih svojstava kako bi ispunili zahteve zelene hemikalije, a sa druge efikasnijim izdavanjem integrisanih dozvola kako bi se najveći zagađivači obavezali da poštuju standarde zaštite vazduha, vode i zemljišta da smanje emisiju buke i vibracija, kao i količinu otpada koji nastaje u industrijskim i poljoprivrednim kompleksima uz efikasno korišćenje energije i drugih resursa.

Donošenjem ovih zakona je važno u posebno u svetlu preporuka Evropske komisije da je Srbija ispunila prelazna merila za otvaranje klastera 4 Zelena agenda i održiva povezanost i Poglavlje 27 čime bi se zaokružio set zakona kojima se štiti životna sredina, zdravlje ljudi i životinja.

Pregovori o ovom poglavlju podrazumevaju da je potrebno doneti oko 700 propisa i 14 strateških dokumenata, dok su sektorskim zakonima transponovane odgovarajuće direktive. Direktiva o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine 2008/1/EK, koju je naše zakonodavstvo preuzelo kroz Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Sa druge strane 2009. godine Srbija je dobila dva zakona o hemikalijama i biocidnim proizvodima koji su u trenutku donošenja bili usklađeni sa evropskim standardima, a na osnovu kojih je donet 29 podzakonskih akata. Međutim, u EU se od 1. septembra 2013. godine primenjuje Uredba 528/2012 Evropskog parlamenta o činjenju dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnih proizvoda, pa se predlaže novi zakon radi usklađivanja sa ovom uredbom. Iako Uredba 528/2012 reguliše unutrašnje tržište EU tako da potpuna harmonizacija u zemlji koja ima status kandidata za pristupanje EU nije moguća, za nas je važno da biocidni proizvodi moraju biti odobreni pre nego što se učini dostupnim na tržištu ili koristi, a da bi bio odobren potrebno je uraditi procenu i odobravanje aktivne supstance za korišćenje u biocidnom proizvodu i uraditi procenu i odobravanje biocidnog proizvoda za predviđen način korišćenja.

Predlogom zakona su preuzete pozitivne i negativne liste, aktivne supstance koje su procenjene i odobrene u EU za potrebe biocidnih proizvoda čime se obezbeđuje da se na tržištu u Republici Srbiji nađu samo oni biocidni proizvodi koji sadrže dozvoljene aktivne supstance, a prema podacima Evropske agencije za hemikalije u EU se koristi više od 120 hiljada različitih supstanci.

U kojoj meri su važne procedure odobrenja registri dozvoljenih supstanci pozitivne i negativne liste, govori i činjenica da proizvodnja biocidnih proizvoda ima visok potencijal zagađenja životne sredine i ugrožavanja zdravlja ljudi, pa je logično da je 2012. godine Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine pravo rešenje o izdavanju integrisane dozvole uručio je fabrici „Duohem“ koja se bavi proizvodnjom i distribucijom biocida, preparata za primenu u komunalnoj higijeni i poljoprivredi.

Za našu poslaničku grupu je važno da oba predloga zakona poštuju načelo predostrožnosti i da se na taj način preventivno sprečava da se na tržištu nađe biocidni proizvod, koji nije bezbedan za korišćenje, ali i da potencijalni zagađivači ugroze životnu sredinu, ekosistem, floru i faunu, odvijanje prirodnih ekoloških procesa.

Od donošenja Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine 2004. godine, po drugi put se pomera rok za pribavljanje integrisane dozvole za 227 operatera sa liste postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu.

Od 2011. godine, kada je izdata prva integrisana dozvola za Cementaru Kosjerić, ukupno je izdato 46 dozvola. U Autonomnoj pokrajini Vojvodini od ukupno 119 operatera koji su obavezi da pribave integrisanu dozvolu izdato je ukupno 14 dozvola.

Sektor sa najvećim brojem postrojenja je sektor intenzivnog uzgoja živine i svinja sa 93 farme, koje su u obavezi da dobiju integrisanu dozvolu. Za izdavanje integrisane dozvole za farme za uzgoj živine i svinja sa određenim kapacitetom nadležna je lokalna samouprava.

Farme koje su u obavezi da pribave integrisane dozvole posluju u 46 opština u Republici Srbiji, a najveći broj takvih farmi je u mojoj opštini, u Bačkoj Topoli. Od ukupno devet postrojenja velikih zagađivača u Bačkoj Topoli osam su farme za uzgoj živine i svinja. Ni jedno od tih devet postrojenja, što podrazumeva da ni jedna od osam farmi koje podležu obavezi pribavljanja integrisane dozvole nema tu dozvolu.

Farme za tov živine i svinja, kao i fabrika za preradu životinjskog otpada, predstavljaju potencijalno velike zagađivače, jer mogu da uzrokuju zagađenje površinskih i podzemnih voda, zagađenje vazduha.

Imajući u vidu potencijal zagađenja životne sredine nije neobično da je pomeranje roka za pribavljanje integrisane dozvole do kraja 2024. godine, izazvalo brojne reakcije i kritike.

Obzirom da dolazim iz opštine koja ima najveći broj takvih farmi u Srbiji, mogu da razumem kritike, jer sam puno put govorio o problemu zagađenja reke Krivaje i uopšte, ugrožavanju životne sredine u opštini Bačka Topola. Ali, pokušavajući da pronađemo rešenje za poštovanje ekoloških standarda u Bačkoj Topoli bilo je jasno da je puno problema oko pribavljanja integrisane dozvole. Komplikovana procedura i visoki troškovi, jer je to jedna od najskupljih direktiva u EU. Nedostatak kadrova na svim nivoima, republičkom, pokrajinskom, a posebno na nivou jedinica lokalnih samouprava. U mnogim jedinicama lokalnih samouprava ne postoje zaposleni koji izdaju integrisane dozvole. Tako da, ove lokalne samouprave prosleđuju zahteve Ministarstvu koje i samo nema kapaciteta.

Dalje, problem je i nedostatak saradnje između svim nadležnim organima, jer je to postupak koji zahteva saradnju Ministarstva zaštite životne sredine, poljoprivrede, građevinarstva, unutrašnjih poslova. Zatim, neusaglašene regulative. Većina postojećih postrojenja je u postupku legalizacije, privatizacije, rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, i ne posedovanje potrebne saglasnosti, ne postupanje inspekcijskih organa.

Navešću samo jedan primer koji ilustruje navedene probleme. Meštani opštine Bačka Topola, Mali Iđoš i Srbobran, tokom prethodne decenije su se obraćali brojnim institucijama, pisali peticije, protestvovali, tražeći rešenje za problem zagađenja životne sredine.

Jedno od tih obraćanja je i molba mesne zajednice Bajša, upućena 2017. godine sektoru inspekcije za zaštitu životne sredine, Ministarstva zaštite životne sredine, da se ispita zagađenja i neizdrživ smrad rečice Krivaje, a kao potvrdu su priložili izveštaj „Voda Vojvodine“, i zapisnik o inspekcijskom nadzoru vodnog inspektora. U izveštaju „Voda Vojvodine“ od 10. jula 2017. godine, navodi se da izmerene vrednosti parametara znatno odstupaju od propisanih vrednosti za minimalno dobar ekološki status.

Kada govorimo o zagađenju, registrovani su operateri koji bez prečišćavanja upuštaju otpadne vode u Krivaju, a koji su koncentrisani na relativno malom prostoru, čime doprinose većem pritisku zagađenja na vodotok.

Sa otpadnim vodama ovih operatera unosi se ogromno organsko opterećenje, daleko iznad normi za ispuštanje u vodotok druge glase svi ovi zagađivači ne poštuju Zakon o vodama, naročito član 98. koji propisuje obavezu pročišćavanja otpadnih voda. Osnov za sankcionisanje zagađivača isključivo pripada nadležnim inspekcijama, navedene su vodna i inspekcija zaštite sredine, kao i pravosudnim organima.

Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine propisano je da otpočinjanje rada postrojenja i obavljanja aktivnosti bez integrisane dozvole predstavlja privredni prestup za koji bi operator trebao da bude kažnjen novčanom kaznom u iznosu između 150.000 dinara do tri miliona dinara, a odgovorna lica operateru novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 200.000 dinara.

Nažalost, uprkos izričitoj zakonskoj obavezi nadležni inspekcijski organi ne postupaju po prijavama za vanredni inspekcijski nadzor, niti po prijavama za privredni prestup protiv odgovornih zagađivača.

Prethodno sam ukazao na potrebu timskog rada različitih ministarstava u rešavanju zahteva u integrisanim dozvolama, a nema sumnje da inspekciji nadzor zahteva timski rad.

U tom smislu je dobro rešenje Predloga zakona o biocidima koji predviđa inspekcijski nadzor preko inspektora iz tri ministarstva, čime će se omogućiti bolja kontrola, imajući u vidu specifična znanja inspektora u oblastima u kojima se biocidi proizvode i koriste.

Pre par nedelja kada smo raspravljali o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ukazali smo da imamo dilemu oko predloga da izuzetno pristup informacijama može biti uskraćen ako se njihovim obavljanjem ugroze životna sredina ili retke biljne i životinjske vrste.

Dilema je bila kako ostvariti balans da se sa jedne strane zadovolje interesi javnosti, da ima pristup podacima od značaja za zaštitu zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, a da se sa druge strane obezbedi zaštita poslovne tajne intelektualne svojine, odnosno interes privrednih subjekata.

Iako je pravo građana na informaciju o prisustvu supstanci koje izazivaju zabrinutost u proizvodima utvrđeno zakonskim odredbama važećeg Zakona o biocidima kao i odredbama od člana 44. do 49. Predloga zakona, istraživanja pokazuju da blizu tri četvrtine građana Srbije, znači oko 75% nije upoznato sa ovim pravom, a svega 2% građana koji su upoznati sa ovim pravom iskoristili su ga i u praksi.

Kada je reč o integrisanim dozvolama nadležni organ je dužan da obezbedi pristup javnosti sadržaju zahteva za izdavanje dozvole izdatim dozvolama i rezultatima monitoringa. Međutim, u praksi zainteresovana javnost ne može da vidi sve podatke na jednom mestu, jer svaki nadležni organ ima svoj registar dozvola. Očekuje se da će se donošenjem novog zakona kojim će se u potpunosti transponovati direktiva u industrijskim emisijama centralizovati registar kako bi dozvole bile dostupne javnosti na jednom mestu.

U kojoj meri su evidencije i Registar biocidnih proizvoda važni potvrđuje i činjenica da se podaci iz Registra koriste u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, kao i za definisanje prelaznih merila za punu primenu Urede o biocidnim proizvodima nakon pristupanja.

Odredba člana 52. Predloga zakona propisuje da Ministarstvo vodi Registar biocidnih proizvoda koji je sastavni deo integralnog registra hemikalija.

Na kraju, želim još jednom da potvrdim da će poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržati Predlog zakona o biocidnim proizvodima, kao i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, jer je briga o zaštiti života i zdravlja ljudi i zaštita životne sredine garant međugeneracijske ravnopravnosti, svaka generacija mora imati pravo ne ekološku pravdu, na zdrav život u zdravom okruženju.

Hvala na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.10.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM je sa posebnom pažnjom dočekala Predlog zakona o Zaštitniku građana, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer su ova dva zakonska predloga garanti za pronalaženje ravnoteže između unapređenja dobre uprave kao posebnog ljudskog prava i promocije i zaštite temeljnih ljudskih prava i sloboda, za kontrole rada, otvorenosti i transparentnosti organa vlasti od strane građana i za jačanja vladavine prava.

Naravno, ne na poslednjem mestu razlog zbog kojeg će poslanička grupa SVM podržati ova dva predloga zakona je da ne možemo govoriti o vladavini prava bez političkog i zakonodavnog okvira, koji obezbeđuje nezavistan, samostalan, stručan, profesionalan i pravedan rad Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Nema vladavine prava bez poštovanja ljudskih prava i dobrog upravljanja. Nema vladavine prava bez poštovanja principa javnosti rada državnih organa.

Da bi primena zakonskih odredbi bila delotvorna i efikasna, potrebno je da prati realnost, a svi smo svesni da odredbe važećih zakona koji su doneti pre više od jedne decenije ne odgovaraju promenjenoj stvarnosti.

Predloženim zakonima nastavlja se usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, posebno u Klasteru 1 – osnove pristupnog procesa, jer nezavisne i samostalne institucije predstavljaju jedan od stubova vladavine prava i znače zalaganje za ideju u valjanom pravnom poretku, koji postojanim pravnim ograničenjima državne vlasti, odgovarajućim svojstvima zakona i pouzdanim institucionalnim jemstvima obezbeđuje pravnu sigurnost i slobodu građana.

Izveštaj o napretku Srbije u procesima evropskih integracija za 2021. godinu konstatuje da je Vlada utvrdila predlog novog Zakona o Zaštitniku građana, izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, čime je postupila po preporuci revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, a takođe i Izveštaj Evropske komisije ocenio je da je pozitivan korak da je Narodna skupština 2019. godine po prvi put nakon četiri godine na plenarnoj sednici razmatrala i godišnje izveštaje nezavisnih tela.

Kada govorimo o realnosti, važno je da je Vlada predložila novi Zakon o Zaštitniku građana, jer 2005. godine, kad je donet prvi Zakon o Zaštitniku, na snazi je bio Ustav Republike Srbije iz 1990. godine koji nije poznavao ovu instituciju, tako da je institucija Ombudsmana predstavljala vanustavnu kategoriju.

Tek 2006. godine, odnošenjem novog Ustava Republike Srbije, Zaštitnik građana je postao i ustavna kategorija i shodno toj činjenici, 2007. godine su donete izmene i dopune zakona.

Poslanička grupa SVM razume da je cilj predloženog zakona da istakne stručni i moralni autoritet Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i da predloženo rešenje da Zaštitnika i Poverenika i dalje bira Narodna skupština, ali na vreme od osam godina, bez mogućnosti ponovnog izbora, ide u tom smeru.

U međusobnoj povezanosti pregovaračkih poglavlja, u konkretnom slučaju Poglavlja 23 i 24 Klastera 1, govori predloženo rešenje da Zaštitnik građana obavlja, pored poslova utvrđenih važećim zakonom, i poslove nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima, shodno Zakonu o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.

Za našu poslaničku grupu borba protiv trgovine ljudima je važna tema. Mi smo podržali inače u februaru ove godine i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, jer na balkanskoj migrantskoj ruti Severna Makedonija je ulazna tačka. A, danas su, nažalost, migranti najveće žrtve trgovaca ljudima. I u tom smislu uloga Zaštitnika građana je važna, jer sve analize upozoravaju da su izbeglice i migranti društvena grupa koja je u praksi najčešće izopštena iz sistema zaštite ljudskih prava, kao i da im je pristup pravdi praktično nedostupan.

Za poslaničku grupu SVM je značajno da predloženim zakonom nije promenjena koncepcija rada. Uz Zaštitnika ostaju i dalje zamenici i pored zamenika za zaštitu prava lica lišenih slobode, ravnopravnost polova, prava deteta ostaje zamenik za prava nacionalnih manjina i pravo osoba sa invaliditetom.

Novi zakon zadržava tradicionalni model, jer načelno možemo reći da je kontrola koju vrši Ombudsman podeljena, usmerena i na kontrolu zakonitosti rada uprave, kao i na kontrolu celishodnosti i zaštitu ljudskih prava i prava građana.

Za Mađarsku je karakterisano da, pored opšteg Ombudsmana, ima i dva specijalizovana. To su parlamentarni poverenik za prava nacionalnih i etničkih manjina i parlamentarni poverenik za zaštitu podataka i slobodu informisanja.

Kao što kaže naslov prve naučne monografije o Zaštitniku građana - Ombudsman čuva zakonitosti i prava građana koja je objavljena pre 52 godine. Dakle, kao i pre pola veka, Zaštitnik građana je istovremeno i čuvar zakonitosti ljudskih prava.

Inače, mandat Ombudsmana u velikom broju država članica Saveta Evrope, takođe, sadrži izričito pominjanje ljudskih prava, na primer u Češkoj Republici, Danskoj, Finskoj, Gruziji, Mađarskoj ili Norveškoj.

Što se tiče saradnje sa organima uprave, predviđena je načelna dužnost organa uprave da sarađuju sa Zaštitnikom građana. U Austriji je ova obaveza podignuta na ustavni nivo, a u Švedskoj je odbijanje saradnje sa Ombudsmanom krivično delo.

Kada smo na terenu sankcija, prvi put od 2004. godine biće sankcionisana odgovorna lica u organima vlasti zbog ne postupanja po zahtevu o slobodnom pristupu informacijama o javnog značaja.

Pored predloženog rešenja o sankcijama zbog ne postupanja, za poslaničku grupu SVM je važno da predložene izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja daju šira ovlašćenja Povereniku za informacije od javnog značaja, a to je između ostalog podnošenje optužnog akta i pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih lica u organu vlasti za koje se smatra da su učinili prekršaj.

O značaju slobodnog pristupa informacijama govori i činjenica da je u više od 30 država Ustavom zajemčeno pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, na primer u Austriji, Belgiji, Kanadi i Portugalu, a da zakonska regulativa ove materije postoji u više od 50 država.

Naša praksa pokazuje da je do sada najveći problem u ostvarivanju ovog prava predstavljalo ćutanje organa vlasti zbog čega je podnet veliki broj žalbi. To je problem na koji ukazuje i ovogodišnji Izveštaj Evropske komisije, pa se navodi da je Poverenik za informacije utvrdio da je 84% žalbi građana, a većina se tiče ćutanja administracije, bilo utemeljeno, što znači da su informacije koje su tražili morale biti prosleđene od strane vlasti, shodno zakonu. Smatramo da je korak napred u rešavanju ovog problema predlog kojim se Povereniku daje ovlašćenje da izda prekršajni nalog odgovornom licu u slučaju da donese rešenje kojim usvaja žalbu zbog ne postupanja organa vlasti.

Cilj ove izmene je da se utiče na organe vlasti da ne ignorišu zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, što je najčešći razlog za izjavljivanje žalbi Povereniku, a osim toga doprineće i rasterećenju prekršajnih sudova.

Naša poslanička grupa je stava da će predloženo rešenje imati pozitivan efekat na promenu dosadašnje prakse postupanja organa javne vlasti, a svesni smo da, između ostalo, i zbog ne postupanja organa javne vlasti sistem za izvršenje Poverenikovih rešenja nije dovoljan da je otvoren i usklađen sa pravnim poretkom i zato se mora obezbediti administrativna snaga, mora se obezbediti izvršavanje odluka Poverenika.

