ANA KARADŽIĆ

Pokret socijalista

Rođena je 1988. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana inženjerka. Bila je članica Veća opštine Voždovac zadužena za ekologiju.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica. Izabrana je sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Osnovne informacije

Statistika

  • 49
  • 1
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 7 meseci i 22 dana i 8 sati

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 12 dana i 8 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani gospodine Pašaliću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici. Pred nama se nalazi veoma važan Izveštaj.

Značajan je za sve nas i koji sedimo ovde i sve one koji su u izvršnoj vlasti, jer pokazuje na neki način kakvo je to zadovoljstvo građana radom organa uprave uopšte.

Ne bih se previše vraćala na prošlost, niti bi se bavila ranijim zaštitnicima građana i njihovim Izveštajima, ali imam potrebu da kažem i zadovoljstvo pre svega da ova funkcija više nije politizovana i da sada zaista se radi na pravi način. Jel, koliko shvatam vi ne pretendujete ni na jednu političku funkciju, niti se bavite politikom sa mesta zaštitnika građana jer, bi to bila suspenzija i Ustava i Zakona o zaštitniku građana.

Mi smo i ranije o tome razgovarali na taj problem ukazivali kao PS. Iz tog razloga mogu slobodno da kažem da vaš Izveštaj smatramo relevantnim i stručnim i sveobuhvatnim. Detaljno sam ga pročitala.

Svaki pojedinačni problem kojim ste se bavili vi ste detaljno opisali i važno je što su prikazani svi nedostaci i preporuke koje smatrate da postoje na osnovu onoga što ste videli na terenu i na osnovu pritužba građana. S tim u vezi, želim da kažem da smo svi mi ovde zajedno da debatujemo, razgovaramo i da vidimo na koji način i preko kojih izmena i dopuna zakona možemo da utičemo na poboljšanje položaja svih građana Srbije.

Pre svega bih izdvojila kao krunu vašeg rada u ovom Izveštaju, kampanju „Otvorena vrata“ koju sprovodite u Beogradu, kao i dane Obdusmana, u unutrašnjosti Srbije, jer na taj način se približavamo građanima, što jeste cilj, pogotovo vi kao nezavisni organ kome oni mogu da se obrate, ali i svi mi ovde koji smo svakodnevno na terenu i razgovaramo sa njima o svim problemima koje imaju.

Takođe bih pohvalila vaše unutrašnje uređenje službe. Koliko sam shvatila, pročitala u vašim Izveštajima, imate odeljenje za hitno postupanje, koje je jako važno, jer je važno da se što pre i na vreme, blagovremeno reaguje na sve pritužbe građana i to je za svaku pohvalu.

Ne treba da se poredimo ni sa drugim zemljama u regionu, balkanu, ali sigurno ima dobre prakse kada govorimo o obdusmanima koji sprovode praksu na svojim dužnostima i u Evropi i u regionu.

Dobro je što ste napravili ove bilateralne sporazume i sa Bugarskom i Turskom, sa Slovačkom i Rusijom, jer na taj način možemo unaprediti i naš rad u Srbiji. Naša država je, smatram, svakako parametar za visok nivo poštovanja ljudskih prava, jer smo dokazali, ne samo sa zemljama u regionu, već i u Evropi kakav smo odnos imali prema migrantima, kada je bila velika kriza i kako smo se ljudski ponašali prema njima, bez obzira na neka ograničenja u, pre svega, finansijskim resursima, koje smo sigurno posedovali.

Ono što me više od svega toga brine jeste podatak koji sam pročitala, to je da četvrtina od ukupnog broja primljenih pritužbi u odnosu na prava deteta, odnose se isključivo nad nasiljem nad decom i to je zaista alarmantan podatak i zaista je potrebno da sve institucije što intenzivnije rade na rešavanju ovog problema.

Takođe je važan vaš Izveštaj vezan za zastupljenosti žena na mestima odlučivanja, jer smatram da tu imamo jedan veliki pomak, s obzirom da danas na rukovodećim funkcijama, kako u državnoj upravi, tako u Vladi, tako na mestima predsednika opština se nalaze žene.

Mi u Skupštini imamo žensku parlamentarnu mrežu koja podržava i daje predloge ove vrste za razvoj uopšte žena, kako bi se bolje snalazile i radile na tim rukovodećim pozicijama, kao i rodno pravno budžetiranje koje je takođe značajno. To kada govorimo o ravnopravnosti polova na rukovodećim pozicijama.

Takođe, važan delokrug vašeg rada jeste i položaj osoba sa invaliditetom. Nadam se da, bez obzira što ovde imate neku ocenu da to još uvek nije na zadovoljavajućem nivou, radi se dosta na tome, tako da se nadam da iz godine u godinu možete da primetite da je trend porasta kvaliteta života osoba sa invaliditetom u Srbiji i kao pristupačnost ste naveli kao glavni osnov, glavni preduslov za ravnopravno učešće, što svakako jeste.

Mi smo konkretno, dok sam bila u gradskoj opštini Voždovac, svi smo se kao veće bavili dosta problemom pristupačnosti, jer je postojalo dosta zgrada i institucija koje nisu imale tehničke uslove za pravljenje rampi, ali smo kao veće gradske opštine Voždovac, radili na tome da pribavimo neka druga pomagala kao što su guseničari, itd. tako da bismo svakoj osobi koja ima teškoće u kretanju, omogućili pristupačnost tim objektima, pa verujem da i druge lokalne samouprave to isto rade, da je zaista podignuta svest o tome poslednjih godina što je svakako put kojim treba da nastavimo.

Druga tema jeste niska stopa zaposlenosti osoba sa invaliditetom, kao i teži položaj osoba sa autizmom. To je ono što zaista i jeste problem, što se nadam da će se u narednom periodu poboljšati.

Pomenuli ste stanje u oblasti socijalne zaštite, pogotovo kada govorimo o lokalnim samoupravama, manjak zaposlenih u centrima za socijalni rad.

Ja bih istakla jednu činjenicu koju smo više puta ponavljali i verujem da već svi znaju tu rečenicu, ali ja moram da je ponovim, da u periodu reformi i periodu štednje, ni jedan dinar socijalnih davanja nije umanjen, tako da to opet govori o tome u kakvom položaju, odnosno kakav je osećaj prema osobama koje su socijalno ugrožene, svest građana, svest Vlade prema njima i uopšte da na neki način zaista se ophode ljudski i trude da što više omoguće koliko smo u mogućnosti.

Takođe, briga o najstarijima, Ministarstvo za rad, boračka i socijalnim pitanjima vodi računa o tome kroz rigorozne kontrole staračkih domova već godinama unazad, grad Beograd kroz razne vrste programa, pomoć u kući, pa smatram da kada govorimo o tom delokrugu, da je i to poboljšano u odnosu na prethodne godine.

Što se tiče mladih, kažete da se suočavaju sa nezaposlenošću, ekonomskim problemima i na tome se radi. Treba uskladiti obrazovanje sa tržištem rada, zato smo pokrenuli to dualno obrazovanje. Želim da istaknem činjenicu da je nezaposlenost znatno manja nego što je bila u prethodnom periodu, te se nadam da i ovaj problem koji postoji u svim zemljama, ne samo kod nas, nezaposlenost mladih i odliv mladih u inostranstvo, da će iz godine u godinu sve više da se smanjuje.

Pokrenuli ste projekat „Pristupačnost za sve“, kako biste podigli svest pristupačnosti građanima. To jeste dobar korak i konkretan cilj tog projekta jeste unapređenje lokalnih politika, kada govorimo o pristupačnosti građana, po gotovo kada govorimo o socijalnoj inkluziji osoba sa invaliditetom, starijih i svih ranjivih grupa.

Smatram da je vaš Izveštaj zaista sveobuhvatan, pogledala sam sve tabele koje ste naveli i imate koncizne brojeve i procente i koliko vam je stiglo pritužbi i koji predmeti su završeni u određenom roku, ali ono što je važno jeste da postoji visok nivo postupanja po vašim preporukama, a to znači da svi zajedno radimo timski i da je zaista velika mogućnost i sigurna sam da ćemo u narednom periodu, da će svi ovi nedostaci, da će se raditi na njima i da će biti sve bolje.

Iz svega gore navedenog, želim da naglasim i da kažem da će poslanička grupa Pokreta socijalista NSS – USS, u danu za glasanje podržati vaš Izveštaj. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministre Ružić sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o miliciji koji predstavlja, slobodno mogu reći, jedan narodni zakon, odnosno pokazuje na koji način država brine o svakom svom građaninu i omogućava da živi u što boljem komunalnom redu.

Čuli smo koliko novina ovaj zakon donosi, pre svega treba istaći činjenicu da je on napisan da pomogne građanima, ne samo velikih gradova, već i najmanjih opština u Srbiji. Do sada smo imali slučaj da samo građani mogu imati komunalnu policiju, danas to može imati i najmanja lokalna samouprava što je velika prednost ovog zakona.

Kao neko ko je obavljao funkciju člana veća gradske opštine Voždovac, to je jedna gradska opština grada Beograda, koja ima i svoj prigradski deo, mogu slobodno da kažem da bez obzira što je radila jako efikasno, imala je dosta komunalnih problema u prethodnom periodu.

Uprkos tome što je uz pomoć različitih i policije i inspektora itd. pokušan da se zavede komunalni red u svakom smislu, to je jako bilo teško zbog nekih ograničenih ovlašćenja, kako kontrole, tako i kažnjavanja, zbog čega ovim zakonom koji je danas na dnevnom redu zaista možemo da kažemo da smo srećni što se nadamo da će biti podržan i usvojen i što će građani konačno moći da žive u lepšem okruženju.

Htela bih takođe da naglasim jako dobru saradnju sa javnim komunalnim preduzećima, kako sa „Čistoćom“, tako i sa „Zelenilom“. Bez obzira na njihovu ažurnost, parkovi su često bili prepuni smeća, jer oni bez obzira što su čistili svakodnevno, po nekim svojim planovima i protokolima, građani prosto nisu imali, određeni građani, svest da ne treba da bacaju smeće, pogotovo tamo gde se najmlađi razonode.

Kada govorim o toj čistoći, Gradska opština Voždovac je organizovala i svoju jedinicu, Eko patrolu opštine Voždovac. Ona je imala ovlašćenja da po određenim molbama građana ode na određenu lokaciju, očisti je, pokosi travu, to su uglavnom lokacije koje uglavnom nisu bile u nadležnosti Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo Beograd“ i na taj način smo se dopunjavali i trudili da građani Voždovca žive u lepšem okruženju. Međutim, zbog nedostatka ovlašćenja to je takođe bilo često problematično. Još kritičnija situacija bila je u podavalskim naseljima, gde su često bacali šut na nepropisna mesta, inspektori su izlazili na teren, ali nisu mogli da utvrde ko je i kada to uradio.

Eto, ovim novim zakonom ćemo zaista imati mogućnost da se pravovremeno i izađe na teren, da su uruče čak i kazne, ukoliko je to potrebno, i da zaista komunalni red bude efikasniji. Sama činjenica da će biti i komunalna milicija organizovana u svakoj lokalnoj samoupravi gde je potrebna omogućava da oni budu upoznati sa situacijom na terenu, omogućava da budu brže na određenom mestu gde je potrebno, kako da kažem, da preventivno deluju, tako da i sprovode određene sankcije. To je zaista prednost ovog zakona.

Takođe, kada govorimo i o nekom redu u saobraćaju, pre rekonstrukcije Ulice vojvode Stepe imali smo slučaj da se parkiraju na sred kolovoznih traka, šina, na pešačkim prelazima itd. i dok bi neko pozvao „pauka“ ili dok bi došla komunalna policija koja je bila zadužena za ceo Beograd, odnosno imali smo uredbu jedan na pet hiljada građana, to zaista nije bilo dovoljno komunalnih policajaca. Imali smo situaciju da se prave kolone vozila u centralnoj gradskoj ulici. Zbog toga, samom rekonstrukcijom Ulice vojvode Stepe ovo je značajno umanjeno i olakšano, ali smatram da zbog ovih ovlašćenja koje će sada komunalna milicija imati, gde može da piše ovlašćenja da se vozila uklone sa kolovoza, to je takođe velika prednost.

Ono što bih još izdvojila jeste rad u civilu koji ne može biti zloupotrebljen, pogotovo zato što samo može biti po nalogu načelnika i u tom smislu jedino što time možemo da dobijemo jeste efikasnija primena ovlašćenja, jer se dešava da u situacijama kada oni koji prekrše određene propise vide komunalnu policiju, odnosno sada miliciju po novom nazivu, udalje se sa tog mesta i prosto ne postoje dokazi da su oni načinili prekršaj.

Takođe, audio-video snimanje će na lakši način dokazati određena dela. Ono što bih specijalno istakla jeste nov način selekcije, odabir kadrova koji će biti zasnovan na različitim psihofizičkim mogućnostima, stečenim sposobnostima, ali pre svega bezbednosnoj proveri, tako da niko ko je pravosnažno osuđen za određeno delo koje podrazumeva neko nasilje ili nošenje oružja itd. neće biti u mogućnosti da radi u ovoj službi, što zaista omogućava da imamo prave ljude na pravim mestima, jer je to potrebno da bi se ovakva vrsta zakona sprovodila u delo.

Komunalna milicija u potpunosti će biti približena građanima kroz svoja ovlašćenja, omogućiće da žive u jednom lepšem, zdravijem okruženju, u jednom komunalnom redu i zbog toga u svakom smislu poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržaće vaš predlog. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovani ministre Šarčević, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi nacrt zakona o nauci i istraživanjima, kao što ste i sami rekli, to je krovni zakon i njegov značaj je nesumnjiv kada govorimo o napretku i prosperitetu nauke, kao i naučnoistraživačkim projektima koji će se u većoj meri razvijati.

Ovde je važno istaći da ćemo kroz ovaj način finansiranja omogućiti i da se najuspešniji preduzetnički poduhvati nastali kao rezultati naučnoistraživačkog rada zaista implementirati, odnosno da će se njihova primena komercijalizovati. Primer za to, dobar, jeste „Gugl“. Imali smo priliku i da vidimo koliko naših domaćih stručnjaka i kompanija je takođe razvijeno, ali je zaista bilo potrebno da uvedemo ove nove institute, kao što je novi način finansiranja, kao što je zakon koji smo doneli prošle godine itd. Znači, krenuli smo od Fonda za nauku koji je već doneo niz koristi, to su i konkurentnost, kvalitet rezultata, razvoj naučnih kadrova, ali i učešće na međunarodnim projektima koji su važni za Srbiju.

Dakle, kada govorimo o ovom predlogu zakona govorimo o promeni modela finansiranja naučnoistraživačke delatnosti. Svesni smo da nema razvijene zemlje u kojoj ne postoji određeni balans između institucionog finansiranja i projektnog takmičenja, da se tako izrazim, odnosno da mora da postoji, pre svega, stabilnost finansiranja naučnih radnika, koji bi se kasnije prijavljivali za određene projekte, odnosno, kao što je rečeno, danas ne postoji ukidanje projektnog finansiranja, već dolazi do kombinovanog finansiranja. To je važno zbog ravnoteže koja se uvodi, jer treba omogućiti da postoji stabilnosti u finansiranju da se istraživači osećaju sigurno na svojim poslovima, da ne ostaju bez posla ukoliko ne budu deo nekog narednog projekta.

Prelazak sa projektnog na institucionalno finansiranje omogućava i veliku korist za državu i društvo, uopšte građane Srbije, jer sada postoji način da se u saradnji sa privrednim subjektima sve više ulaže znanja u razvoj određenih kompanija kako preduzetničkih tako i malih i srednjih preduzeća, što je zaista ono što nam fali.

Mi smo svedoci da u poslednjih par godina imamo 52 nove kompanije koje su otvorene u Srbiji i preko 28.000 radnih mesta, kada govorimo o stranim investicijama. Ono što nama nedostaje jesu domaće male kompanije koje će voditi naši stručnjaci, ne odlaziti u inostranstvo kako bi zaradili više. Na taj način nauka kao razvojna nije sama sebi cilj već je cilj razvitak društava i bolji život građana Srbije.

Zakoni o obrazovanju su visoko rangirani u Evropi kao i u svetu. Trenutno se Srbija nalazi na listi između 32 i 41 mesta, što je u poređenju sa skoro svim drugim rangiranim oblastima u kojima se takmičimo, pokazujemo veoma veliki uspeh. Krajem prošle godine kao što smo rekli usvojen je Zakon o fondu za nauku Republike Srbije i pre svega bih pohvalila uspeh što smo postali 23 punopravna članica CERN. To je zaista za svaku pohvalu. Vlada Republike Srbije poslednjih godina do 2019. godine je povećala budžetska sredstva za 35,8% u dinarskoj vrednosti što govori o tome da Vlada ima svest da je nauka jedna od najvažnijih delova za ulaganje kada govorimo o prosperitetu i razvoju zemlje, jer je cilj upravo unapređenje kadrova koji rade u Srbiji. Potrebno je da ne budemo jeftina radna snaga kako to narodski vole da kažu, već da naši kadrovi poseduju znanje kojim će moći da se razvija zemlja.

Takođe, kvalitet naučno istraživačkog rada omogućava i efikasniji, delotvorniji rad i poboljšanje efikasnosti a lokaciju resursa, bolje iskorišćenje resursa koje imamo i na taj način ćemo biti u mogućnosti da budemo ravnopravni partneri evropskog istraživačkog prostora. Ključ uspeha jeste i uključivanje istraživača iz inostranstva, odnosno onih koji su već otišli da se vrate kao i razvoj „startap“ inovacionih centara.

Pohvale i da smo 2013. godine do danas imali velika ulaganja u vidu nepovratnih sredstava, 24 miliona evra bespovratno namenjeno za inovativno preduzetništvo, finansijsku pomoć kroz inovativne vaučere i tako dalje. Podržavamo

6/3 JJ/IĆ

sve napore koje Vlada vrši ulaganjem u nauku, da zadrži mlade stručnjake u Srbiji jer to zaista jeste budućnost Srbije. Znači, kao što smo rekli da se na tržištu rada nađe što više znanja, da otvorimo domaće kompanije, da stručnjaci ostanu u zemlji, da na taj način utičemo na razvoj društva.

Poslanička grupa PS-NSS-USS u danu za glasanje podržaće ovaj predlog. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 03.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:11