Zahvaljujem.

Dame i gospodo, narodni poslanici, reklamiram član 103, u vezi sa članom 104. Jedno je replika, a drugo je povreda Poslovnika.

Ja mislim da gospođa pre mene,a i govornik kome ste već oduzeli dva minuta, da ste zloupotrebili to pravo, jer se Poslovnik reklamira odmah po učinjenoj povredi, a od onog što oni reklamiraju je prošao još jedan govornik. Dakle, nije bilo osnova da reklamiraju povredu Poslovnika, jer su zakasnili. Drugo, ovo drugo izlaganje je ličio na repliku, pa s toga vas molim da zbog jednakosti primenite isto pravilo koje ste primenili prema gospodinu Milojičiću i da oduzmete dva minuta poslaničkoj grupi koja je to pravo zloupotrebila, naknadno to reklamirajući i koristeći to kao repliku. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma ozbiljna tema. Mogu da se složim sa predlagačima amandmana u jednom, da je i latiničko pismo naše pismo koga su Hrvati ukrali. Ali, s obzirom na dešavanja u poslednjih sto godina, ja bih ipak da mi malo zaštitimo ćirilicu. Kako to izgleda na sudu, kolega Atlagić je bio. Kad su me svojevremeno tužili ovi iz „nikad im dosta nije bilo“, kada sam došao na sud, tužba je bila na latinici. Dođem ja na Novi Beograd, u Prvi osnovni sud, tužba na latinici. Kažem ja sudiji, a govorim npr. šta može da dođe ukoliko se ovo ne definiše, i sudija mi kaže da on misli da ja nemam pravo na ćirilicu, iako članom 10. Ustava to moje pravo nije sporno. Ima poslovica koja kaže: „Kad zatreš jezik, zatro si i narod“.

Mi kao veoma ugrožen narod, kao ostatak jednog naroda, od koga su nastali mnogi drugi narodi, koji su prisvojili naš jezik i samo stavili neke svoje oznake, dodali neka dva slova i ja im tražim da vrate 30 naših slova, znači da se koriste samo sa ona svoja dva, kad to tako može.

Dakle, prvo su nam preuzeli jezik, neki su nam preuzeli pismo i ja se slažem da je latiničko, latinica srpsko pismo sa latiničnim oznakama, ali mi moramo biti osetljivi i na ćirilicu. Ona je godinama zapuštana, a kolika mržnja se primenjuje prema ćirilici pokazuje ova fotografija. (Narodni poslanik pokazuje fotografije.)

To pokazuje ova fotografija, ovo je Vukovar, pogranični grad u Republici Hrvatskoj i ukoliko ne budemo pažljivi može nam se desiti, a dešavalo nam se da i u Srbiji razbijaju table sa oznakama države Srbije, dakle može nam se desiti da neko počne i ovde da razbija table zbog ćiriličkih oznaka. Dakle, ovo je ono na koga se ne trebamo ugledati, ali kad oni mogu da štite latinično pismo koje su ukrali od nas zašto mi ne bi zaštitili svoje originalno pismo koje se zove ćirilica.

Zakoni se menjaju. Ukoliko i drugi narodi shvate da se služe našim pismom, ukoliko tenzije splasnu, ukoliko se ne bude dešavalo ovo, oni neće da nam učine ni kad napišu – Srbe na vrbe. Neće da napišu ćiriličnim pismom. Ni toliko neće da nam učine, pa ja zbog te osetljivosti naroda na sva dešavanja i osetljivosti na to što ćiriličko pismo nije bilo zaštićeno u prethodnom periodu, apelujem da mi to činimo i pozdravljam ovo kao početak borbe da ćirilica makar bude ravnopravna u državi Srbiji, ako ne i preče pismo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam ništa protiv da pomenuti gospodin govori pre mene. Bojim se da je on pomešao. Član 5. ne govori o broju učenika. Da li sam ja pogrešio? Po ovome, 5a, on je predložio da obrazovanje bude to, to i to, nigde se ne govori o broju učenika.

Kaže – matematički dokaz u izbornoj krađi. Imali smo sva pokrivena biračka mesta, krađe nije bilo. Isti čovek, neverovatno.

Broj dva, jedan traži da se školarina poveća, ovi iz grupe nikad im dosta nije bilo, drugi traže da školarina bude besplatna. Jedan kolega rasulović, kaže – ja sam protiv subvencija. Onda, list „Blic“ kaže – sigurno je da u ovoj 2014. godini nećemo ići na ukidanje subvencija za investitore koji otvaraju nova radna mesta, otkriva za „Blic“ gospodin rasulović.

Ima. Govorim da je, kako je pomešao ovo, visoku školarinu, povećati školarinu, skinuti školarinu. Besplatno školovanje, subvencije da se uvedu, da se ne uvedu, bilo je izborne krađe, nije bilo izborne krađe, kaže isti čovek, po amandmanu kaže besplatno obrazovanje izađe i obrazlože koliko u odeljenju treba da bude učenika. Ili je muzičar ili nije muzičar. Ako je muzičar, neka ide da svira. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, posebno vi dragi moji seljani i seljaci, ili kako vas već nazivaju, evo primera kako bi gospodin Radulović eliminisao ne znam koliko odeljenja. Ja se nadam, ministre, da to nećemo dozvoliti.

Kad je već predlagao amandman, trebao je za seoske sredine predvideti da to bude manji broj dece, jer dece u seoskim sredinama nema. Metropolizacija je uradila svoje. Veliki broj dece je pre ili kasnije, posle sticanja obrazovanja, otišlo u grad. Svi veliki umovi su rođeni na selu, pa bih ja voleo da je prethodni govornik govorio malo i o tome.

Međutim, on je pokušao da kaže da ja nisam govorio istinu. Ali, ovde to stoji. To je nesporno. I nije jedan medij objavio, 12. 09. 2013. godine, „da sigurno da u ovoj 2014. godini nećemo ići na ukidanje subvencija za investitore koji otvaraju nova radna mesta“, otkriva za „Blic“. On objašnjava da ova mera postoji i u drugim državama i da je jasno da „mora postojati nešto zbog čega će se ulagači opredeliti baš za Srbiju“. Ja pozdravljam to mišljenje. Verovatno da nije mislio, već je samo rekao.

Ali, ja pozdravljam to što je on rekao, jer to donosi nove tehnologije. Nove tehnologije donose radna mesta. Nove tehnologije uz nova radna mesta donose novi sistem obrazovanja, novo obrazovanje, donose novo znanje. Ali, eto, on nije znao šta je rekao, jer mu je verovatno neko napisao i bilo je – pročitaj što ti je napisano. Hvala.

Zbog uštede vremena, neću obrazlagati.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ovog amandmana ja razumem strah predlagača. Sam sam protiv gej parade. Protiv sam parade heteroseksualaca ukoliko bi se ona održala. Razumem strah ovih koji su predložili ovaj amandman, ali moram reći, da nije bilo gej parade oni ne bi napravili ideologiju. Oni treba da budu zahvalni, inače ne bi videli parlament da nisu kadili oko te gej parade.

Moje jedno pitanje predlagaču zbog čega treba odbiti ovaj amandman je sledeće. Oni predlažu da ne bude zakonski zastupnik i da bude staratelj. Moje pitanje je opravdano, ko će da proveri da staratelj kojim slučajem u međuvremenu nije postao homoseksualac? Hoće li oni lično? Hvala.

Za udžbenike bi ovo bilo dovoljno da ovi stečajni upravnici nisu pokrali. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje se odnosi na tužilaštvo: šta će ono preduzeti povodom činjenice da je bivši ministar odbrane, gospodin Šutanovac, koga u narodu zovu „zgrabinovac“, šta će tužilaštvo preduzeti povodom činjenice da je pronašao detelinu sa četiri lista na vračarskom pašnjaku? Ta detelina sa četiri lista se zove – ostatak deteline 300 hiljada evra na računu bivšeg ministra odbrane, koji nije imao tetku u Kanadi, a ima 300 hiljada evra na računu, sa platom od 800 evra, sa izgrađenih 320 kvadrata na Vračaru, na elitnoj lokaciji, a tih 320 kvadrata stambenog prostora vredi oko milion evra.

Moje pitanje tužilaštvu, odnosno sugestija, je da prilikom radnji koje treba da preduzme, zajedno sa policijom, obrati pažnju na prodaju ogromne vojne opreme, recimo, čamaca za 500 dinara, hiljadu dinara, aluminijumskih, koji su prilikom poplave u Obrenovcu i okolini i te kako nedostajali Vojsci Jugoslavije.

Takođe, a vidim da je gospodin Šutanovac ustao po telefonskoj vezi i da je živo zainteresovan za ovaj slučaj, da tužilaštvo ispita da li to ima veze sa pretopljenih 800 tenkova i da li je tih 300 hiljada evra proizvod korupcije, a s tim u vezi, mislim da tužilaštvo mora da ispita i određene ljude iz Agencije za borbu protiv korupcije.

Jer, da su oni radili svoj posao, ne bi se nikada desilo da ministar odbrane ili ministar protivodbrane koji je jahao tamo na nekim nosačima američkih aviona ima 300 hiljada evra na računu, a plata mu je bila 800 evra. Ja znam da će se pojaviti tast sa estrade i reći kao za onaj penthaus koji je preneo na druga Babca, da je, eto, on to kupio od svojih estradnih primanja. Sugerišem tužilaštvu da ispita koliko je tast pomenutog ministra odbrane Šutanovca platio porez za tih godina kada je pomagao svog zeta? Gle čuda, pomagao ga je samo dok je ovaj bio vlast.

Sledeće moje pitanje je vezano za zloupotrebu u opštinama Čajetina, Smederevska Palanka i Inđija – šta će tužilaštvo i policija preduzeti povodom očiglednih, a u javnosti je to prezentirano, zloupotreba koje su izvršene u tim opštinama, hoće li to biti sankcionisano i s tim u vezi da tužilaštvo i organi gonjenja ispitaju kako je visoki funkcioner DS koju neki nazivaju opravdano depokratskom strankom, kako je funkcioner te stranke Goran Ješić kupio stan u Beču koji se procenjuje na 800 hiljada evra, kako je stekao penthaus koji se u Inđiji procenjuje na cenu od 250 hiljada evra, kako je stekao drugi stan u Inđiji koji se procenjuje na 100 hiljada evra, kako je nedavno kupio stan u Novom Sadu, gde je takođe prethodno imao stan koji je kupio u Novom Sadu, dakle ima dva stana u Novom Sadu?

O pripadnicima njegove familije gde nezaposleni ujak ima kuću sa bazenom, gde imaju kuću na Tatarskom brdu, kako su sve te nekretnine stečene sa platom od 800 evra i šta će tužilaštvo preduzeti povodom toga i da li će na odgovornost pozvati i Agenciju za borbu protiv korupcije ili kako je ja nazivam agencija za korupciju, koju je formirala DS i koja očigledno nije radila svoj posao.

Takođe, moje pitanje za tužilaštvo i policiju šta će preduzeti povodom“ Energo Zelena“, gde nas Belgijanci optužuju za 130 miliona evra, zbog očiglednog nemara i koruptivnih stvari koje je izvršila DS, odnosno njeni funkcioneri gde su Belgijancima obećali da će u Srbiji biti 250 hiljada tona klaničnog otpada i da će ta fabrika moći da radi punim kapacitetom, a desilo se da toga nema i sada nas Belgijanci tuže za 130 miliona evra, zato što, ja pretpostavljam da je neko prethodno za taj posao uzeo novac.

Ne sme država da plaća za njihove greške i moja pitanja su sva skoncentrisana na tužilaštvo, odnosno šta će preduzeti povodom ovih očiglednih slučajeva? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da počnem sa Platonom, ukoliko ovi drugi ne misle da oni imaju ekskluzivna prava na stare izreke.

Platon je u svojoj „Državi“ rekao i zalagao se da se kroz strogi sistem obrazovanja obrazuju upravljači, vojnici, proizvođači, odnosno seljaci, zanatlije i seljaci.

Ja sam se školovao po sličnom sistemu, kad smo imali školu učenika u privredi, kada smo imali metalsku školu sa tri razreda, kad smo imali mašinske, tehničke škole, kad smo imali elektrotehničke škole, tad smo imali električare, vodoinstalatere, kad smo imali školu učenika u privredi, tj. krojače, trgovce, frizere, sve što je trebalo privredi i zanatskim radnjama.

Kao neko ko se školovao u to vreme, ja ne pamtim Platona. Verujem da kolega Mićunović pamti, jer to je bilo tri veka pre nove ere, koliko se ja sećam. Ali, ja bih počeo svoje izlaganje sa transferom znanja. Ko obučava i na čega treba obratiti pažnju? Na predavački kadar.

Ukoliko želimo da prenesemo neko znanje, onda i predavači moraju, sem da budu profesori, učitelji, nastavnici, moraju istovremeno da budu i učenici. Postoji ona izreka koja kaže – učenje je kao veslanje uzvodno, čim prestaneš veslati, ideš unazad. Tako je i obrazovanje. Nastavni kadar koji se ne bude obučavao u ova brza tehnološka vremena, nema veliku šansu da prenese to znanje na neke druge.

Zaključujem. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103, st. 7) i 8). Gospođa koja je prethodno govorila, kojoj ne zameram na saradnji sa Goranom Ješićem, to gospodin Martinović najbolje zna, šef Poslaničke grupe SNS-a, kako sam ja to menjan u upravi vodovoda, uz pomoć njene partije, ali, gospodine predsedavajući, vi ste dužni i u obavezi da poštujete član 103. jer ono što je ona govorila nije bilo ukazivanje na povredu Poslovnika, ono je bilo više replika, pa i pretnja. Govoreno je o nekom strahu, gospođe imaju zašto da se plaše, s obzirom da poslanička grupa ima neke čudne navike. Mi muškarci nemamo nameru da se plašimo, ali vas molim da oduzmete vreme ukoliko ta poslanička grupa ima dovoljno vremena za oduzimanje, s obzirom da st. 7) i 8) govori o tome da kad narodni poslanik zloupotrebi povredu Poslovnika, tada se toj poslaničkoj grupi oduzimaju dva minuta.

I na kraju da zaključim sa tim strahom, da se izrazim seljački – kad bih se ja vrabaca bojao, žito nikad ne bih sejao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam danas slušao i pripadnike bivšeg režima o obrazovanju, vaspitanju itd. Najdirljivije je bilo kada su počeli da pričaju da nemamo privredu. Ne znam koju su oni privredu nama ostavili, ali očigledno da privrede nije bilo.

Onda su o obrazovanju i vaspitanju otpisali vaspitanje. To se vidi i po ovom izlasku. Onda u delu koje se odnosi na obrazovanje, izbacili su znanje. Ostavili su samo zvanje. Diplome su štancovali i sada nas kritikuju zbog diploma koje su stečene dok su oni bili na vlasti, po njihovom sistemu. Otprilike, oni su razmišljali, kada smo već uništili privredu, a šta će nam strukovna zanimanja, a šta će nam znanje, dovoljno je samo zvanje. Tako su otpisali 400 hiljade radnih mesta, otpisali su i varioce, strugare, otpisali su IMT, „Zmaj“, otpisali su metalce, frizere, trgovce itd.

Sve što su mogli, uništili su, pa čak i malo više, a sve zarad para iako postoji stara poslovica da nijedan kapital nije trajao 100 godina, ali su oni krali za 200 ili za 300. Za tri generacije uprkos tome što tvrdim i to može da se dokaže u praksi, da nijedan od tih kapitala, a njihov je krajnje sumnjivo stečen od Devičanskih ostrva itd. raznih vinarija, stanova u Beču, detelina sa četiri lista na vračarskom pašnjaku, velikih zgrada itd. Sve što su stekli, tvrdim im da neće trajati duže od 100 godina. Posebno zato što je stečeno na vrlo sumnjiv način

Posebno zato što je stečeno na vrlo sumnjiv način. Najlakše je ove zakone opisati jednom starom kineskom poslovicom – kada čoveku daš ribu, nahraniš ga za jedan dan. Kada ga naučiš da peca, nahraniš ga za ceo život. To je dosta izreka, koje na prvi pogled možda zvuče prosto, ali filozofski govori o znanju i zvanju.

Dakle, onaj ko želi da nauči čoveka da peca, nahrani ga za ceo život, ali mora da ga nauči i to znanje mora da bude primenjivo. Znanje koje nije primenjivo je u stvari samo zvanje.

Mi smo se nagledali raznih njihovih stručnjaka i to je meni izgledalo ovako, razni doktorati, ja bih sve te diplome na kojima oni prigovaraju, apsolutno sve, koje su bez dopuna znanja, recimo stečene pre 30, 40 godina, mnogi od njih su profesori na univerzitetu, mnogi od njih su stekli univerzitetsku diplomu na Soroškom univerzitetu u Mađarskoj, Budimpešti, vrlo sumnjivo, a u suštini su završili srednju školu dizajna u trajanju, ne možda četiri nego tri godine. Danas oni predaju nekom drugom.

Mi imamo docente, tu je ministar zdravlja. Imamo docenta i on treba da nam kaže koliko je to ispravno, koji su ovde juče pred medijima delili dijagnoze, pri tome je docent lekar, neuropsihijatar, nekome je rekao da ima ludu glavu i da je psihijatrijski slučaj. Ja to mogu da kažem. Predavač, doktor, neuropsihijatar to ne sme da kaže. Ja žalim tog predavača, a još više žalim studente kojima on predaje. Imamo ovde profesora književnosti koji dođe i kaže – ovo je SNS smislio orginalno, i on je profesor književnosti, i on prigovara drugima na sumnjivim diplomama.

Imamo moralnu veličinu, mog kolegu poljoprivrednika, koji je juče govorio o akademskoj čestitosti. Evo, godinama bezuspešno, je li tako kolega Rančiću, tragamo za Čubrinom diplomom, prekopali ljudi ceo Niš, diplome nema, ali on ovde drži predavanje. S obzirom da će sada biti raznih predavanja, inovativnih, ja predlažem da moj kolega poljoprivrednik predaje poroke: alkoholizam, kocku, šibice. To je jedino znanje, pošto on zvanje i nema, koje on može da primeni.

