ANA KARADŽIĆ

Pokret socijalista

Rođena je 1988. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana inženjerka. Bila je članica Veća opštine Voždovac zadužena za ekologiju.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica. Izabrana je sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo joj je potvrđen poslanički mandat. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:09

Osnovne informacije

Statistika

  • 61
  • 1
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 2 dana

Poštovana gospođo Karadžić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 9 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 10 meseci i 28 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2021.

Zahvaljujem poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici.

Iz sednice u sednicu predlažemo da se dnevni red dopuni ovom tačkom, odnosno formiranjem komisije koja bi utvrdila tačan broj žrtava NATO agresije, imenom i prezimenom.

Ne moramo mi danas usvojiti ovaj predlog i staviti ga na dnevni red, kao što nismo činili to ni prethodne, skoro četiri godine, od kada mi ovo predlažemo, ali sam sigurna da ovih par minuta koje izdvojimo da o ovome razgovaramo, odnosno da o ovome kažem par reči, zaista jesu pomak ka nekom rešenju.

Mi ne možemo da promenimo prošlost, ne možemo da vratimo žrtve, ali možemo da im odamo počast i možemo da pomognemo porodicama da se osećaju dostojanstvenije.

NATO agresori su ubili naše policajce, naše vojnike, naše dobrovoljce, ali isto tako su gađali i civilne mete, ubili su porodice, ubili su našu decu. Pokušali su taj zločin da maskiraju, nečim što se zove humanitarna akcija, pokušali su da predstave kao da postoji nema dozvola međunarodne zajednice.

Međutim, umesto toga, želi oni to da priznaju ili ne, oni su postali zločinci koji su ubili preko 2.000 civili, ranili preko 6.000 civila i koji su ubili našu decu, a ne znamo tačan broj, ni imena i prezimena te dece. Kada kažem oko 2.000 i kažem oko 6.000, to je zato što mi zaista nemamo tačan broj. Mi nemamo spisak imenom i prezimenom svih ljudi koji su podneli žrtvu NATO agresije 1999. godine.

Šta nas od toga odvaja da bismo imali barem malo pošteniji pristup prema ovoj tragediji? Odvaja nas jedna skupštinska rasprava i jedan dan zasedanja i jedno većinsko „da“ da konačno formiramo ovu komisiju koja će utvrditi taj tačan broj i napraviti spisak imenom i prezimenom.

Zaista verujem da se svi ovde slažemo da je to veoma mali napor, a da ne bismo ostali dužni porodicama, kao ni žrtvama, a da ne bismo ostali ni dužni onim generacijama koje dolaze posle nas. Ne znate imenom i prezimenom ko je dao život za vašu zemlju, ne znate imenom i prezimenom ko je bio, kako oni kažu, kolateralna šteta jer nisu gađali civilne mete. To je na neki način sramotno i to je dozvola agresoru da piše našu istoriju i da je kroji umesto nas.

Molim narodne poslanike da razmisle o ovom predlogu. Kao što sam rekla, ne moraju danas glasati, ne moramo danas staviti ovo na dnevni red, ali neka razmisle jer ćemo mi nastaviti da predlažemo ovu dopunu dnevnog reda i na narednim sednicama i nećemo od nje odustati. Hvala puno.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, danas se po ko zna koji put obraćam povodom formiranja komisije za ispitivanje i utvrđivanje tačnog broja žrtava NATO bombardovanja, odnosno NATO agresije.

Prvi put smo ovo predložili u prethodnom mandatu i od tada predlažemo na svakoj sednici. Ni građane Srbije, ni porodice žrtava, nikoga ne zanima koliko mandata je prošlo, ni koliko je sednica prošlo, nikoga ne zanima ova naša priča, već ih zanima pravda.

Velika nepravda je učinjena. Savezna Republika Jugoslavija je bombardovana bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Bombardovane su i civilne mete, bombardovane su i škole, bombardovane su bolnice, bombardovan je čak i Javni servis.

Sve to zvuči apstraktno danas kada pričamo, 22 godine kasnije, pričamo non-stop i bez prestanka i sve zvuči kao neka lekcija iz istorije i nešto što prihvatamo kao činjenicu kojoj više ništa ne možemo da uradimo, ali to nije istina. Ono što možemo jeste dva promenimo naš odnos prema toj agresiji, jer upravo te činjenice ne posedujemo. Mi ne znamo koliko je tačno ljudi ubijeno tokom NATO agresije. Mi ne znamo tačan broj. Mi ne znamo imenom i prezimenom ko su ti ljudi, ko su ti civili, ko su ta deca ubijena tokom NATO agresije.

Mi znamo da je to bio zločin koji nije kažnjen i da su to uradili agresori i ubice, jer su gađali civilne mete. Ubili su našu nedužnu decu, uništili su čitave porodice.

Možda nemamo moć njih da kaznimo, to je sigurno, ali ono što imamo jeste moć, obaveza i dužnost da sastavimo spisak žrtava NATO agresije, da se zna tačno imenom i prezimenom ko su ti ljudi koji su dali život i ko su ti ljudi kojima je život oduzet.

Mi moramo da znamo imenom i prezimenom tačno koji je pripadnik Ministarstva odbrane ubijen, koji je pripadnik MUP-a ubijen, koji civil, koja žena, koji muškarac, koje dete je ubijeno od strane zločinaca NATO agresije.

Da smo to učinili 2000. godine danas ne bismo pričali o ovome, ali njih nije zanimalo to da urade. Danas su prošle 22 godine od NATO bombardovanja, mi i dalje to nemamo, a danas je mnogo lakše nego za 22 godine kada ćemo tek na teži način to uraditi i pitanje da li ćemo imati tačan spisak ubijenih.

Ovo je obaveza koja nam pripada, ovo je dužnost koju osećamo mi koji smo predložili ovu dopunu dnevnog reda. Verujem i da svi vi danas u sali osećate istu takvu dužnost i obavezu.

Volela bih, na samom kraju, da znam šta je to što nas sprečava da mi konačno stavimo ovu dopunu na dnevni red, da konačno krenemo da diskutujemo o toj komisiji koja, uistinu, ništa loše ne može da nam donese osim neki mir žrtvama i njihovim porodicama da postoji taj jedinstven spisak i lista ljudi koje su ubice, agresori i kukavice kukavički ubili gađajući civilne mete 1999. godine. Hvala vam puno.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas po ko zna koji put predlažemo da se dnevni red dopuni tačkom za formiranje komisije za utvrđivanje tačnog broja žrtava NATO agresije i danas neću govoriti ni o Madlen Olbrajt, ni Žaku Širaku, ni o Klintonu, sve to možete lepo pogledati u jednoj izložbi „Odbrana 78“, ukoliko do sada to niste učinili, jer je tamo u potpunosti dočarana njihova zasluga žrtvama agresije.

Ne želim ni da pominjem 2000. godine kada su oni koji su mogli mnogo više da urade, jer se agresija dogodila 1999. godine, kada je svi bilo sveže i kada su mogli da dođu do tačnog broja žrtava NATO agresije, kada su mogli da dođu do onih koji su direktni krivci, oni ništa nisu radili, osim što su svoje političke protivnike izručivali Haškom tribunalu i dozvolili da im neko drugi sudi.

Ali danas to nije tema, danas želim da odam poštu žrtvama NATO agresije i da kažem da nisu zaboravljeni, iako je prošlo 22 godine od kada su stradali i civili i vojnici, kada su gađane i kasarne i škole i vrtići. Prošlo je 22 godine od kada niko nije odgovarao za ovaj zločin. Ubijeno je 2.500 civila, 6.000 je ranjeno, od toga 2.700 dece.

Verujem da je ovo jedinstveni slučaj kada je legitimna meta bombardovanja bila jedna medijska kuća, kao što je RTS, kada je poginulo šesnaestoro ljudi. Ja sam tada imala 10,5 godina i moje emocije su bile pomešane, nisam se ni plašila, nisam ni znala šta se dešava, ali naši roditelji su se plašili za nas, i to sa razlogom, jer mi danas sedimo ovde, ali mnogi roditelji su izgubili svoju decu, 97 dece je ubijeno, 97 dece su ubili NATO agresori.

Pod bombama ugašen je život jedanaestomesečne Bojane Tošović iz Merdara kod Kuršumlije, ona bi danas imala 22 godine, dvogodišnji Marko Simić, koji je poginuo u naručju oca Vladana prilikom bombardovanja stambene zgrade, on bi danas imamo 23 godine, mala Milica Rakić, koja je ubijena na svojoj noši u svom kupatilu, danas bi imala 24 godine, u Grdeličkoj klisuri ubijen je šestogodišnji Branimir Stojković, danas bi imao 27 godina.

Sigurno se sećate da smo posećivali i koncert “Pesmom protiv bombi“ i razne druge skupove, jer to je jedino što smo tada i u tim godinama mogli, ali danas mi koji smo imali pet, šest, sedam, deset, dvanaest godina, danas sedimo u Narodnoj skupštini i možemo mnogo više, dužni smo da uradimo nešto za žrtve NATO agresije, dužni smo da kažemo imenom i prezimenom ko su ti ljudi koji su poginuli, odnosno ubijeni od NATO zločinaca. Mi smo dužni da napravimo tačan spisak imenom i prezimenom i molim narodne poslanike da shvate da je prošlo već previše vremena i da je ovo prilika da zaista uradimo nešto što je do nas.

Predsedniče, vi ste rekli da treba da vidimo da li može da nastane neki drugi problem ukoliko usvojimo i ovo stavimo na dnevni red. Ja zaista ne vidim kome može da smeta da napravimo jedan spisak ubijene naše dece, nedužnih civila i svih onih koji su štitili našu zemlju, vojnika, policajaca, svih koji su ubijeni te 1999. godine. Ja zaista ne vidim kome bi to moglo da smeta i zašto ne možemo već jednom da stavimo na dnevni red.

Molim narodne poslanike da glasaju za ovaj predlog i da konačno oformimo komisiju koja će to konačno i uraditi, da znamo imenom i prezimenom ko su ti ljudi koje su ubili NATO agresori. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovana predsednice, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, prvi deo mog poslaničkog pitanja odnosiće se na Ministarstvo odbrane.

Poslednjih godina republička Vlada sastavila je i akcenat je stavila na opremanje i naoružanje Vojske Srbije, povećala je bezbednost države, njenih građana i borbenu gotovost.

Ono što je meni kao socijalisti, kao levičaru i ono što je meni, pre svega, kao poslaniku Pokreta socijalista važno jeste što smo ulagali u poboljšanje uslova rada pripadnika vojske što je poboljšalo njihov socijalni status, ali smo svedoci da se poslednjih meseci sve više dešavaju medijski napadi iz različitih razloga.

Oni su učestali, žestoki, orkestrirani iz istih centara moći. Upravo govorim o „Krušiku“, govorim o „Milanu Blagojeviću“ iz Lučana, o namenskoj industriji uopšte.

Kampanja je zaista užasna i ja bih zamolila vas kao Vladu da podvučete neku crtu, da nam kažete kako je izgledala Vojska Srbije 2010, 2011, 2012. godine kada su na vlasti bili Đilas, Jeremić, Ponoš itd, Marinika Tepić, a kako ona danas izgleda, kako bi građani Srbije mogli da čuju zašto ovi napadi zaista postoje i šta je njihov glavni cilj? Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem puno na odgovorima.

Pre svega, sve što ste naveli govori u prilog tome da to što se ulaže u vojsku jeste da se omogućava da se vodi politika vojne neutralnosti, koja je jedna od ključnih interesa Vlade Republike Srbije.

Pored politike vojne neutralnosti, ono što takođe smatram važnim jeste demografija i podsticaji, tako da moj sledeći blok poslaničkih pitanja, da kažem, odnosi se upravo na to.

Pre svega, pohvalila bih činjenicu da je od 2017. do 2019. godine uloženo 740 miliona dinara u predškolske ustanove, u vrtiće, kako u adaptaciju, tako i u izgradnju predškolskih ustanova. Dakle, proširuju se kapaciteti.

Uskoro, koliko sam shvatila, biće obavezno i za decu od tri godine da pohađaju taj predškolski program.

Ono što mene vezano za ovo zanima jeste kada će vaspitači koji su na određeno vreme zaposleni u predškolskim ustanovama moći da dobiju ugovore za stalno, ne samo zbog njihovih ličnih beneficija, da kažem, odmora itd, već zato što oni nisu u mogućnosti da idu na sve obuke koje su im potrebne? Stariji vaspitači, koji su pred penzijom, idu na te obuke, a zaista smatram da neće biti efikasno kroz par godina kad oni zaista odu u penziju i mladi vaspitači nastave da rade bez edukacija, da kažem.

Drugo pitanje bih takođe postavila vama, gospođo Brnabić, odnosi se na populacionu politiku. Uloženo je 1,2 milijardi dinara godišnje. Kada će se povećati suma za drugo i peto dete, o kojima ste govorili?

Treće pitanje vezano je za mlade bračne parove. Pre svega bih pohvalila subvencije namenjene ruralnim sredinama, subvencije koje ste omogućili gazdinstvima za mašine, za opreme i na taj način ih podstakli da ostanu na selima, otprilike 161 milijarda dinara. U skladu sa tim, moje pitanje je, što se tiče gradova i izgradnje stanova za mlade bračne parove, kada govorimo o subvencionisanim stanovima, predsednik Vučić je govorio o tome da će biti uloženo oko 500 miliona evra. Zanima me kada su ti stanovi planirani za izgradnju i koja bi otprilike bila ta cena kvadrata koju bi mladi bračni parovi trebali da plate?

Još samo jedno pitanje. Pošto ste otvorili juče Tehnološki park u Novom Sadu, svaka čast na tome. Takođe je predsednik govorio da će biti uloženo još sredstava. Da li se zna konkretno koji je plan i gde će biti otvoreni ti tehnološki parkovi u budućnosti i šta će još biti uloženo u digitalizaciju koju ste sprovodili vrlo efikasno do sada? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 28.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -