Dobro, dosta ste liberalni danas. Hvala.
Dakle Council of Europe, Okvirna konvencija, član 32. kaže – Manjinska prava se ostvaruje kao individualna, kao i u zajednici sa drugima. Izuzetno je značajno za nas, pripadnike manjina, da manjinska prava imaju individualnu, socijalnu i kolektivnu dimenziju.
Malo pre je uvaženi govornik citirao Ustav, član 75. On je pročitao stav 1. pa da ne ponavljam. Stav 2. kaže – Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina neposredno ili preko svojih predstavnika učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za kulturu, obrazovanje, obaveštavanje, službenu upotrebu jezika i pisama u skladu sa zakonom.
Moramo da kažemo da naš važeći Ustav ima nekoliko vrlo dobrih članova koji se tiču upravo nacionalnih manjina i pozitivne diskriminacije ka nacionalnim manjinama, ali mi imamo i poseban Zakon koji je i malopre isto kritikovan, neverovatno, o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i član 1a tog zakona kaže: „Nacionalni savet je organizacija kojom se zakonom poveravaju određena javna ovlašćenja da učestvuje u odlučivanju ili da samostalno odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja službene upotrebe jezika i pisma i u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima“, tako da znamo da naš Ustav i Zakon ima kolektivna prava. Niste se razumeli.
Želela sam da spomenem vrlo kratko još nekoliko stvari, pošto je uvažena predsednica Vlade spomenula i Olivera Varheja, koji je komesar za susedsku politiku i proširenje i koji je zaista veliki prijatelj Srbije i zaista se trudi da mi osetimo i da građani Republike Srbije, koliko god je to moguće, osete konkretne prednosti ovog procesa. O tome ću najverovatnije sutra pričati malo detaljnije.
Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Mađarske, takođe veliki prijatelj, jedan od retkih, kao i svaki put ovde će se uvaženi ministar za evropske integracije Jadranka složiti, kada bi svi kao Peter rekli, ako mogu da parafraziram, da ako je Srbija tehnički spremna za otvaranje pet pregovaračkih poglavlja, onda treba da im otvorimo pet pregovaračkih poglavlja. Pozitivne su poruke koje čujem od njega.
Spomenuli bih i predsednika SVM-a Ištvana Pastora, koji svaki put kaže da je, nažalost, trenutna slika, ako govorimo o broju otvorenih pregovaračkih poglavlja, jedva polovina. Znači, to je 18 od 35 i to uopšte ne oslikava realnu situaciju koliko je Srbija zapravo pripremljena i spremna. On je nekoliko puta ponovio, i svi mi to znamo, bile su druge političke prilike i neke političke odluke, da su, na primer, Rumunija i Bugarska bile daleko ispod naše pripremljenosti danas, u momentu kada su već pristupile.
Pokušaću da reagujem na nekoliko prethodnih govornika. Uvaženi kolega Đorđe Milićević je spomenuo procenat podrške građana priključenju EU. Vrlo su slična ta istraživanja i ministar je pričao o tome, ali moramo da razjasnimo, zaista je najveća podrška građana za EU bila davno, pre 11 godina, krajem 2009. godine, kada je iznosila 74%, ali upravo zbog toga što su tada videli konkretnu novost. Naime, u decembru 2009. godine počela je primena Šengenskog sporazuma. Građani Srbije su konačno mogli da putuju bez viza. Danas različita istraživanja pokazuju podršku oko 50%, plus-minus par procenata.
Ako mogu da spomenem možda jedno od najsvežijih. Zapadni Balkan u vreme pandemije, istraživanje koje je za Evropski fonda za Balkan sprovela Agencija „Ipsos stratedžik marketing“ negde na jesen ove godine, znači, pre nekoliko meseci, na reprezentativnom uzorku od hiljadu građana kaže vrlo pozitivno da članstvo podržava 64% građana, a članstvo u EU ne podržava 27% građana, dok je 8,6% reklo da ne zna.
Ono što je takođe zanimljivo, građani su u potpunosti zbunjeni. Na pitanje – da li će Srbija ući u EU za pet godina, njih 21,8% odgovara da veruje da će Srbija ući u EU za pet godina, za deset godina 28,4%, a 10% smatra da će do članstva doći u narednih 20 godina. Najviše anketiranih, čak 32%, što je za svaku bojazan, je kazalo da Srbija nikada neće postati članica EU, a određeni procenat njih ne zna ili ne želi da odgovori.
I dalje smatram da je posao svih nas da ne procenjujemo kada će doći ti datumi. Mene su mnogi pitali da li će to biti 2025. godina, već da radimo na ispunjavanju tih preporuka da bi proces napredovao.
Da kratko odgovorim. Ministar je spomenuo Konferenciju o budućnosti Evrope. Da, nadamo se i mi smo naglasili na poslednjem sastanku Odbora za evropske poslove, gde je prisustvovala i Ursula fon der Lajen i zapaženo je naše izlaganje gde smo naglasili da je bitno da i Srbija, odnosno naš parlament učestvuje na toj konferenciji.
Pošto me požuruju, čini mi se da mi je predsednik dao znak, onda ću pričati konkretno o zaključcima, jer formalno, samo moram da naglasim, mi smo predložili, ja i 14 kolega šest zaključaka. Primili smo tri amandmana na ove zaključke. Žao mi je što oni koji kritikuju nisu ni podneli nikakve amandmane. Kao ovlašćeni predlagač, moram da naglasim, svakako prihvatam ove amandmane koji samo poboljšavaju i jačaju ovaj tekst. Zahvaljujem se.