Da bi se stiglo do ovih rešenja, proces je bio nešto duži. Možemo izračunati da je postupak izmena počeo pre pet godina, ako se kao vreme početka rada na izmenama zakona uzme datum formiranja prve radne grupe za izradu teksta zakona. Za ovo vreme formirane su dve radne grupe za izmenu zakona. Izrađena su tri dokumenta, a od toga dva nacrta zakona i jedan dokument pod nazivom „Pregled odredaba koje se menjaju u zakonu“. Promenile su se dve Vlade, ali smo stigli do rešenja, jer pristup informacijama od javnog značaja predstavlja jednu od temeljnih prava, uslov za potpunije i kvalitetnije ostvarivanje drugih prava. Na primer, pravo na slobodu izražavanja i mišljenja u jednom broju država, tako je u Japanu, Južnoj Koreji. Ustavno sudstvo je ovom pravu priznalo karakter ustavnog prava. Takođe, pravo na slobodan pristup informacijama garantuje Povelja o osnovnim pravima EU.

Naša poslanička grupa ima dilemu oko dva rešenja, ali videćemo šta će se u praksi dešavati. Naime, pitanje nadzorna nad zakonom ostalo je u rukama upravnog inspektorata koji godinama ne koristi sve raspoložive mehanizme da procesuira organe koji i nakon rešenja Poverenika odbijaju da dostave tražene informacije. Kao i u prethodnoj godini, inspekcija nije podnela ni jedan zahtev prekršajnim sudovima da pokrenu postupak po ne izvršenim odlukama Poverenika.

Drugo, u delu uskraćivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja među izuzecima se navodi da pristup može biti uskraćen ako bi se objavljivanjem informacija ugrozila životna sredina ili retke biljne i životinjske vrste.

Jedan od razloga donošenja izmena i dopuna Zakona je usklađivanje sa Direktivom 2003/04 EC o dostupnosti informacija o životnoj sredini i Zakonom o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija i učešće javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine. Takođe, polazeći od Ustavom zagarantovanog prava na zdravu životnu sredinu, izveštaji Zaštitnika građana prepoznaju ugrožavanje životne sredine kao oblast kršenja ljudskih prava.

Nismo sigurni da li će uskraćivanje informacija o životnoj sredini biti u skladu sa duhom direktiva i konvencija EU, jer načelno svi ovi dokumenti imaju za svrhu da se informacije o životnoj sredini učine dostupnim javnosti u najvećoj mogućoj meri.

Inače, pozitivno je i pozdravljamo predloženo rešenje da se Povereniku pruži mogućnost da može obrazovati kancelarije i van svog sedišta, čime bi po modelu lokalnih ombudsmana mogao biti dostupan većem broju građana. Lokalne kancelarije za slobodan pristup informacijama od javnog značaja su način ostvarivanja prava građana na dobru upravu, i to je svakako jedan od razloga za izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su predviđene brojnim aktima, počevši od Akcionog plana za Poglavlje 23, Akcionog plana za sprovođenje Inicijative partnerstvo za otvorenu upravu za period 2020. do 2022. godine, pa do Akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme javne uprave za period od 2021. do 2025. godine i Akcionog plana za sprovođenje medijske strategije. Kancelarije u jedinicama lokalne samouprave su pravi primer neposredne demokratije, transparentnog i otvorenog sistema.

Imajući u vidu prethodno navedeno, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o Zaštitniku građana i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Hvala na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Poštovani predsedniče, predstavništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje koje sam već više puta postavljao i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača.

Pitanje je – kada ćemo konačno rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i pitanje bih postavio prvenstveno gospođi Ani Brnabić, ali i gospodinu Siniši Malom, ministru finansija.

Pre par dana kada smo imali raspravu o rebalansu budžeta za 2019. godinu onda je na moje izlaganje gospodin, ministar, Siniša Mali je dao odgovor kroz koji je naveo da se intenzivno radi na rešavanju ovog problema. Znamo dobro da je ovo jedno interesantno pitanje i mi poslanici SVM već godinama se bavimo ovim problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Smatramo da je izuzetno dobro ono što je već urađeno vezano za ovo pitanje prethodnih godina, izuzetno je dobro što je bilo reprograma. Izuzetno je dobro što je u porodici dovoljno samo jedan član da plati PIO. Izuzetno je dobro što je formirana Radna grupa u okviru više ministarstava za rešavanje ovog pitanja, a ipak pravo pitanje je samo da li ćemo u 2021. godini konačno rešiti ovaj problem naših poljoprivrednika?

Ostao je još problem vezan za sam iznos PIO, kao i dugovi koji su veliki problem našim proizvođačima. Prošle godine, poštovana gospođo Brnabić, vi ste obećali da ćemo u toku godine imati konačno rešenje i rekli ste da ste imali konsultacije sa Svetskom bankom i MMF. Međutim, zbog pandemije, zbog situacije sa Kovidom 19 naravno sve se odlaže, ali verujem da ćemo ipak imati šansu da u 2021. godini stavimo tačku na ovo pitanje. Poljoprivrednici koji gazduju na manjim posedima imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje koje na godišnjem nivou iznosi oko 100 hiljada dinara. Dug tih poljoprivrednika prema državi je više od dve milijarde evra, što nije mali iznos.

Svakom je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi ne mogu da plate iste iznose za PIO. I oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara, isti iznos ne mogu da plate. Ono što nas interesuje - kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, hvala vam na datom odgovoru. Pored izmene zakona, odnosno donošenja novog zakona, za nas poslanike SVM izuzetno je važno i da omogućimo barem reprogram u sledećoj godini. Izuzetno bi bilo dobro da taj reprogram traje najmanje godinu dana, pošto to nije bila praksa u prethodnom periodu.

Ono što je isto jako važno, da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu, da to plate odmah, ako su u stanju da to urade. Naravno, posle toga da im se otpišu kamate.

Veliki problem je i Poreska uprava koja je svim poljoprivrednim proizvođačima koji su ušli u reprogram i koji imaju dugove stavila hipoteku na poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište ne može da se proda, ne može ni da se prepiše, ne može ni da se pokloni unutar porodice. Postoji još jedan problem vezano za to. Za neke proizvođače koji su ušli u reprogram i koji su plaćali redovno te rate nekima Poreska uprava nije priznala uplatu i nije im otpisala kamate, nije skinula hipoteku, treba da vidimo, da proverimo kakvo je stanje na terenu i smatram da treba da izađemo u susret s tim poljoprivrednim proizvođačima, da rešimo ovaj problem. Pitam vas – da li može po ovom pitanju bilo šta da se uradi?

Mi smatramo da treba da vodimo računa o najmanjim proizvođačima, moramo napraviti razne kategorije, kao što ste to i vi naveli. Po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manjoj površini od pet hektara nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda da plate sve ove doprinose. Želim da podsetim svakog da rešavanje ovog problema stoji i u koalicionom sporazumu između SNS i SVM. Smatramo da rešavanje ovog problema će biti dobro i za državu. Ako rešimo ovaj problem puniće se budžet, jer trenutno jako mali broj poljoprivrednika plaća ove iznose i ako rešimo ovaj problem onda država može samo da dobija, jer će poljoprivrednici početi redovno da izmiruju svoje obaveze. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, u ime poslanika Saveza vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje koje već godinama postavljamo i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača. Pitanje je kad ćemo rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i poljoprivredne proizvođače i pitanje bih postavio gospođi Ani Brnabić?

Ovo je jedno interresorno pitanje i mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara već godinama se bavimo ovim problemom, svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Moram da naglasim da je prethodnih godina dosta urađeno po ovom pitanju. Smanjili smo broj članova gazdinstva koji su u obavezi da plaćaju PIO. Imali smo reporgram. Za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika smo rešili problem. Formirana je i radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Međutim, ostao je još i problem vezan za iznos samog penzijskog i invalidskog osiguranja, iznos tog osiguranja ubuduće, kao i dugovi koji su veliki problem sa tim proizvođačima.

Nas u Savezu vojvođanskih Mađara interesuje konačno rešenje. Pitanje je da li ćemo još u ovom mandatu imati rešenje za naše poljoprivrednike. Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na manjoj površini od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, nego su samo izdali u zakup to poljoprivredno zemljište.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.

Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer dva hektara, nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.

Rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključen između SNS i SVM iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i vezano za poljoprivredu skoro je rešeno iz tog sporazuma i nadam se da ćemo i ovo pitanje rešiti.

Svakome je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara. To jednostavno nema smisla. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 23.09.2021.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da uputim pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a pitanje je vezano za obnovu saobraćajnice Bačka Topola – Bajmok. Konkretno, kada se može očekivati radova na obnovi ove saobraćajnice?

Iako se čini da saobraćajnica koja povezuje dva mala grada Bajmok i Bačku Topolu, a dužina putnog pravca je 29 kilometara, nije pitanje od velikog značaja. Moram vas upoznati sa činjenicama koje govore upravo suprotno.

Naime, rehabilitacija saobraćajnice Bačka Topola – Bajmok je važna jer predstavlja vezu između državnog puta II A reda, 105, auto-puta A1. Praktično, ova deonica povezuje auto-put A1 sa graničnim prelazom Bajmok-Bačalmaš.

Svesni važnosti državnog puta II A reda, 105, koji povezuje državnu granicu Srbije sa Mađarskom i Rumunijom, od graničnog prelaza Bajmok do graničnog prelaza Vrbica i naselja Bajmok, Pačir, Stara Moravica, Bačka Topola, Novo Orahovo, Senta, Čoka, Mokrin, SVM je i u koalicioni sporazum sa SNS uneo kao posebnu tačku obnovu putnog pravca Bačka Topola – Bajmok.

Apelujemo na Ministarstvo za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu da što hitnije pristupi obnovi ove saobraćajnice, a procenjeno je da su potrebna ulaganja od 275 miliona dinara iz nekoliko razloga. S obzirom da naročito preko leta imamo ogromni pritisak radnika sa zapada koji putuju u širem regionu preko naše zemlje, uskoro možemo očekivati otvaranje još graničnih prelaza ka Mađarskoj, koja će raditi od 00 -24, a među njima i granični prelaz Bajmok.

Granični prelaz Bajmok – Bačalmaš je otvoren početkom 2019. godine i procene su da preko tog prelaza godišnje prođe oko 100 hiljada automobila. U kojoj meri se intenzifikuje prelaz državne granice između Srbije i Mađarske govori i činjenica da je do 2012. godine između Srbije i Mađarske postojali pet graničnih prelaza, a danas je devet graničnih prelaza.

Obnovljeni put bi značio bolje regionalno povezivanje naselja u opštini Bačka Topola sa naseljima susednih opština, Subotica, Sombor, Kula, Mali Iđoš, Bečej, Ada, Senta i bolje povezivanje privrednih potencijala, posebno imajući u vidu planirani regionalni put Sombor – Kikinda.

Prema podacima dostupnim u Nacrtu prostornog plana Republike Srbije od 2021. do 2035. godine, u AP Vojvodini je najniža pokrivenost putnom mrežom, kao i što je najniža pokrivenost stanovništva putnom mrežom.

Svesni problema, SVM godinama ulaže napore da, shodno mogućnostima Vlade Republike Srbije, učinimo što je više moguće da se gradi i obnavlja vojvođanska putna mreža od nivoa auto-puta do regionalnih, opštinskih, seoskih i atarskih puteva.

Pitanje bezbednosti svakako zauzima važno mesto. Zbog lošeg kolovoza dešavaju se saobraćajne nesreće često sa tragičnim ishodom.

Inače, to je put koji prolazi kroz Pačir i Staru Moravicu, mesta koja razvijaju banjski turizam, izvorišta termalnih lekovitih voda i važno je da pristup sve većem broju posetilaca bude bezbedan i siguran i da mogu dolaziti najkraćim putem.

SVM je stava da regionalno premrežavanje Vojvodine putnom infrastrukturom i povezivanje sa panevropskim koridorima predstavlja jedini način da se uklone uska grla, unapredi infrastruktura i pojednostavi prekogranični promet putnika i roba sa regionom i EU. Zato se nadamo da će Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture što skorije inicirati radove na obnovi deonice Bačka Topola – Bajmok.

Hvala.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a pitanje je vezano za početak obavljanja delatnosti novog doma učenika u Bačkoj Topoli, kako bi se za više od sto učenika obezbedilo pravo na smeštaj, ishranu i vaspitni rad.

Završetak radova na domu učenika je praćen pomešanim osećanjima, sa jedne strane olakšanje, a sa druge strane velika briga. Olakšanje za roditelje i za nastavnike, pogotovo u vremenu pandemije kada svakodnevno putovanje nosi povećani rizik zaražavanja dece, a u Bačkoj Topoli tri srednje škole pohađa ukupno 1200 učenika. Više od polovine, oko 600 učenika su putnici. Najviše upisanih đaka putnika pohađa poljoprivrednu školu, u čijoj blizini je izgrađen dom učenika. To je škola koja će promenom delatnosti postati poljoprivredna škola sa domom učenika. Ipak, dom će biti otvoren za učenike svih srednjih škola na teritoriji Bačke Topole.

Planirano je da u školskoj 2021/2022. godini u 51 sobi, koje su urađene i opremljene shodno najvišim standardima, bude smeštena 102 učenika, s tim da je jedna soba pripremljena za učenike sa invaliditetom.

Radovi na domu su nedavno okončani i preostaje nam svega nekoliko meseci do početka nove školske godine, što podrazumeva napeto ispunjavanje brojnih zakonskih obaveza u veoma kratkim rokovima.

Sportskim rečnikom, moglo bi se reći da se nalazimo u finišu aktivnosti koje treba da se završe kako bi se dom mogao koristiti od septembra tekuće godine. Te aktivnosti su, između ostalog, sledeće: utvrđivanje mreže domova učenika i drugih ustanova učeničkog standarda na teritoriji AP Vojvodine, dobijanje saglasnosti na aktu, organizaciji i sistematizaciji, pokretanje postupka za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje, raspisivanje konkursa za prijem 21 radnika u domu, kao i raspisivanje konkursa za prijem učenika u dom.

Po informacijama dobijenim od škole, ovi postupci su u toku, a ključno je pitanje za Ministarstvo prosvete kako se planira finansiranje ove ustanove? Kako se planirana obezbeđivanje finansiranja novih radnih mesta i troškova funkcionisanja Doma učenika u Bačkoj Topoli?

Svesni smo da svi zakonom propisani postupci moraju biti rešeni u narednih par meseci, ali i da svi ti postupci podrazumevaju da su sredstva iz budžeta već obezbeđena.

Obezbeđena finansijska podrška je važna i da bi se shodno članu 3. stav 1. Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava pokrenuo i postupak za pribavljanje saglasnosti za zapošljavanje 21 radnika u domu učenika pred Komisijom za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava.

Obezbeđena finansijska podrška je važna i da bi shodno članu 6. stav 3. Zakona o učeničkom i studentskom standardu i članu 8. stav 1. Pravilnika o smeštaju i ishrani učenika i studenata Ministarstvo prosvete najkasnije tri meseca pre početka školske godine raspisalo konkurs za prijem učenika srednjih škola u ustanovu za smeštaj i ishranu učenika.

Obzirom da se pored škole i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, kao i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine i nacionalne zajednice u više navrata obraćao Ministarstvu vezano za ovaj dom iskreno se nadamo da Ministarstvo planira mrežu domova učenika za školsku 2021/2022. godinu, uključujući i novi dom učenika o kome danas govorim.

Očekujemo od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da zajedno sa nama učini dodatni napor kako bi novi dom učenika pri Poljoprivrednoj školi u Bačkoj Topoli započeo sa radom od naredne školske godine.

Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pitanje koje bih uputio Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je vezano za problem tzv. čobanske najezde. Već godinama prvenstveno na teritoriji Severnobačkog i Zapadnobačkog okruga ponavlja se isti problem. Čobani u potrazi za ispašom sa svojim stadima ulaze u tuđe livade, pašnjake i useve i nanose ogromne štete. Nažalost, iako su nadležne institucije upoznate sa problemom, do sada se nije došlo do koordinisanog odgovora nadležnih službi i inspekcija. Nadam se da ćemo iznošenjem ovog problema pred predstavnike Ministarstva zajednički doći do efikasnog i koordinisanog odgovora.

U tom smislu postavio bih dva pitanja. Prvo pitanje – postoji li način da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ustroji i uskladi postupanje nadležnih službi i inspekcija kako bi se efikasno i vodeći računa o bezbednosti ljudi i stoke rešio ovaj problem?

Drugo pitanje – da li postoji način da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama na čijim njivama se pravi šteta od čobanske najezde i da li oni mogu računati na pomoć države i na naknadu štete?

Svestan sam da se mnogi ponašaju po maksimi čije je stado njegova je i livada, ali smatram da ipak kod nas u Bačkoj to nije tako i da se tradicija čobanskog nepoštovanja tuđeg vlasništava mora prekinuti. Na primer, i ove zime u katastarskoj opštini Pačir, gde ja živim, stado oko dve hiljade ovaca je napravilo ogromnu štetu. U najvećoj meri šteta je načinjena na više hiljada hektara koju obrađuje „Matijević agrar“, ali ništa manja šteta nije načinjena ni na privatnim parcelama.

Stada koja su došla na ispašu u Pačirski atar nisu iz naše opštine, nisu ni iz našeg okruga i napasana su bez dozvole nadležnih službi i inspekcija. Naravno, ovo nije prvi slučaj da se više stotina ovaca napasa preko zime i proleća prvenstveno na teritoriji vojvođanskih opština. Dešava se da posle odlaska nomadskih čobana na njivama poljoprivrednici pronalaze i uginule životinje, što otvara dodatne probleme, jer se ne zna da li su te životinje uginule zbog bolesti, pa tako mogu biti izvor zaraze i za naše ovce i krave.

Kako nadležne službe postupaju u praksi? U opštini Bačka Topola postoji poljočuvarska služba, ali ova služba ne sme da reaguje samostalno, već samo u koordinaciji sa policijom i inspekcijom i, kada reaguju policija i poljočuvarska služba, ovčari biraju livade blizu opštinskih granica i preteraju stado sa teritorije jedne na teritoriju druge opštine i tako to traje danima i nedeljama.

Propisi kažu da čobani nemaju pravo da svojim stadima borave na nečijoj zemlji bez potpisane dozvole vlasnika parcele i da moraju imati potvrdu o zdravstvenom stanju stada, a provera tih potvrda je u nadležnosti veterinarske inspekcije. U slučajevima napasanja tuđih stada na teritoriji opštine Bačka Topola, po mojim informacijama čobani ni u jednom slučaju nisu imali i nisu posedovali propisanu dokumentaciju i dozvolu. Bilo je takvih slučajeva u našoj opštini i na teritoriji mesnih zajednica Mali Beograd i Gornja Rogatica.

Razumem da je čobanin deficitarno zanimanje, pa tako po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje samo u Srbiji nedostaje oko 300 čuvara stoke, a polovina od tog broja, oko 150, smatra se gorućim nedostatkom. Isto tako smatram da, kao i kod svakog zanimanja, čobanin mora da poštuje propise u očuvanju javnog zdravlja i ljudske bezbednosti, očuvanju životne sredine i, pre svega, mora da poštuje nepovredivost privatne imovine. Hvala.

Imovinska karta

(Pačir, 07.07.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69237.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -