Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Vukosavljeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zakonima koji je danas nalaze pred nama pokazujemo da sazrevamo kao društvo i da zapravo shvatamo važnost kulture za naša decu, omladinu, ali pre svega za razvoj celokupnog društva i ekonomije. Ovim zakonima utvrdiće se okviri za sprovođenje sveukupne kulturne politike naše zemlje.

Naša zemlja poznata je po nizu manifestacija koje obilaze ljudi širom sveta. Ovim zakonima definisaće se kriterijumi na kojima ćemo proceniti značaj tih manifestacija, utvrdićemo koje su to manifestacije od značaja, kako na lokalnom, tako i na centralnom nivou i na taj način razviti kulturni turizam kao jedan od načina da integrišemo kulturu u socijalno ekonomski razvoj.

Veliki broj stranih turista svake godine obiđe različite postavke muzeja, obiđe kulturno istorijske spomenike. Mi posedujemo zaista veliku istorijsku i kulturnu baštinu. Takođe smo svedoci da deo kulturnog turizma obuhvataju i manifestacije, poput „Guče“, „Egzita“, poput izložbe Marine Abramović itd. Znači, ima od svačega ima za svakoga po nešto.

Dakle, imamo čime da se pohvalimo i ja bih se složila sa ministrom da to svakako nisu neprikladni sadržaji koji se nalaze na nacionalnim frekvencijama u „prajm tajmu“, ali to danas nije tema. Ja bih podsetila da je u ovom mandatu otvoren ponovo Narodni muzej. Posle 15 godina rekonstruisan je i konačno, kako je i ministar rekao tada tom prilikom, konačno je vraćen građanima Srbije.

Važno je da radimo na konstantnom unapređenju očuvanja kulturnog nasleđa. Ja bih se pre svega složila sa koleginicom Snežanom, koja je govorila o kulturno-istorijskom nasleđu sa KiM, o našim svetinjama u Crnoj Gori, ali ne bih se ponavljala, jer ona je to jako dobro obrazložila.

Ono što je važno danas za kulturu i za ove zakone koji su pred nama, jesu korišćenje informaciono komunikacionih tehnologija u oblasti kulture. U ovom mandatu Vlade slušali smo dosta o digitalizaciji, dosta je implementirano upravo u obrazovanje i drago mi je što je konačno došao i red na kulturu. Pred nama je, sa tim u vezi Predlog zakona o arhivskoj građi koji će obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje arhivske građe, bez obzira na oblik u kome on nastaje. To je veoma važno za razvoj svesti, kada govorimo o generacijama koje dolaze, odnosno svesti da se najvažniji dokumenti moraju zaštiti od uništenja. Takođe, ovim zakonom utvrdiće se i arhivski fond Republike Srbije.

Ono što mene veoma raduje, jeste da će Republika Srbija potvrditi sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i predaje slika Nikolaja Reriha Ruskoj Federaciji. Osim što ovaj sporazum donosi višestruke koristi za razvoj kulture, za razvoj samog muzeja i za očuvanje kulturnog nasleđa, on takođe pokazuje naše veoma dobre odnose sa Rusijom i našu veoma dobru spoljnu politiku.

Miroslavljevo jevanđenje utvrđeno je kao kulturno dobro od izuzetnog značaja. Samo ću citirati šta je rečeno, a to je da je to nulta tačka srpske kulturne istorije i živa dragocenost koja duboko prožima sveukupan nacionalni identitet i zajedničko istorijsko sećanje i to zaista jeste tačno.

List broj 166 koji pripada listi UNESKA „Pamćenje sveta“ biće vraćen Srbiji. Naći će se u našem muzeju, a slike Nikolaja Reriha biće vraćene, odnosno predate Ruskoj Federaciji i upotpuniće kolekciju budućeg ruskog muzeja. Dakle, kao što sam već rekla, značajno pokazuje prijateljske odnose sa nama prijateljskom Rusijom.

Zakoni koji su pred nama su veoma dobri. Oni su dobro došli. Mi ćemo glasati za njih pozitivno za sve zakone, jer smo uvideli da i ministar Vukosavljević i Ministarstvo kulture i informisanja i Vlada Republike Srbije ulaže maksimalno koliko može u kulturu koja je sve značajnija za nas danas. Poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje će podržati sve ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Šarčević sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, obrazovanje je stub razvoja našeg društva i kao takvo je zaista prepoznato od Vlade Republike Srbije.

Ministre, treba istaći činjenicu da su reforme koje ste sproveli u obrazovanju ocenjene sa najvišim ocenama, i to možemo videti kroz Poglavlja 25 i 26, koja su jedina zatvorena.

Takođe bih pohvalila vaše veliko zalaganje za obnovu i rekonstrukciju školskih objekata. Napomenula bih da je u poslednje tri godine obnovljeno oko 900 objekata, što je zaista veliki broj.

Takođe bih pohvalila napor uložen u izgradnju mreža škola. Dakle, govorim o onim školama koje su veoma udaljene. Đaci koji žive izvan gradova nisu zaboravljeni, već je omogućeno njihovo sigurno školovanje.

Pred nama su predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija. Omogućava povezivanje sveta rada i sveta obrazovanja. Od ovog zakona koji smo doneli prošle godine, oformljena su sva radna tela koja su bila potrebna, to je dobro, ali to nije jedini korak. Podjednako važna etapa jeste i razvoj svih njegovih delova, neophodna usklađivanja i usaglašavanja potreba različitih institucija u sistemu, ali verujem da na tome efikasno i konstantno radite.

Nacionalni okvir kvalifikacija ukazuje na mogućnost za pristup obrazovanju, za mobilnost i napredovanje i profesionalni razvoj. Naravno, obzirom da decenijama unazad nismo ulagali dovoljno u obrazovanje, to se ne može desiti preko noći, ali je važan kontinuirani rad i efikasni, koji sprovodite i konkretne rezultate ovog velikog i važnog unapređenja obrazovanja će svakako građani osetiti u narednoj godini.

Pred nama su i predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim sistemima obrazovanja i vaspitanja, o dualnom i srednjem obrazovanju. Svi ovi zakoni poboljšavaju uslove obrazovanja.

Govorili smo i digitalizaciji prethodnih godina unazad, počev od elektronske uprave. To se sada sprovodi i kroz obrazovanje, kroz jedinstveni informacioni sistem prosvete. Zatim, važno je naglasiti značaj profesionalnih praksi, koje se ostvaruju kako u školi, tako i kod poslodavca kroz rad. Ovo je posebno značajno za poslodavce, jer stvaraju mogućnost da određuju profile za potrebna radna mesta već tokom školovanja đaka i studenata.

Naš cilj jeste da zadržimo što više mladih ljudi u zemlji i da ih podstaknemo, one koji su otišli, da ih podstaknemo da se vrate.

Ja sam imala priliku da slušam panel na kome ste vi prisustvovali, a to je kako zadržati mlade u Srbiji. Prošle godine se odigrao taj panel. Govorili ste o tome da je Srbija decenijama unazad bila u ratovima, inflacijama i sankcijama. Uglavnom ljudi kažu da je to jedan od najvećih razloga zbog kojih danas imamo mlade koji danas odlaze iz Srbije.

Međutim, vi ste takođe istakli činjenicu da se to dešava i zemljama u okruženju koje nisu bile u tim uslovima, kao npr. u Bugarskoj. Dakle, moramo se pomiriti da trend odlaska, osim iz tih razloga, takođe zbog na neki način otvorenog tržišta prema Evropi, ali i saradnja sa EU.

Odlazak mladih kadrova mi pripisujemo i lošoj politici koja je vođena u prethodnoj deceniji. Vlada Republike Srbije je, hvala Bogu, ozbiljno shvatila svoj zadatak, radi na poboljšanju prosečne zarade u Srbiji.

Svake godine se povećavaju plate, koliko to bilans budžeta omogućava i dozvoljava, a kroz zakone iz obrazovanja usvajamo mogućnost za konstantno i celoživotno učenje, što je nama veoma važno.

Takođe, otvorena su i tržišta poput „malog Šengena“, o kojem smo skoro imali priliku da govorimo i doći ćemo do radnika koji su nam potrebni, kako ste jednom takođe napomenuli, najveći deficit nije u visoko obrazovanim ljudima, već u profilima poput majstora i vodoinstalatera itd, što ćemo ovim „malim Šengenom“ imati priliku da popravimo.

Za kraj, znam da vaše ministarstvo nije nadležno, ali takođe obzirom da se radi o obrazovanju, ja moram da naglasim koliko se ulaže i u vojno obrazovanje, da je u prethodnoj godini uloženo je oko 300 miliona dinara u obnavljanje Vojne akademije, zatim oko 180 miliona u Vojnu gimnaziju i to zaista jeste odraz rada i truda koji Vlada Republike Srbije ulaže u celokupno obrazovanje zemlje. Takođe su podignuti standardi kadeta, polaznika Škole nacionalne odbrane, renoviranje sportskih centara, streljana, terena itd.

Mi se nalazimo u izbornoj godini, rezultat prethodnih godina je zadovoljavajući, kažemo zadovoljavajući, zato što znamo da možemo mnogo bolje i da je potrebno samo da nastavimo ovim putem. Građani zasigurno osećaju boljitak kada govorimo o obrazovanju u svim sferama i u svim nivoima obrazovanja. Sigurna sam da ćemo imati prilike da ovu politiku nastavimo u narednom periodu, a ono što ste malo pre rekli jeste da je potrebno da imamo društvo koje je zasnovano na znanju i to je sigurno najbolji put za boljitak svih građana.

Poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržaće sve predloge. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Vulin sa saradnicima, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je reč koja izaziva ponos, veru i nadu i predstavlja sigurnost, stabilnost i budućnost. To je zemlja u kojoj smo se rodili vekovima u nazad, kojoj se divimo i koju ne damo u svim svojim granicama.

Zakonima koji su pred nama i Strategijom nacionalne bezbednosti odbrane Srbija pokazuje ozbiljnost, pokazuje odlučnost, patriotizam, ali pre svega veliku snagu da sačuva svoju bezbednost, nacionalni integritet, kao i svoj narod van granica Srbije, ali pre svega u Republici Srpskoj.

Kad kažem da je vojska simbol odlučnosti, govorim o spremnosti i hrabrosti Vlade i Ministarstva odbrane da vode politiku vojne neutralnosti, govorim o trudu i resursima koji su uloženi da bi vojska bila modernizovana, opremljena i govorim o vojsci koja brine o ljudima, kao i o jasnom stavu o jednostrano proglašenoj nezavisnosti lažne države Kosovo, koju Srbija nikada neće priznati.

Predlog zakona koji je danas pred nama jedan je samo u nizu načina kojima ste vi, ministre, za ove tri godine na čelu Ministarstva nastavili politiku oporavka koju je započeo predsednik Vučić. Seti se samo kako je vojska izgledala do 2012. godine. Bila je sistemski uništavana, bila je ogoljena, a sve pod izgovorom da smo u miru i da nam ne treba rat. Kada kažu mir, sigurno je da su zaboravili da NATO bombardovanje nije nikakva humanitarna akcija, već agresija nad srpskim narodom. Njima je danas jaka vojska trn u oku. Zato su napadi sve jači.

Ono što je sigurno jasno svima, jeste da ni jedna izmišljena afera koju plasiraju ne može da umanji vaš rezultat i ne može da umanji kredibilitet koji je vojska stekla poslednjih godina. Jasno je da svojim lažnim aferama oni ne mogu da prikriju svoje afere, jasno je svima i zašto su to radili i po čijim nalozima.

Molim vas, ministre, da ozbiljno razmislite o vraćanju vojnih sudova koje je Demokratska stranka ukinula zbog hapšenja generala Perišića.

Ali, ono što je važno je da su oni prošlost koja se više neće ponoviti, važno je da danas zaista sa ponosom možemo da kažemo da posedujemo najmodernije naoružanje, da vršimo svakodnevne obuke kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. To je upravo ono što je preduslov za mir. Možemo da kažemo da smo istinski vojno neutralna zemlja i da ne odgovaramo nikome. Ono što je za nas iz Pokreta socijalista najvažnije, jeste da je sve ovo okrenuto isključivo brizi za ljude.

S tim u vezi, moram istaći da je budžet Republike Srbije za Ministarstvo odbrane poslednjih godina povećan za kumulativno više od 35%, a da se plate povećavaju skoro svake godine. Strategijom nacionalne bezbednosti po prvi put su jasno i nedvosmisleno formulisani nacionalni interesi i to omogućava da naš izbor bude ne u NATO, da ovako osnažena vojska kaže – nikada se više neće ponoviti ni „Oluja“, ni „Bljesak“, ni „Martovski pogrom“ ni NATO agresija. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prošlo je 20 godina od NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, 20 godina od činjenica da je Savezna Republika Jugoslavija bombardovana bez odluke Saveta bezbednosti UN i protivnom međunarodnom pravu. Ovim putem poslanička grupa Pokreta socijalista podnosi predlog za dopunu dnevnog reda, kako bi se oformila komisija koja će utvrditi tačan broj žrtava NATO agresije imenom i prezimenom.

Mi danas na čelu Srbije imamo vlast koja se seća svojih žrtava, koja odaje počast žrtvama svih ratova, počev od obeležavanja Vidovdana, preko Prvog srpskog ustanka 1804. godine, zatim Drugog svetskog rata, proboja Sremskog fronta i preko Srba stradalih i prognanih u „Oluji“ 1995. godine.

Vlada Republike Srbije obeležava preko 80 godišnjica svake godine i odaje počast svim stradalima. Takođe se obeležava i Dan sećanja na žrtve NATO agresije, ali mi nemamo konačan broj žrtava stradalih i mi nemamo njihova imena i prezimena. Mi to dugujemo porodicama žrtava. Mi to dugujemo našoj deci i dugujemo našoj državi.

Naš narod je više puta stradao od NATO agresora - 1995. godine bombardovana je Republika Srpska, 1999. godine Savezna Republika Jugoslavija.

Nažalost, 2000. godine došli su na vlast neki kojima taj podatak uopšte nije značajan, pa su NATO agresiju nazivali često i NATO humanitarnom intervencijom ili akcijom. Uništili su našu vojsku, uništili su topove, uništili su haubice, uništili su tenkove. Bivša vlast, a sadašnja opozicija nije se setila da oda počast stradalim u NATO bombardovanju, da utvrdi ko su ta deca, ko su te majke, braća, sestre, ko su ti vojnici heroji koji su stradali od NATO zločinaca. To nije pokušala da utvrdi, ali je brže bolje pustila preko 200 albanskih terorista iz zatvora i sramotno optužila Republiku Srbiju da je genocidna država.

Godine 2016. Skupštini od strane opozicije podnet je predlog o genocidu u Srebrenici. Srbija nikada nije bila i nikada neće biti genocidna država. Dok su bili plaćeni da državu uništavaju i ruše, u istoj toj Srbiji nikada imenom i prezimenom nisu utvrdili ko su te žrtve NATO agresije, gde je ubijeno preko 2.000 civila i ranjeno preko 6.000, od toga 2.700 dece. Mi ne znamo konačan spisak i ne znamo sva imena, ali molimo narodne poslanike da danas podrže predlog da se oformi ta komisija, da se istraži i utvrdi tačan broj žrtava NATO bombardovanja…

(Predsednik: Završite rečenicu.)

… kako bismo kaznili bar na neki način ovaj zločin protiv mira koji 20 godina nije kažnjen. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo Brnabić, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi Predlog zakona o budžetu, predlog najvažnijeg zakona u godini, jer predstavlja jednu detaljnu i temeljnu analizu onoga što smo radili i uradili u prethodnoj godini, kako smo se ophodili prema sredstvima iz budžeta i kroz to dobili sliku kako republička kasa treba da izgleda u narednoj godini.

Kao što ste i naveli, budžet za 2020. godinu nije izborni, već je razvojni. Predviđeni su ukupni prihodi od 1.314,5 milijardi dinara, rashodi u visini od 1.334,7 milijardi dinara, što dolazimo do cifre da je ukupan deficit 20,2 milijardi dinara, odnosno 0,3% BDP.

Veoma je važno istaći da je ova projekcija zaista konzervativna, odnosno da se zasniva na realno projektovanim makroekonomskim indikatorima.

Projektovan je realni rast od 4%. S tim u vezi izrazila bih zadovoljstvo na pozitivan komentar Fiskalnog saveta koji potvrđuje da sredstva jesu dobro raspoređena u pogledu deficita, u pogledu pada javnog duga, u pogledu prihoda i rashoda, da će sigurno biti ostvaren planirani suficit, kao i da taj planirani suficit treba da bude iskorišćen za kapitalne investicije.

Budžet pokazuje da je Vlada Republike Srbije radila efikasno i zaista možemo da se pohvalimo.

Ključna karakteristika budžetske politike jeste ravnomerna raspodela fiskalnog prostora na povećanje životnog standarda, počev od plata, preko penzija, a zatim i povećanje javnih investicija i poresko rasterećenje rada kada govorimo o smanjenju doprinosa za PIO na teret poslodavca kako bismo povećali zapošljavanje.

Prethodnih godina Srbija se nalazila u procesu fiskalne konsolidacije. Dobro se svi sećamo 2014. godine, kada smo morali da započnemo proces reformi koje su bile bolne i teške i koje su sprečile da zemlja uđe u stanje bankrota.

Najveću cenu platili su građani Srbije, platili su penzioneri, koji su to prihvatili kao svoj teret i omogućili da danas živimo bolje i lepše.

Mi smo im zahvalni na tome. Ovim budžetom završava se taj ciklus, završava se konsolidacija javnih finansija i ulazimo u novi investicioni ciklus.

Nezaposlenost danas iznosi 10,3%. U odnosu na nekadašnjih 25, složićete se da je to odličan rezultat. U budžetu je suficit od 60 milijardi dinara i deficit od 0,3%.

Mogu slobodno i sa zadovoljstvom istaći da sam uverena da ovaj Predlog zakona o budžetu je okrenut običnom čoveku i ne samo levičari koji sede u ovom parlamentu, već verujem da će svi koji vole i koji rade za dobrobit građana Srbije glasati sa njega.

Parametri koji su danas pred nama i projekcije koje imamo za 2020. godinu predstavljaju napredak koji smo ostvarili za poslednjih pet godina. Zahvaljujući rezultatima iz 2019. godine stvoren je fiskalni prostor koji u 2020. godini može biti iskorišćen za kapitalne investicije, za ukidanje kriznih mera kod plata u javnim preduzećima, za povećanje penzija i plata, za jednokratne pomoći, ali ono što nas izuzetno raduje jeste što će minimalna cena rada biti ponovo povećana i to za 3.000 hiljade dinara, a čuli smo danas i premijerku da će se to desiti ponovo u nekom narednom periodu.

Ovo je peto povećanje plata. Ako se vratimo u 2014. godinu smanjene su bile za 10%. Ako kumulativno gledamo poslednjih pet godina povećane su za 40%, što znači da su danas plate veće nego što su ikada bile. Plate u javnom sektoru u decembru preći će 500 obećanih evra. Penzije će od januara 2020. godine, kao što smo čuli, biti povećane za 5,4%, što ponovo ukazuje da ovaj budžet definitivno nije predizborni, izborni budžet, već je isključivo razvojni budžet.

Kada govorimo o javnim državnim investicijama, govorimo o cifri od 260 milijardi dinara, koji obuhvata pre svega izgradnju „Moravskog koridora“, veoma značajnog za građane Čačka, Trstenika, Valjeva, Kruševca i tako dalje. Vlada Republike Srbije se trudi da se podjednako posveti svakom delu Srbije. Takođe, potrebno je da podstaknemo smanjenjem opterećenja na zarade, da podstaknemo nova zapošljavanja i da konačno nezaposlenost padne ispod 10%.

Mi iz Pokreta socijalista podržavamo ovakav Predlog Zakona o budžetu, jer vidimo da je pre svega okrenut ljudima. I ako se osvrnemo na period kada je predsednik Pokreta socijalista, Aleksandar Vulin, bio ministar za rad, a predsednik Vučić premijer, setićemo se rečenice koja je često ponavljana i koja nije samo mrtvo slovo na papiru, već dokaz da se levičarske partije uvek bore za one kojima je pomoć najpotrebnija. Ta rečenica glasi: „U periodu štednje ni jedan jedini dinar socijalnih davanja nije umanjen“. To zaista jeste tako.

Takođe nam je zadovoljstvo što sam danas čula od premijerke da je pomenula da će u 2020. godini biti realizovana konačna izrada socijalnih karata koji su najbolji način da se targetiraju svi oni kojima je pomoć najpotrebnija. Ova ideja začeta je tokom mandata Aleksandra Vulina na čelu Ministarstva rada i mi kao Pokret socijalista izuzetno je podržavamo, jer socijalna karta i e-socijala su najbolji načini da se postojeći budžet iskoristi što efikasnije u borbi protiv siromaštva.

Ako pogledamo danas i Predlog budžeta Ministarstva rada, vidimo da on ima rastući trend. Budžet iznosi 127,1 milijardu dinara što je za 12,3 milijarde dinara veći u odnosu na početni plan iz 2019. godine. To je pre svega obezbeđeno u oblasti zaštite porodice i dece, odnosno opredeljeno je 1,9 milijardi dinara više nego za 2019. godinu u ovoj oblasti.

Takođe, su velika sredstva odvojena za podršku rada hranitelja i povećanje plata zaposlenih u institucijama socijalne zaštite. Dakle, ono što sam na početku rekla, ovaj budžet predstavlja brigu o ljudima i ljudi su na prvom mestu.

Kada govorimo o politici zapošljavanja, takođe je ovde izdvojeno 150 miliona dinara za prekvalifikaciju nezaposlenih lica u Sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija. Brigu o ljudima predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin nastavio je na čelu Ministarstva odbrane.

Ako, se samo setimo kako je vojska Srbije izgledala od 2000. godine do 2012. godine, planski je uništavana jer su govorili da nemamo neprijatelje, da nam vojska nije potrebna, da živimo u miru, a izgleda da su prespavali NATO agresiju 1999. godine.

Pod tim izgovorom da nemamo neprijatelje, oni su uništili tenkove i haubice i sve je to istopljeno u "Železari Smederevo". Vojska Srbije bila je potpuno ogoljena.

Od 2012. godine pa do danas radi se na poboljšanju stanja u Ministarstvu odbrane, najviše na opremanju i modernizaciji Vojske, kao i na povećanju standarda pripadnika Vojske i bezbednosnih snaga.

Za Ministarstvo odbrane iz godine u godinu poslednjih pet godina odvajana su sve veća sredstva. Budžet Ministarstva odbrane iznosio je 2016. godine 52,8 milijardi dinara, a Predlog za 2020. godinu jeste 91,3 milijarde dinara.

Za poslednje tri godine ministar Vulin, kao ministar odbrane, nastavio je politiku oporavka Vojske, koji je predsednik Vučić započeo. Isplanirano je i sprovedeno izvršenje budžeta u visini od 830 miliona evra za nabavku najmodernijeg naoružanja, helikoptera, MIG-ova, raketnih PVO, ali i za remont i održavanje postojeće vojne opreme.

Srbija se zalaže i sprovodi efikasno politiku vojne neutralnosti. Za to je potrebno aktivno opremanje i modernizacija jedinica za mir i sigurnost građana, svakodnevne obuke, kako na domaćem terenu, tako i multinacionalne.

Jedna zemlja ne može biti vojno neutralna ukoliko nije vojno razvijena i jaka. Sredstvima koja su uložena od 2017. godine omogućeno je ulaganje u namensku proizvodnju. Izvoz je podstaknut u milionima dolara. Pre svega, omogućava se razvoj domaće privrede, koji jeste ključni cilj ovog budžeta. Samo u 2018. godini odbrambena industrija ostvarila je rezultat od 600 miliona dolara izvoza.

Kao što sam napomenula, budžet iz prethodnih godina uložen je u nabavku naoružanja. Međutim, ono što nas iz Pokreta socijalista posebno raduje, jeste da je suština ove politike i ovog budžeta upravo da je čine ljudi, pripadnici Vojske i snaga bezbednosti. Materijalno je poboljšan njihov položaj, za 10% povećane su plate u 2018. godini, za 9% u januaru 2019. godine, povećanje je i u novembru ove godine. Realizovano je skoro 2.000 isplaćenih solidarnih pomoći za decu, veliki broj rešenih stambenih pitanja na teritoriji cele Republike Srbije.

Velika sredstva uložena su i u zdravstvene ustanove, tako da se leče i civilna i vojna lica savremenim medicinskim aparatima. Nije zapostavljeno ni vojno školstvo, gde se ulagalo u sve nivoe obrazovanja, počev od Vojne gimnazije.

U Predlogu zakona planirana sredstva su iznosu od 91,3 milijarde, odnosno 92, 4 milijarde sa prihodima i primanjima. Ovo je za 2,4 milijarde manje u odnosu na 2019. godinu, ali ono što je važno, moram da naglasim, da se ne radi o suštinskom smanjenju budžeta, već je budžet smanjen jer je ukinut PDV na uvoz dobara posebne namene.

Kada govorimo o strukturi sredstava u samom budžetu Ministarstva odbrane, personalni rashodi učestvuju sa nominalnih 47, 4, što potvrđuje činjenicu da pored razvojnog ovaj budžet ima izuzetno socijalni karakter, a to je pre svega povećanje plata i poboljšanje položaja pripadnika Vojske Srbije.

Kao što smo rekli, Vlada Srbije je obezbedila povećanje plata od 1. novembra 2019. godine i pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije biće povećana za 9%.

Takođe smo napomenuli da kumulativno posmatrano od 2014. godine povećane su plate za 40%, tako da je zaključak da reforme koje su sprovedene su bile uspešne i da se trud isplatio. O pripadnicima Vojske brine se u svakom sektoru, povećane su plate i pilota i letača i povećane su naknade za dežurstva u vojno-zdravstvenim ustanovama.

U 2020. godini, pored brige o ljudima, ulaže se i u modernizaciju i nabavku sredstava naoružanja, kao iz srpske odbrambene industrije, tako i iz inostranstva u vrednosti od 25, 4 milijarde dinara i u vojne objekte u vrednosti od 1,2 milijarde dinara, što nam takođe pomaže da ovu politiku, da održimo politiku vojne neutralnosti.

Trend razvoja Vojske Srbije se nastavlja iz godine u godinu. Vojska Srbije postaće sve jača. Srbija na čelu sa predsednikom, Aleksandrom Vučićem, biće nikad mirnija i bezbednija.

Kao što smo već rekli, budžet nije izborni i iz svega navedenog videli smo da je isključivo razvojni. Poslanička grupa PS-NSS-USS u danu za glasanje podržaće ovaj budžet. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prošlo je 20 godina od NATO agresije, na Saveznu Republiku Jugoslaviju, 20 godina od činjenice, da je bombardovana bez odluke Saveta bezbednosti UN, protivno međunarodnom pravu. Za to vreme rata, od NATO pakta poginulo je preko 2.000 civila, ranjeno je preko 6.000 civila, od kojih je preko 2.700 bilo dece.

Mi danas nemamo konačan spisak imena i prezimena žrtava ove NATO agresije. Ovim putem bih zamolila kolege narodne poslanike, da podrže ovu dopunu dnevnog reda, kako bi smo oformili komisiju koja bi istražila i utvrdila tačan broj NATO žrtava imenom i prezimenom.

Godine 2000. na vlast su došli neki koje ovi podaci uopšte nisu zanimali i koji su dozvoljavali da NATO agresiju nazivaju i NATO intervencijom i NATO akcijom itd. Iz tog razloga, više puta ponavljam NATO agresija, jer ovaj zločinački čin, čin NATO-a ne može nikako drugačije biti nazvan, ni intervencijom, ni akcijom, već isključivo agresijom, u kojoj je stradalo mnogo nedužnog naroda i dece.

Nama nije dovoljno da naši prijatelji iz Evrope kažu da je to bila velika greška i tragedija i da polažu vence na godišnjice, već mi tražimo da se ovim putem oformi komisija koja će utvrditi tačan broj žrtava, imenom i prezimenom.

Setimo se da su gađane civilne mete, RTS, voz u Grdeličkoj klisuri, kolona albanskih izbeglica kod Đakovice itd. Činjenica je da je upotrebljena zabranjena municija sa osiromašenim uranijom, zbog čega danas imamo veliki broj ljudi koji su oboleli od malignih oboljenja. NATO agresija je zločin protiv mira, mi smo dužni da znamo ko su oni koji su živote izgubili tokom NATO agresije, mi smo dužni da zapišemo i borce koji su branili i domove zdravlja, škole, mostove, bolnice, ali isto tako i one civile koji su nedužno stradali, žene, decu, muškarce, bake, deke. Mi smo dužni zbog generacija koje dolaze i ne bi smo trebali da ovaj teret ostavimo našoj deci.

Iz tog razloga, molim kolege narodne poslanike, da podrže ovaj predlog da se oformi komisija i da konačno utvrdimo koji je to broj žrtava koji su stradali od NATO agresije 1999. godine. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.

Pre svega želim da napomenem da će poslanička grupa PS-NSS-USS u danu za glasanje podržati ova dva predloga zakona.

Srbija je na putu modernizacije, što kroz konstantno ulaganje u digitalizaciju kao veoma važan faktor za razvoj, tako i kroz podsticanje elektronske trgovine za razvoj tržišta, ali i kroz različite procedure i zakone koji se danas nalaze, kao i na svakoj drugo sednici pred nama, koji upotpunjavaju pravni okvir kako bi što bolje i što efikasnije štitili građane Srbije u svakom smislu.

Bezbednost proizvoda samo je jedan od brojnih zahteva koji je danas potreban kako bi se proizvođačima otvorio ulazak na tržište, kako na tržištima u svetu, tako naravno i kod nas. Postoji čitav niz zahteva koje treba ispuniti kada govorimo o bezbednosti proizvoda, počev o bezbednosti svih delova samih proizvoda, kao i krajnjeg proizvoda koji se delegira potrošačima.

Važno je napomenuti da ove izmene i dopune Zakona o opštoj bezbednosti imaju cilj da unaprede mehanizme kojima će se zaštiti potrošači, znači svi građani Republike Srbije, ali se neće stvoriti dodatna ograničenja u slobodi kretanja robe.

Ovaj zakon propisuje postupanje obaveze proizvođača i distributera u pogledu stavljanja na tržište isključivo bezbednih proizvoda, koji će na svaki način, počev od svojstva proizvoda, kao i samih rizika koji proizvodi mogu da predstavljaju za potrošače i korisnike, kao i aktivnosti mere koje su u tom cilju preduzete od strane države ukoliko dođe do bilo kakvih rizika.

Na ovaj način se značajno sužava prostor i mogućnost da se na našem tržištu pojave neprovereni, opasni, obmanjujući proizvodi, a time i verovatnoća da nastanu neke štetne posledice po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika.

Za nas iz Pokreta socijalista, cilj je da u svakom segmentu zaštitimo građane Srbije, da usluga koja im se pruža i da proizvod koji se distribuira bude po svi standardima, ali i da se stvore pravni okviri kojima će se omogućiti nesmetani nadzor i unaprediti u skladu sa najnovijim iskustvima na tržištu.

Važno je napomenuti da se tržište ubrzano razvija, da je efikasno i efektivno u svakom smislu i da zbog toga dolazi do velikih rizika kada govorimo uopšte o distribuciji svih vrsta proizvoda.

Ono što je važno jeste da se ovim zakonom takođe omogućava brza razmena podataka, tako da se veoma brzo može zabraniti određeno raspolaganje proizvoda na tržištu. Ono što je takođe važno, jeste da, kada govorimo o bezbednosti proizvoda, one će sprečiti nelojalnu konkurenciju, znači stvara se okviru u kome proizvođači neće moći da snize cene kako bi na uštrb kvaliteta proizvoda, već će morati da se ispoštuju određeni standardi pre svega. Znači, snižavanjem cene neće moći da obmanu građane Srbije, odnosno sve one korisnike proizvoda.

Pred nama je takođe i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene. Naime, Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu, jedina zemlja u regionu koja i dalje izdaje dozvole za uvoz proizvoda, što značajno destimuliše sve one koji, iz EU, kao i druge, koji žele da se njihovi proizvodi nađu na tržištu Srbije, ali takođe i naše privrednike koji moraju da čekaju određene dozvole za uvoz-izvoz proizvoda.

Ovim zakonom se značajno podstiče efikasnije poslovanje za naše privredne subjekte, ali takođe se omogućava efikasniji rad organa državne uprave, koji su do sada morali da izdaju mnogo dozvola kako bi se uvozili proizvodi, što znači da će na ovaj način biti rasterećeni ukidanjem ovih dozvola.

Vlada Republike Srbije trudi se da na svaki mogući način podstakne domaće privrednike, ali da postane konkurentnija za investitore i ulagače.

Usvajanjem zakona koji je pred nama olakšava se poslovanje, ubrzava se poslovanje, stvara se efikasnije, ekonomičnije okruženje za sve one koji žele da ulažu u Srbiju i srpsko tržište i na taj način se sigurno povećava standard građana kroz povećanje plata građana, ali i kroz otvaranje novih fabrika, novih radnih mesta, ulaganjem stranih privrednika, itd.

Ne možemo očekivati nikakve instant promene, ali je bitno da imamo pozitivne male korake i da se krećemo ka boljitku u svim sferama.

Poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržaće ove predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o poštanskim uslugama, Zakon o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti.

Pre svega, želim da naglasim da će naša poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka i Ujedinjena seljačka stranka, u danu za glasanje podržati sva tri predloga.

Svesni smo da se Srbija svakim danom modernizuje. Svedoci smo da se sve više uvodi digitalizacija u uslužni sektor, kako u institucije, tako i u javna preduzeća i da one postaju sve više servis građana.

Zakon o poštanskim uslugama koji je pred nama, pre svega definiše sveobuhvatno ovu oblast, uređuje je kako bi na najbolji mogući način odgovorila potrebama građana, kako bi im omogućilo da budu korisnici univerzalnih poštanskih usluga, kako bi im omogućilo pristupačne cene, ali pre svega i konkurentnost, ekonomičnost i delotvornost samih usluga, koje na kraju krajeva utiču i na kvalitet.

Obzirom na sve širu rasprostranjenost digitalizacije, ovim zakonom takođe su predložena rešenja koja poboljšavaju bezbednost poštanskih pošiljki, što između ostalog predstavlja i način da se uskladimo sa propisima koje od nas zahteva EU. Takođe, ovim zakonom sve više je definisana odgovornost poštanskih operatera, kao i naknada ukoliko dođe do određene štete.

U skladu sa ovim, htela bih pre svega da istaknem Poštu Srbije, kao javno preduzeće, jedan od učesnika tržišta poštanskih operatera, koja na našu veliku sreću ima pohvale građana i u prethodne dve godine je dobila prvo mesto kao omiljeni brend, kada govorimo o uslužnim delatnostima, a drugo mesto kada govorimo o ekspres servisu koji građani koriste.

To nam govori da su usluge iz raznih sfera u Srbiji na sve bolji način organizovane, da se modernizuju, digitalizuju i da zaposleni koji rade u poštama, a više ih je od 15 hiljada, uspeli su prethodnih godina da ostvare dobit od 2,3 milijarde dinara što pre svega treba pohvaliti, jer oni su ti koji nose celu priču.

Takođe, Pošte Srbije su veoma značajne kada govorimo i o pomoći institucijama da digitalizuju svoje procese, kao na primer kada govorimo o izdavanju elektronskim putem vozačkih dozvola itd, jer Pošta Srbije ima veoma rasprostranjenu logistiku.

Takođe, na dnevnom redu pred nama je i potvrđivanje akata Svetskog poštanskog saveza. Mi smo dužni prema tom međunarodnom ugovoru da ovaj predlog zakona usvojimo u danu za glasanje, ali takođe će na ovaj način biti omogućeno nešto čime se mi sve više bavimo prethodnih godina, a to su osnovna načela, zadovoljenje osnovnih načela zaštita životne sredine i u ovoj sferi.

Takođe, na dnevnom redu je veoma važan predlog zakona, to su izmene i dopune Zakona o informacionoj bezbednosti. Kada govorimo o današnjem poslovanju, sve više preduzeća, odnosno skoro sva preduzeća, 99%, koristi informacione komunikacione tehnologije što dalje omogućava da postoji veliki bezbednosni rizici.

Digitalizacijom javnog sektora i sve efikasnijim načinom podrške građanima, smanjeni su troškovi poslovanja, procesi su automatizovani, brzina komunikacije se povećava, što naravno dovodi do mogućnosti visoko-tehničkog kriminala koji nažalost ne poznaje granice, već je potrebno i da sarađujemo sa međunarodnom zajednicom kada govorimo o ovoj temi.

Mi iz Pokreta socijalista smo veoma zainteresovani za ovaj zakon da se on usvoji. Podržavamo ga iz razloga što smatramo da je važna bezbednost podataka, pre svega Ministarstva vojske, odnosno odbrane koje vodi naš predsednik Aleksandar Vulin, ali takođe i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Nedavno smo imali priliku da čujemo i predstavljanje Projekta - unapređenja usluga elektronske uprave sa Svetskom bankom, gde će prema planu biti uloženo 55 miliona dolara i omogućiće se digitalizacija preko 30 usluga elektronske uprave koje će biti dostupne građanima putem interneta i putem mobilnih telefona.

Jedan od najvažnijih elektronskih sistema jeste elektronska pisarnica koja će sve obuhvatiti, komunikaciju državnih organa, privrede i građana, i značajno olakšati građanima da završavaju svoje poslove i potrebe.

Upravo zbog ovih projekata koji su implementirani, ali i zbog onih u koje se ulaže, pre svega mora postojati tajnost podataka i moramo sve više ulagati u suzbijanje visoko-tehničkog kriminala. Srbija je zemlja sposobnih i pametnih, vrednih, inovativnih ljudi koji u ovu digitalizaciju sve više implementiraju i mi smo dužni da nastavimo tim putem.

Još jednom ću da naglasim da će Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka u danu za glasanje podržati sva tri zakona. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalaze dva zakona: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga po osnovu neisplaćene devizne štednje građana i Predlog Zakona o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima.

Što se tiče prvog zakona, treba naglasiti da je ovde jedina izmena, kao što ste i rekli, rok početka isplate za šest meseci, odnosno pomeranje šest meseci prikupljanja dokumentacije od strane građana, te da građani neće ni na koji način biti oštećeni, kada o ovome govorimo, već da je ministarstvo imalo pozitivan stav prema građanima kada govorimo o ovome roku i da će bez obzira što će isplata biti pomerena za šest meseci dok traje prikupljanje dokumentacije, sam kraj isplate neće biti pomeren, već će biti manji broj rata koje će biti veće, te da građani u tom slučaju neće ispaštati ni na koji način.

Razlog za donošenje za ovaj predlog izmene i dopune jeste, kao što ste rekli, od oko 9.300 podnetih zahteva, oko 7.800 zahteva nemaju potpunu dokumentaciju. To je 80%, te je zaista bilo potrebno produžiti rok kako bi građani bili u mogućnosti da učestvuju, odnosno da dopune svoju dokumentaciju, kako ne bi dolazilo do dodatnih grešaka.

Što se tiče druge tačke, Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći, kada govorimo o poreskim pitanjima, ovo je jedna veoma važna Konvencija koju smo prošle godine potpisali u Parizu i koju je potrebno da danas, odnosno u danu za glasanje potvrdimo.

Poslanička grupa PS-NSS-USS svakako se sa ovim slaže, jer smatramo da je ovaj predlog jako dobar, odnosno da je jako dobro biti deo preko 100 zemalja koje ova Konvencija obuhvata kada govorimo o suzbijanju korupcije, kada govorimo o svim problemima koji dolaze kada govorimo o izmirenjima poreza, odnosno kako bismo lakše detektovali subjekte koji žele da izbegnu porez na taj način što će ga prebaciti u zemlje sa nižom poreskom jurisdikcijom ili one gde uopšte ona ne postoji, tako da bi zaista na ovaj način smanjili i korupciju i omogućili bolji standard građana Srbije.

Kao što sam već rekla, ova Konvencija obuhvata preko 100 zemalja koje su povezane, koje rade na razmeni informacija. Upravo samim tim što smo potpisali ovu Konvenciju, mi pokazujemo da imamo ugled kao jedna pravna sigurna država.

Takođe, važno je naglasiti da pored ovoga, rečeno je da Generalni sekretarijat Saveta Evrope ima tzv. da se izrazim crnu listu država koje ne žele da sarađuju u ovoj oblasti, te da je važno da se zbog ugleda zemlje i svih daljih koraka pristupanja EU svakako ne nađemo na njoj.

Ono što je takođe važno jeste da ovom Konvencijom građani neće ni na koji način, odnosno poreski obveznici imati bilo kakvu štetu, već da se štite njihova prava privatnosti. Činjenica je da Srbija u ovom trenutku ne može da ispuni sve tačke koje ostale zemlje Konvencije mogu da ispune, ali baš zbog toga postoji određena, kako je to naglašeno u Konvenciji, rezerva, gde postoje zemlje od tih 100 zemalja, postoji još zemalja koje nemaju određene kadrove ili nemaju određeni broj ljudi koji je potreban. Rečeno je, koliko sam shvatila, da npr. ne možemo učestvovati u nekim međunarodnim akcijama gde ćemo slati naše kadrove, konkretno. Ali, to nije nikakav problem, jer prosto, Konvencijom nismo obavezani da moramo ispuniti sve njihove uslove, a samim tim što smo deo toga ćemo sigurno doprineti mnogo razvoju Srbije kroz različite razmene informacija koje ćemo imati sa tim zemljama, jer kao što smo i čuli danas, tu se nalaze sve najrazvijenije zemlje sveta i privilegija i zadovoljstvo je biti deo toga.

Još jednom želim da naglasim da će naša poslanička grupa podržati ove dve izmene i dopune zakona. Hvala puno.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani gospodine Pašaliću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici. Pred nama se nalazi veoma važan Izveštaj.

Značajan je za sve nas i koji sedimo ovde i sve one koji su u izvršnoj vlasti, jer pokazuje na neki način kakvo je to zadovoljstvo građana radom organa uprave uopšte.

Ne bih se previše vraćala na prošlost, niti bi se bavila ranijim zaštitnicima građana i njihovim Izveštajima, ali imam potrebu da kažem i zadovoljstvo pre svega da ova funkcija više nije politizovana i da sada zaista se radi na pravi način. Jel, koliko shvatam vi ne pretendujete ni na jednu političku funkciju, niti se bavite politikom sa mesta zaštitnika građana jer, bi to bila suspenzija i Ustava i Zakona o zaštitniku građana.

Mi smo i ranije o tome razgovarali na taj problem ukazivali kao PS. Iz tog razloga mogu slobodno da kažem da vaš Izveštaj smatramo relevantnim i stručnim i sveobuhvatnim. Detaljno sam ga pročitala.

Svaki pojedinačni problem kojim ste se bavili vi ste detaljno opisali i važno je što su prikazani svi nedostaci i preporuke koje smatrate da postoje na osnovu onoga što ste videli na terenu i na osnovu pritužba građana. S tim u vezi, želim da kažem da smo svi mi ovde zajedno da debatujemo, razgovaramo i da vidimo na koji način i preko kojih izmena i dopuna zakona možemo da utičemo na poboljšanje položaja svih građana Srbije.

Pre svega bih izdvojila kao krunu vašeg rada u ovom Izveštaju, kampanju „Otvorena vrata“ koju sprovodite u Beogradu, kao i dane Obdusmana, u unutrašnjosti Srbije, jer na taj način se približavamo građanima, što jeste cilj, pogotovo vi kao nezavisni organ kome oni mogu da se obrate, ali i svi mi ovde koji smo svakodnevno na terenu i razgovaramo sa njima o svim problemima koje imaju.

Takođe bih pohvalila vaše unutrašnje uređenje službe. Koliko sam shvatila, pročitala u vašim Izveštajima, imate odeljenje za hitno postupanje, koje je jako važno, jer je važno da se što pre i na vreme, blagovremeno reaguje na sve pritužbe građana i to je za svaku pohvalu.

Ne treba da se poredimo ni sa drugim zemljama u regionu, balkanu, ali sigurno ima dobre prakse kada govorimo o obdusmanima koji sprovode praksu na svojim dužnostima i u Evropi i u regionu.

Dobro je što ste napravili ove bilateralne sporazume i sa Bugarskom i Turskom, sa Slovačkom i Rusijom, jer na taj način možemo unaprediti i naš rad u Srbiji. Naša država je, smatram, svakako parametar za visok nivo poštovanja ljudskih prava, jer smo dokazali, ne samo sa zemljama u regionu, već i u Evropi kakav smo odnos imali prema migrantima, kada je bila velika kriza i kako smo se ljudski ponašali prema njima, bez obzira na neka ograničenja u, pre svega, finansijskim resursima, koje smo sigurno posedovali.

Ono što me više od svega toga brine jeste podatak koji sam pročitala, to je da četvrtina od ukupnog broja primljenih pritužbi u odnosu na prava deteta, odnose se isključivo nad nasiljem nad decom i to je zaista alarmantan podatak i zaista je potrebno da sve institucije što intenzivnije rade na rešavanju ovog problema.

Takođe je važan vaš Izveštaj vezan za zastupljenosti žena na mestima odlučivanja, jer smatram da tu imamo jedan veliki pomak, s obzirom da danas na rukovodećim funkcijama, kako u državnoj upravi, tako u Vladi, tako na mestima predsednika opština se nalaze žene.

Mi u Skupštini imamo žensku parlamentarnu mrežu koja podržava i daje predloge ove vrste za razvoj uopšte žena, kako bi se bolje snalazile i radile na tim rukovodećim pozicijama, kao i rodno pravno budžetiranje koje je takođe značajno. To kada govorimo o ravnopravnosti polova na rukovodećim pozicijama.

Takođe, važan delokrug vašeg rada jeste i položaj osoba sa invaliditetom. Nadam se da, bez obzira što ovde imate neku ocenu da to još uvek nije na zadovoljavajućem nivou, radi se dosta na tome, tako da se nadam da iz godine u godinu možete da primetite da je trend porasta kvaliteta života osoba sa invaliditetom u Srbiji i kao pristupačnost ste naveli kao glavni osnov, glavni preduslov za ravnopravno učešće, što svakako jeste.

Mi smo konkretno, dok sam bila u gradskoj opštini Voždovac, svi smo se kao veće bavili dosta problemom pristupačnosti, jer je postojalo dosta zgrada i institucija koje nisu imale tehničke uslove za pravljenje rampi, ali smo kao veće gradske opštine Voždovac, radili na tome da pribavimo neka druga pomagala kao što su guseničari, itd. tako da bismo svakoj osobi koja ima teškoće u kretanju, omogućili pristupačnost tim objektima, pa verujem da i druge lokalne samouprave to isto rade, da je zaista podignuta svest o tome poslednjih godina što je svakako put kojim treba da nastavimo.

Druga tema jeste niska stopa zaposlenosti osoba sa invaliditetom, kao i teži položaj osoba sa autizmom. To je ono što zaista i jeste problem, što se nadam da će se u narednom periodu poboljšati.

Pomenuli ste stanje u oblasti socijalne zaštite, pogotovo kada govorimo o lokalnim samoupravama, manjak zaposlenih u centrima za socijalni rad.

Ja bih istakla jednu činjenicu koju smo više puta ponavljali i verujem da već svi znaju tu rečenicu, ali ja moram da je ponovim, da u periodu reformi i periodu štednje, ni jedan dinar socijalnih davanja nije umanjen, tako da to opet govori o tome u kakvom položaju, odnosno kakav je osećaj prema osobama koje su socijalno ugrožene, svest građana, svest Vlade prema njima i uopšte da na neki način zaista se ophode ljudski i trude da što više omoguće koliko smo u mogućnosti.

Takođe, briga o najstarijima, Ministarstvo za rad, boračka i socijalnim pitanjima vodi računa o tome kroz rigorozne kontrole staračkih domova već godinama unazad, grad Beograd kroz razne vrste programa, pomoć u kući, pa smatram da kada govorimo o tom delokrugu, da je i to poboljšano u odnosu na prethodne godine.

Što se tiče mladih, kažete da se suočavaju sa nezaposlenošću, ekonomskim problemima i na tome se radi. Treba uskladiti obrazovanje sa tržištem rada, zato smo pokrenuli to dualno obrazovanje. Želim da istaknem činjenicu da je nezaposlenost znatno manja nego što je bila u prethodnom periodu, te se nadam da i ovaj problem koji postoji u svim zemljama, ne samo kod nas, nezaposlenost mladih i odliv mladih u inostranstvo, da će iz godine u godinu sve više da se smanjuje.

Pokrenuli ste projekat „Pristupačnost za sve“, kako biste podigli svest pristupačnosti građanima. To jeste dobar korak i konkretan cilj tog projekta jeste unapređenje lokalnih politika, kada govorimo o pristupačnosti građana, po gotovo kada govorimo o socijalnoj inkluziji osoba sa invaliditetom, starijih i svih ranjivih grupa.

Smatram da je vaš Izveštaj zaista sveobuhvatan, pogledala sam sve tabele koje ste naveli i imate koncizne brojeve i procente i koliko vam je stiglo pritužbi i koji predmeti su završeni u određenom roku, ali ono što je važno jeste da postoji visok nivo postupanja po vašim preporukama, a to znači da svi zajedno radimo timski i da je zaista velika mogućnost i sigurna sam da ćemo u narednom periodu, da će svi ovi nedostaci, da će se raditi na njima i da će biti sve bolje.

Iz svega gore navedenog, želim da naglasim i da kažem da će poslanička grupa Pokreta socijalista NSS – USS, u danu za glasanje podržati vaš Izveštaj. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministre Ružić sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o miliciji koji predstavlja, slobodno mogu reći, jedan narodni zakon, odnosno pokazuje na koji način država brine o svakom svom građaninu i omogućava da živi u što boljem komunalnom redu.

Čuli smo koliko novina ovaj zakon donosi, pre svega treba istaći činjenicu da je on napisan da pomogne građanima, ne samo velikih gradova, već i najmanjih opština u Srbiji. Do sada smo imali slučaj da samo građani mogu imati komunalnu policiju, danas to može imati i najmanja lokalna samouprava što je velika prednost ovog zakona.

Kao neko ko je obavljao funkciju člana veća gradske opštine Voždovac, to je jedna gradska opština grada Beograda, koja ima i svoj prigradski deo, mogu slobodno da kažem da bez obzira što je radila jako efikasno, imala je dosta komunalnih problema u prethodnom periodu.

Uprkos tome što je uz pomoć različitih i policije i inspektora itd. pokušan da se zavede komunalni red u svakom smislu, to je jako bilo teško zbog nekih ograničenih ovlašćenja, kako kontrole, tako i kažnjavanja, zbog čega ovim zakonom koji je danas na dnevnom redu zaista možemo da kažemo da smo srećni što se nadamo da će biti podržan i usvojen i što će građani konačno moći da žive u lepšem okruženju.

Htela bih takođe da naglasim jako dobru saradnju sa javnim komunalnim preduzećima, kako sa „Čistoćom“, tako i sa „Zelenilom“. Bez obzira na njihovu ažurnost, parkovi su često bili prepuni smeća, jer oni bez obzira što su čistili svakodnevno, po nekim svojim planovima i protokolima, građani prosto nisu imali, određeni građani, svest da ne treba da bacaju smeće, pogotovo tamo gde se najmlađi razonode.

Kada govorim o toj čistoći, Gradska opština Voždovac je organizovala i svoju jedinicu, Eko patrolu opštine Voždovac. Ona je imala ovlašćenja da po određenim molbama građana ode na određenu lokaciju, očisti je, pokosi travu, to su uglavnom lokacije koje uglavnom nisu bile u nadležnosti Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo Beograd“ i na taj način smo se dopunjavali i trudili da građani Voždovca žive u lepšem okruženju. Međutim, zbog nedostatka ovlašćenja to je takođe bilo često problematično. Još kritičnija situacija bila je u podavalskim naseljima, gde su često bacali šut na nepropisna mesta, inspektori su izlazili na teren, ali nisu mogli da utvrde ko je i kada to uradio.

Eto, ovim novim zakonom ćemo zaista imati mogućnost da se pravovremeno i izađe na teren, da su uruče čak i kazne, ukoliko je to potrebno, i da zaista komunalni red bude efikasniji. Sama činjenica da će biti i komunalna milicija organizovana u svakoj lokalnoj samoupravi gde je potrebna omogućava da oni budu upoznati sa situacijom na terenu, omogućava da budu brže na određenom mestu gde je potrebno, kako da kažem, da preventivno deluju, tako da i sprovode određene sankcije. To je zaista prednost ovog zakona.

Takođe, kada govorimo i o nekom redu u saobraćaju, pre rekonstrukcije Ulice vojvode Stepe imali smo slučaj da se parkiraju na sred kolovoznih traka, šina, na pešačkim prelazima itd. i dok bi neko pozvao „pauka“ ili dok bi došla komunalna policija koja je bila zadužena za ceo Beograd, odnosno imali smo uredbu jedan na pet hiljada građana, to zaista nije bilo dovoljno komunalnih policajaca. Imali smo situaciju da se prave kolone vozila u centralnoj gradskoj ulici. Zbog toga, samom rekonstrukcijom Ulice vojvode Stepe ovo je značajno umanjeno i olakšano, ali smatram da zbog ovih ovlašćenja koje će sada komunalna milicija imati, gde može da piše ovlašćenja da se vozila uklone sa kolovoza, to je takođe velika prednost.

Ono što bih još izdvojila jeste rad u civilu koji ne može biti zloupotrebljen, pogotovo zato što samo može biti po nalogu načelnika i u tom smislu jedino što time možemo da dobijemo jeste efikasnija primena ovlašćenja, jer se dešava da u situacijama kada oni koji prekrše određene propise vide komunalnu policiju, odnosno sada miliciju po novom nazivu, udalje se sa tog mesta i prosto ne postoje dokazi da su oni načinili prekršaj.

Takođe, audio-video snimanje će na lakši način dokazati određena dela. Ono što bih specijalno istakla jeste nov način selekcije, odabir kadrova koji će biti zasnovan na različitim psihofizičkim mogućnostima, stečenim sposobnostima, ali pre svega bezbednosnoj proveri, tako da niko ko je pravosnažno osuđen za određeno delo koje podrazumeva neko nasilje ili nošenje oružja itd. neće biti u mogućnosti da radi u ovoj službi, što zaista omogućava da imamo prave ljude na pravim mestima, jer je to potrebno da bi se ovakva vrsta zakona sprovodila u delo.

Komunalna milicija u potpunosti će biti približena građanima kroz svoja ovlašćenja, omogućiće da žive u jednom lepšem, zdravijem okruženju, u jednom komunalnom redu i zbog toga u svakom smislu poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržaće vaš predlog. Hvala.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovani ministre Šarčević, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi nacrt zakona o nauci i istraživanjima, kao što ste i sami rekli, to je krovni zakon i njegov značaj je nesumnjiv kada govorimo o napretku i prosperitetu nauke, kao i naučnoistraživačkim projektima koji će se u većoj meri razvijati.

Ovde je važno istaći da ćemo kroz ovaj način finansiranja omogućiti i da se najuspešniji preduzetnički poduhvati nastali kao rezultati naučnoistraživačkog rada zaista implementirati, odnosno da će se njihova primena komercijalizovati. Primer za to, dobar, jeste „Gugl“. Imali smo priliku i da vidimo koliko naših domaćih stručnjaka i kompanija je takođe razvijeno, ali je zaista bilo potrebno da uvedemo ove nove institute, kao što je novi način finansiranja, kao što je zakon koji smo doneli prošle godine itd. Znači, krenuli smo od Fonda za nauku koji je već doneo niz koristi, to su i konkurentnost, kvalitet rezultata, razvoj naučnih kadrova, ali i učešće na međunarodnim projektima koji su važni za Srbiju.

Dakle, kada govorimo o ovom predlogu zakona govorimo o promeni modela finansiranja naučnoistraživačke delatnosti. Svesni smo da nema razvijene zemlje u kojoj ne postoji određeni balans između institucionog finansiranja i projektnog takmičenja, da se tako izrazim, odnosno da mora da postoji, pre svega, stabilnost finansiranja naučnih radnika, koji bi se kasnije prijavljivali za određene projekte, odnosno, kao što je rečeno, danas ne postoji ukidanje projektnog finansiranja, već dolazi do kombinovanog finansiranja. To je važno zbog ravnoteže koja se uvodi, jer treba omogućiti da postoji stabilnosti u finansiranju da se istraživači osećaju sigurno na svojim poslovima, da ne ostaju bez posla ukoliko ne budu deo nekog narednog projekta.

Prelazak sa projektnog na institucionalno finansiranje omogućava i veliku korist za državu i društvo, uopšte građane Srbije, jer sada postoji način da se u saradnji sa privrednim subjektima sve više ulaže znanja u razvoj određenih kompanija kako preduzetničkih tako i malih i srednjih preduzeća, što je zaista ono što nam fali.

Mi smo svedoci da u poslednjih par godina imamo 52 nove kompanije koje su otvorene u Srbiji i preko 28.000 radnih mesta, kada govorimo o stranim investicijama. Ono što nama nedostaje jesu domaće male kompanije koje će voditi naši stručnjaci, ne odlaziti u inostranstvo kako bi zaradili više. Na taj način nauka kao razvojna nije sama sebi cilj već je cilj razvitak društava i bolji život građana Srbije.

Zakoni o obrazovanju su visoko rangirani u Evropi kao i u svetu. Trenutno se Srbija nalazi na listi između 32 i 41 mesta, što je u poređenju sa skoro svim drugim rangiranim oblastima u kojima se takmičimo, pokazujemo veoma veliki uspeh. Krajem prošle godine kao što smo rekli usvojen je Zakon o fondu za nauku Republike Srbije i pre svega bih pohvalila uspeh što smo postali 23 punopravna članica CERN. To je zaista za svaku pohvalu. Vlada Republike Srbije poslednjih godina do 2019. godine je povećala budžetska sredstva za 35,8% u dinarskoj vrednosti što govori o tome da Vlada ima svest da je nauka jedna od najvažnijih delova za ulaganje kada govorimo o prosperitetu i razvoju zemlje, jer je cilj upravo unapređenje kadrova koji rade u Srbiji. Potrebno je da ne budemo jeftina radna snaga kako to narodski vole da kažu, već da naši kadrovi poseduju znanje kojim će moći da se razvija zemlja.

Takođe, kvalitet naučno istraživačkog rada omogućava i efikasniji, delotvorniji rad i poboljšanje efikasnosti a lokaciju resursa, bolje iskorišćenje resursa koje imamo i na taj način ćemo biti u mogućnosti da budemo ravnopravni partneri evropskog istraživačkog prostora. Ključ uspeha jeste i uključivanje istraživača iz inostranstva, odnosno onih koji su već otišli da se vrate kao i razvoj „startap“ inovacionih centara.

Pohvale i da smo 2013. godine do danas imali velika ulaganja u vidu nepovratnih sredstava, 24 miliona evra bespovratno namenjeno za inovativno preduzetništvo, finansijsku pomoć kroz inovativne vaučere i tako dalje. Podržavamo

6/3 JJ/IĆ

sve napore koje Vlada vrši ulaganjem u nauku, da zadrži mlade stručnjake u Srbiji jer to zaista jeste budućnost Srbije. Znači, kao što smo rekli da se na tržištu rada nađe što više znanja, da otvorimo domaće kompanije, da stručnjaci ostanu u zemlji, da na taj način utičemo na razvoj društva.

Poslanička grupa PS-NSS-USS u danu za glasanje podržaće ovaj predlog. Hvala vam.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovani predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije. Pre svega želim da ga pohvalim i da kažem da je veoma temeljan, sveobuhvatan. U današnjem sistemu slobodnog tržišta, kao što ste rekli gospodine Obradoviću, dosta se odnosi sprovođenje zakona na povećanje ekonomske efikasnosti privrednih subjekata, na podsticanje inovativnosti, kao i na uspostavljanje ravnopravnosti uslova kada govorimo o tržišnoj utakmici, a samim tim to poboljšava kvalitet života građana Srbije, zbog čega smo mi svi ovde.

Pre svega želim da naglasim da je vaša Komisija jako mlada u odnosu na zemlje iz regiona i ona svega 13 godina posluje, a posebno bih pohvalila vaš tim koji od 2014. godine radi, jer se zaista vidi veliki rezultat.

Profesionalno pristupate selekciji kadrova, što je za mene jedan od najvažnijih segmenata, jer toliko stručnih i obrazovanih ljudi je u vašem timu i rezultat ne može da izostane. To naravno stavlja dodatni akcenat na započete i završene predmete, što znamo da je u upravi često problem. Često započnemo određene procese, ali ih ne završimo baš na vreme.

Takođe moram da naglasim da godinama unazad Evropska komisija daje pozitivne izveštaje što se tiče vašeg rada, tako da je takođe to za pohvalu kada govorimo o otvorenim poglavljima.

Još od davnih davnina, od 1800 i neke godine se znalo da mora da postoji određeni način, na koji način će se vršiti ta, da kažem regulacija monopola na tržištu. Tada su trgovci prodavali stoku, pa nisu smeli da kude tuđu stoku, a deluje da godinama unazad imamo nelojalnu konkurenciju na tržištu i određene monopolističke sporazume koji su prosto nedopustivi.

Poslednjih godina vidimo veliki pomak kada govorimo o konkurenciji na tržištu i uređenju i korišćenju i uspostavljanju mera preko zakona koji je usvojen, tako da šta da kažem, nastavite samo tim putem i sigurno ćemo raditi bolje. Tu smo za vas, šta god je potrebno, i podržavamo vaš rad.

Izveštaj u protekle dve godine sadrži ključne elemente za rad institucija. Povećani su administrativno-institucioni kapaciteti, fokusirani ste na efektivnu i efikasnu primenu zakona, što je zaista pohvalno, i kao što ste rekli do 2014. godine nažalost to se nije baš tako radilo.

Srbija je postala atraktivni privredni ambijent i to možemo videti kada govorimo o fabrikama koje su otvorene poslednjih godina. Podatak koji sam dobila da je otvoreno 52 fabrike i zaposleno preko 28.000 ljudi značajno utiče na to dolaze novi investitori koji će investirati da se dalje smanjuje nezaposlenost koja je već u velikom padu.

U poslednje dve godine takođe su i usklađeni propisi kada govorimo o evropskim pravilima i kada govorimo o važnom pregovaračkom Poglavlju 8. Pored zakonskih okvira, pohvalila bih pre svega, vašu ažurnost kada govorimo o informisanju javnosti o vašim aktivnostima, koje se svakodnevno izbacaju na vaš sajt, na internet prezentaciju. Ovo je nešto što je neophodno zato što je transparentnost državnih organa i javnih organa zaista važna zbog interesa građana, da se zna gde se troši novac. Bez obzira što se vi samofinansirate i niste finansirani iz budžeta, građani se osećaju sigurnije kada znaju da bilo koja institucija, koja je regulisana ili izabrana od strane Narodne skupštine Republike Srbije radi na jedan transparentan i zakonit način.

Iz tog razloga želim da podržim vaš rad, želimo da podržimo kao poslanička grupa Pokret socijalista vaš izveštaj i svakako da kažemo da ukoliko nastavite u narednom periodu da radite ovako da sigurno neće izostati ekonomski rast i poboljšanje položaja građana Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani profesore Petroviću sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pred Skupštinom se danas nalazi Izveštaj Fiskalnog saveta. On je važan kako za nas ovde koji diskutujemo i glasamo za određene zakone, tako i za Vladu koja ima određenu strategiju i politiku kojom se vodi, ali pre svega za građane koji ovo slušaju, koji imaju neki svoj subjektivni osećaj na koji način i kako zemlja napreduje i da li su oni zadovoljni time.

Pre svega bih volela i verujem da izveštaj Fiskalni savet iznosi u javnost da nije politički, već je ekonomski, stručni i da ste vi stručni da donosite određene analize i zaključke o zemlji, odnosno o tome u kakvoj situaciji se danas nalazimo.

Pre svega bih da istaknem činjenicu iz vašeg izveštaja da imate dobru saradnju sa Narodnom skupštinom, sa ministarstvima, što i jeste preduslov da u narednom periodu imamo sveobuhvatnije i objektivnije izveštaje koje ćete vi iznositi pred javnost i pred Narodnu skupštinu.

Pomenuli ste regulisanje penzionog sistema, da to ide u dobrom pravcu u poslednje vreme. Mi smo zadovoljni postignutim rezultatom i morate shvatiti da odluke koje smo donosili, osim što su ekonomski bile opravdane, da reforma penzionog sistema je bila izuzetno značajna i politički hrabra, da se zahvalimo građanima što su prihvatili te reforme, što su ih podržali i danas se nalazimo u mnogo boljem položaju nego što smo bili 2012. godine.

Svesni smo svi da i struka i politika moraju biti u korelaciji da bi se napredovalo, kao i da u određenim situacijama struka ne može da shvati politiku kada govorimo o nekim dnevno-političkim dešavanjima zbog kojih određene ekonomski podobne odluke, odnosno logične odluke u nekom trenutku nisu izvršene baš previše brzo, već politički ispravne u datom trenutku su nešto za šta se Vlada odlučuje. Iz tog razloga razumem vašu zabrinutost da nešto nije dovoljno brzo usvojeno, neka preporuka, ali sam sigurna da Vlada Republike Srbije mudro vodi zemlju i da donosi politički hrabre odluke koje verujem da ćete i vi u narednim izveštajima podržati.

U nekim segmentima izveštaja se slažemo, a za neke ne mogu da kažem da se slažemo pogotovo kada govorimo o zamerkama što se na određene segmente javnog sektora više ulaže, kao što su Vojska i policija. Mi smo u poslednjim godinama nalazili u jako teškoj situaciji kada govorimo o položaju odbrane zemlje, pogotovo Vojske koja je bila potpuno uništena do 2012. godine. I vi ste svesni da je sektor Vojske bio potpuno oslabljen, da su tenkovi bili uništeni, da je naoružanje bilo uništeno, da su vojnici bili svedeni na najniži mogući nivo, zbog čega smatramo da ovo ulaganje u Vojsku i policiju je veoma značajno jer nam omogućava da vratimo određenu bezbednost i da smanjimo rizik da dođe do stabilnosti zemlje, što je nama veoma važno jer je politika Srbije upravo u vojnoj neutralnosti koju trenutno uspevamo da sprovedemo.

Takođe, možemo reći da ulaganje u policiju ne može da ne utiče na privredni rast i privredni ambijent, jer utiče na smanjenje kriminaliteta, smanjenje korupcije, smanjenje određene sive ekonomije, uvodi neke poslove u legalne tokove, tako da je naše mišljenje, bez obzira što na neki način možda osporava privredni rast za neki mali procenat, da vrlo u tiče na stabilnost zemlje i na budući porast privrednog ambijenta u Srbiji.

Dalje, govorili ste o nedovoljnom ulaganju u zdravstvo i obrazovanje, sa čime se mi slažemo, ali ulažemo koliko je trenutno moguće. U poslednje dve godine dosta je uloženo u zdravstvenu infrastrukturu. Otvorene su bolnice. Uloženo je i u nove objekte poput Dedinja 2, Tiršove, novog porodilišta na Bežanijskoj kosi. Prošle godine obezbeđena je i saglasnost za sto novih radnih mesta za lekare, gde se vraćamo na ono pitanje koje prožima ovaj izveštaj, a to je kako da napravimo te platne razrede, odnosno gde treba povećati plate, gde treba smanjiti.

Mi imamo ograničen budžet, znači, ne možemo svima podjednako povećati plate u tom nekom krajnjem bilansu. Ako povećavamo vojsci, koja nam je važna, policiji, koja nam je važna, treba da zadržimo lekare u zemlji, koji su nam takođe veoma važni, treba da zadržimo profesore u zemlji, koji su nam važni, dolazimo do toga da je svaki segment društva veoma važan, ali, nažalost, budžet nam ne dozvoljava da svima povećamo onoliko koliko bi ih zadržalo da možda ne potraže posao negde u zemljama EU, što je i normalno, jer, naravno, razvitak Srbije nije u toj meri kao što je trenutno u EU.

Što se tiče investicija i privrednog rasta, takođe ste pomenuli da je on nedovoljan, da se nedovoljno ulaže u infrastrukturu, a pogotovo što se tiče proračuna smanjenja nezaposlenosti. Želela bih da istaknem činjenicu da je u poslednje vreme u Srbiji otvoreno 52 nove fabrike, što je ukupno 28.770 novih radnih mesta i da je Srbija na 65. mestu u svetu prošle godine bila po konkurentnosti od 140 na svetskom ekonomskom forumu, što je za nas veoma značajan podatak i pomak, da je Beograd, kako ovde kažemo, postao gradilište, te da sve to zajedno utiče na smanjenje nezaposlenosti, da je ugovor sa ruskim železnicama 230 miliona evra vredan, da se grade koridori i putevi koji su čekali 70 godina da uopšte budu započeti, kao što je put Požega-Preljina. Dakle, ulaže se u infrastrukturne projekte.

Verujemo da brojke kažu da to može da bude više, ali ako sagledavamo i političku situaciju u kojoj se danas nalazimo, nesporno je da nije bilo lako i da su rezultati odlični, ali da, naravno, uvek može da bude bolje.

I vama i nama je zajednički cilj da životni standard građana bude viši, da budu bolja i veća kapitalna ulaganja i investicije i da se poboljša privredni ambijent. Ne sumnjam u vašu dobru nameru i nadam se da ćete nastaviti da ovako kritički razmatrate poziciju Srbije i njen razvoj, jer na taj način možemo doći do određenih konstruktivnih rešenja, zajedničkim radom i zajedničkim dijalogom i zaista smatram da će i politički i ekonomski položaj Srbije u narednom periodu biti sve bolji.

Poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržaće vaš izveštaj. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici DRI i poštovani narodni poslanici, danas na dnevnom redu je izveštaj o radu vaše institucije i to je jedan veoma važan parametar koji govori svima nama kako smo radili prethodne godine, ali i šta je to što možemo da poboljšamo u narednom periodu.

Kada govorimo o DRI, mi govorimo o instituciji koja svojom kontrolom rada omogućava transparentnost sistema za koji se svi zalažemo. To nije lak posao, ali se možemo pohvaliti da u poslednjim godinama transparentnost raste.

Srbija mora da nauči da mudro upravlja svojim sredstvima, mora da nauči na koji način će pametno da koristi javne finansije, jer kada govorimo o javnim finansijama, mi govorimo o svom novcu koji pripada građanima Srbije. Da bi postojalo poverenje građana Srbije, taj novac moramo koristiti i trošiti najsvrsishodnije moguće i za korist svih građana Srbije.

Važno je da budemo svesni činjenice da se poverenje jako teško stiče, ali da se veoma lako gubi i da je upravo trošenje javnih finansija jedan od načina da političke stranke koje se nalaze na vlasti izgube poverenje ako to ne rade na dobar način.

Državna revizorska institucija je nezavisno telo, ali kao što ste rekli, ne postoji mogućnost apsolutne nezavisnosti. Međutim, mi smatramo da je ova nezavisnost koja je trenutno zastupljena na dovoljno visokom nivou, ali se nadamo da će u narednim godinama biti i viša. Pričali smo i imali smo ovde primere na koji način se vrši kadriranje, finansiranje, itd, a to je sve usklađeno zakonom na dobar način i zaista smatramo da ne predstavlja nikakav problem kada govorimo o nezavisnosti institucija.

Ohrabrujuća činjenica je strateško planiranje DRI koje se pre svega odnosi na svrsishodnost, koja je jako značajna i, koliko sam shvatila podatak, u ovoj godini će biti 12 izveštaja o svrsishodnosti, što je šest puta više nego u prethodnoj godini, što je svakako za svaku pohvalu.

Ovo omogućava da građani Srbije znaju gde se troši njihov novac, ali pre svega da se spreče određene koruptivne radnje i da se na taj način reše sistemski problemi koje imamo u društvu.

Ono što je takođe jako važno je da je ovo sve usklađeno sa propisima koje zahteva EU, te i da tu nismo u prekršaju.

Značajan rezultat je i kada govorimo o opravdanosti formiranja komisija i različitih radnih tela, pogotovo kada govorimo o onim članovima komisija koji primaju određene naknade za svoj rad, tako da je sad na neki način i svrsishodnost tih komisija uključena, u smislu procene njihovog rada.

Istakla bih takođe važnu činjenicu, a to je da ovim revizijama svrsishodnosti su napravljene i određene uštede. Dala bih primer koji sam čula, a to je da je Ujedinjeno Kraljevstvo uštedelo na ovim revizijama svrsishodnosti na godišnjem nivou, 11 puta su veće od troškova koje oni imaju, odnosno od njihovog budžeta.

Kako bismo imali veće i bolje rezultate, važno je da napravimo bolju komunikaciju između potrošača javnih finansija, javnog budžeta i DRI, kako bi oni na bolji način opravdali budžetski novac koji su potrošili, odnosno kako bi sve nepravilnosti koje postoje na lakši način prevazišli.

Svesni smo činjenica da najviše ima nepravilnosti na lokalnom nivou, pa zatim na gradskim, odnosno republičkim nivoima, gde su budžeti mnogo veći, ali je jako dobra stvar što Državna revizorska institucija veće budžete kontroliše češće, te dolazi do manjih nepravilnosti, odnosno, kada govorimo o većim količinama novčanih sredstava.

Takođe, ono što je jako važno, za šta se ova Vlada zalaže, jeste digitalizacija i elektronska uprava, o kojoj godinama unazad već priča naša premijerka Ana Brnabić. To je veoma važno kada govorimo o elektronskom čuvanju dokumenata, o elektronskom potpisu i mnoštvo drugih pogodnosti koje pre svega omogućavaju krajnjim korisnicima pogodnosti, a to su građani Srbije.

Digitalizacija elektronske uprave predstavlja značajan korak kada govorimo o suzbijanju korupcije, povećanju efikasnosti javnih službi, zbog čega smatramo da će, kada govorimo o digitalizaciji, revizija svrsishodnosti imati mnogo bolje rezultate i zaista uticati da se kvalitet života građana Srbije poboljša.

Poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke podržaće vaš izveštaj o radu. Hvala.