ANA KARADŽIĆ

Pokret socijalista

Rođena je 1988. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana inženjerka. Bila je članica Veća opštine Voždovac zadužena za ekologiju.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica. Izabrana je sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo joj je potvrđen poslanički mandat. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:09

Osnovne informacije

Statistika

  • 61
  • 1
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 9 dana

Poštovana gospođo Karadžić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 15 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 5 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas po ko zna koji put predlažemo da se dnevni red dopuni tačkom za formiranje komisije za utvrđivanje tačnog broja žrtava NATO agresije i danas neću govoriti ni o Madlen Olbrajt, ni Žaku Širaku, ni o Klintonu, sve to možete lepo pogledati u jednoj izložbi „Odbrana 78“, ukoliko do sada to niste učinili, jer je tamo u potpunosti dočarana njihova zasluga žrtvama agresije.

Ne želim ni da pominjem 2000. godine kada su oni koji su mogli mnogo više da urade, jer se agresija dogodila 1999. godine, kada je svi bilo sveže i kada su mogli da dođu do tačnog broja žrtava NATO agresije, kada su mogli da dođu do onih koji su direktni krivci, oni ništa nisu radili, osim što su svoje političke protivnike izručivali Haškom tribunalu i dozvolili da im neko drugi sudi.

Ali danas to nije tema, danas želim da odam poštu žrtvama NATO agresije i da kažem da nisu zaboravljeni, iako je prošlo 22 godine od kada su stradali i civili i vojnici, kada su gađane i kasarne i škole i vrtići. Prošlo je 22 godine od kada niko nije odgovarao za ovaj zločin. Ubijeno je 2.500 civila, 6.000 je ranjeno, od toga 2.700 dece.

Verujem da je ovo jedinstveni slučaj kada je legitimna meta bombardovanja bila jedna medijska kuća, kao što je RTS, kada je poginulo šesnaestoro ljudi. Ja sam tada imala 10,5 godina i moje emocije su bile pomešane, nisam se ni plašila, nisam ni znala šta se dešava, ali naši roditelji su se plašili za nas, i to sa razlogom, jer mi danas sedimo ovde, ali mnogi roditelji su izgubili svoju decu, 97 dece je ubijeno, 97 dece su ubili NATO agresori.

Pod bombama ugašen je život jedanaestomesečne Bojane Tošović iz Merdara kod Kuršumlije, ona bi danas imala 22 godine, dvogodišnji Marko Simić, koji je poginuo u naručju oca Vladana prilikom bombardovanja stambene zgrade, on bi danas imamo 23 godine, mala Milica Rakić, koja je ubijena na svojoj noši u svom kupatilu, danas bi imala 24 godine, u Grdeličkoj klisuri ubijen je šestogodišnji Branimir Stojković, danas bi imao 27 godina.

Sigurno se sećate da smo posećivali i koncert “Pesmom protiv bombi“ i razne druge skupove, jer to je jedino što smo tada i u tim godinama mogli, ali danas mi koji smo imali pet, šest, sedam, deset, dvanaest godina, danas sedimo u Narodnoj skupštini i možemo mnogo više, dužni smo da uradimo nešto za žrtve NATO agresije, dužni smo da kažemo imenom i prezimenom ko su ti ljudi koji su poginuli, odnosno ubijeni od NATO zločinaca. Mi smo dužni da napravimo tačan spisak imenom i prezimenom i molim narodne poslanike da shvate da je prošlo već previše vremena i da je ovo prilika da zaista uradimo nešto što je do nas.

Predsedniče, vi ste rekli da treba da vidimo da li može da nastane neki drugi problem ukoliko usvojimo i ovo stavimo na dnevni red. Ja zaista ne vidim kome može da smeta da napravimo jedan spisak ubijene naše dece, nedužnih civila i svih onih koji su štitili našu zemlju, vojnika, policajaca, svih koji su ubijeni te 1999. godine. Ja zaista ne vidim kome bi to moglo da smeta i zašto ne možemo već jednom da stavimo na dnevni red.

Molim narodne poslanike da glasaju za ovaj predlog i da konačno oformimo komisiju koja će to konačno i uraditi, da znamo imenom i prezimenom ko su ti ljudi koje su ubili NATO agresori. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 09.03.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, sad je već prošlo više od godinu i po dana kada smo prvi put predložili izmenu ovog zakona da bi se plate sudija prekršajnih sudova izjednačile sa platama drugih sudova.

Ovaj predlog smo podneli na svakoj sednici redovnog zasedanja do sada, jer smatramo da je učinjena nepravda prema sudijama prekršajnih sudova, kao i da ukažemo da postoji obaveza i odgovornost Republike Srbije da tu nepravdu ispravi.

Kao što i sami znate, da biste bili sudija prekršajnog suda, vi morate da ispunite sve kriterijume i sve uslove kao i za sudije drugih sudova. Ono što se često dešava kod nas jeste da se ispune isti uslovi, isti kriterijumi, ali to vas prosto ne kvalifikuje za istu zaradu. To je ono zašto smo ovde. Mi moramo da radimo da Srbija postane pravednija zemlja.

Prekršajni sudovi uvedeni su u zakonodavni sistem Republike Srbije pre 11 godina i oni se bave veoma važnom materijom u oblasti borbe protiv korupcije, u oblasti budžetskog sistema, u oblasti prekršaja i bezbednosti saobraćaja. Zašto bi njihove plate bile manje? Smatramo da to nije pravično, pogotovo jer oni koriste preko 270 zakona, koriste preko 800 podzakonskih akata, a da ne pričam o tome da drugi zaposleni prekršajnog suda imaju iste plate kao zaposleni svih drugih sudova, što znači da su isključivo diskriminisane sudije prekršajnog suda.

Navešću podatak iz 2018. godine, gde je Prekršajni sud u Beogradu u budžet Republike Srbije, znači u državnu kasu uneo milijardu i 222 miliona dinar

Plate sudija iznosile su tada 465 miliona što znači da su oni trostruko opravdali svoj rad. Sudije Prekršajnog suda nisu teret budžeta. Da bi se njihove plate izjednačile sa platama drugih sudova, Republici Srbiji je potrebno 250 miliona dinara. Oni će svakako to uneti u budžet Republike Srbije i zaista smatram da je naša odgovornost i obaveza da se podrži ovaj predlog i da konačno nepravda bude ispravljena.

Molim kolege narodne poslanike da podrže da makar se ovo uvrsti u dnevni red, da krenemo da raspravljamo na ovu temu, pa se nadam da ćemo doći do nekog zajedničkog rešenja. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 09.03.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, živimo u zemlji koja je prethodne tri decenije bila bezbednosno ugrožena. U decembru 2019. godine usvojili smo Strategiju nacionalne bezbednosti koja po prvi put jasno i nedvosmisleno definiše koji su naši nacionalni interesi i da to podrazumeva suverenost, teritorijalnu celovitost i očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti.

Ova Strategija zaista bi bila mrtvo slovo na papiru da ne postoji ekonomski osnažena Srbija, kakva je danas, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, da ne postoji jaka vojska i jaka policija koji predstavljaju preduslov stabilnosti. Baš tako jaka vojska koju ste vodili i policija koju danas vodite uz podršku Aleksandra Vučića omogućava da naš izbor bude – ne u NATO, omogućava da imamo prijatelje i na istoku i na zapadu, da se ne dese ponovo ni „Oluja“, ni „Bljesak“, ni NATO agresija, ni martovski Pogrom, ali takođe ni formiranje svih ovih kriminalnih grupa i klanova koji su na bilo koji način direktno povezani sa snagama bezbednosti.

Mi kao zemlja, jedna mala zemlja, ali istaknuta na Balkanu ne delimo zemlje na velike i male, niti na istok, niti na zapad i zato je Sporazum sa Palestinom značajan. Ona je prijateljska zemlja zato što je sa nama i u dobru i u zlu. Zahvalni smo joj i poštujemo što poštuje naš teritorijalni integritet i suverenitet.

Sporazumom Republike Srbije i Palestine unapređuje se saradnja u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala i to nam zaista pomaže da budemo potpomognuti informacija, da budemo organizovaniji, efikasniji u borbi protiv svih vrsta kriminala.

Pre svega, želim da pohvalim napore predsednika Aleksandra Vučića i ministra Aleksandra Vulina što pokazali da svojim delima u Srbiji nema zaštićenih. Kažu oni koji ne vole Srbiju baš tako, da ovde vlada kriminal i dalje, da vladaju razbojnici, da su klanovi u potpunosti zaštićeni, ali mi vidimo da to nije tako.

Mi vidimo hapšenja, mi vidimo razbijanje tih kriminalnih grupa, vidimo privođenja pravdi svih onih koji imaju veze sa kriminalom, bez obzira koju partijsku knjižicu posedovali. Akcijama države i MUP-a uhapšeni su svi oni koji su mislili da mogu da ubijaju, da diluju, da maltretiraju, da reketiraju i da to rade apsolutno ne kažnjeno. I to vidimo svakodnevno.

Ono zbog čega sam izuzetno ponosna jeste što za nas i Pokreta socijalista najznačajnije jeste što je politika koja se danas vodi pre svega okrenuta ka ljudima. Okrenuta je ka onima koji nas čuvaju i štite svakodnevno, okrenuta je ka poboljšanju njihovog materijalnog položaja, ka poboljšanju njihovog profesionalizma.

Moram pohvaliti činjenicu koliko je stanova, koliko je rešen veliki broj stambenih pitanja na teritoriji cele države Srbije kada govorimo o bezbednosnim službama. Moramo da govorimo o tome koliko je potpomognuto njihovo efikasnije rukovođenje i sprečavanje da oni odu iz naše zemlje. Moramo da govorimo o tome koliko je učinjeno kada govorimo o lečenju, o zapošljavanju dece u službama bezbednosti, u ulaganje u opremu i naoružanje i sve to u periodu krize kakva je danas. ništa od toga ne bi moglo bez snažne ekonomije koju vodi predsednik Aleksandar Vučić.

Želim da pohvalim i to što je najavljeno da će u Novom Sadu biti predato 500 stanova, u Kraljevu 200, što je predviđeno 1000 stanova u Zemunu, što je predviđena izgradnja još 2500 stanova u narednim godinama. Ovo vama zvuči sve kao neke brojke koje nabrajam, ali to su zbrinute porodice pripadnika snaga bezbednosti. To je ono što radite podjednako u Beogradu i u Kuršumliji. U kopnenoj zoni bezbednosti skoro ste predali vozila, predali ste opremu, predali ste šlemove, pancire, uniforme, čizme.

Ulažete u to da im vratite dostojanstvo. Brinete o njima koji brinu o nama, o građanima Srbije, brinete o njima na jedan ljudski način i ako nastavite tako, a verujem da hoćete, građani će konačno shvatiti da zaista mogu da budu sigurni da postoji i vojska i policija i snage bezbednosti koje čuvaju našu zemlju, koje čuvaju našu decu. Brinete o ljudima koji brinu o ljudima i hvala vama i predsedniku Vučiću na tome.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovana predsednice, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, prvi deo mog poslaničkog pitanja odnosiće se na Ministarstvo odbrane.

Poslednjih godina republička Vlada sastavila je i akcenat je stavila na opremanje i naoružanje Vojske Srbije, povećala je bezbednost države, njenih građana i borbenu gotovost.

Ono što je meni kao socijalisti, kao levičaru i ono što je meni, pre svega, kao poslaniku Pokreta socijalista važno jeste što smo ulagali u poboljšanje uslova rada pripadnika vojske što je poboljšalo njihov socijalni status, ali smo svedoci da se poslednjih meseci sve više dešavaju medijski napadi iz različitih razloga.

Oni su učestali, žestoki, orkestrirani iz istih centara moći. Upravo govorim o „Krušiku“, govorim o „Milanu Blagojeviću“ iz Lučana, o namenskoj industriji uopšte.

Kampanja je zaista užasna i ja bih zamolila vas kao Vladu da podvučete neku crtu, da nam kažete kako je izgledala Vojska Srbije 2010, 2011, 2012. godine kada su na vlasti bili Đilas, Jeremić, Ponoš itd, Marinika Tepić, a kako ona danas izgleda, kako bi građani Srbije mogli da čuju zašto ovi napadi zaista postoje i šta je njihov glavni cilj? Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem puno na odgovorima.

Pre svega, sve što ste naveli govori u prilog tome da to što se ulaže u vojsku jeste da se omogućava da se vodi politika vojne neutralnosti, koja je jedna od ključnih interesa Vlade Republike Srbije.

Pored politike vojne neutralnosti, ono što takođe smatram važnim jeste demografija i podsticaji, tako da moj sledeći blok poslaničkih pitanja, da kažem, odnosi se upravo na to.

Pre svega, pohvalila bih činjenicu da je od 2017. do 2019. godine uloženo 740 miliona dinara u predškolske ustanove, u vrtiće, kako u adaptaciju, tako i u izgradnju predškolskih ustanova. Dakle, proširuju se kapaciteti.

Uskoro, koliko sam shvatila, biće obavezno i za decu od tri godine da pohađaju taj predškolski program.

Ono što mene vezano za ovo zanima jeste kada će vaspitači koji su na određeno vreme zaposleni u predškolskim ustanovama moći da dobiju ugovore za stalno, ne samo zbog njihovih ličnih beneficija, da kažem, odmora itd, već zato što oni nisu u mogućnosti da idu na sve obuke koje su im potrebne? Stariji vaspitači, koji su pred penzijom, idu na te obuke, a zaista smatram da neće biti efikasno kroz par godina kad oni zaista odu u penziju i mladi vaspitači nastave da rade bez edukacija, da kažem.

Drugo pitanje bih takođe postavila vama, gospođo Brnabić, odnosi se na populacionu politiku. Uloženo je 1,2 milijardi dinara godišnje. Kada će se povećati suma za drugo i peto dete, o kojima ste govorili?

Treće pitanje vezano je za mlade bračne parove. Pre svega bih pohvalila subvencije namenjene ruralnim sredinama, subvencije koje ste omogućili gazdinstvima za mašine, za opreme i na taj način ih podstakli da ostanu na selima, otprilike 161 milijarda dinara. U skladu sa tim, moje pitanje je, što se tiče gradova i izgradnje stanova za mlade bračne parove, kada govorimo o subvencionisanim stanovima, predsednik Vučić je govorio o tome da će biti uloženo oko 500 miliona evra. Zanima me kada su ti stanovi planirani za izgradnju i koja bi otprilike bila ta cena kvadrata koju bi mladi bračni parovi trebali da plate?

Još samo jedno pitanje. Pošto ste otvorili juče Tehnološki park u Novom Sadu, svaka čast na tome. Takođe je predsednik govorio da će biti uloženo još sredstava. Da li se zna konkretno koji je plan i gde će biti otvoreni ti tehnološki parkovi u budućnosti i šta će još biti uloženo u digitalizaciju koju ste sprovodili vrlo efikasno do sada? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 28.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -