Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Arpad Fremond

Arpad Fremond

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre sa sradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz poslaničke grupe su već govorili o prateći finansijskim zakonima, ja ću o poljoprivredi i želim da saopštim da će poslanička grupa SVM podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju iz razloga kontinuiteta i odgovornosti.

Podržaćemo predloženu izmenu i dopunu jer se tiče ispunjenja međunarodnih obaveza i primene zahteva iz odredbi sektorskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći u okviru IPA programa u oblasti podrške poljoprivrede privrede i ruralnom razvoju IPARD 3, kao što smo pre pet godina iz istog razloga podržali izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju kada se sektorskim sporazumom uveo IPARD 2, program pomoći poljoprivrednicima.

Poslanička grupa SVM će podržati predloženu izmenu i dopunu zakona jer se slažemo oko suštine i naša skoro trodecenijska zalaganja imaju za cilj kreiranje dugoročno stabilne konzistentne i predvidive politike ruralnog i razvoja poljoprivrede. Bez obzira na poteškoće u implementaciji IPARD 2 programa i sa sličnim problemima su se, da budemo iskreni, suočavali poljoprivrednici u svim državama koji su koristili predpristupne fondove. Četiri godine nakon raspisivanja i dodele prvih sredstava, vidljiv je pomak. Podaci do kraja oktobra 2021. godine kažu da je iz IPARD 2 fonda ukupno odobren 771 projekat u vrednosti od 129 miliona evra, a ukupno je isplaćeno 458 projekata vrednih blizu 25 miliona evra.

Čašu uvek možemo gledati kao polu praznu ili kao polu punu. Sa jedne strane do sada smo iskoristili oko 30% od mogućih 175 miliona evra, a isplatili nešto više od 10% sredstava, a nedovoljna iskorišćenost sredstava znači obavezu da se nepotrošeni deo vrati. Konkretno, do kraja godine trebalo bi da se potroše sredstva koja su planirana za ovu i još 15 miliona evra preostalih iz prošle godine. Znači, da se poljoprivrednicima isplati oko 45 miliona evra.

Dobra je vest da sredstva iz IPARD 2 programa mogu da se povlače do kraja 2023. godine, a statistika korišćenja fondova u EU govori da je pik u petoj ili šestoj godini i čini se da se kod nas prati taj trend. Naime, Ministarstvo poljoprivrede je 6. maja ove godine objavilo je da je u 2020. godini odobreno ukupno 320 zahteva, dok je recimo 2018. godine odobreno samo 20 zahteva. Razlozi odobravanja malog broja zahteva su brojni, delom zbog obimne dokumentacije, nedostatka zaposlenih u IPARD agenciji i u Upravi za agrarna plaćanja, dugih procedura odobrenja, ali najveća prepreka je bila kako obezbediti sredstva za investiciju. Gazdinstvo je moralo da obezbedi sto posto sredstava da bi posle odobrenja retroaktivno dobilo povrat od 50/60% od ukupne vrednosti.

Zato poslanička grupa SVM pozdravlja predložene izmene, da se investicija finansira iz odobrenog avansa u visini do 50% od ukupne vrednosti. Posebno važno da će avansna uplata biti odobrena ne samo za buduće zahteve već i za one zahteve koji su podneti u poslednja dva poziva ukoliko nisu izdata rešenja po njima.

Osim avansne isplate sredstava iz IPARD programa za poslaničku grupu SVM je važno da su ciljevi donošenja Predloga zakona u skladu sa programskom strategijom naše stranke. U oblasti poljoprivrede zalažemo se za modernizaciju, korišćenje novih znanja, inovacija, kako bi se obezbedila konkurentnost naših poljoprivrednika i poboljšanje njihovog položaja u proizvodnom i prodajnom lancu, kako bi se povećalo korišćenje mera održivog razvoja i očuvanja životne sredine i svakako ne na poslednjem mestu, kako bi se podstaklo uključivanje što većeg broja mladih poljoprivrednika i žena poljoprivrednica. Za nas je važna upravo ta dimenzija IPARD programa, da podstiče uključivanje mladih poljoprivrednika, na primer mladih poljoprivrednici i žene prilikom bodovanja i rangiranja dobijaju pet dodatnih bodova čime mogu da zauzmu bolju poziciju na rang listi, a kao finansijski podsticaj dobijaju dodatnih pet posto povraćaja.

Značaj digitalne platforme agrolajf preko koje će korisnici poljoprivrednog zemljišta na jednom mestu dobiti sve informacije za preduzimanje agro tehničkih mera možemo oceniti kroz predložene izmene i dopune kojom se sistem poljoprivrede i ruralnog razvoja povezuje sa svim relevantnim bazama podataka i registrima i time se ostvaruje ne samo efikasnija zaštita interesa poljoprivrednika već i kvalitetnije i racionalnije funkcionisanje kompletnog sistema.

Uvođenjem informacionog sistema e-agrar 75% potrebnih podataka će se automatski preuzimati iz javnih evidencija i registara, pa će za popunjavanje biti potrebno manje od sat vremena umesto dosadašnjih pet sati. Naravno, nadamo se da će to biti tako i u praksi.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara pozdravlja činjenicu da se u okviru IPARD 3 programa za period od 2021. do 2027. godine iz okvirnog budžeta 288 miliona evra Srbija je izdvojila za jednu dodatnu meru u odnosu na IPARD 2, to je mera 6 – investicije u javnu infrastrukturu u seoskim područjima.

Korisnici mere 6 biće jedinice lokalne samouprave, odnosno naseljena mesta do 10.000 stanovnika koji će imati mogućnost da ostvare povraćaj od 100% prihvatljivih troškova za razne projekte.

Naša poslanička grupa nema dilemu da će se iskustvo sprovođenja IPARD 2 programa biti od koristi u efikasnijem korišćenju sredstava iz IPARD 3 i dugoročno dobra priprema za korišćenje mnogo značajnih sredstava iz evropskih fondova zajedničke poljoprivredne politike.

Na nivo Evropske unije implementacija, strategija lokalnog razvoja spada u red 10 najvažnijih mera u pogledu budžetskih izdavanja iz ukupnog Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj.

Sve navedeno je potvrda da će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Hvala na pažnji.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o biocidnim proizvodima i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine zato što predstavljaju važan korak ka obezbeđivanju opšte i integralne bezbednosti i zato što imaju za cilj zaštitu zdravlja ljudi i životinja i životne sredine.

Opšta i integralna bezbednost se ostvaruje sa jedne strane stavljanjem u promet bezbednih proizvoda, bezbednih sa aspekta njihovih toksikoloških, ekotoksikoloških i fizičko-hemijskih svojstava kako bi ispunili zahteve zelene hemikalije, a sa druge efikasnijim izdavanjem integrisanih dozvola kako bi se najveći zagađivači obavezali da poštuju standarde zaštite vazduha, vode i zemljišta da smanje emisiju buke i vibracija, kao i količinu otpada koji nastaje u industrijskim i poljoprivrednim kompleksima uz efikasno korišćenje energije i drugih resursa.

Donošenjem ovih zakona je važno u posebno u svetlu preporuka Evropske komisije da je Srbija ispunila prelazna merila za otvaranje klastera 4 Zelena agenda i održiva povezanost i Poglavlje 27 čime bi se zaokružio set zakona kojima se štiti životna sredina, zdravlje ljudi i životinja.

Pregovori o ovom poglavlju podrazumevaju da je potrebno doneti oko 700 propisa i 14 strateških dokumenata, dok su sektorskim zakonima transponovane odgovarajuće direktive. Direktiva o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine 2008/1/EK, koju je naše zakonodavstvo preuzelo kroz Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Sa druge strane 2009. godine Srbija je dobila dva zakona o hemikalijama i biocidnim proizvodima koji su u trenutku donošenja bili usklađeni sa evropskim standardima, a na osnovu kojih je donet 29 podzakonskih akata. Međutim, u EU se od 1. septembra 2013. godine primenjuje Uredba 528/2012 Evropskog parlamenta o činjenju dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnih proizvoda, pa se predlaže novi zakon radi usklađivanja sa ovom uredbom. Iako Uredba 528/2012 reguliše unutrašnje tržište EU tako da potpuna harmonizacija u zemlji koja ima status kandidata za pristupanje EU nije moguća, za nas je važno da biocidni proizvodi moraju biti odobreni pre nego što se učini dostupnim na tržištu ili koristi, a da bi bio odobren potrebno je uraditi procenu i odobravanje aktivne supstance za korišćenje u biocidnom proizvodu i uraditi procenu i odobravanje biocidnog proizvoda za predviđen način korišćenja.

Predlogom zakona su preuzete pozitivne i negativne liste, aktivne supstance koje su procenjene i odobrene u EU za potrebe biocidnih proizvoda čime se obezbeđuje da se na tržištu u Republici Srbiji nađu samo oni biocidni proizvodi koji sadrže dozvoljene aktivne supstance, a prema podacima Evropske agencije za hemikalije u EU se koristi više od 120 hiljada različitih supstanci.

U kojoj meri su važne procedure odobrenja registri dozvoljenih supstanci pozitivne i negativne liste, govori i činjenica da proizvodnja biocidnih proizvoda ima visok potencijal zagađenja životne sredine i ugrožavanja zdravlja ljudi, pa je logično da je 2012. godine Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine pravo rešenje o izdavanju integrisane dozvole uručio je fabrici „Duohem“ koja se bavi proizvodnjom i distribucijom biocida, preparata za primenu u komunalnoj higijeni i poljoprivredi.

Za našu poslaničku grupu je važno da oba predloga zakona poštuju načelo predostrožnosti i da se na taj način preventivno sprečava da se na tržištu nađe biocidni proizvod, koji nije bezbedan za korišćenje, ali i da potencijalni zagađivači ugroze životnu sredinu, ekosistem, floru i faunu, odvijanje prirodnih ekoloških procesa.

Od donošenja Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine 2004. godine, po drugi put se pomera rok za pribavljanje integrisane dozvole za 227 operatera sa liste postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu.

Od 2011. godine, kada je izdata prva integrisana dozvola za Cementaru Kosjerić, ukupno je izdato 46 dozvola. U Autonomnoj pokrajini Vojvodini od ukupno 119 operatera koji su obavezi da pribave integrisanu dozvolu izdato je ukupno 14 dozvola.

Sektor sa najvećim brojem postrojenja je sektor intenzivnog uzgoja živine i svinja sa 93 farme, koje su u obavezi da dobiju integrisanu dozvolu. Za izdavanje integrisane dozvole za farme za uzgoj živine i svinja sa određenim kapacitetom nadležna je lokalna samouprava.

Farme koje su u obavezi da pribave integrisane dozvole posluju u 46 opština u Republici Srbiji, a najveći broj takvih farmi je u mojoj opštini, u Bačkoj Topoli. Od ukupno devet postrojenja velikih zagađivača u Bačkoj Topoli osam su farme za uzgoj živine i svinja. Ni jedno od tih devet postrojenja, što podrazumeva da ni jedna od osam farmi koje podležu obavezi pribavljanja integrisane dozvole nema tu dozvolu.

Farme za tov živine i svinja, kao i fabrika za preradu životinjskog otpada, predstavljaju potencijalno velike zagađivače, jer mogu da uzrokuju zagađenje površinskih i podzemnih voda, zagađenje vazduha.

Imajući u vidu potencijal zagađenja životne sredine nije neobično da je pomeranje roka za pribavljanje integrisane dozvole do kraja 2024. godine, izazvalo brojne reakcije i kritike.

Obzirom da dolazim iz opštine koja ima najveći broj takvih farmi u Srbiji, mogu da razumem kritike, jer sam puno put govorio o problemu zagađenja reke Krivaje i uopšte, ugrožavanju životne sredine u opštini Bačka Topola. Ali, pokušavajući da pronađemo rešenje za poštovanje ekoloških standarda u Bačkoj Topoli bilo je jasno da je puno problema oko pribavljanja integrisane dozvole. Komplikovana procedura i visoki troškovi, jer je to jedna od najskupljih direktiva u EU. Nedostatak kadrova na svim nivoima, republičkom, pokrajinskom, a posebno na nivou jedinica lokalnih samouprava. U mnogim jedinicama lokalnih samouprava ne postoje zaposleni koji izdaju integrisane dozvole. Tako da, ove lokalne samouprave prosleđuju zahteve Ministarstvu koje i samo nema kapaciteta.

Dalje, problem je i nedostatak saradnje između svim nadležnim organima, jer je to postupak koji zahteva saradnju Ministarstva zaštite životne sredine, poljoprivrede, građevinarstva, unutrašnjih poslova. Zatim, neusaglašene regulative. Većina postojećih postrojenja je u postupku legalizacije, privatizacije, rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, i ne posedovanje potrebne saglasnosti, ne postupanje inspekcijskih organa.

Navešću samo jedan primer koji ilustruje navedene probleme. Meštani opštine Bačka Topola, Mali Iđoš i Srbobran, tokom prethodne decenije su se obraćali brojnim institucijama, pisali peticije, protestvovali, tražeći rešenje za problem zagađenja životne sredine.

Jedno od tih obraćanja je i molba mesne zajednice Bajša, upućena 2017. godine sektoru inspekcije za zaštitu životne sredine, Ministarstva zaštite životne sredine, da se ispita zagađenja i neizdrživ smrad rečice Krivaje, a kao potvrdu su priložili izveštaj „Voda Vojvodine“, i zapisnik o inspekcijskom nadzoru vodnog inspektora. U izveštaju „Voda Vojvodine“ od 10. jula 2017. godine, navodi se da izmerene vrednosti parametara znatno odstupaju od propisanih vrednosti za minimalno dobar ekološki status.

Kada govorimo o zagađenju, registrovani su operateri koji bez prečišćavanja upuštaju otpadne vode u Krivaju, a koji su koncentrisani na relativno malom prostoru, čime doprinose većem pritisku zagađenja na vodotok.

Sa otpadnim vodama ovih operatera unosi se ogromno organsko opterećenje, daleko iznad normi za ispuštanje u vodotok druge glase svi ovi zagađivači ne poštuju Zakon o vodama, naročito član 98. koji propisuje obavezu pročišćavanja otpadnih voda. Osnov za sankcionisanje zagađivača isključivo pripada nadležnim inspekcijama, navedene su vodna i inspekcija zaštite sredine, kao i pravosudnim organima.

Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine propisano je da otpočinjanje rada postrojenja i obavljanja aktivnosti bez integrisane dozvole predstavlja privredni prestup za koji bi operator trebao da bude kažnjen novčanom kaznom u iznosu između 150.000 dinara do tri miliona dinara, a odgovorna lica operateru novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 200.000 dinara.

Nažalost, uprkos izričitoj zakonskoj obavezi nadležni inspekcijski organi ne postupaju po prijavama za vanredni inspekcijski nadzor, niti po prijavama za privredni prestup protiv odgovornih zagađivača.

Prethodno sam ukazao na potrebu timskog rada različitih ministarstava u rešavanju zahteva u integrisanim dozvolama, a nema sumnje da inspekciji nadzor zahteva timski rad.

U tom smislu je dobro rešenje Predloga zakona o biocidima koji predviđa inspekcijski nadzor preko inspektora iz tri ministarstva, čime će se omogućiti bolja kontrola, imajući u vidu specifična znanja inspektora u oblastima u kojima se biocidi proizvode i koriste.

Pre par nedelja kada smo raspravljali o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ukazali smo da imamo dilemu oko predloga da izuzetno pristup informacijama može biti uskraćen ako se njihovim obavljanjem ugroze životna sredina ili retke biljne i životinjske vrste.

Dilema je bila kako ostvariti balans da se sa jedne strane zadovolje interesi javnosti, da ima pristup podacima od značaja za zaštitu zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, a da se sa druge strane obezbedi zaštita poslovne tajne intelektualne svojine, odnosno interes privrednih subjekata.

Iako je pravo građana na informaciju o prisustvu supstanci koje izazivaju zabrinutost u proizvodima utvrđeno zakonskim odredbama važećeg Zakona o biocidima kao i odredbama od člana 44. do 49. Predloga zakona, istraživanja pokazuju da blizu tri četvrtine građana Srbije, znači oko 75% nije upoznato sa ovim pravom, a svega 2% građana koji su upoznati sa ovim pravom iskoristili su ga i u praksi.

Kada je reč o integrisanim dozvolama nadležni organ je dužan da obezbedi pristup javnosti sadržaju zahteva za izdavanje dozvole izdatim dozvolama i rezultatima monitoringa. Međutim, u praksi zainteresovana javnost ne može da vidi sve podatke na jednom mestu, jer svaki nadležni organ ima svoj registar dozvola. Očekuje se da će se donošenjem novog zakona kojim će se u potpunosti transponovati direktiva u industrijskim emisijama centralizovati registar kako bi dozvole bile dostupne javnosti na jednom mestu.

U kojoj meri su evidencije i Registar biocidnih proizvoda važni potvrđuje i činjenica da se podaci iz Registra koriste u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, kao i za definisanje prelaznih merila za punu primenu Urede o biocidnim proizvodima nakon pristupanja.

Odredba člana 52. Predloga zakona propisuje da Ministarstvo vodi Registar biocidnih proizvoda koji je sastavni deo integralnog registra hemikalija.

Na kraju, želim još jednom da potvrdim da će poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržati Predlog zakona o biocidnim proizvodima, kao i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, jer je briga o zaštiti života i zdravlja ljudi i zaštita životne sredine garant međugeneracijske ravnopravnosti, svaka generacija mora imati pravo ne ekološku pravdu, na zdrav život u zdravom okruženju.

Hvala na pažnji.
Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM je sa posebnom pažnjom dočekala Predlog zakona o Zaštitniku građana, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer su ova dva zakonska predloga garanti za pronalaženje ravnoteže između unapređenja dobre uprave kao posebnog ljudskog prava i promocije i zaštite temeljnih ljudskih prava i sloboda, za kontrole rada, otvorenosti i transparentnosti organa vlasti od strane građana i za jačanja vladavine prava.

Naravno, ne na poslednjem mestu razlog zbog kojeg će poslanička grupa SVM podržati ova dva predloga zakona je da ne možemo govoriti o vladavini prava bez političkog i zakonodavnog okvira, koji obezbeđuje nezavistan, samostalan, stručan, profesionalan i pravedan rad Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Nema vladavine prava bez poštovanja ljudskih prava i dobrog upravljanja. Nema vladavine prava bez poštovanja principa javnosti rada državnih organa.

Da bi primena zakonskih odredbi bila delotvorna i efikasna, potrebno je da prati realnost, a svi smo svesni da odredbe važećih zakona koji su doneti pre više od jedne decenije ne odgovaraju promenjenoj stvarnosti.

Predloženim zakonima nastavlja se usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, posebno u Klasteru 1 – osnove pristupnog procesa, jer nezavisne i samostalne institucije predstavljaju jedan od stubova vladavine prava i znače zalaganje za ideju u valjanom pravnom poretku, koji postojanim pravnim ograničenjima državne vlasti, odgovarajućim svojstvima zakona i pouzdanim institucionalnim jemstvima obezbeđuje pravnu sigurnost i slobodu građana.

Izveštaj o napretku Srbije u procesima evropskih integracija za 2021. godinu konstatuje da je Vlada utvrdila predlog novog Zakona o Zaštitniku građana, izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, čime je postupila po preporuci revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, a takođe i Izveštaj Evropske komisije ocenio je da je pozitivan korak da je Narodna skupština 2019. godine po prvi put nakon četiri godine na plenarnoj sednici razmatrala i godišnje izveštaje nezavisnih tela.

Kada govorimo o realnosti, važno je da je Vlada predložila novi Zakon o Zaštitniku građana, jer 2005. godine, kad je donet prvi Zakon o Zaštitniku, na snazi je bio Ustav Republike Srbije iz 1990. godine koji nije poznavao ovu instituciju, tako da je institucija Ombudsmana predstavljala vanustavnu kategoriju.

Tek 2006. godine, odnošenjem novog Ustava Republike Srbije, Zaštitnik građana je postao i ustavna kategorija i shodno toj činjenici, 2007. godine su donete izmene i dopune zakona.

Poslanička grupa SVM razume da je cilj predloženog zakona da istakne stručni i moralni autoritet Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i da predloženo rešenje da Zaštitnika i Poverenika i dalje bira Narodna skupština, ali na vreme od osam godina, bez mogućnosti ponovnog izbora, ide u tom smeru.

U međusobnoj povezanosti pregovaračkih poglavlja, u konkretnom slučaju Poglavlja 23 i 24 Klastera 1, govori predloženo rešenje da Zaštitnik građana obavlja, pored poslova utvrđenih važećim zakonom, i poslove nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima, shodno Zakonu o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.

Za našu poslaničku grupu borba protiv trgovine ljudima je važna tema. Mi smo podržali inače u februaru ove godine i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, jer na balkanskoj migrantskoj ruti Severna Makedonija je ulazna tačka. A, danas su, nažalost, migranti najveće žrtve trgovaca ljudima. I u tom smislu uloga Zaštitnika građana je važna, jer sve analize upozoravaju da su izbeglice i migranti društvena grupa koja je u praksi najčešće izopštena iz sistema zaštite ljudskih prava, kao i da im je pristup pravdi praktično nedostupan.

Za poslaničku grupu SVM je značajno da predloženim zakonom nije promenjena koncepcija rada. Uz Zaštitnika ostaju i dalje zamenici i pored zamenika za zaštitu prava lica lišenih slobode, ravnopravnost polova, prava deteta ostaje zamenik za prava nacionalnih manjina i pravo osoba sa invaliditetom.

Novi zakon zadržava tradicionalni model, jer načelno možemo reći da je kontrola koju vrši Ombudsman podeljena, usmerena i na kontrolu zakonitosti rada uprave, kao i na kontrolu celishodnosti i zaštitu ljudskih prava i prava građana.

Za Mađarsku je karakterisano da, pored opšteg Ombudsmana, ima i dva specijalizovana. To su parlamentarni poverenik za prava nacionalnih i etničkih manjina i parlamentarni poverenik za zaštitu podataka i slobodu informisanja.

Kao što kaže naslov prve naučne monografije o Zaštitniku građana - Ombudsman čuva zakonitosti i prava građana koja je objavljena pre 52 godine. Dakle, kao i pre pola veka, Zaštitnik građana je istovremeno i čuvar zakonitosti ljudskih prava.

Inače, mandat Ombudsmana u velikom broju država članica Saveta Evrope, takođe, sadrži izričito pominjanje ljudskih prava, na primer u Češkoj Republici, Danskoj, Finskoj, Gruziji, Mađarskoj ili Norveškoj.

Što se tiče saradnje sa organima uprave, predviđena je načelna dužnost organa uprave da sarađuju sa Zaštitnikom građana. U Austriji je ova obaveza podignuta na ustavni nivo, a u Švedskoj je odbijanje saradnje sa Ombudsmanom krivično delo.

Kada smo na terenu sankcija, prvi put od 2004. godine biće sankcionisana odgovorna lica u organima vlasti zbog ne postupanja po zahtevu o slobodnom pristupu informacijama o javnog značaja.

Pored predloženog rešenja o sankcijama zbog ne postupanja, za poslaničku grupu SVM je važno da predložene izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja daju šira ovlašćenja Povereniku za informacije od javnog značaja, a to je između ostalog podnošenje optužnog akta i pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih lica u organu vlasti za koje se smatra da su učinili prekršaj.

O značaju slobodnog pristupa informacijama govori i činjenica da je u više od 30 država Ustavom zajemčeno pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, na primer u Austriji, Belgiji, Kanadi i Portugalu, a da zakonska regulativa ove materije postoji u više od 50 država.

Naša praksa pokazuje da je do sada najveći problem u ostvarivanju ovog prava predstavljalo ćutanje organa vlasti zbog čega je podnet veliki broj žalbi. To je problem na koji ukazuje i ovogodišnji Izveštaj Evropske komisije, pa se navodi da je Poverenik za informacije utvrdio da je 84% žalbi građana, a većina se tiče ćutanja administracije, bilo utemeljeno, što znači da su informacije koje su tražili morale biti prosleđene od strane vlasti, shodno zakonu. Smatramo da je korak napred u rešavanju ovog problema predlog kojim se Povereniku daje ovlašćenje da izda prekršajni nalog odgovornom licu u slučaju da donese rešenje kojim usvaja žalbu zbog ne postupanja organa vlasti.

Cilj ove izmene je da se utiče na organe vlasti da ne ignorišu zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, što je najčešći razlog za izjavljivanje žalbi Povereniku, a osim toga doprineće i rasterećenju prekršajnih sudova.

Naša poslanička grupa je stava da će predloženo rešenje imati pozitivan efekat na promenu dosadašnje prakse postupanja organa javne vlasti, a svesni smo da, između ostalo, i zbog ne postupanja organa javne vlasti sistem za izvršenje Poverenikovih rešenja nije dovoljan da je otvoren i usklađen sa pravnim poretkom i zato se mora obezbediti administrativna snaga, mora se obezbediti izvršavanje odluka Poverenika.

Da bi se stiglo do ovih rešenja, proces je bio nešto duži. Možemo izračunati da je postupak izmena počeo pre pet godina, ako se kao vreme početka rada na izmenama zakona uzme datum formiranja prve radne grupe za izradu teksta zakona. Za ovo vreme formirane su dve radne grupe za izmenu zakona. Izrađena su tri dokumenta, a od toga dva nacrta zakona i jedan dokument pod nazivom „Pregled odredaba koje se menjaju u zakonu“. Promenile su se dve Vlade, ali smo stigli do rešenja, jer pristup informacijama od javnog značaja predstavlja jednu od temeljnih prava, uslov za potpunije i kvalitetnije ostvarivanje drugih prava. Na primer, pravo na slobodu izražavanja i mišljenja u jednom broju država, tako je u Japanu, Južnoj Koreji. Ustavno sudstvo je ovom pravu priznalo karakter ustavnog prava. Takođe, pravo na slobodan pristup informacijama garantuje Povelja o osnovnim pravima EU.

Naša poslanička grupa ima dilemu oko dva rešenja, ali videćemo šta će se u praksi dešavati. Naime, pitanje nadzorna nad zakonom ostalo je u rukama upravnog inspektorata koji godinama ne koristi sve raspoložive mehanizme da procesuira organe koji i nakon rešenja Poverenika odbijaju da dostave tražene informacije. Kao i u prethodnoj godini, inspekcija nije podnela ni jedan zahtev prekršajnim sudovima da pokrenu postupak po ne izvršenim odlukama Poverenika.

Drugo, u delu uskraćivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja među izuzecima se navodi da pristup može biti uskraćen ako bi se objavljivanjem informacija ugrozila životna sredina ili retke biljne i životinjske vrste.

Jedan od razloga donošenja izmena i dopuna Zakona je usklađivanje sa Direktivom 2003/04 EC o dostupnosti informacija o životnoj sredini i Zakonom o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija i učešće javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine. Takođe, polazeći od Ustavom zagarantovanog prava na zdravu životnu sredinu, izveštaji Zaštitnika građana prepoznaju ugrožavanje životne sredine kao oblast kršenja ljudskih prava.

Nismo sigurni da li će uskraćivanje informacija o životnoj sredini biti u skladu sa duhom direktiva i konvencija EU, jer načelno svi ovi dokumenti imaju za svrhu da se informacije o životnoj sredini učine dostupnim javnosti u najvećoj mogućoj meri.

Inače, pozitivno je i pozdravljamo predloženo rešenje da se Povereniku pruži mogućnost da može obrazovati kancelarije i van svog sedišta, čime bi po modelu lokalnih ombudsmana mogao biti dostupan većem broju građana. Lokalne kancelarije za slobodan pristup informacijama od javnog značaja su način ostvarivanja prava građana na dobru upravu, i to je svakako jedan od razloga za izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su predviđene brojnim aktima, počevši od Akcionog plana za Poglavlje 23, Akcionog plana za sprovođenje Inicijative partnerstvo za otvorenu upravu za period 2020. do 2022. godine, pa do Akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme javne uprave za period od 2021. do 2025. godine i Akcionog plana za sprovođenje medijske strategije. Kancelarije u jedinicama lokalne samouprave su pravi primer neposredne demokratije, transparentnog i otvorenog sistema.

Imajući u vidu prethodno navedeno, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o Zaštitniku građana i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Hvala na pažnji.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara stavljanje Predloga zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini na dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja je potvrda da Vlada posvećeno radi na donošenju tzv. zelenog paketa zakona iz Poglavlja 27, kako bismo uz usvojenu pregovaračku poziciju za Poglavlje 15 i već donete zakone o klimatskim promenama, vodama, energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije do kraja godine bili spremni za otvaranje Četvrtog klastera – Zelena agenda i infrastruktura.

Naša poslanička grupa će glasati za ovaj predlog zakona jer izbegavanje, sprečavanje ili smanjivanje štetnog delovanja buke u životnoj sredini na prvom mestu štiti zdravlje stanovništva. Buka uzrokuje ozbiljne zdravstvene i psihičke poremećaje i invaliditet uzrokovan slušnim problemima, što opet nosi veće troškove lečenja, ali isto tako buka znači da su određeni prostori manje atraktivni za investiciona ulaganja i turizam. Glasaćemo za ovaj predlog zakona i zbog poljoprivrednika, jer buka za posledicu ima i obezvređivanje određenih zemljišnih parcela.

Jako se često čuje da Srbija zaostaje u primeni evropskih standarda u oblasti zaštite od buke. Stanje je ipak malo drugačije. Naime, još pre 40 godina, 1981. godine, Republika Srbija donela je Zakon o zaštiti stanovništva od buke, a naredne godine i pravilnik za njegovu primenu. Određene preventivne mere u oblasti zaštite od buke bile su propisane i odredbama Zakona o izgradnji objekata.

Sa druge strane, Evropska komisija je pitanje buke, kao ozbiljnog ekološkog problema koji višestruko ugrožava ljudsko zdravlje i predstavlja jedan od najvećih zagađivača životne okoline, otvorila Zelenu knjigu iz 1996. godine i od te godine se poslednja sreda u aprilu obeležava kao Međunarodni dan zaštite od buke. Nesporno je da u poslednje dve decenije evropsko zakonodavstvo buku tretira kao jedan od vodećih ekoloških problema, a lista propisa u oblasti zaštite od buke obuhvata 13 akata različite pravne snage.

Svakako da je najznačajniji akt Direktiva 2002/49/EZ o proceni i upravljanju bukom u životnoj sredini, a potpuno usklađivanje sa ovom i Direktivom 2015/996 koja stavlja van snage i zamenjuje Aneks 2 Direktive 2002/49/EZ i kojom se uvode jedinstvene metode proračuna nivoa buke predstavljaju jedan od razloga donošenja novog zakona o zaštiti od buke.

Važno je da Predlog zakona usklađuje definiciju buke sa članom 3. Direktive koja buku definiše kao neželjen i po životnu sredinu štetan zvuk u spoljašnjoj sredini koji je nastao usled ljudskih aktivnosti. Na taj način se u prvi plan stavlja štetno dejstvo po zdravlje ljudi, a statistika o štetnom dejstvu navodi da oko 80 miliona Evropljana živi u područjima u kojima nivo buke prelazi preporučene vrednosti, a oko 4% ima trajne probleme sa sluhom. U Americi je taj broj oko 3,5% ukupnog broja stanovnika. Prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu, 12.000 smrti u Evropi svake godine može biti pripisano buci, a godišnji trošak zagađenja bukom u Evropi je procenjen na 52 milijarde američkih dolara.

Postavlja se pitanje – kako buka zagađuje životnu sredinu? Kako zagađuje supstanca, definiše se sve ono što izaziva negativne posledice u životnoj sredini, a to mogu biti zvuk, toplota, zračenje. Buka je treći po učestalosti činilac i životne sredine koji doprinosi oboljevanju stanovništva. Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da se samo u zapadnoj Evropi godišnje izgubi više od milion zdravih godina života zbog buke drumskog saobraćaja.

Poslanička grupa SVM pozdravlja usklađivanje odredaba Predloga zakona sa preporukama Evropske komisije sa skrininga iz 2014. godine, da je potrebno napraviti izmene u definisanju organa nadležnih za izradu strateških karata buke i akcionih planova i uskladiti rokove izrade strateških karata sa rokovima iz Direktive.

Predlogom zakona se utvrđuju nadležnosti jedinica lokalnih samouprava za izradu strateških karata buke i akcionih planova. Strateške karte su polazna osnova za informisanje javnosti o stanju nivoa buke i za izradu akcionih planova za smanjenje nivoa buke. Ali ne smemo zaboraviti da su ovo složeni procesi koji zahtevaju ozbiljna finansijska sredstva i kadrove i da su troškovi jedna od glavnih prepreka za primenu standarda zaštite od buke.

Brojke se razlikuju. Na primer prema sektorskoj strategiji aproksimacije za industrijsko zagađenje i buku iz 2011. godine investicioni troškovi za postizanje ciljeva Direktive 2002/49 iznose 17,6 miliona evra, dok su u Nacionalnom programu zaštite životne sredine iz 2010. godine troškovi za sektor buke procenjeni na 18,6 miliona evra.

Post skrining dokumentu za Poglavlje 27 navodi da se preliminarna procena troškova na osnovu jediničnih cena, a prema iskustvu država članica i eksperata iz Evropske komisije može izvršiti na sledeći način – cene za izradu karata buke se za naselja kreću u opsegu od 25 centi do jedan evro po glavi stanovnika. Ukupan broj stanovnika u pet gradova – Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i Subotica je oko 2,5 miliona.

Niš je jedini grad u Srbiji za koji je kao deo IPA projekta urađena strateška karta buke. Sigurno je da nije beznačajna činjenica da na niškom Fakultetu zaštite na radu postoji smer buka u životnoj sredini i da se obrazuju kadrovi za ovu oblast. Važno je da se kadrovi za ovu oblast školuju i na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde postoji smer buka u životnoj sredini.

U kojoj meri su važni obučeni kadrovi i razmena iskustva pokazuje sledeći primer. Tokom 2014. godine u području od granice sa Hrvatskom do granice sa Rumunijom rađeno je merenje nivoa buke intenziteta i strukture saobraćaja, uticaja saobraćaja na buku i zagađenje životne sredine. Obuhvaćena je zona od Bezdana do Đale. Merenja su rađena kao deo IPA projekta. Merenje buke i zagađenosti vazduha na graničnim prelazima i pratećim infrastrukturama koji su realizovali Javno preduzeće „Putevi Srbije“ i „Institut za saobraćaj“ iz Budimpešte.

Procene post skrining dokumenta navode da je za 944 km glavne putne mreže procenjen trošak od 600.000 evra, dok je cena izrade karata buke za aerodrome procenjena između 10 i 15.000 evra. Izveštaj Poglavlje 27 u Srbiji navodi da je za period od marta 2018. do februara 2019. godine zabeležen delimičan napredak u ovoj oblasti i da je Javno preduzeće „Putevi Srbije“ izgradilo strateške karte buke za 843 km puta. Sigurno je da su iskustva zajedničkog rada sa kolegama iz Mađarske doprinela tom uspehu.

Takođe, smatramo da je dobro rešenje Predloga zakona da nosilac izrade prostornih i urbanističkih planova vrši akustičko zoniranje, jer je odredbama važećeg zakona, jedinice lokalnih samouprava bila nadležna da određuje akustičke zone u naselju kao i granične vrednosti u tim zonama. To u većini lokalnih samouprava nije urađeno, jer nije ustrojen, objedinjen centralizovan sistem stanica za monitoring buke, pa je svaka jedinica lokalne samouprave je određivala broj mernih mesta i dinamiku merenja i bilo je nemoguće izvršiti sistematizaciju podataka u nivoima buke.

Dobro je da jedinice lokalne samouprave i gradovi ipak pripremaju kadrove za ove poslove. Na primer Tehnološki fakultet Univerziteta u Novom Sadu i lokalna samouprava grada Baja su 2013. godine realizovali projekata „Strateško identifikovanje nivoa buke“ i „Akcioni plan“, u okviru IPA programa prekogranične saradnje.

Mađarski partner je razvio model baze za unos podataka potrebnih za mapiranje buke u Baji i u tu bazu su unošeni podaci potrebni za mapiranje buke u Novom Sadu. Kao deo projekta partneri su takođe izradili akcione planove za Baju i Novi Sad, na osnovu prikupljenih podataka i mapa buke.

U AP Vojvodini vrše se jednom mesečno kontinuirana merenja nivoa komunalne buke i u prethodne dve decenije jedinice lokalne samouprave su doneli odluku o merama za zaštitu od buke u životnoj sredini. Pravilnici o dozvoljenom nivou buke predviđaju različite normative za različite delove gradskih naselja. Redovni, mesečni izveštaji su dostupni na sajtovima jedinca lokalnih samouprava, a Zavod za zaštitu zdravlja objavljuju redovne godišnje izveštaje o merenju buke u životnoj sredini.

Godišnji izveštaj monitoring buke u životnoj sredini u merenju nivoa buke u AP Vojvodini u 2018/2019. godini predstavlja rezultate merenja nivoa buke na devet lokacija u Novom Sadu, Subotici i Pančevu. Na teritoriji grada Novog Sada tokom 2019. godine srednje godišnje vrednosti indikatora dnevne, večernje i noćne buke su bile povišene u svim zonama, osim što je večernja buka u zoni gradskih saobraćajnica u skladu sa nacionalnom normativom.

Ako analiziramo procente stanovništva ugroženog i veoma ugroženog bukom na teritoriji grada Novog Sada, u periodu od aprila 2018. godine do marta 2019. godine, primetno je da na određenim mernim mestima u dnevnom periodu broj stanovnika ugroženih bukom premašuje 30% za šta je osnovni uzrok buka drumskog saobraćaja. U slučajevima Pančeva i Subotice, procena stanovništva ugroženog i veoma ugroženog bukom u oba grada premašuje 40% za šta je takođe osnovni uzrok buka drumskog saobraćaja.

Monitoring buke i u Pančevu i u Subotici je pokrenut 1999. godine. U Pančevu je monitoring sa kraćim prekidima obavljen do kraja 2009. godine, a u kojoj meri je ova oblast koja se ne smatra jako važnom pokazuje i prime da za 2010. godinu u Pančevu nisu bila obezbeđena finansijska sredstava za ovu aktivnost.

U Subotici sve do 2007. godine nivo buke stalno se povećavao, a od tada stagnira. Komunalna buka u Subotici potiče najvećim delom od saobraćaja dok su industrija, mala privreda, građevinarstvo i druge aktivnosti od manjeg značaja. Muzika iz ugostiteljskih objekata više nije na prvom mestu, sada se građani žale na buku auto-perionica, zatim na operatere za skupljanje otpada i drugih izvora.

Svakako da je značajna novina i ovlašćenje komunalnog milicajca da u skladu sa odlukom organa jedinice lokalne samouprave može da vrši merenje nivoa buke koja potiče iz ugostiteljskih objekata. Pored ovlašćenja komunalnog milicajca treba razmisliti o primerima iz okruženja, na primer Hrvatska i Crna Gora u ugostiteljskim objektima se na uređaju sa koga se emituje muzika instalirala limitator jačine zvuka. Limitator jačine zvuka postao je neophodno pomoćno sredstvo poštovanja propisa koji se tiču dozvoljenog nivoa buke.

Jasno je da se buka ne može eliminisati ali se može umanjiti regulacijom i ograničenjem saobraćaja, promenama vazdušnih koridora, strogim tehničkim propisima za vozila, duplim prozorima, zidovima sa izolacijom. Na početku obraćanja sam pomenuo da je važno da se zaokruži set zelenih zakona, jer su komplementarni i sigurno je da će rešenja Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije o subvencionisanoj nabavci pvc stolarije doprineti i zaštiti od buke.

Smanjenje buke koja potiče od saobraćaja postiže se i sadnjom zaštitnog zelenila. Prirodne prepreke i u obliku zemljanih nasipa, sa ili bez zelenih zasada mogu se koristiti za smanjenje nivoa buke, ali to je istovremeno i način da sprečimo zagađenje i eroziju zemljišta. Zato bi zeleni i plavi prostori trebali da budu prioritet, jer hlade gradove tokom toplotnih talasa, sprečavaju poplave, smanjuju buku i pospešuju biodiverzitet.

Poslanička grupa SVM će podržati predloženi zakon jer će se donošenjem Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini stvoriti uslovi da se radi na obuci kadrova za oblast zaštite od buke, naročito na lokalnom nivou, da se uvede dvadesetčetvoročasovni kontinuirani monitoring buke, a podaci dostupnim kroz objedinjeni prikaz automatskog monitoringa buke, da se izvrši akustično zoniranje svih jedinica lokalne samouprave i da se urade procene štetnih efekata buke na zdrave ljude i životnu sredinu.

Naravno, znamo da propisi nisu dovoljni da rešimo problem i zato će se poslanička grupa SVM angažovati da građani sistematski i kontinuirano budu informisani o prekomernoj buci i štetnosti po zdrave, raditi na podizanju svesti važnosti prevencije i zaštite od buke, jer i sami često možemo značajno doprineti smanjenju bučnog okruženja. Hvala vam na pažnji.
Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da uputim pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a pitanje je vezano za obnovu saobraćajnice Bačka Topola – Bajmok. Konkretno, kada se može očekivati radova na obnovi ove saobraćajnice?

Iako se čini da saobraćajnica koja povezuje dva mala grada Bajmok i Bačku Topolu, a dužina putnog pravca je 29 kilometara, nije pitanje od velikog značaja. Moram vas upoznati sa činjenicama koje govore upravo suprotno.

Naime, rehabilitacija saobraćajnice Bačka Topola – Bajmok je važna jer predstavlja vezu između državnog puta II A reda, 105, auto-puta A1. Praktično, ova deonica povezuje auto-put A1 sa graničnim prelazom Bajmok-Bačalmaš.

Svesni važnosti državnog puta II A reda, 105, koji povezuje državnu granicu Srbije sa Mađarskom i Rumunijom, od graničnog prelaza Bajmok do graničnog prelaza Vrbica i naselja Bajmok, Pačir, Stara Moravica, Bačka Topola, Novo Orahovo, Senta, Čoka, Mokrin, SVM je i u koalicioni sporazum sa SNS uneo kao posebnu tačku obnovu putnog pravca Bačka Topola – Bajmok.

Apelujemo na Ministarstvo za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu da što hitnije pristupi obnovi ove saobraćajnice, a procenjeno je da su potrebna ulaganja od 275 miliona dinara iz nekoliko razloga. S obzirom da naročito preko leta imamo ogromni pritisak radnika sa zapada koji putuju u širem regionu preko naše zemlje, uskoro možemo očekivati otvaranje još graničnih prelaza ka Mađarskoj, koja će raditi od 00 -24, a među njima i granični prelaz Bajmok.

Granični prelaz Bajmok – Bačalmaš je otvoren početkom 2019. godine i procene su da preko tog prelaza godišnje prođe oko 100 hiljada automobila. U kojoj meri se intenzifikuje prelaz državne granice između Srbije i Mađarske govori i činjenica da je do 2012. godine između Srbije i Mađarske postojali pet graničnih prelaza, a danas je devet graničnih prelaza.

Obnovljeni put bi značio bolje regionalno povezivanje naselja u opštini Bačka Topola sa naseljima susednih opština, Subotica, Sombor, Kula, Mali Iđoš, Bečej, Ada, Senta i bolje povezivanje privrednih potencijala, posebno imajući u vidu planirani regionalni put Sombor – Kikinda.

Prema podacima dostupnim u Nacrtu prostornog plana Republike Srbije od 2021. do 2035. godine, u AP Vojvodini je najniža pokrivenost putnom mrežom, kao i što je najniža pokrivenost stanovništva putnom mrežom.

Svesni problema, SVM godinama ulaže napore da, shodno mogućnostima Vlade Republike Srbije, učinimo što je više moguće da se gradi i obnavlja vojvođanska putna mreža od nivoa auto-puta do regionalnih, opštinskih, seoskih i atarskih puteva.

Pitanje bezbednosti svakako zauzima važno mesto. Zbog lošeg kolovoza dešavaju se saobraćajne nesreće često sa tragičnim ishodom.

Inače, to je put koji prolazi kroz Pačir i Staru Moravicu, mesta koja razvijaju banjski turizam, izvorišta termalnih lekovitih voda i važno je da pristup sve većem broju posetilaca bude bezbedan i siguran i da mogu dolaziti najkraćim putem.

SVM je stava da regionalno premrežavanje Vojvodine putnom infrastrukturom i povezivanje sa panevropskim koridorima predstavlja jedini način da se uklone uska grla, unapredi infrastruktura i pojednostavi prekogranični promet putnika i roba sa regionom i EU. Zato se nadamo da će Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture što skorije inicirati radove na obnovi deonice Bačka Topola – Bajmok.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ako je politika veština mogućeg, onda je popis poljoprivrede veština povezivanja aktuelnog stanja na terenu u određenom trenutku i realnog.

Popis poljoprivrede je slika trenutnog stanja, a ma koliko da ne može 100% preslikati realnost, nemoguće je bez redovnih statističkih praćenja odgovorne upravljati poljoprivrednim resursima, obradivim i korišćenim poljoprivrednim zemljištem, šumama, pašnjacima i ribnjacima, projektovati razvoj radne snage angažovane u poljoprivrednim gazdinstvima, što znači nemoguće je kreirati ne samo poljoprivrednu, već i politiku obrazovanja demografskih kretanja, infrastrukturnog i digitalnog razvoja, zaštite prirodnog okruženja, upravljati klimatskim promenama, razvijati prehrambenu i prerađivačku industriju.

Popis daje odgovor na pitanje kako naučna znanja pretvoriti u agrarnu politiku i podstaći ukupni društveni razvoj, jer teško je projektovati strategiju razvoja društva, a ne uzeti u obzir ključne trendove koji pokazuju popis poljoprivrede i ankete, depopulacija sela, smanjenog broja gazdinstava, smanjene površine obradivog zemljišta, neiskorišćene livade i pašnjaci.

Popis u poslednje dve decenije pokazuje da je pozitivna promena ukrupnjavanje poseda u Vojvodini se prosečno obrađuje skoro 13 hektara po gazdinstvu, a u Srbiji je to oko šest hektara, a slabost je starost nosilaca gazdinstava u proseku 61 godina, kao i starost mehanizacije, odnosno traktora više od 80% traktora starije je od 20 godina.

Rekapitulacijom pokazatelja za period između dva popisa poljoprivrede od 1960. godine, kada je rađen poslednji obuhvatni popis u bivšoj državi i 2012. godine, kada je rađen prvi popis poljoprivrede usklađen sa metodologijom UN i EU, može se konstatovati poražavajuća činjenica da je u Srbiji za infrastrukturne i druge neagrarne namere iskorišćeno preko 1,9 miliona hektara ili trećina ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je zavisno od cene zemljišta ekonomska šteta približno 10 milijardi evra.

Za poljoprivrednike popis je bitan, jer od mera agrarne politike zavisi subvencionisanje proizvodnje i podrška investicijama kako na republičkom, pokrajinskom, tako i na lokalnom nivou.

Za poslaničku grupu SVM važno je da su u pripremi Predloga zakona korišćena iskustva iz prethodnih popisa, gde je ovim predlogom utvrđena nešto drugačija metodologija, kao i da su precizirane definicije osnovnih pojmova oko kojih je bilo dilema u popisu održanom 2012. godine, npr. navođenje lokacije gazdinstava i šta podrazumeva pod porodičnim poljoprivrednim gazdinstvom. Nije bio propisan način obezbeđivanja podataka.

Sprovođenje popisa je u skladu sa svetskim programom, a popis poljoprivrede 2020. godine, kojim se preporučuje da sve zemlje u periodu od 2016. do 2025. godine sprovedu popis u skladu sa njihovim specifičnostima, a kako bi se prikupio minimum podataka neophodnih za analizu i praćenje globalne strategije razvoja statistike poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Shodno FAO preporukama za 2020. godinu bio je planiran popis poljoprivrede u državama članicama EU i mada je zbog pandemije kovid-19 došlo do određenih odstupanja. U jednom broju država popis je sproveden, a rezultati su objavljeni.

Cilj popisa poljoprivrede u državama članicama EU je da se definišu indikatori, pokazatelji uspeha zajedničke poljoprivredne politike. U tom cilju, tokom popisa se sakuplja i analizira oko 300 varijabli.

U postupku usvajanja pravnih tekovina EU upravo je usklađivanje sa Uredbom 2018/1091 Evropskog parlamenta i Saveta koje propisuje vođenje integrisane statistike poljoprivrednih gazdinstava, i to desetogodišnji popis u trogodišnjem periodu anketa, razlog je da danas raspravljamo o Predlogu zakona o popisu poljoprivrede.

Predlog zakona je usklađen sa Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014. do 2024. godine, kao i sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU.

U procesu pristupanja i pridruživanja Republike Srbije EU, popisni podaci će se koristiti za izveštavanje o napretku u više pregovaračkih poglavlja i svakako predstavljati važan korak ka otvaranju Klastera 5 – resursi, poljoprivreda i koheziona politika.

Za Savez vojvođanskih Mađara u pripremi popisa od posebnog značaja je saradnja sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, npr. saradnja na prevođenju upitnika i promotivnog materijala.

Svakako da priprema popisnog materijala na jezicima manjina učešće ispitivača pripadnika nacionalnih manjina u timovima na terenu predstavlja važne pokazatelje koji će ući u izveštavanje o napretku u realizaciji Akcionog plana za Poglavlje 23 i posebno Manjinskog akcionog plana.

Moramo podsetiti da je dobra priprema napravljena već za prethodni popis poljoprivrede, kojem je prethodio popis stanovništva 2011. godine, kad su popisni podaci prevedeni na osam jezika nacionalnih manjina.

Važno je naglasiti i to da će se sigurno posebno ceniti u oceni napretka u izveštaju Evropske komisije da je u Srbiji sprovođenje popisa dodatno olakšano dobrom umreženošću baza podataka, pa se za formiranje lista porodičnih gazdinstava koriste statistički registar poljoprivrednih gazdinstava, registar poljoprivrednih gazdinstava Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i informacije iz popisa stanovništva i domaćinstva i stanova koji će se sprovesti u oktobru 2022. godine.

Od posebnog je značaja činjenica da u pristupnim pregovorima Srbije i EU rezultati popisa praktično definišu kvote, preciznije osnov za povlačenje predprestupnih sredstava iz fondova EU. Ne smemo zaboraviti ni činjenicu da je i prilikom popisa 2012. godine, kao i tokom sprovođenja ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava 2018. godine jedan broj poljoprivrednika izražava skepsu i otpor prema popisu iz raznih razloga.

Na primer, zbog straha od novih poreskih opterećenja, dešavalo se da poljoprivrednici daju nepotpune podatke o površinama i kategorijama korišćenog zemljišta zbog straha da ne izgube svojstvo osiguranika, jer rade i dopunske poslove iz revolta zbog loše godine ili subvencija.

Sigurno je da su strahovi poljoprivrednika otklonjeni barem u jednom delu, a tiču se obavljanja dopunskih poslova. Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđeno da svojstvo osiguranika poljoprivrednika ne prestaje zbog vršenja poslova na osnovu ugovora.

Što se tiče tačnosti podataka, na primer, u Rumuniji vidimo posledice netačnih statistika. Rumuniji je shodno njenim statistikama odobrena kvota od pet milijardi litara mleka, odnosno milion krava koje daju po 5.000 litara mleka, što znači da u tom okviru može da konkuriše za sredstva EU. Zato je u Rumuniji došlo do pokolja stoke jer su na subvencije mogli da računaju samo na milion grla koliki im je bio limit.

Rezultati popisa značajni su i zbog kontinuiteta i uporedivosti sa rezultatima prethodnih strukturnih istraživanja, kao i zbog kvalitetnih podataka koji omogućavaju analizu trendova i projekcije razvoja poljoprivrede. Trendovi pokazuju, ne samo da se smanjuje površina obradivog zemljišta, već i da se smanjuje broj poljoprivrednih gazdinstava.

U popisu stanovništva iz 2002. godine evidentirano je skoro 800.000 poljoprivrednih gazdinstava, od tih u Vojvodini oko 200.000 gazdinstava. Podaci popisa poljoprivrede 2012. godine pokazali su da Srbija ima malo više od 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, tada u Vojvodini 150.000. Godine 2018. sprovedena je prva anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava. Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji je oko 560.000, a od toga u Vojvodini oko 127.000.

Brojni su uzroci pada broja poljoprivrednih gazdinstava. Pre svega nedovoljno ulaganje, nedovoljan obim investicija koje bi uticao na produktivnost i obim proizvodnje npr. uoči novog budžetskog ciklusa EU od 2014. godine. Procene su bile da EU po jednom stanovniku ulaže u agrar 130 dolara godišnje, a Srbija 29 dolara. U 2020. godini, kroz fondove zajedničke poljoprivredne politike, poljoprivrednici u EU su podržani sa skoro 59 milijardi evra, što je predstavljalo oko 35% ukupnog budžeta EU.

Bez obzira na teškoće mi moramo da gledamo unapred. Poljoprivreda je ključna grana naše privrede i zbog toga smatramo da treba više da se ulaže u poljoprivredu. Strateški cilj nam je da Srbija što pre uđe u EU, da bude članica EU, jer će onda naši poljoprivrednici dobiti znatno veću sumu za poljoprivredu i po hektaru i za stoku i za razne investicije. Posebno stavljajući budućnost, sigurnost i bezbednost poljoprivrednika i njihove imovine u prvi plan, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati Predlog zakona o popisu poljoprivrede. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani saradnici iz Direkcije za vode, dame i gospodo narodni poslanici, dosledno kao što smo 2010. godine podržali donošenje Zakona o vodama i kao što smo 2012, 2016. i 2018. godine podržali izmene i dopune, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati i Predlog izmene i dopune Zakona o vodama, ne samo zato što pitanje zaštite životne sredine, zaštite zemlje, vode i vazduha predstavlja centralno mesto programa Saveza vojvođanskih Mađara, već zato što je to pitanje političke i društvene odgovornosti naše stranke.

Svesni političke odgovornosti, Savez vojvođanskih Mađara je i u koalicionom sporazumu koji smo potpisali sa Srpskom naprednom strankom, posebno naglasila aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje standarda zaštite životne sredine.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati Predlog izmene i dopune iz istog razloga zbog koga smo podržali i sve prethodne.

Predloženim izmenama i dopunama, u skladu sa direktivama EU, pomera se akcenat samo sa zaštite voda na aspekt zaštite životne sredine, usvaja se kompleksan integrisani pristup koji podrazumeva da bez zaštite zemljišta i vazduha nema ni zaštite voda, kao i da zaštita voda znači zaštitu zemljišta i vazduha. To znači da zaštita voda podrazumeva kontrolu nad različitim izvorima zagađenja, kao što su komunalne otpadne vode, nitrati iz poljoprivrede, emisija opasnih supstanci iz industrijskih postrojenja, kao što i deponovanje otpada dovodi do zagađivanja zemljišta i podzemnih voda.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, više od 6% deponija se nalazi na manje od 500 metara od postojećih izvorišta za snabdevanje vodom, a nekad u samim koritima i na obalama. Tokom padavina koje se filtriraju kroz masu deponovanog otpada rastvaraju se štetne materije, čime se zagađuju zemljište i podzemne vode.

Sve su to razlozi zašto je EU 2000. godine usvojila Okvirnu direktivu o vodama, popularno nazvanu "Evropski ustav o vodama". Ključni princip tog dokumenta je da voda nije komercijalni proizvod nego nasleđe koje treba čuvati, zaštititi i shodno tome postupati.

Predlog izmena i dopuna pokušava da ostvari ravnotežu, da se uz kvalitetnu zaštitu životne sredine ostvari ekonomski napredak, da se postigne društveni razvoj, uz očuvanje kvaliteta vodenih tokova.

Cilj predloga je i usklađivanje sa odredbama drugih zakona. Kada smo kod usklađivanja sa Zakonom o javnoj svojini, za nas je važan deo koji se tiče nadležnosti AP Vojvodine i posebno za nas je važna novina u Predlogu izmena i dopuna, da prestaje pravo korišćenja i da se konstituiše pravo javne svojine AP Vojvodine na kanalskoj mreži na teritoriji AP Vojvodine koja nije deo plovnih puteva.

Zaključno sa 31. decembrom 2020. godine pravo javne svojine u korist AP Vojvodine upisano je na ukupno 4.203 katastarskih parcela, koje čine neplovnu kanalsku mrežu.

Kako Zakon o javnoj svojini ne sadrži odredbu o tome ko izdaje potvrdu da kanalska mreža nije deo plovnih puteva, precizira se da tu potvrdu izdaje "Vode Vojvodine".

Kada je reč o doslednosti u vreme donošenja Zakona o vodama 2010. godine, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara je pokrenula i temu - naknada za odvodnjavanje. Tražili smo da se utvrdi drugačija metodologija obračuna, kako bi se smanjio teret doprinosa za poljoprivrednike, da se naknada obračunava po hektaru, da se utvrdi najviši iznos i godišnje usklađuje sa stopom inflacije.

Iako ne na način kako smo želeli, ipak su naša zalaganja dala rezultat. Odredbe Zakona o vodama koje su regulisale naknade za odvodnjavanje prestale su da važe 1. januara 2019. godine, danom početka primene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Novim zakonom je ustanovljena drugačija metodologija izračunavanja osnovice naknade za poljoprivredno zemljište, kao što smo tražili, u hektarima, s tim da se uvodi raspon naknada zavisno od kategorije zemljišta, koji se usklađuju sa godišnjim indeksom potrošačkih cena. U slučaju Bačke Topole, opštine iz koje ja dolazim, za 2019. godinu raspon naknada je bio 273 dinara do 1.656 dinara za najkvalitetnije zemljište. U drugim opštinama, gde je drugačiji kvalitet zemljišta, naknade su i do tri puta niže.

Za Savez vojvođanskih Mađara, koji je na terenu skoro 30 godina, nema dileme. Jasno je da su vodni resursi u Srbiji ugroženi, a pošto smo dnevno aktivni u Vojvodini, više ću govoriti o stanju vodenih tokova u AP Vojvodini.

Kada kažem da su ugroženi vodeni tokovi, mislim na zagađenje otpadnim, komunalnim i industrijskim vodama, izgradnju na vodnom zemljištu, komunalnim deponijama, ali mislim i na korišćenje pijaće vode za zalivanje kroz bunare koji su bušeni dublje nego što je to dozvoljeno.

Po pitanju kvaliteta vode govorimo o tri grupe problema. Prva grupa je neodgovarajući kvalitet vode za piće, koji je prisutan posebno u Bačkoj i u Banatu. Druga je nadeksploatacija podzemne vode, prisutna u celoj AP Vojvodini. Treća je nedovoljna zaštićenost izvorišta, prisutna na mnogim izvorištima u celoj zemlji.

U našem pravnom sistemu oblast voda ili sistema zavisnih od voda uređuju brojni zakoni, skoro 30 različitih zakona, a za našu poslaničku grupu je važno da predložene izmene i dopune, posebno u svetlu ove tri grupe problema, imaju za cilj da spreče zagađivanje površinskih i podzemnih voda i da obezbede saniranje zagađenih voda, kako bi se postigao dobar status na svim površinskim i podzemnim vodama.

Iskustvo nam govori da je ključni problem kontrola, kontrola i sprečavanje zagađivanja voda, kontrola korišćenja rečnih nanosa, kontrola korišćenja podzemnih voda, kao i kontrola izgradnje i sprečavanje ilegalne izgradnje na vodnom zemljištu.

U Izveštaju objavljenom u oktobru 2020. godine, Evropska komisija je ocenila da su neprečišćena kanalizacija i otpadne vode i dalje glavni izvor zagađenja. Zabrinjava nivo arsena u pijaćoj vodi, a podaci objavljeni u julu 2020. godine u Izveštaju o zdravstvenoj ispravnosti vode Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut" navode da je najveći broj neispravnih gradskih vodovoda u Vojvodini. Od 43 kontrolisana, ispravnih je bilo samo 10. Čak 21 gradski vodovod u Pokrajini imao je fizički, hemijski i mikrobiološki neispravnu vodu.

Kvalitet vode je dodatno ugrožen u slučajevima kada nije rešeno odvođenje otpadnih voda, kada ne postoji kanalizaciona mreža, kada su propustljive septičke jame i dolazi do direktnog ulivanja otpadnih voda. U Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine navodi se da gotovo 75% stanovništva Republike Srbije živi u naseljima većim od 2.000 stanovnika, da je u tim naseljima prosečna priključenost na javne kanalizacione sisteme 72%, a na septičke jame oko 27%.

Uz pobrojane najveće uzroke zagađenosti vode za piće u Vojvodini je i samo izvorište, jer zbog prirodnih karakteristika voda nije dobrog kvaliteta, a mali je broj fabrika koje prerađuju vodu.

Ujedinjene nacije su 2010. godine usvojile rezoluciju po kojoj je pravo na pijaću vodu uvršteno u ljudska prava i pozvale su države i međunarodne organizacije da pomognu u izgradnji kapaciteta i razmeni tehnologije kako bi se svim ljudima obezbedila kanalizacija i zdravstveno ispravna, čista, dostupna i pristupačna voda za piće.

Neprečišćene otpadne vode i dalje predstavljaju glavni izvor zagađenja površinskih, a time i podzemnih voda. Dok se u EU prečišćava više od 18% komunalnih otpadnih voda, u Srbiji je to manje od 10% sa velikim brojem domaćinstava u ruralnim predelima koja nisu ni priključena na kanalizacioni sistem. Prema analizi Ministarstva zaštite životne sredine iz 2019. godine, Srbiji nedostaje 300 novih pogona za tretman otpadnih voda, što košta između četiri i pet milijardi evra. Subotica, Šabac i Vrbas su jedina tri grada sa novoizgrađenim postrojenjima za preradu otpadnih voda, a za to su koristili evropske fondove.

U Vojvodini se, kada je reč o preradi otpadnih voda, grade dva postrojenja uz podršku Pokrajinske vlade, u Bačkoj Topoli i u Malom Iđošu. Često u svojim obraćanjima pominjem problem reke Krivaje, koja uz Begej i delove kanalskog sistema DTD spada u najzagađenije vojvođanske tokove, zato što je Krivaja primer do čega vodi nepoštovanje standarda zaštite životne sredine.

Stručni timovi sa Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu godinama analiziraju Krivaju, kvalitet otpadnih voda i kvaliteta površinskih voda i upoređuju ih sa vrednostima koje su propisane uredbama i pravilnicima. Svi rezultati su porazni.

Pre desetak dana više od 300 kilograma smuđa, najosetljivije vrste ribe, uginuo je u Krivaji na dva kilometra od ušća reke u kanal Dunav-Tisa-Dunav. Uginuće je uzrokovano, pre svega, izuzetno niskom količinom kiseonika u vodi, a zatim i nepovoljnim vremenskim uslovima, odnosno izuzetno visokom temperaturom vode i vazduha.

Jedno od pitanja koje sam pre nekoliko meseci postavi Vladi je bilo da li postoje sredstva i fondovi iz kojih bi mogli da se podrže projekti privatnih preduzeća iz opštine Bačka Topola kroz koje bismo omogućili rešavanje problema reke Krivaje.

Po mišljenju stručnjaka optimalno rešenje bi predstavljala izgradnja sopstvenih prečistača u svakom preduzeću čija bi izgradnja koštala više miliona evra. Do tih sredstava najlakše se može doći preko evropskih fondova, a naš zadatak je da pokušamo da dođemo do sredstava sa svih nivoa vlasti, iz budžeta Republike Srbije, iz AP i lokalnih samouprava i da saniramo barem deo problema.

U Bačkoj Topoli SVM je uz podršku Pokrajinske vlade i lokalne samouprave pokrenuo projekat izgradnje centralnog gradskog prečistača za koji se očekuje da će početi sa početnim radom još u toku ove godine, a kroz taj prečistač će se tretirati oko 30% otpadnih voda sa teritorije naše opštine.

Poslanička grupa SVM smatra da su od posebnog značaja i prelazne i završne odredbe Predloga izmena i dopuna kojim je propisano da će na teritoriji AP Vojvodine nadležni organ odredi granice vodnog zemljišta do 31. decembra 2023. godine. Ova odredba je važna jer se u praksi u katastru vodno zemljište često vodi kao građevinsko i poljoprivredno što omogućava njegovu nezakonitu prodaju, a takođe i nekontrolisano kopanje šljunka u priobalju što povećava rizik od poplava.

Nema ozdravljenja vode bez ozdravljenja zemlje, pa se SVM posebno zalaže da se u cilju sprečavanja difuznog zagađenja oko vodenih tokova, na primer oko reke Krivaje i jezera Palić, uspostavi mreža pojaseva koja se širi na osam do deset metara višespratnog zelenila.

Jedna od prioriteta našeg rada je i da zajedničkim zalaganjima pokušamo da obezbedimo sredstva iz fondova EU, iz budžeta Republike Srbije i uz pomoć lokalne samouprave za proces samoizlečenja Palićkog jezera, isušivanje jezera tokom jedne sezone kako bi se smanjila zapremina mulja, kao i za završetak sanacija prostora između gradske deponije Aleksandrovačka bara i jezera Palić.

Otprilike oko 50.000 tona otpada na godišnjem nivou dospe na deponiju Aleksandrovačka bara, što u ovom trenutku predstavlja oko tri miliona tona smeća. Procene su da bi remedijacija deponija koštala, zavisno od načina, između pet do 21 milijardu evra, a tri predloga za rešenje su upućena Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Park prirode Palić stavljen je pod zaštitu kao zaštićeno područje, a studije od pre nekoliko godina pokazuju da sveukupna investicija sanacije jezera Palić košta oko 10 milina evra. Problem je što se u jezeru izliva kanalizacija, što se poljoprivredne aktivnosti obavljaju uz samu ivicu jezera i svake godine povećavaju njegovu površinu usled odrona dela zemljišta i zagađuju jezero raznim herbicidima. Tek sa izgradnjom gradskog prečistača bi se problem ublažio, ali bi dugotrajno rešenje predstavljala sanacija vodotokova, podzemnih voda i izgradnja zaštitnog pojasa. Govorimo o poluvekovnim problemima i zato je sporo i zato je i skupo.

