ARPAD FREMOND

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1981. godine u Bačkoj Topoli.

Osnovnu školu je završio u Pačiru, a nakon toga školovanje nastavlja u Bačkoj Topoli u Poljoprivrednoj srednjoj školi, na smeru veterinarskog tehničara. Maturirao je 2000. godine i studije nastavlja na subotičkom odeljenju Pedagoškog fakulteta u Somboru, gde diplomira 2004. U istoj instituciji u školskoj 2010/11. godini brani svoju master diplomu.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2000. godine. Jedan je od osnivača Omladinskog foruma Saveza vojvođanskih Mađara. Nakon parlamentarnih izbora 2014. godine postaje narodni poslanik republičkog Parlamenta u trećem mandatu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 0
  • 14
  • 13
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 20 dana i 8 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 14 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovani ministri i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslanika Saveza vojvođanskih Mađara iznesem naše stavove u vezi predloženih zakona, koji se nalaze na dnevnom redu.

Prvenstveno želim da govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, o Predlogu Zakona o turizmu i o Predlogu zakona o ugostiteljstvu.

Za sva tri predloga Zakona je zajedničko da se sa njima unapređuje proces implementacija pravnih tekovina EU i uvođenjem konkretnih direktiva se ispunjavaju uslovi za ostvarenje pregovaračkih poglavlja.

Vođeni i navedenim razlozima poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će podržati ove predloge zakona, svesni da se njima regulišu kompleksne oblasti života i rada i da je na primer, bezbednost hrane, kao što i to gospodin ministar i rekao, koje je pregovaračko Poglavlje 12, jedna od najtežih sistemskih pitanja.

U tom smislu ni u zemljama članicama EU ne postoji jedinstven pristup ili uopšte usvojeno pravilo, kako rešiti podelu nadležnosti i odgovornosti u oblasti bezbednosti hrane, a naročito kako rešiti problem službenih kontrola.

Iako je važećim zakonom bezbednosti hrane postignut napredak u unapređenju standarda bezbednosti hrane i uveden novi koncept kojim su obuhvaćeni svi sektori u lancu hrane, sistem bezbednosnih hrane u Republici Srbiji je postao sveobuhvatan integrisan. Svakodnevni život je pokazao da je neophodno unaprediti njegovo sprovođenjem i donošenjem i primenom podzakonskih propisa.

Podsećam da izveštaji Evropske komisije u ovoj oblasti posebno ukazuju na problem da sadašnji broj zaposlenih i njihov obrazovni profil, kako u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tako i u Ministarstvu zdravlja nije dovoljan da podrži prenošenje propisa EU u oblasti bezbednosti hrane u nacionalno zakonodavstvo, a naročito njihovo sprovođenje i primenu.

Vođeni činjenicom da pravnu tekovinu u Poglavlju 12. čini veoma veliki broj regulativa, direktiva i odluka koje imaju za cilj osiguranje visokog stepena bezbednosti hrane, pravila higijene za proizvodnju hrane, zdravlja i dobrobit životinja i zdravlja bilja u okviru EU, kao i odgovarajući monitoring u koalicioni sporazum u između Saveza vojvođanskih Mađara i SNS smo uneli.

Doneće se pravilnik o malim proizvođačima, kao subjektima u poslovanju hranom životinjskog i biljnog porekla, koji će im omogućiti da proizvode prerađuju i plasiraju svoje proizvode u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane.

Godine 2017. na osnovu člana 49. Zakona o bezbednosti hrane, donet je pravilnik o malim količinama primarnih proizvoda koji služe za snabdevanje potrošača na području za obavljanje tih delatnosti, kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla.

Ovim putem želim da se zahvalim ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću na donošenju ovog pravilnika. Ovaj pravilnik se odnosi na hranu životinjskog porekla, a ostali smo dužni sa donošenjem pravilnika o drugim primarnim proizvodima u malim količinama.

Donošenje ovakvog pravilnika je strateški važno za poslanike Saveza vojvođanskih Mađara, pošto smatramo da svi mi posebno treba da vodimo računa o malim proizvođačima. Za nas je opstanak što više malih gazdinstava od strateškog značaja. Smatramo da na njih posebno treba da pazimo.

Budući da se Predlogom zakona o bezbednosti hrane menjaju odredbe koje se odnose na male količine hrane, postoji obaveza donošenja novog pravilnika koji reguliše to pitanje i to u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona.

U članu 16. Predloga zakona kojim se menja član 49. propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane se ne odnosi na direktno snabdevanje potrošača primarnim proizvodima u malim količinama. Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje isključenja, prilagođavanja ili odstupanja od zahteva o higijeni hrane za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla, odnosno za hranu biljnog porekla i to za objekte u kojima se proizvode male količine hrane. Drugo, u kojima se primenjuju tradicionalne metode u određenim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane. Treće, u kojima se posluje hranom sa tradicionalnim karakteristikama i četvrto koji se nalaze u područjima u kojima postoje posebna geografska označenja.

Navedena isključenja prilagođavanja ili odstupanja mogu da se odnose na izgradnju, uređenje i opremanje objekata u poslovanju hranom, kao i na olakšice u primeni sistema samokontrole u objektima u kojima se proizvode male količine hrane, uzimajući u obzir odgovarajuće faktore rizika iako takva odstupanja ne utiču na ostvarivanje ciljeva ovog zakona.

Ministar bliže propisuje male količine primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, kao i područja za obavljanje te delatnosti. Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove za stavljanje u promet malih količina hrane, koje se količine hrane smatraju malim količinama, vrstu hrane, mesto, odnosno područje na kome male količine hrane mogu da se stave u promet, kao i obrazac potvrde u zavisnosti od vrste hrane koja se stavlja u promet i sadržinu evidencije.

Pored navedenog pravilnika, predviđeno je donošenje velikog broja različitih podzakonskih akata, čija primena će uz poslovanje odgovarajućih laboratorija za analizu i kontrolu proizvoda obezbediti standard bezbednosti hrane.

Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara ne želimo da uvedemo ništa novo, samo želimo da se i u naš sistem ugradi sistem poslovanja malih gazdinstava, koji postoji u nekim zemljama, članicama E. AKo mala gazdinstva mogu da posluju na ovakav način, na primer, u Austriji, Mađarskoj, Poljskoj, onda treba da preuzmemo i mi i da na takav način obezbedimo opstanak malih poljoprivrednih proizvođača.

Pozitivna činjenica je da je akreditovana Nacionalna referentna laboratorija za bezbednost hrane, hrane za životinje i ispitivanja kvaliteta mleka, kompetentna za obavljanje poslova ispitivanja bezbednosti hrane i da je otvorena akreditovana Nacionalna laboratorija za kontrolu mleka, što je od posebnog značaja za poljoprivrednike, jer dobijamo laboratoriju za kontrolu mleka koja je i formalno osposobljena za superviziju kvaliteta mleka na čitavoj teritoriji Srbije.

Od posebnog je značaja da se ispitivanje uzoraka radi na lični zahtev poljoprivrednika, ali i na zahtev mlekara sa kojima direkcija ima ugovor, da periodično ispitujemo mleko, kao i na zahtev nadležnih inspekcijskih službi.

Tačka u kojoj se ukrštaju Predlog zakona o turizmu, Predlog zakona o ugostiteljstvu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, je instrument za predpristupnu pomoć u oblast ruralnog razvoja, budući da upravo program IPARD promoviše koncept integralnog ruralnog razvoja.

Koncept integralnog ruralnog razvoja kao deo regionalne razvojne politike se zasniva na sveobuhvatnom razvoju seoskih mešovitih područja u kojima živi gotovo polovina stanovnika Srbije.

Uspešan ruralni razvoj počiva, između ostalog, i na sledećim principima - prepoznati mogućnosti diversifikovanog ruralnog razvoja svake sredine, voditi konzistenu politiku smanjenja siromaštva u ruralnim područjima i ubrzati proces decentralizacije vlasti, jačati ulogu i odgovornost same lokalne samouprave.

Tokom ove godine se očekuje aktiviranje mera sedam IPARD programa, koji se odnosi na diversifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja. Izuzetno je važno da je IPARD program krenuo. Nadam se da ćemo do kraja roka uspeti da iskoristimo sva sredstva koja nam stoje na raspolaganju, to je u interesu kako Ministarstva poljoprivrede, tako i svih poljoprivrednika.

Specifični ciljevi i mere sedam su: investiciona podrška razvoju turističkih objekata i usluga poljoprivrednim proizvođačima i drugim privrednim subjektima u ruralnim oblastima, jer na taj način ekspanzija privrednih aktivnosti u zemlji u oblasti ruralnog turizma, a drugo podrška razvoju turističkih rekreativnih aktivnosti posebno za porodični i dečiji turizam.

Ukupan budžet za ovu meru je oko 23 miliona evra do 2020. godine, a podsećam da je u avgustu 2018. godine usvojen Nacionalni program za ruralni razvoj za period između 2018. i 2020. godine.

Ne možemo govoriti o konceptu integralnog ruralnog razvoja ukoliko zanemarimo jedan važan kanal distribucije za mala poljoprivredna gazdinstva, za tradicionalne zanate i lokalne proizvode, a to su pijace.

Usvajanjem Pravilnika o malim proizvođačima, kao subjektima u poslovanju hranom životinjskog i biljnog porekla, uloga pijace postaje još značajnija. Istovremeno, pijace doprinose čuvanju sela i ruralnih sredina, omogućuju razvoj poljoprivredne proizvodnje, a kupcima, turistima, veliki izbor lokalnih proizvoda i povoljnije cene. Na oko 400 pijaca u Srbiji svakog dana neposredno radi oko 80.000 ljudi.

Istovremeno ne možemo govoriti o investicionoj podršci i razvoju turističkih objekata i usluga poljoprivrednim proizvođačima bez zakonskog okvira, kojim će se otkloniti neki od ključnih problema koji su prisutni u oblasti turizma i ugostiteljstva.

Imajući u vidu stepen dostignutog razvoja turizma i ugostiteljstva u Republici Srbiji, stvorili su se uslovi da se ova oblast sistemski reguliše sa dva zakona – Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu, budući da je važećim Zakonom o turizmu regulisana oblast turizma i ugostiteljstva.

Cilj donošenja oba zakona je i usklađivanje sa zakonodavstvom EU i to sa direktivom koja se odnosi na organizovana putovanja i povezane turističke aranžmane, kao i sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine.

Za nas poslanike SVM je izuzetno važno što su u toku javne rasprave na Nacrt zakona o turizmu prihvaćene naše primedbe, koje su se odnosile na usklađivanje pojedinih odredbi Nacrta zakona o turizmu sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine u delu koji se odnosi na predlaganja akta o proglašenju turističkog prostora na teritoriji AP Vojvodine, predlaganje člana Komisije za kategorizaciju turističkih mesta, dok će organizacija polaganja stručnog ispita za lokalnog turističkog vodiča i turističkog pratioca na području AP Vojvodine biti regulisano podzakonskim aktom čije je donošenje u nadležnosti ministra.

Kao prioritetan cilj za oba zakona navedena je potreba za smanjenje sive ekonomije. U izveštaju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj iz februara 2018. godine navodi se da je u 2017. godini najveći procenat privrednih subjekata koji posluju u zoni sive ekonomije u poljoprivredi i ugostiteljstvu, i to oko 20%.

Sledeći problem koji utiče na stepen sive ekonomije, posebno u delu domaće radinosti i seoskih turističkih domaćinstava, je propisana obaveza rada preko posrednika, preko lokalne turističke organizacije, turističke agencije ili drugog pravnog lica.

Nautičko turistička i lovno turistička delatnost obrađene su samo u segmentu koji se odnosi na pružanje ugostiteljskih usluga smeštaja. Novina je da lovno turističku delatnost može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako kao korisnik lovišta ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuje oblast lovstva.

Jedna od novina se odnosi na ugostiteljske usluge u ugostiteljskim objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu. Precizirani su uslovi pod kojima ugostitelj može da pruža ugostiteljske usluge smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane, pića i napitaka u ugostiteljskom objektu domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva.

Takođe, novina je da se davanje u zakup kuće, stana, apartmana, sobe, ležaja ili drugog prostora koji je namenjen za smeštaj od strane pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica u periodu do 30 dana smatra pružanjem ugostiteljske usluge smeštaja.

Navedene odredbe koje se odnose na ugostiteljske usluge u domaćoj radinosti, seoskom turističkom domaćinstvu, počinju sa primenom od 1. jula 2019. godine.

Mi poslanici SVM smatramo da su ove izmene potrebne i da ćemo sa izmenama ovih zakona unaprediti sektor turizma i nadamo se da ćemo poboljšati stanje u poljoprivredi.

Gospodine ministre Nedimoviću, ja sam često na terenu. Imao sam razne tribine. Poljoprivrednici i dalje najviše pitanja imaju oko penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednih proizvođača i kad će se to pitanje rešiti. Znamo da najveći problem predstavlja to što isti iznos plaća i onaj proizvođač koji gazduje na tri hektara i onaj koji gazduje npr. na 300 hektara i da je neophodno da obaveze poljoprivrednih proizvođača budu u srazmeri sa površinom obrađenog zemljišta i ostvarenim prihodima od poljoprivrede. Naravno, poljoprivrednici žele i veće subvencije, a tema je i registracija poljoprivrednih mašina, odnosno sam tehnički pregled, gde su rigorozni uslovi.

To su samo neke teme na koje treba da reagujemo. I dalje treba da radimo zajednički, da unapredimo položaj poljoprivrednika i svih onih koji žive u ruralnim sredinama. Smatram da smo na dobrom putu kroz izmene i ovih zakona.

Na kraju, želim još jednom da kažem da će poslanici SVM, odnosno mi poslanici SVM smatramo da su izmene zakona koje se nalaze na dnevnom redu pozitivne i da ćemo u danu za glasanje podržati sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Poštovana predsednice, predsedništvo, predsednice Vlade i članovi Vlade, želeo bih da postavim pitanje u ime poslanika SVM i to predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić, a pitanje se tiče PIO poljoprivrednih proizvođača.

Naime, poslanici SVM se već godinama bave problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO, a mnogi ni zdravstveno osiguranje.

Ne želim da govorim o tome kolika su dugovanja poljoprivrednih proizvođača prema državi, ne želim ni da krivim ikoga za nastalu situaciju, samo želim da govorim o tome da je problem prisutan i mi iz SVM želimo da rešimo ovo pitanje.

Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na površini manjoj od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, već ih izdaju u zakup.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.

Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni i toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer, dva hektara nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.

Proizvođači, dakle, nemaju od čega da plate ove doprinose, to svako zna, ali na žalost, niko ne reaguje. Pitam vas, poštovana predsednice Vlade da li ste o ovom problemu razgovarali sa MMF, pošto su dugovanja planirani prihodi budžeta Republike Srbije, a država ne može da naplati ova sredstva, jer proizvođači jednostavno nemaju od čega da plate ove iznose? Interesuje nas šta možete kao predsednica Vlade da uradite po ovom pitanju, pošto je ovo jedno složeno interresorno pitanje?

Naime, u rešavanju ovog problema treba da se uključe i Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija, kao i Poreska uprava i PIO fond.

Inače, rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključenom između SNS i SVM, iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i od dogovorenih prioriteta iz oblasti poljoprivrede skoro sve, ostalo je samo da reši ovo pitanje penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika.

Svakome je jasno da doprinose koje poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta, da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na sto hektara, ovo nema smisla, ne može da funkcioniše.

Šta je urađeno po ovom pitanju? Menjanje Zakona o PIO jedan član je u obavezi da plati ove iznose. Bilo je i reprograma 2014. i u 2016. godini. Formirana je i radna grupa. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovo pitanje?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Poštovana predsednice Vlade, hvala vam na datim odgovorima.

Ono što je važno za nas poslanike SVM, da omogućimo i reprogram npr. od 1. januara 2019. godine i da reprogram traje najmanje godinu dana. U 2016. godini reprogram je trajao svega nepunih četiri meseca. Bilo bi dobro sada da dođe opet do reprograma, i ono što je najvažnije, da omogućimo svim poljoprivrednim proizvođačima koji žele glavnicu odmah da isplate, da im otpišemo kamatu, a naravno, oni koji nemaju toliko sredstava da isplate glavnicu, njima da dozvolimo reprogram i da na rate uplaćuju iznose.

Trenutno poreska uprava, to je još jedan problem, poreska uprava svim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju dugove stavlja hipoteku na poljoprivredno zemljište. To je isto još jedan ogroman problem. Tako oni ne mogu da prodaju to zemljište. Moramo da pazimo na to šta radi poreska uprava, odnosno Ministarstvo finansija, jer ako se stavi hipoteka na to poljoprivredno zemljište i neko stavi to na licitaciju, to će stvoriti ogromne probleme. Moramo paziti da ne dođe do toga.

Moramo da vodimo računa o najmanjim proizvođačima, moramo napraviti razne kategorije, po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manje od 5 ha, nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda za plaćanje ovih doprinosa. Imamo stručnjake koje možemo da uključimo u rešavanje ovog problema. Stoga apelujemo na Vladu da u rešavanju ovih problema uključi tu radnu grupu, to je najvažnije, koja se bavi ovom temom. Tu smo i mi, poslanici SVM, spremni da učestvujemo u svemu tome. Samo vas molimo da što pre nađemo rešenje za ovaj problem.

Smatramo da će ovo biti dobro i za državu, ako rešimo sve ovo, jer se trenutno ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose. Ako rešimo ovaj problem, država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Poštovana predsednice, predsedništvo, predsednice Vlade i članovi Vlade, želeo bih da postavim pitanje u ime poslanika SVM i to predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić, a pitanje se tiče PIO poljoprivrednih proizvođača.

Naime, poslanici SVM se već godinama bave problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO, a mnogi ni zdravstveno osiguranje.

Ne želim da govorim o tome kolika su dugovanja poljoprivrednih proizvođača prema državi, ne želim ni da krivim ikoga za nastalu situaciju, samo želim da govorim o tome da je problem prisutan i mi iz SVM želimo da rešimo ovo pitanje.

Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na površini manjoj od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, već ih izdaju u zakup.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.

Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni i toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer, dva hektara nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.

Proizvođači, dakle, nemaju od čega da plate ove doprinose, to svako zna, ali na žalost, niko ne reaguje. Pitam vas, poštovana predsednice Vlade da li ste o ovom problemu razgovarali sa MMF, pošto su dugovanja planirani prihodi budžeta Republike Srbije, a država ne može da naplati ova sredstva, jer proizvođači jednostavno nemaju od čega da plate ove iznose? Interesuje nas šta možete kao predsednica Vlade da uradite po ovom pitanju, pošto je ovo jedno složeno interresorno pitanje?

Naime, u rešavanju ovog problema treba da se uključe i Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija, kao i Poreska uprava i PIO fond.

Inače, rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključenom između SNS i SVM, iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i od dogovorenih prioriteta iz oblasti poljoprivrede skoro sve, ostalo je samo da reši ovo pitanje penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika.

Svakome je jasno da doprinose koje poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta, da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na sto hektara, ovo nema smisla, ne može da funkcioniše.

Šta je urađeno po ovom pitanju? Menjanje Zakona o PIO jedan član je u obavezi da plati ove iznose. Bilo je i reprograma 2014. i u 2016. godini. Formirana je i radna grupa. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovo pitanje?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Poštovana predsednice Vlade, hvala vam na datim odgovorima.

Ono što je važno za nas poslanike SVM, da omogućimo i reprogram npr. od 1. januara 2019. godine i da reprogram traje najmanje godinu dana. U 2016. godini reprogram je trajao svega nepunih četiri meseca. Bilo bi dobro sada da dođe opet do reprograma, i ono što je najvažnije, da omogućimo svim poljoprivrednim proizvođačima koji žele glavnicu odmah da isplate, da im otpišemo kamatu, a naravno, oni koji nemaju toliko sredstava da isplate glavnicu, njima da dozvolimo reprogram i da na rate uplaćuju iznose.

Trenutno poreska uprava, to je još jedan problem, poreska uprava svim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju dugove stavlja hipoteku na poljoprivredno zemljište. To je isto još jedan ogroman problem. Tako oni ne mogu da prodaju to zemljište. Moramo da pazimo na to šta radi poreska uprava, odnosno Ministarstvo finansija, jer ako se stavi hipoteka na to poljoprivredno zemljište i neko stavi to na licitaciju, to će stvoriti ogromne probleme. Moramo paziti da ne dođe do toga.

Moramo da vodimo računa o najmanjim proizvođačima, moramo napraviti razne kategorije, po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manje od 5 ha, nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda za plaćanje ovih doprinosa. Imamo stručnjake koje možemo da uključimo u rešavanje ovog problema. Stoga apelujemo na Vladu da u rešavanju ovih problema uključi tu radnu grupu, to je najvažnije, koja se bavi ovom temom. Tu smo i mi, poslanici SVM, spremni da učestvujemo u svemu tome. Samo vas molimo da što pre nađemo rešenje za ovaj problem.

Smatramo da će ovo biti dobro i za državu, ako rešimo sve ovo, jer se trenutno ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose. Ako rešimo ovaj problem, država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila. Hvala.

Imovinska karta

(Pačir, 07.07.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69237.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 10.12.2017, 11:58