Budući da se poslednjih meseci raspravlja o ustavnim promenama u ovom trenutku u delu pravosuđa poslanička grupa SVM predlaže da se, kad za to dođe vreme, razmisli o formulisanju nove ustavne odredbe koja bi, uz odredbu člana 74. Ustava koja kaže da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu, kao i da su Republika Srbija i AP Vojvodina odgovorne za zaštitu životne sredine, garantovao pravo na zdrav život u smislu zaštite vode i poljoprivrednog zemljišta, da se voda i poljoprivredno zemljište definišu kao ustavne kategorije. Na primer, na način koji je Slovenija pravo n pijaću vodu uvela u najviši pravni akt, a vodne resurse definisala kao javno dobro kojim upravlja država. U Ustavu Slovenije se navodi da izvori pijaće vode ne mogu biti predmet trgovine.

Podsećam i da se poslanička grupa SVM još 2015. godine, u vreme rasprave o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, zalagala da se Ustavom reguliše zaštita poljoprivrednog zemljišta na način kako je to uradila Mađarska.

Na kraju, da potvrdim još jednom, naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, kao i ostale predloge koji se nalaze na dnevnom redu.

O Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o zaštiti prirode će govoriti kolega Ujhelji, naravno i taj predlog podržavamo. Hvala na pažnji.
Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na početku izlaganja potvrdim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Razlog ću navesti u jednoj rečenici. Ovaj predlog zakona daje odgovor na pitanje kako poljoprivredne potencijale prevesti u konkurentnost, u bolju zaradu i kvalitetniji životni standard, u povećanje poljoprivredne proizvodnje i stabilizaciju poljoprivrednih tržišta.

Nema dileme da smo svesni naših potencijala, ali i slabosti. Sami smo napisali zaključke u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije od 2014. do 2024. godine. Našu poljoprivredu karakterišu neefikasnost, neorganizovanost i fragmentiranost poljoprivredno-prehrambenog lanca. Da bismo potencijale preveli u politiku poljoprivrednog, ekološkog i ruralnog razvoja, a ove strateške politike u boljitak celog društva, potrebno je uskladiti naš zakonodavni okvir sa propisima koji regulišu zajedničku poljoprivrednu politiku EU, a posebno sa propisima prvog stuba zajedničke poljoprivredne politike EU sa politikom održivog i ravnomernog regionalnog razvoja i sa politikama održivog upravljanja prirodnim resursima.

Za poslaničku grupu SVM je važno da Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda uređuje konkretne segmente pobrojanih strateških politika, da uređuje ključna pitanja u oblasti organizacije poljoprivrednih tržišta i lanca vrednosti poljoprivrednih proizvoda, a među kojima je uređenje ugovorenih odnosa, kao i razvoj udruživanja u poljoprivredu.

Ne smemo zanemariti činjenicu da se polovina propisa koje Srbija mora da usvoji u procesu pristupanja EU odnosi na poljoprivredu, odnosno Poglavlja 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj, Poglavlje 12 – bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika i Poglavlje 13 – ribarstvo. Tri poglavlja iz klastera pet – resursi, poljoprivreda i koheziona politika, poglavlja 11, 12 i 22 – regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata još uvek nisu otvoreni i zato je važno da zakonskim uređenjem tržišta poljoprivrednih proizvoda ispunimo standarde u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja kako bi se uz već otvorena poglavlja 13 i 33 obezbedilo otvaranje klastera pet.

O važnosti tržišta EU govore podaci. Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije je više nego udvostručen u poslednjoj deceniji, beležeći rast od 640 miliona evra u 2009. godini na 1,3 milijarde evra u 2018. godini. Istovremeno, uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU je takođe udvostručen sa 440 miliona evra u 2009. godini na oko 1,1 milijardu u 2018. godini. Od ukupnog izvoza voća i povrća iz Republike Srbije 58% se plasira na tržištu EU.

Brojni su razlozi zbog kojih je važan predlog zakona, ali mislim da dugoročno, iz perspektive budućnosti, očuvanja zdravlja stanovništva, moramo posebno ukazati na član 29. predloga kojim će se uspostaviti sistem poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine, tzv. šeme školskog voća i povrća i mleka i mlečnih proizvoda. Podizanje svesti javnosti o značaju zdrave ishrane u razvoju dece i omladine dobija posebno značenje kada se analiziraju podaci koji pokazuju da je kod nas gojaznost najzastupljenije stanje ili oboljenje, a po istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije iz 2017. godine 40% stanovništva ima normalnu težinu, trećina stanovništva ima prekomernu telesnu težinu, a svaka peta odrasla osoba je gojazna.

U populaciji dece osnovnog školskog uzrasta 23% dece je prekomerno uhranjeno, dok se gojaznost registruje kod 7% dece ovog uzrasta. Zato je važno posvetiti pažnju na MOTO projekat "Podrška školskom razvojnom planiranju u oblasti kulture, ishrane učenika u osnovnim školama, zdrava hrana u školi za zdrave građane u životu".

Savez vojvođanskih Mađara je posebnu pažnju posvetio delu Predloga zakona koji ima za cilj jačanje pregovaračke snage malih poljoprivrednika u odnosu na prerađivačku industriju i maloprodajne trgovinske lance. Naime, zbog malog obima proizvodnje, odnosno usitnjene ponude, nestabilnog snabdevanja i niske specijalizacije, mali proizvođači su najslabija karika u tom lancu.

Takođe, nedovoljno je razvijen sistem otkupa i plaćanja na osnovu klasifikacije poljoprivrednih proizvoda prema kvalitetnim klasama. Na primer, stoka se kupuje i plaća po kilogramu, bez utvrđivanja mesnatosti i drugih proizvodnih karakteristika, male mlekare plaćaju mleko na osnovu mlečne masti.

Nedovoljne su i aktivnosti proizvođača na planu uvođenja i sertifikacije sistema bezbednosti kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla.

U javnosti se dosta govorilo o jednom rešenju predloga. Naime, očekuje se da će zakon obezbediti bolje uslove, kako bi se proizvodi malih poljoprivrednih proizvođača našli na policama velikih supermarketa.

Ne čudi pažnja po tom pitanju, jer su još uvek u sećanju iskustva od pre nekoliko godina, da kažem, u vreme tzv. "supermarket revolucije", koja je dovela do toga da trgovinski lanci prodaju poljoprivredne proizvode krajnjem potrošaču po ceni nižoj od bilo koje nabavne u nabavnom lancu tog proizvoda. Ispostavilo se da su naši poljoprivrednici godinama bili najveći kreditori trgovinskih lanaca, jer se na plaćanje za isporučenu robu čekalo i do 180 dana bez kamate.

Ništa bolje ne prolaze ni stočari. Svedočimo kartelskom udruživanju klaničara i velikih trgovina, pa su stočari izloženi ucenama i pri otkupu i pri pokušaju da uđu u velike trgovinske lance. Ucenjeni su da plate ulaz u megamarkete određenom količinom mesa, što povećava troškove i smanjuje dobit ponuđača.

Dobra je vest da je Predlogom zakona predviđeno da se pravilnicima o načinu obavljanja klasiranja svinjskih polutki na liniji klanja u uslovima za klasifikatora o klasama i cenama preciziraju uslovi plaćanja po procentu mesnatosti, jer u uslovima kada se cena žive vage svinja kreće od 120 do 130 dinara, kada ni za svinje ni za junad nema stalnosti u otkupu, nema cenovne sigurnosti i kontinuiranog izvoza, kada nema rešenja za probleme koji mogu doneti gubitke u odgajanju stoke na kraju ciklusa, izgleda da je skoro nemoguće istisnuti prekupce iz tog lanca.

Osim pobrojanim nepoštenim praksama naši poljoprivrednici su izloženi i tzv. faktoru straha. Slabija strana u poslovnom odnosnom lancu snabdevanja često se plaši da bi pokretanje sudskog spora moglo navesti snažniju stranu na raskid poslovnog odnosa i zato ništa ne preduzimaju.

Važno je razmišljati o iskustvima država članica EU, na primer Hrvatske koja je ovaj problem rešila donošenjem Zakona o zabrani nepoštenih trgovinskih praksi u lancu snabdevanja hranom.

Jedan od ciljeva Predloga zakona je jačanje pregovaračke pozicije proizvođača u lancu snabdevanja i zato su važne odredbe koje predviđaju podršku u formiranju proizvođačkih organizacija i jačanju njihove uloge i ovlašćenja u postupku kolektivnog pregovaranja u ugovaranju uslova i cene isporuka.

Na primeru otkupa mleka vidimo šta znači i nepoštena praksa i faktor straha i važnosti udruživanja. Naime, prošle nedelje Savez udruženja odgajivača goveda u Srbiji ukazao je na alarmantno stanje među proizvođačima mleka jer je otkupljivači šest godina plaćaju istu otkupnu cenu mleka. Prosečna proizvođačka cena litre mleka je 56 dinara, a prosečna otkupna cena je 30 dinara. Odgajivači su se zadužili kreditima u nadi da će se postići neki dogovor sa otkupljivačima o povećanju otkupne cene mleka, ali dogovora nema.

Dodatni udar na proizvođače mleka je i poskupljenje žitarica i uljarica od 50 do 80%, kao i činjenica da se na policama hiper marketa nalazi velika ponuda mlečnih proizvoda iz uvoza.

Organizovanje i udruživanje malih poljoprivrednika je važno, posebno imajući u vidu da je u poslednjoj deceniji došlo do ekspanzije maloprodajnih lanaca, super marketa, hiper marketa i diskontnih prodavnica, a uz pad učešća malih prodavnica iz komšiluka.

Problemi su brojni i dugo se čeka na ovaj Predlog zakona, pa iako je revidiranim nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU iz 2014. godine, usvajanje Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda bilo planirano za prvi kvartal 2016. godine tek danas razgovaramo o tekstu predloga, ali treba biti realan. Zajednička poljoprivredna politika EU se razvija i usklađuje skoro 60 godina nakon što je počela da se primenjuje 1962. godine. Već tokom prve dekade počele su analize pozitivnih i negativnih efekata.

U tom smislu reforma zajedničke poljoprivredne politike iz 2013. godine predstavlja verovatno najznačajniju reformu od šezdesetih godina prošlog veka. Jedan od rezultata te reforme je Uredba 1.308/2013, a cilj donošenja Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda je usklađivanje upravo sa ovom Uredbom EU.

Uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda je kompleksa oblast. Možemo u ovom trenutku pobrojati najmanje desetak zakona sa kojima se usklađuje ovaj Predlog - od Zakona o opštem upravnom postupku, inspekcijskom nadzoru, Carinski zakon, Zakon o carinskim tarifama, Zakon o trgovini, o bezbednosti hrane, veterinarstvu, o organskoj proizvodnji, o poljoprivredi i ruralnom razvoju, o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Dodatno na primenu ovog zakona potrebno je preduzeti odgovarajuće regulatorne aktivnosti koje se pre svega zasnivaju na donošenju podzakonskih akata i Predlog zakona predviđa ukupno 41 uredbu, pravilnik, odluku i naredbu.

Da usklađivanje sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU zaista omogućava prevođenje kapaciteta u bolji životni standard i uravnotežen teritorijalni razvoj pokazuje i analiza poljoprivrede Republike Poljske, s tim da ne smemo zaboraviti da su upravo poljoprivrednici bili najskeptičniji deo poljskog društva pre pristupanja EU.

Statistike pokazuju da se razvoj poljskih ruralnih područja ubrzao nakon pristupanja, posebno korišćenjem fondova EU, namenjenih za ruralni i poljoprivredni razvoj. Rast bogatstva među stanovnicima ruralnog područja u Poljskoj je dinamičniji nego u slučaju urbanih stanovnika. Od pristupanja EU 2004. godine nominalni prihod po glavi stanovnika iz ruralnih područja povećan je za skoro 80%. Prema centralnom zavodu za statistiku 80% poljskog poljoprivrednog izvoza hrane u 2019. godini prodato je na tržište EU, dok je oko 20% proizvodnje izvezeno u treće zemlje.

Da bi se stiglo do tržišta EU važna je standardizacija i sertifikacija proizvoda, ali bez obzira na činjenicu da su nacionalnim programom ruralnog razvoja od 2018. godine do 2020. godine predviđeni podsticaji za uvođenje i sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla u Srbiji je i dalje broj sertifikovanih farmi i primarnih poljoprivrednih proizvoda izuzetno nizak.

Godine 2019. 6.261 proizvođač je bio uključen u sertifikovanu organsku proizvodnju, od čega 534 nosilaca sertifikata, a 5.727 kooperanata u sistemu grupne sertifikacije. Poređenja radi, 2015. godine Srbija je imala 334 sertifikovana organska proizvođača, a na dan 11. jun 2021. godine ukupan broj izdatih sertifikata u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji je bio 178.

Jedan od razloga za mali broj sertifikacija je verovatno i dugotrajnost postupka. Na primer, tek nakon osam godina postupka Udruženje poljoprivrednika "Gozdakon" iz Feketića je 2013. godine dobilo sertifikat o posebnoj sorti višnje iz Feketića. Osam godina je trajao postupak utvrđivanja kvaliteta i geografskog porekla, da bi se donela odluka da se feketića višnja prizna kao posebna sorta prima.

Pitanje standardizacije je i pitanje organizovanja sistema klasiranja trupova u klanicama. Dobra je vest da su klanice koje će biti uključene u ovaj sistem već u prethodnom periodu investirale u nabavku neophodne opreme i edukaciju zaposlenih pa se očekuje da je za proces klasirana trupova spremno 14 klanica za goveda i 40 klanica za svinje.

Međutim, uz dobru vest idu i one koje ukazuju na teško stanje u našem stočarstvu. Republika Srbija raspolaže prerađivačkim kapacitetima u stočarskoj proizvodnji - 1.176 objekata za klanje goveda, svinja, ovaca, koza i živine i rasvrstavanje i preradu mesa goveda, svinja, živine i ribe, ali i njihov stepen iskorišćenosti je znatno ispod projektovanih.

Mali broj objekata je registrovano za izvoz, samo 114 objekata. Dozvolu za izvoz na tržište u zemlje EU ima devet objekata za klanje, kao i osam objekata za preradu mesa.

Tešku situaciju u stočarstvu potvrđuje i činjenica da Srbija može da ispuni tek 10% od referencione kvote od 8.700 kilograma za izvoz junećeg mesa bez carine na tržište EU, kako je utvrđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Da bi se ostvario izvoz od 8.700 kilograma junećeg mesa potrebno je 100.000 junadi u tovi, a u Srbiji je trenutnu u tovi između 12.000 i 15.000 grla.

Odredbe Predloga zakona o standardizaciji, plasiranju i sertifikaciji su važne, jer će omogućiti da se pokrene i tov svinja. Domaća potrošnja svinjskog mesa je na niskih 14 kilograma po stanovniku, a u Evropi je 30 kilograma.

Za Vojvodinu je važna najava da nakon 30 godina postoji mogućnost izvoza svinja u EU i da Predlog zakona uređuje organizovanja sistema plasiranja trupova u klanicama za svinje, jer se svinje u najvećem procentu gaje u Vojvodini, oko 42%.

Nakon što je obaveza vakcinacije svinja protiv svinjske kuge prestala u decembru 2019. godine stekli su se uslovi da se tov svinja organizuje u skladu sa standardima EU, jer tovljenici u Srbiji imaju 20 dana duži tov, neujednačenog su kvaliteta sa prosečno 55,5% procenta mesa u polutki.

Ukazujući samo na deo problema sa kojima se suočavaju mali poljoprivredni proizvođači, a za čije rešavanje Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda nudi mehanizme - usklađenje sa standardima EU, Savez vojvođanskih Mađara će glasati za Predlog zakona, jer će uređenjem tržišta poljoprivrednih proizvoda Srbija u trenutku pristupanja EU imati izgrađen zakonodavni i institucionalni okvir neophodan za implementaciju EU mehanizama i biće delimično usklađen sa Uredbom EU 1308/2013 o uspostavljanju zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Budući da se potpuna usklađenost sa ovom Uredbom očekuje nakon sticanja članstva Republike Srbije u EU nadamo se da će se potpuna usklađenost desiti u doglednoj budućnosti.

Hvala na pažnji.
Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM je sa posebnom pažnjom dočekala Predlog izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, budući da se dugi niz godina zalažemo za drugačija rešenja ove materije, posebno u delu koji se tiče penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika.

Poslanička grupa SVM će podržati predloženi tekst izmena i dopuna, jer se novim rešenjima garantuju pravna sigurnost, međugeneracijska solidarnost i socijalni položaj, dostojan sadašnjih i budućih generacija penzionera.

Savez Vojvođanskih Mađara, posebnu pažnju posvećuje svim kategorijama penzionera uz punu svest da nije lako obezbediti dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema, jer su to često višedecenijski i nasleđeni problemi, tako da smo u situaciji da se naknadno ispravljaju zatečene nepravde.

Jedini način da se obezbedi ravnopravnost svih kategorija penzionera, da se obezbedi pravna sigurnost, ekonomska održivost i jednakost, jeste jačanje vladavine prava. U smislu poštovanja Ustava, zakona, kao i odredbe trećeg Ugovora Evropskoj uniji, koja između ostalog utvrđuje kao jednu od osnovnih vrednosti Unije i međugeneracijsku solidarnost. Ustav Republike Srbije predviđa da se obavezno penzijsko osiguranje uređuje sistemskim zakonom na principu međugeneracijske solidarnosti i da o ekonomskoj sigurnosti penzionera brine Republika Srbija.

Pravna sigurnost penzionera i zaštita od diskriminacije je tema pregovaračkog Poglavlja 19, socijalna politika i zapošljavanje. Ta Poglavlje je deo klastera 3 i pre par meseci je Vlada Republike Srbije je Evropskoj komisiji poslala pregovaračku poziciju za Poglavlje 19.

Kada smo na terenu nasleđenih teškoća, današnji Predlog zakona je pokušaj da se reši problem nastao za korisnike prevremene starosne penzije, koji zbog prihvatanja socijalnog programa Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju nisu mogli da ostvare pravo na starosnu penziju zbog promenjenih uslova za ostvarivanje ovog prava 2014. godine.

Predloženim izmenama zakona, ovaj problem se po procenama sindikata trajno rešava za oko 15.000 ljudi, a možemo računati i na dodatnih još 7.000. Ceneći značaj predloženog rešenja, ukazujemo i na izmene koje će omogućiti dovođenja svih korisnika porodične penzije u ravnopravan položaj, tako što se porodična penzija iza smrti osiguranika ne određuje od prevremene starosne penzije, već od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti.

Zašto je važna ova izmena i dovođenje u ravnopravan položaj svih korisnika porodične penzije, između ostalog i zato što je broj invalidskih i porodičnih penzionera u kategoriji poljoprivrednih penzionera znatno manji nego kod drugih.

Oblast penzijskog i invalidskog osiguranja posebno se reguliše u svakoj državi članici Evropske unije i neposredno zavisi od specifičnih društveno ekonomskih uslova. Iz tog razloga za sistem penzijskog i invalidskog osiguranja, međusobno razlikuju i nisu podložni međusobnom usklađivanju u meri kao što je to slučaj u drugim oblastima. Na primer, u Danskoj i Holandiji postoji osnovna penzija, mi bi rekli socijalna penzija, kao unapred određeni iznos koji ne zavisi od ranijih prihoda.

Uvažene kolege narodni poslanici, za poslaničku grupu SVM rešavanja pitanja penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika predstavlja temu od posebnog značaja. To je tema koja zauzima važno mesto u našem programu i mada predložene izmene i dopune regulišu penzijsko i invalidsko osiguranje osiguranika, poljoprivrednika samo u par specifičnih slučajeva i ne dotiču se važnih tema, na čijem rešavanju SVM radi već godinama. Naša poslanička grupa smatra Predlog izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju važnim korakom ka sveobuhvatnom rešavanju i uređivanju sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, a kako bi se stvorili uslovi za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema.

Nažalost, nasleđenih problema ima i u oblasti penzijskog osiguranja poljoprivrednika. Naime, od uvođenja penzijskog osiguranja poljoprivrednika iz 1979. godine, kao dobrovoljnog menjala su se zakonska rešenja, a od 1982. i 1986. godine uvodi se obaveza poljoprivrednika da plaćaju penzijske doprinose kao i svi ostali penzijski osiguranici. Međutim, svi pokazatelji govore da do sada niti jedno rešenje penzijskog osiguranja poljoprivrednika nije donelo značajne pozitivne pomake.

Naime, dok ukupan broj penzionera u Srbiji raste, broj poljoprivrednih osiguranika opada. Početkom 2020. godine od ukupno 1,7 miliona penzionera 175 hiljada 459 su bili poljoprivredni. Broj osiguranika poljoprivrednika se od 80-ih godina prošlog veka smanjio za čak dve trećine. Od 2009. godine kada je dostignut maksimum od 224 hiljade 800 svakog meseca broj poljoprivrednih penzionera smanjuje se u proseku za nepunih petsto, a brojke govore da je u poslednjoj deceniji izgubljeno više od 53 hiljade potencijalnih poljoprivrednih penzionera.

Podatak da tek svaki šesti poljoprivrednik u Srbiji redovno plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, a da 175 hiljada njih duguje po osam hiljada 600 evra, za neuplaćene doprinose otvara ozbiljno pitanje ko će od zemljoradnika uspeti da plati ove dugove kako bi ostvarili pravo na penziju. Naravno, ne radi se o tome da ovi poljoprivredni proizvođači ne žele da plate ove iznose na godišnjem nivou, jednostavno, oni nemaju ekonomsku moć da to plate.

Procene su da su u Srbiji samo između 50 hiljada i 70 hiljada poljoprivrednih gazdinstava bavi proizvodnjom koja je isplativa. Zbog sigurnosti i jednostavnije procedure mnogi se odlučuju za životno osiguranje kod privatnih kompanija. Prema podacima iz aprila ove godine od trideset milijardi dinara za isplatu poljoprivrednih penzija država daje 28 milijardi, a samo dve milijarde se obezbeđuju iz doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika.

U svetlu navedenih činjenica nesigurnosti rada u poljoprivredi, male isplativosti važna je odredba člana 1. Predloga zakona kojom se utvrđuje da svojstvo osiguranika poljoprivrednika ne prestaje u slučaju obavljanja poslova po osnovu ugovora o delu, odnosno poslova po osnovu autorskih i drugih ugovora o delu, kod kojih je za izvršen posao ostvaruju naknadu kao i ako rade na teritoriji Republike Srbije za stranog poslodavca koji nema registrovano predstavništvo u Republici Srbiji, kod koga za obavljen posao ostvaruju naknadu. Za osiguranike poljoprivrednike predložena izmena je važna jer kada je u pitanju obavljanje ugovorenih poslova to su najčešće poslovi koji se obavljaju u kratkom vremenskom periodu zbog čega se može desiti da osigurani poljoprivrednik koji obavlja ove poslove više puta u toku godine menja osnov osiguranja, što smanjuje efikasnost sprovođenja osiguranja i povećava rizik nastanka greške.

Ukrštanjem različitih podataka može se zaključiti da značajan broj lica angažovanih na gazdinstvima obavlja pored poljoprivrede i različite dodatne dopunske poslove po ugovoru. Broj lica angažovanih na poljoprivrednim poslovima u Srbiji je 2018. godine iznosio oko milion i trista hiljada, što u proseku čini 2,4 lica po gazdinstvu.

U strukturi gazdinstva prema broju lica angažovanih na poljoprivrednim poslovima uočava se visok udeo 65% gazdinstava na kojima se poljoprivredom bavilo jedno do dva lica.

U odnosu na 2012. godinu broj lica koja rade u poljoprivredi u Republici Srbiji je smanjen za 105.000. Gazdinstva na kojima je angažovano jedno do dva lica najviše je u Vojvodini, što se može objasniti proizvodom strukturom poljoprivrede u kojoj dominiraju linije proizvodnje koje nisu radno zahtevne sa većom upotrebom mehanizacije u radnim operacijama u poljoprivredi, ali i većom zaposlenošću članova gazdinstava u nepoljoprivrednim sektorima.

Ako se analizira angažovanja samo nosilaca porodičnih gazdinstava u Vojvodini nosioci porodičnih gazdinstava su obavljali i drugu aktivnost, ali više nego u poljoprivredu. Drugu delatnost je obavljao tek 0,5% nosilaca gazdinstava.

Međutim, od ukupno angažovane radne snage 256.577 angažovanih na porodičnim gazdinstvima u Vojvodini stalno zaposlenih je bilo svega 918. Najveći deo zaposlenih u poljoprivredi Republike Srbije čine članovi porodica nosilaca gazdinstva i udeo njihovog rada se povećava. Ovo ukazuje da se velika količina neformalnog rada angažuju u poljoprivredi u okviru porodičnih gazdinstava i uz pomoć srodničke radne snage.

Imajući u vidu sve okolnosti predložena odredba zakona kojom se menja kriterijum za prestanak svojstvo osiguranika poljoprivrednika i to za ovaj specifičan slučaj, da ne prestaje svojstvo osiguranika poljoprivrednika zbog vršenja poslova na osnovu ugovora je važna, jer se pojednostavljuje administracija, poljoprivrednici se ne moraju ponovo prijaviti nakon svakog ugovora, i fondu se omogućava da po službenoj dužnosti sačini prijavu na osiguranje, nezavisno od toga da li je obaveznik podnošenja prijave može podneti.

Druga važna izmena tiče se preciziranja i poboljšanja koje se odnose na podatke koje se unose u matičnu evidenciju PIO, nedovoljno ažurna matična evidencija onemogućava evidenciju i naplatu dospelih doprinosa ili nagomilanih dugova ne zna se ko je osiguranik, a ko nije, ko bi morao da bude obuhvaćen obaveznim osiguranjem, a ko ne.

Sigurno je da će podaci iz matične evidencije biti precizniji nakon što se kroz Centralni registar stanovništva objedini 13 različitih baza podataka, iz pet različitih institucija, pa će provera validnosti ličnih podataka, pored svih obaveza evidencija, socijalnog osiguranja, podaci iz MUP, podaci iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, katastra ili lokalna administracije biti dostupni na jednom mestu.

Ukrštanjem baza podataka prevazići će se brojni problemi, jer bilo je slučajeva da se menjana na kategorija osiguranja bez znanja osiguranika, nije bilo uvida u visinu duga na ime neplaćenih doprinosa, bilo je slučajeva da tek podnoseći zahtev na penziju u buduće penzione sazna da duguje stotina hiljada dinara sa zakonskom zateznom kamatom za uplatu doprinosa po osnovu bavljenje poljoprivredom i ako se nikad nije bavio poljoprivredom.

U izveštaju za 2019. godinu, Zaštitnik građana je ukazao da je tokom tog izveštaja i tog perioda, primio određeni broj pritužbi koje su ukazale na to da je određeni broj lica samo na osnovu činjenice, da su članovi domaćinstva lica koje je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva, dugi niz godina neosnovano zaduživan doprinosima za PIO, a da PIO o tome nisu obavešteni.

Naima to je posledica činjenice da važeći Zakon o PIO nije na adekvatan način definisao pojam osiguranika, poljoprivrednika, nisu propisani kriterijumi za sticanje i prestanak svojstva osiguranika poljoprivrednika, nije jasno urađen postupak prijavljivanja na osiguranje, otuđivanje svojstva osiguranika, odjava sa osiguranja i utvrđivanje prestanka svojstva osiguranika, kao ni mirovanje svojstva osiguranika i brojna druga pitanja, od značaja za ostvarivanje prava poljoprivrednika na penzijsko i invalidsko osiguranje.

Uvažene kolege narodni poslanici, za poslaničku grupu SVM, predložene izmene Zakona o PIO, prvi su korak ka temeljnoj izmeni odredbi važećeg zakona i nadamo se nakon 35 godina, važan korak ka reformi penzionog sistema, da se uz zalaganje SVM, utvrdi kriterijum za plaćanje doprinosa, za penzijsko i invalidsko osiguranje, malih poljoprivrednih proizvođača, da se doprinosi plaćaju srazmerno prihodu, odnosno ekonomskoj snazi gazdinstva, da se otpišu kamate, uradi reprogram glavnog duga, kao da se i svakom poljoprivredniku pruži mogućnost da odluči da li će biti deo penzijskog sistema ili ne.

Reforma je potrebna, to je potvrdila i premijerka i ministar finansija i ministar poljoprivrede i o tome smo već imali raspravu ovde u Narodnoj skupštini.

Iako smo svesni da se može uputiti puno kritika na račun našeg penzijskog sistema, SVM će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO. Hvala na pažnji.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a pitanje je vezano za početak obavljanja delatnosti novog doma učenika u Bačkoj Topoli, kako bi se za više od sto učenika obezbedilo pravo na smeštaj, ishranu i vaspitni rad.

Završetak radova na domu učenika je praćen pomešanim osećanjima, sa jedne strane olakšanje, a sa druge strane velika briga. Olakšanje za roditelje i za nastavnike, pogotovo u vremenu pandemije kada svakodnevno putovanje nosi povećani rizik zaražavanja dece, a u Bačkoj Topoli tri srednje škole pohađa ukupno 1200 učenika. Više od polovine, oko 600 učenika su putnici. Najviše upisanih đaka putnika pohađa poljoprivrednu školu, u čijoj blizini je izgrađen dom učenika. To je škola koja će promenom delatnosti postati poljoprivredna škola sa domom učenika. Ipak, dom će biti otvoren za učenike svih srednjih škola na teritoriji Bačke Topole.

Planirano je da u školskoj 2021/2022. godini u 51 sobi, koje su urađene i opremljene shodno najvišim standardima, bude smeštena 102 učenika, s tim da je jedna soba pripremljena za učenike sa invaliditetom.

Radovi na domu su nedavno okončani i preostaje nam svega nekoliko meseci do početka nove školske godine, što podrazumeva napeto ispunjavanje brojnih zakonskih obaveza u veoma kratkim rokovima.

Sportskim rečnikom, moglo bi se reći da se nalazimo u finišu aktivnosti koje treba da se završe kako bi se dom mogao koristiti od septembra tekuće godine. Te aktivnosti su, između ostalog, sledeće: utvrđivanje mreže domova učenika i drugih ustanova učeničkog standarda na teritoriji AP Vojvodine, dobijanje saglasnosti na aktu, organizaciji i sistematizaciji, pokretanje postupka za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje, raspisivanje konkursa za prijem 21 radnika u domu, kao i raspisivanje konkursa za prijem učenika u dom.

Po informacijama dobijenim od škole, ovi postupci su u toku, a ključno je pitanje za Ministarstvo prosvete kako se planira finansiranje ove ustanove? Kako se planirana obezbeđivanje finansiranja novih radnih mesta i troškova funkcionisanja Doma učenika u Bačkoj Topoli?

Svesni smo da svi zakonom propisani postupci moraju biti rešeni u narednih par meseci, ali i da svi ti postupci podrazumevaju da su sredstva iz budžeta već obezbeđena.

Obezbeđena finansijska podrška je važna i da bi se shodno članu 3. stav 1. Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava pokrenuo i postupak za pribavljanje saglasnosti za zapošljavanje 21 radnika u domu učenika pred Komisijom za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava.

Obezbeđena finansijska podrška je važna i da bi shodno članu 6. stav 3. Zakona o učeničkom i studentskom standardu i članu 8. stav 1. Pravilnika o smeštaju i ishrani učenika i studenata Ministarstvo prosvete najkasnije tri meseca pre početka školske godine raspisalo konkurs za prijem učenika srednjih škola u ustanovu za smeštaj i ishranu učenika.

Obzirom da se pored škole i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, kao i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine i nacionalne zajednice u više navrata obraćao Ministarstvu vezano za ovaj dom iskreno se nadamo da Ministarstvo planira mrežu domova učenika za školsku 2021/2022. godinu, uključujući i novi dom učenika o kome danas govorim.

Očekujemo od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da zajedno sa nama učini dodatni napor kako bi novi dom učenika pri Poljoprivrednoj školi u Bačkoj Topoli započeo sa radom od naredne školske godine.

Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pitanje koje bih uputio Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je vezano za problem tzv. čobanske najezde. Već godinama prvenstveno na teritoriji Severnobačkog i Zapadnobačkog okruga ponavlja se isti problem. Čobani u potrazi za ispašom sa svojim stadima ulaze u tuđe livade, pašnjake i useve i nanose ogromne štete. Nažalost, iako su nadležne institucije upoznate sa problemom, do sada se nije došlo do koordinisanog odgovora nadležnih službi i inspekcija. Nadam se da ćemo iznošenjem ovog problema pred predstavnike Ministarstva zajednički doći do efikasnog i koordinisanog odgovora.

U tom smislu postavio bih dva pitanja. Prvo pitanje – postoji li način da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ustroji i uskladi postupanje nadležnih službi i inspekcija kako bi se efikasno i vodeći računa o bezbednosti ljudi i stoke rešio ovaj problem?

Drugo pitanje – da li postoji način da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama na čijim njivama se pravi šteta od čobanske najezde i da li oni mogu računati na pomoć države i na naknadu štete?

Svestan sam da se mnogi ponašaju po maksimi čije je stado njegova je i livada, ali smatram da ipak kod nas u Bačkoj to nije tako i da se tradicija čobanskog nepoštovanja tuđeg vlasništava mora prekinuti. Na primer, i ove zime u katastarskoj opštini Pačir, gde ja živim, stado oko dve hiljade ovaca je napravilo ogromnu štetu. U najvećoj meri šteta je načinjena na više hiljada hektara koju obrađuje „Matijević agrar“, ali ništa manja šteta nije načinjena ni na privatnim parcelama.

Stada koja su došla na ispašu u Pačirski atar nisu iz naše opštine, nisu ni iz našeg okruga i napasana su bez dozvole nadležnih službi i inspekcija. Naravno, ovo nije prvi slučaj da se više stotina ovaca napasa preko zime i proleća prvenstveno na teritoriji vojvođanskih opština. Dešava se da posle odlaska nomadskih čobana na njivama poljoprivrednici pronalaze i uginule životinje, što otvara dodatne probleme, jer se ne zna da li su te životinje uginule zbog bolesti, pa tako mogu biti izvor zaraze i za naše ovce i krave.

Kako nadležne službe postupaju u praksi? U opštini Bačka Topola postoji poljočuvarska služba, ali ova služba ne sme da reaguje samostalno, već samo u koordinaciji sa policijom i inspekcijom i, kada reaguju policija i poljočuvarska služba, ovčari biraju livade blizu opštinskih granica i preteraju stado sa teritorije jedne na teritoriju druge opštine i tako to traje danima i nedeljama.

Propisi kažu da čobani nemaju pravo da svojim stadima borave na nečijoj zemlji bez potpisane dozvole vlasnika parcele i da moraju imati potvrdu o zdravstvenom stanju stada, a provera tih potvrda je u nadležnosti veterinarske inspekcije. U slučajevima napasanja tuđih stada na teritoriji opštine Bačka Topola, po mojim informacijama čobani ni u jednom slučaju nisu imali i nisu posedovali propisanu dokumentaciju i dozvolu. Bilo je takvih slučajeva u našoj opštini i na teritoriji mesnih zajednica Mali Beograd i Gornja Rogatica.

Razumem da je čobanin deficitarno zanimanje, pa tako po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje samo u Srbiji nedostaje oko 300 čuvara stoke, a polovina od tog broja, oko 150, smatra se gorućim nedostatkom. Isto tako smatram da, kao i kod svakog zanimanja, čobanin mora da poštuje propise u očuvanju javnog zdravlja i ljudske bezbednosti, očuvanju životne sredine i, pre svega, mora da poštuje nepovredivost privatne imovine. Hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Pitanje se odnosi na neisplaćene podsticaje poljoprivrednim proizvođačima, posebno stočarima, a glasi: koliko je tačan broj poljoprivrednih proizvođača koji nisu dobili podsticaje za stoku i da li je utvrđen krajnji rok do kada Ministarstvo planira da isplati podsticaje u potpunosti?

Takođe, ovo je pitanje i za Upravu za agrarna plaćanja i za Ministarstvo finansija.

Činjenica je da u drugoj godini borbe protiv pandemije poljoprivreda predstavlja jednu od ključnih privrednih grana, posebno imajući u vidu da su evropske vlade snabdevanje hranom proglasile pitanjem nacionalne bezbednosti. U Srbiji više od milion i po ljudi živi od poljoprivrede i važno je da svi zajedno razmišljamo kako da održimo i unapredimo poljoprivrednu proizvodnju. Država je donela niz mera kao pomoć poljoprivrednica, između ostalih i kredit za likvidnost Fonda za razvoj, uz povoljne kamatne stope, a prošlogodišnjim rebalansom i budžetom za 2021. godinu znatna sredstva su izdvojena za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, sa ciljem prevencije ublažavanja posledica Kovida – 19.

Različita vrsta podsticaja su važna mera. Nažalost, isplata podsticaja predstavlja problem o kojem se najviše priča, a poseban problem predstavlja i daje kašnjenje isplata podsticaja za stoku. Obraćaju mi se poljoprivrednici, najviše iz Zapadno-bačkog, Južno-bačkog, Severno-bačkog i Severno-banatskog okruga. Primer iz Kanjiže je ilustrativan za sve. Predstavnici lokalnog udruženja poljoprivrednika navode da su njihovi zahtevi, konkretno za podsticaje u iznosu od 20 hiljada dinara za svakog registrovanog tovnog bika koji se proda u klanicu, predate su prošle godine ali još uvek nema odgovora.

Po podacima ovog udruženja, svega 10% zahteva u opštini Kanjiža je obrađeno i isplaćeno. Nekima isplata podsticaja i dalje kasni više od godinu dana.

Sa druge strane, svesni smo i da se Uprava za agrarna plaćanja suočava sa problemima. Zbog Kovida – 19 deo zaposlenih je odsutan, godišnje dobijaju oko 80 hiljada zahteva, ali se realno radi na dvostruko većem broju predmeta, jer se veliki broj zahteva prenosi iz prethodne godine. Jedan od razloga otežanog rada je i taj što se zahtevi ne obrađuju hronološki, već što se najpre obrađuju najveći, a potom manji.

Svi znamo da se stočari suočavaju sa ozbiljnim teškoćama, smanjene subvencije po hektaru sa 5.200 na 4.000 dinara, što je dodatni problem, pogotovo u godini pandemije, koji i pored svega prati otežana prodaja poljoprivrednih proizvoda, posebno žive stoke. Trenutna cena svinja, junadi i jagnjadi isto nije zadovoljavajuća.

Izveštaj DRI za period od 2016. do 2018. godine navodi da je za tri godine iz republičkog budžeta izdvojeno 28 milijardi dinara, nekih 240 miliona evra za podsticaje u stočarstvu. Međutim, stanje se teško menja na bolje. U izveštaju DRI prepoznaje kao problem činjenicu da Ministarstvo poljoprivrede nije obezbedilo stabilnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja za stočarstvo i za te tri godine tri puta su menjane uredbe u raspodeli podsticaja, a pravilnik čak 12 puta.

Izuzev oblasti ovčarstva, broj proizvedenih grla u Srbiji ima trend pada, a razlog je, između ostalog, i smanjen broj poljoprivrednih gazdinstava. Prosečan broj grla po poljoprivrednom gazdinstvu je nešto malo veći od pet, a polovina poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima jedan do dva grla goveda, dok se najviše goveda gaji na farmama.

Imajući u vidu sve navedeno, apelujem na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na Upravu za agrarna plaćanja i na Ministarstvo finansija da ubrzaju postupak obrade zahteva za podsticaje u stočarstvu i u što je moguće kraćem roku isplate sva dugovanja stočarima. Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovano predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje ministarki zaštite životne sredine, a pitanje se tiče problema zagađenja Krivaje.

O neophodnosti rešavanja problema zagađenja reke Krivaje kod Bačke Topole, ali i u celom slivu reke sam govorio i ranije, a na pitanja koja sam postavio pre nekoliko nedelja dobio sam odgovor Ministarstva zaštite životne sredine da su ona pravna lica, koja su najveći zagađivači u obavezi da do 2025. godine izgrade svoje prečistače.

Preciznije, Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vodi i rokovima za njihovo dostizanje kompanijama u čijem poslovanju postoji rizik zagađenja životne sredine je naloženo da donesu akcione planove na osnovu kojih će regulisati ispuštanje otpadnih voda u reku, a za pravna lica krajnji rok za implementaciju ovih akcionih planova je 2025. godina.

Svesni smo da je reč o kompleksnim, teškim i dugotrajnim procesima, a za građane Bajše, Bačke Topole, Malog Iđoša i Srbobrana je važan svaki dan i svaka nedelja, svaki mesec, a ne svaka godina. Ozdravljenje životne sredine ne sme da čeka i zbog toga se ponovo obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine, sa pitanjem - da li postoji način za ubrzavanje rešavanja problema da svi zajedno Ministarstvo, lokalna samouprava, privredni subjekti se uključimo u rešavanje ovog problema?

Da li postoje sredstva i fondovi preko kojih bi Ministarstvo moglo da podrži projekte opštine Bačka Topola, koja bi omogućila rešavanje ovog problema?

Dugotrajno rešenje podrazumeva da pored centralnog prečistača, svaka kompanija izgradi vlastiti, sopstveni primarni i sekundarni prečistač. Međutim, nužna pretpostavka za realizaciju ove ideje je zainteresovanost i uključenost svih aktera.

Šta je urađeno do sada, kakva je zainteresovanosti na lokalnom nivou? Ono što govori u prilog zainteresovanosti svih ključnih aktera, jesu aktivnosti AP Vojvodine i opštine Bačka Topola, i kompanije čije poslovanje ugrožava životnu sredinu u slivu reke Krivaje. Projekat centralnog gradskog prečistača finansiraju AP Vojvodina i lokalna samouprava Bačka Topola, a očekuje se da će gradski prečistač, sa probnim radom početi još u toku ove godine.

Autonomna pokrajina Vojvodina i lokalna samouprava Bačka Topola su inače u ovaj projekat uložile više od 600 miliona dinara, međutim neophodna je dodatna podrška Ministarstva zaštite životne sredine kako bi se pomoglo kompanijama u izgradnji primarnih i sekundarnih prečistača. Izgradnja primarnih prečistača je uslov da se ove firme priključe na glavni gradski prečistač.

Lokalna samouprava sarađuje sa predstavnicima kompanija, posebno sa predstavnicima firmi „Žibel“ i „Perutnina Ptuj - Topiko“. Zahvaljujući gospodinu Staniću, direktoru „Žibela“ izgrađen je primarni prečistač za tehničke otpadne vode i napravljen projekat za sekundarno filitriranje otpadnih voda. Firma „Žibel“ planira i dodatna sredstva kako bi se smanjila jačina neprijatnog mirisa. Inače, firma „Žibel“ u zadnje vreme u ove projekte je uložila oko 140 miliona dinara sopstvenih sredstava. „Perutnina Ptuj - Topiko“ takođe je izdvojila značajna sredstva za izgradnju svog primarnog prečistača.

Dakle, na lokalnom nivou postoji spremnost da se zajednički radi, ali je nužna dodatna pomoć i zato se i obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine sa pitanje da li postoje fondovi kroz koje bi se olakšala izgradnja privatnih i sekundarnih prečistača. Za sad primarni prečistač nema industrija mesa „Topola“, nadamo se da će i ta firma započeti sa projektom izgradnje tog prečistača.

Poslanička grupa SVM je stava da samo zajedničkim radom možemo napraviti boljitak i sa strane lokalnih samouprave, privatnih subjekata i AP Vojvodine je urađen deo posla, ali nam je potreba pomoć ministarstva i zbog toga u ime građana tri opštine Bačka Topola, Mali Iđoš i Srbobran postavlja pitanje – da li postoji način da Ministarstvo zaštite životne sredine podrži projekte koji će za rezultat imati rešenje problema zagađenja rečice Krivaje? Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uveren sam da delimo mišljenje da je Predlog zakona o klimatskim promenama važan. Za SVM jedan od važnijih zakonskih predloga, ne samo zato što reguliše mehanizme smanjene emisije gasova sa efektom staklene bašte i ne samo zato što se tiče kvaliteta života naše generacije, već je to zakon kojim ostavljamo budućim generacijama zdravu životnu sredinu, čist vazduh, zdravo zemljište i čiste vodotokove.

To je zakon koji će uticati na zdravlje stanovništva, na duži životni vek naših građana i zaštiti buduće generacije od negativnih posledica klimatskih promena. Predlog zakona o klimatskim promenama je pitanje odgovornosti naše generacije prema generaciji naše dece i zato će poslanička grupa SVM podržati ovaj zakonski predlog.

Predlog zakona o klimatskim promenama je krovni zakon koji postavlja pravni okvir za uspostavljanje sistema monitoringa, izveštavanja i verifikacije podataka. Za donošenje planskih dokumenata u oblasti klimatskih promena, kao i adekvatnih mera i politika kojim bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, što je jedan od pet strateških ciljeva EU i osnovna zelene i cirkularne ekonomije.

Budući da je ključni mehanizam za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte sistem trgovine emisionim jedinicama, potrebno je unaprediti pouzdanost i pristupačnost podataka o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i pojačati komunikaciju i učešće javnosti u kreiranju održive klimatske politike.

Zašto tu važni precizni podaci? Navešću primer. Zato što je u drugom izveštaju Republike Srbije prema okvirnoj Konvenciji UN u promeni klime iz 2017. godine prikazan inventar gasova sa efektom staklene bašte, uz navođenje da se radi samo o procenama zbog nedostatka podataka.

Uvažene kolege, donošenje ovog zakona je obaveza koju smo preuzeli ne samo u procesu evropskih integracija kroz pregovaračko Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene i kao članica Energetske zajednice, već je to i međunarodna obaveza koju smo preuzeli pristupanjem okvirnoj Konvenciji UN o klimatskim promenama i Pariskom sporazumu iz 2015. godine.

Koliki značaj EU pridaje ovoj oblasti vidimo i da je u novoj metodologiji pregovora formiran poseban klaster, Četvrti, pod imenom „Zelena agenda i infrastruktura“. Budući da je proces pripreme ovog zakona trajao nekoliko godina, izveštaj Evropske komisije od 6. oktobra 2020. godine je ponovio preporuku o nužnosti donošenja sveobuhvatne strategije za klimatske promene i Zakona o klimatskim promenama koji bi bili usklađeni sa okvirima EU za klimatsku i energetsku politiku do 2030. godine.

Podaci govore da Srbija na globalnom nivou doprinosi emisijama gasova sa efektom staklene bašte sa 0,18%. Međutim i pored činjenice da se beleži porast emisija u određenim sektorima npr. energetike i poljoprivrede, Vlada do utvrđivanja ovog Predloga zakona nije imala zakonski osnov da po sektorima propiše obavezu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Predlogom zakona postavljen je cilj da Srbija do 2030. godine smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte najmanje za skoro 10% u odnosu na nivo emisija iz 1990. godine. Donošenjem zakona u okviru revizije nacionalno utvrđenih doprinosa, Srbija će raditi na prilagođavanju ključnih privrednih sektora, očekivanim promenama klime, prvenstveno u poljoprivredi, upravljanju vodama, šumama, ali i prirodnim resursima i zaštiti zdravlja stanovništva, u oblastima u kojima su najvidljiviji štetni uticaji promene klime.

Uvažene kolege narodni poslanici, ukazujem na oblast poljoprivrede, upravljanja vodama i šumama, jer na osnovu istraživanja koja su sprovedena u Vojvodini u 2040. godini može se očekivati porast srednje godišnje temperature od 1 do 1,5 celzijusa u odnosu na referentni period od 1985. do 2005. godine.

Prelazak na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika je izazvan proces jer su potrebna velika ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, održivo upravljanje šumama. Procene će da će Srbija za usklađivanje zaštite životne sredine sa standardima EU biti potrebno od 12 do 15 milijardi evra. To su veliki iznosi. Podsećam da je ukupna suma materijalne štete nastale kao posledica ekstremnih klimatskim i vremenskih uslova u Srbiji u periodu od 2000. do 2015. godine iznosila više od 5 milijardi evra.

U Izveštaju Svetske zdravstvene organizacije o uticaju zagađenja vazduha na zdravlje stanovnika Srbije, procenjeno je da su zbog aerozagađenja u 2016. godini umrle 6.592 osobe i da zdravstveni troškovi povezani sa zagađenjem vazduha iznose oko 33% našeg BDP.

Postavlja nje pitanje na koji način, konkretno, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte utiče na klimatske promene i zagađenje zemljišta, vode i vazduha. Zašto je važno da se ograniče emisije ovih gasova u termoelektranama, cementarama, livnicama, toplanama, fabrikama keramike, proizvodnje papira, šećeranama, rafinerijama, staklarama i naravno u vazduhoplovnim aktivnostima i proizvodnji putničkih automobila?

Zato što, ukoliko nivo emisije ugljendioksida, metana ili azotsuboksida iz termoelektrana, toplana, livnica, fabrika šećera, rafinerija, proizvodnje keramike ili pivara ostane na današnjem nivou, u periodu do 2030. godine se može očekivati pad prinosa kukuruza do 6%.

Drugi izveštaj Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime iz 2017. godine, razmatra i scenario o promenama prinosa soje, koji variraju od 37 do 47% manje za periodu od 2001. do 2030. godine. Navodim kukuruz i soju u svetlu prošlonedeljnog usvajanja Zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama.

Uvažene dame i gospodo, dugoročno efekti ekstremnih vremenskih prilika mogu smanjiti plodnost zemljišta i narušiti značajno njegove funkcije. Procenjeno je da erozija utiče na približno na 80% ukupnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. U Vojvodini gde je 75% površine pokriveno sa dva tipa zemljišta, černozemom i riskom crnicom suočavamo se sa dva problema. Jedan je erozija, a drugi je opadanje organske materije, humusa. Svakako da je uvođenje sistema polje zaštitnih pojaseva posebno u oblastima sa košavom je jedna od ključnih mera.

Savez vojvođanskih Mađara neprekidno podseća na problem zagađenja rečice Krivaje. Bez vetrobranskih pojaseva vetar nosi prašinu sa njiva koja sadrži azot i fosfor i to se taloži u reci. Zato smo u koalicionom sporazumu sa SNS ukazali da je važno da se oko Krivaje oslobodi pojas od osam metara i na tom prostoru napravi amfiteatar od drveća, a cilju zaustavljanja raznošenja štetnih supstanci sa njiva.

Dodatno je važno da kontrolišemo direktne zagađivaće rečice Krivaje. Najviše ih je u Bačkoj Topoli. U vezi toga postavio sam i poslaničko pitanje vama Ministarstvu zaštite životne sredine, međutim u odgovoru se navodi da na neka preduzeća koja su najveći zagađivači imaju još vremena da izgrade svoje prečistače.

Na žalost građanima koji trpe neprijatan miris i za reku koja je u potpunosti uništena ovaj odgovor ne znači ništa. Pozivam vas poštovana ministarko da posetite našu opštinu, opštinu Bačku Topolu i mozite nama u rešavanju ovog velikog problema.

Da bi se vojvođansko zemljište izlečilo potrebno je da se pošumi do 16% teritorije. Danas je pošumljeno oko 6%, s tim da je npr. pošumljenost u nekim lokalnim samoupravama, npr. u Srbobranu i u Temerinu ispod jednog promila. Stručnjaci kažu da sa vojvođanskog tla godišnje nestane sloj od 2,5 cm ili tona crnice po ha. Prirodni procesi obnavljaju zemljište, ali mnogo sporije. Potrebno je 20 godina da se obnovi ono što vetar odnese za godinu. Takvim tempom 40% sada plodnog vojvođanskog zemljišta će za tri decenije biti pretvoreno u slatinu.

Pred nama su, možemo slobodno reći revolucionarne promene načina života jer je u poslednjih 100 godina srednja godišnja temperatura povećana za 1 stepen, onoliko koliko se tokom istorije zemlje povećavala za period od dve hiljade i petsto godina.

Dakle, pred nama su i promene načina na koji obrađujemo zemljište i proizvodimo hranu, jer je proizvodnja hrane treći najveći izvor gasova sa efektom staklene bašte i ukupnim emisijama učestvuje sa 19%.

Uvažene kolege narodni poslanici, strategija EU za prilagođavanje klimatskim promenama iz 2013. godine između ostalog ukazuje na važnost koordinisanih aktivnosti na nacionalnom i lokalnom nivou.

Za poslaničku grupu SVM predlog zakona je važan i zbog toga što stavlja naglasak na komunikaciju i saradnju između centralnog i lokalnog nivoa vlasti, jer naš je stav da nedostatak horizontalne i vertikalne komunikacije dugoročno vodi ka slabljenju administrativnih kapaciteta lokalne samouprave i centralizacije energetske i klimatske politike.

Poslanička grupa SVM posebno ističe važnost uključivanja organa lokalne samouprave, na primer Subotica, Bačka Topola, Kanjiža, Senta, Kula, Vrbas, Bečej u sistem izveštavanja i monitoringa. Kada je reč o postrojenjima na teritoriji AP Vojvodine, izradu analiza koje procenjuju efekte smanjenja emisija u konkretnoj lokalnoj zajednici, analiza pojava poplava, ekstremnih temperatura, suše, analiza posledica, kao i pripremu predloga mera prilagođavanja.

Predlog zakona naglašava ono za šta se SVM zalaže decenijama, da je za rešavanje problema klimatskih promena neophodno i formiranje poljoprivrednih, istraživačkih i savetodavnih službi i jačanje njihovih kapaciteta. Na značaj savetodavnih službi ukazuje i uredba o utvrđivanju srednjoročnog programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za period od 2021. do 2025. godine, koji je Vlada upravo donela 4. marta ove godine, a koja naglašava da se rad savetodavnih službi postiže između ostalog i podrška smanjenju uticaja klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju, kao jedan od specifičnih ciljeva srednjoročnog razvoja.

Takođe, smanjenje uticaja klimatskim promenama će doprineti digitalizaciji sistema monitoringa i ranog upozoravanja za potrebe poljoprivrede. Jednostavno rečeno, nema zelene transformacije bez digitalizacije.

Navodim kao primer, u okviru projekta koji podržava nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, više od 18 hiljada poljoprivrednika iz Sombora, Vrbasa, Inđije, Bačke Topole i Subotice može da prati preko meteo stanica najave nepogoda, mraza, kiše, visokih temperatura, jačanju vetra, pojavu bolesti i insekata.

Nema sumnje da je ovaj projekat važan, ali će svoj puni smisao dobiti tek kada se završe radovi na projektu automatizacije protivgradnog sistema za radarske centre Bajša i Samoš.

Šta nam je činiti? Želim još jednom da potvrdim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Međutim, svesni smo da nije dovoljno samo podržati zakon i da bismo sprečili klimatske promene potrebno je zauzeti proaktivan stav i istovremeno praviti zelene i intersektorske mreže, povezivati zelene površine i praviti ekološke mreže, ali i raditi na intersektorskoj saradnji u oblasti zaštite prirode, šumarstva, vodoprivrede, poljoprivrede, prostornog planiranja.

Jedno što garantuje uspeh, uz svo poštovanje i za proaktivan stav i intersektorsko povezivanje, to je jačanje horizontalne i vertikalne komunikacije od republičkog prekog pokrajinskog do nivoa svih jedinica lokalne samouprave. Jedino što garantuje uspeh je decentralizacija klimatske politike. Hvala na pažnji.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na početku izlaganja potvrdim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati predloge zakona i odluka koje se nalaze na dnevnom redu.

Budući da je za SVM tema poljoprivrede od posebnog značaja, da zauzima posebno mesto i u našem koalicionom sporazumu između SVM i SNS, dozvolićete mi da se u svom izlaganju posebno osvrnem na prvu tačku današnjeg dnevnog reda, na Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama.

Zašto je za Srbiju važno pristupanju Konvenciji o trgovini žitaricama? Zato što pristupanjem Konvenciji Srbija postaje članica Međunarodnog žitarskog saveta, međuvladine organizacije koja je osnovana sa ciljem da unapređuje međunarodnu saradnju u trgovini žitaricama, doprinosi stabilnosti tržišta žitarica i bavi se pitanjima svetske bezbednosti u hrani.

Pristupanjem ovoj Konvenciji, naši poljoprivrednici dobijaju šansu da izađu na međunarodno tržište, jer Konvencija obezbeđuje najslobodniju moguću trgovinu, kao i uklanjanje prepreka u trgovini i nepoštenih diskriminatorskih praksi, u interesu svih članica a naročito članica koje su zemlje u razvoju, postajemo član međunarodnog kluba značajnih proizvođača žitarica, kluba koji čini četvrtina sveta, jer 56 država su članice i dobijamo pristup informacijama, analizama, izveštajima, statistikama i konsultacijama. U jednoj rečenici, dobijamo mogućnost da kreiramo naše politike i strategije razvoja poljoprivrede u skladu sa globalnim trendovima, očekivanim kretanjima i promenama, posebno u sektoru žitarica.

Činjenica je da razvoj poljoprivrede zavisi od primene naučnih dostignuća, iskustva i produktivnosti poljoprivrednika, agrarne politike, obima i kvaliteta ulaganja u samom sektoru, ali zavisi i od trendova koji se dešavaju u okruženju, u EU i u svetu.

Nameće se prosto pitanje – zašto je ova konvencija važna za svakog poljoprivrednika u Srbiji? Odgovor je jednostavan – zato što obuhvata četiri useva, pšenicu, kukuruz, pirinač i soju, a Srbija koja je tokom sezone 2019. i 2020. proizvela 7,5 miliona tona kukuruza i 2,5 miliona tona pšenice je od strane Međunarodnog žitarskog saveta ocenjena kao osmi najveći svetski izvoznik, uz prosečan godišnji izvoz od 2,5 miliona tona tzv. žutog zlata.

Kukuruz je najznačajniji izvozni agrarni proizvod u Vojvodini, sa učešćem od 25% u vrednosti izvoza. Prošle godine je bila inače 413 miliona evra. Učešće AP Vojvodine u izvozu kukuruza u Republici Srbiji je 76%. U 2020. godini Srbija je povećala i proizvodnju soje za 15%. Jedina smo zemlja u Evropi koja je samodovoljna u proizvodnji soje.

U 2020. godini u Vojvodini je pšenica zasejana na 330 hiljada hektara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Sa stanjem na dan 5. septembra 2020. godine ostvarena proizvodnje pšenice je bila 17% više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u 2019. godini. U odnosu na desetogodišnji prosek od 2010. do 2019. godine, proizvodnja pšenice je veća za 18%, kukuruza za 29% a soje za 60%.

Srbija ima vrednost godišnje poljoprivredne proizvodnje oko 2,7 milijardi evra, a učešće poljoprivrede u BDP je 6%. Ako uporedimo to sa okruženjem, u Rumuniji učešće poljoprivrede u BDP je 4,3%, a u Mađarskoj je 3,6%.

Uvažene dame i gospodo, jasno je da podaci govore da potencijale imamo. Pitanje je kako te potencijale prevesti u konkurentnost? Jer, pšenica se u Srbiji gaji na oko 400 hiljada hektara, a imamo potencijal i na 550 hiljada hektara. Na primer, kako povećati kvalitet pšenice koja se izvozi u Egipat, obzirom da je jedan od naših najvećih kupaca? Mi sada takva izvozna tržišta možemo raditi samo preko velikih multinacionalnih kompanija, dok se ne organizujemo tako da možemo obezbediti velike isporuke. Odmah se uočava problem skladišnog prostora. Sada imamo kapacitete za čuvanje oko 12,5 miliona tona, ali je pitanje koliko je i postojeći skladišni prostor uslovan.

Dobra je vest da je prethodnom mandatu inicirano formiranje Nacionalnog tima za preporod sela, upravo sa ciljem izrade politike i strategije daljeg razvoja sela i poljoprivrede. Inače, jedan od članova Nacionalnog tima za preporod sela je i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara i predsednik Skupštine AP Vojvodine, gospodin Ištvan Pastor.

Primer strateškog razmišljanja je i činjenica da je početkom jula prošle godine Nacionalni tim za preporod sela posebnu pažnju posvetio upravo temi skladištenja žitarica, isplativosti ulaganja u izgradnju silosa. Jer, silosi pri poljoprivrednim gazdinstvima ili zadrugama omogućuju da se nakon žetve rod žita adekvatno uskladišti, delimično doradi, standardizuje i plasira na tržište kao roba utvrđenog kvaliteta u trenutku kada trend cena na regionalnom i svetskom tržištu dostigne optimum za prodavca.

Jasno je da sami moramo kreirati podsticajno okruženje za naše poljoprivrednike koji se bave proizvodnjom žitarica i ubrzati je koliko je moguće rešavanje osnovnih problema. Ako prebrojimo, o poljoprivredi brine više od 30 državnih institucija. Znači, kapacitet za rešavanje problema postoji. Ostaje samo pitanje načina, kako pristupiti rešavanju teških, ponekad i višedecenijskih problema.

Da bi Srbija mogla da poveća proizvodnju žitarica za 20%, što se ocenjuje kao realno, potrebno je između ostalog da podržimo naše poljoprivrednike kroz drugačiju politiku subvencija, da promenimo poresku politiku, politiku finansijske podrške porodici sa decom, socijalnog i penzionog osiguranja, pristup IPARD fondovima, da ojačamo gazdinstva i zadrugarstvo.

Kao i početkom svake godine, i ovih dana je opet aktuelna tema subvencija, pa tako Uredba o raspodeli o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2021. godinu predviđa za ovu godinu subvencije po hektaru u iznosu od 4.000 dinara, a ukinuta je subvencija za kupovinu goriva u iznosu od 1.200 dinara.

Stav o subvencijama za poljoprivrednike SVM ne menja godinama. Podsećamo da smo još 2015. godine, tokom donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, ukazivali da su visoke subvencije uslov očuvanja konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača i sprečavanje njihovog dovođenja u neravnopravan položaj na tržištu, budući da su podsticaji kojim se pomažu poljoprivredni proizvođači u regionu u EU znatno veći.

Svesni smo da je nemoguće zadovoljiti i ratara i stočara i voćara, ali računica kaže da se ovog puta rešenje donelo na štetu podrške po osnovu obradivog zemljišta.

Svesni smo da smo u drugoj godini pandemije, ali, ako danas govorimo o konkurentnosti naših poljoprivrednika na svetskom tržištu, postavlja se pitanje kako naši poljoprivrednici mogu biti konkurentni ako su kod nas subvencije 35 evra po hektaru, a u okruženju više stotine evra, čak u nekim zemljama deset ili dvadeset puta više nego kod nas.

Porezi na poljoprivredno zemljište rastu. Poljoprivrednici su dužni za doprinose za penzijsko osiguranje. Odvodnjavanje je poskupelo, na pragu je prolećna setva, setveni repromaterijali i gorivo poskupljuju. Postoji problem neisplaćenih subvencija iz prethodnih godina za naše stočare. Sve su to važni problemi bez čijeg rešavanja ne možemo govoriti o konkurentnoj proizvodnji i plasmanu žitarica.

Ne možemo prećutati problem o kojem SVM govori godinama, a nadam se da smo na putu njegovog rešavanja. Konkretno to je pitanje plaćanja doprinosa malih poljoprivrednih proizvođača za penzijsko osiguranje srazmerno veličini zemljišta koje obrađuju i prihodima koje ostvaruju od poljoprivrede kao i otpis kamata i reprogram glavnog duga kako bi svaki poljoprivredi proizvođač mogao da odluči da li će biti deo tog penzijskog sistema ili ne.

Prilikom rasprave o rebalansu budžeta prošle godine u novembru, ministar finansija gospodin Siniša Mali je obećao da ćemo raditi na rešavanju ovog problema. Inače, gospodin ministar Branislav Nedimović je više puta izjavio da se radi na rešavanju ovog problema. Znam lično, gospodine Kataniću, da vi kao pomoćnik ministra isto se zalažete da se reši ovaj problem. Samo želim da podsetim svakog od nas da prosečna poljoprivredna penzija u Srbiji iznosi oko 11.000 dinara na mesečnom nivou i da dugovi za doprinos naših poljoprivrednika iznose oko dve milijardi evra.

Imajući u vidu činjenicu da se poljoprivredom bavi svega 3% mlađih od 35 godina, poslanička grupa SVM ponavlja poziv članovima Vlade Republike Srbije, koja je izrekla prošle nedelje naša koleginica, potpredsednica Narodne skupštine, gospođa Elvira Kovač, da u što kraćem roku u toku ovog meseca pripremi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u skladu sa odlukama Ustavnog suda Republike Srbije.

Izmenama i dopunama zakona, žene poljoprivrednice bi pod istim uslovima ostvarivale pravo na naknade za porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, kao i ostale porodilje osigurane po drugim osnovama.

Takođe, potrebno je da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u što kraćem roku pripremi izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim bi se na osnovu realnih parametara definisao pojam osiguranika, poljoprivrednika.

Uvažene dame i gospodo, ukazao sam samo na deo, čini mi se, najurgentnijih problema sa kojima se suočavaju naši poljoprivrednici, a poljoprivreda, uprkos svemu i dalje ostaje jedna od najvitalnijih privrednih delatnosti.

Uprkos pandemiji, u Vojvodini je u 2020. godini ukupna vrednost agrarne spoljnotrgovinske robne razmene vredela oko 2,3 milijarde evra i bila veća za skoro 15% u odnosu na 2019. godinu.

Izvoz agrarnih proizvoda čini više od četvrtinu ukupnog vojvođanskog izvoza. To je dobra vest za Vojvodinu, gde oko 500.000 ljudi živi od poljoprivrede, gde svaki peti zaposleni radi u nekom delu prehrambenog lanca od proizvodnje preko distribucije i prodaje.

Ono što još ne treba zaboraviti, bilo bi nemoguće izaći iz ekonomskih problema koje je donela pandemija da nije bilo pomoći Vlade Republike Srbije. Do sada je Vlada sprovela dva, a uskoro kreće i treći paket pomoći, sveukupno, podrška države vredna je približno osam milijardi evra.

I ovu priliku želim da iskoristim da apelujem na Vladu, na Ministarstvo, na sve institucije, da svako u svom domenu oporavi položaj poljoprivrednika i da pripremimo našu poljoprivredu za izlazak na globalno tržište.

Oduvek se govori da možemo biti žitnica Evrope. Možemo biti, ali je neophodno da naša Vlada napravi dobre potporne stubove za svako poljoprivredno gazdinstvo, za svaku ženu poljoprivrednicu, za svaki mladi bračni par koji počne da živi i radi na selu.

Glasanjem za Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama činimo važan korak u tom smeru.

Hvala na pažnji.