Imamo sledeće slučajeve, čoveka koji je, dobro to pelcovanje kokoški možda u veterini, kao negativno obrazovanje, šta se dešava sa kokoškama u selu Pukovcu kad ih pelcujete umesto vakcinama, pelcujete rastvorenim jogurtom samo da bi uzeli novac.

Ovde imamo i ovlašćenog predstavnika, čini mi se bensedina, koji je izašao čim sam ja ustao da govorim, iz poslaničke grupe „Nikad im dosta nije bilo“, koji me je, gle čuda, tužio za reči izgovorene za govornicom. Još čudnije, ima isti takav sudija koji je, evo Marko zna, koji je uzeo to da procesuira. On bi mogao da predaje, e takve su stručnjake dobili, on je elektroničar i električar, visok je, očas posla sklopi te žice, ali on se predstavlja kao ekonomista, kao vrhunski strateg itd, bio je nekoliko meseci ministar i kad su videli da nema pojma otišao je netragom, ali se pojavio ovde. Po meni, ta poslanička grupa pokret Dosta je bilo Saše Kradulovića, bi mogli da predaju primenjenu magiju, kugle, itd. Ovde smo videli raznorazne njihove egzibicije. Ovo sve govorim o kadrovima gde oni prigovaraju o nekim diplomama, a pri tome oni sami imaju možda neka zvanja ali nemaju znanja, posebno ne primenjivo.

Poslovica kaže – nije bitno koliko imaš knjiga, već koliko si pročitao. Ima i druga poslovica koja se nadovezuje na prvu – nije bitno koliko si knjiga pročitao, već šta si iz njih naučio. Verujem da oni imaju cele biblioteke, ali služe za slikanje da pokažu da imaju bogatu, luksuzno ukoričenu biblioteku, tek toliko da ljudi pomisle da su oni mnogo pismeni, pa je moj kolega poljoprivrednik, tragajući za bifeom, verovali ili ne, nagazio jednom čak u biblioteku gore.

Poslovica kaže, takođe – najbolja investicija je u znanju. Da završim, da ne dužim, znanje - sutra ćemo vredeti više nego danas za onoliko koliko smo naučili. Stalno treba učiti, ali znanje mora da bude primenjivo. Neprimenjivo znanje, seljački da se izrazim, kao oranje bez setve, e tu nema žetve. Da znate, primenjivo znanje je bogatstvo koje svog vlasnika svuda prati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima poslovica – znanje ima granice, ne znanje nema.

(Zoran Krasić: Šta je ovo?)

Opet neki prozor klepeće.

Očigledno da je ova poslovica tačna, gledajuće pripadnike stranke bivšeg režima. Po pitanju poljoprivrede i zemljišta, ja sam to nazvao udruženim zločinačkim poduhvatom.

Da krenemo redom, ima jedan stečajni upravnik koji je ovde pričao o prodaji državnog poljoprivrednog zemljišta. To smo zabranili 2015. godine. Mogao je pročitati, ali očigledno je da se njemu ne čita. To je zabranjeno i državno poljoprivredno zemljište mogu da kupe samo fizička lica državljani Republike Srbije, koji imaju prebivalište pet godina, koji imaju poljoprivredno gazdinstvo, koji imaju manje od 30 hektara i mogu od države da kupe samo 20 hektara, ukoliko njihova lokalna samouprava to dozvoli. Dakle, to smo već uradili.

Ovaj drugi deo se tiče privatne imovine, odnosno privatnog poljoprivrednog zemljišta. Tu restitucija, o kojoj su oni govorili, ne može da bude nikakav predmet razgovora. Jedino, ako ne misle, da jednu nepravdu isprave drugom nepravdom, da od nekog privatnika otmu imovinu, da bi nekom bivšem privatniku iz one bitke za Dedinje, vratili imovinu. Dakle, gotovo je nemoguće restituciju vezati za ovaj zakon. Restitucija se vrši iz državnog poljoprivrednog zemljišta koje nije predmet ovog zakona.

Dalje, kada pričaju o restituciji, pripadnici stranaka bivšeg režima treba da znaju da su prva dva predsednika Vlade, iako smo imali ugovor sa narodom da ćemo izvršiti restituciju naturalnu, koji sebe nazivaju prva dva demokratska, s čime mogu da se složim, upravo ulazila u nacionalizovanu imovinu koja je bila predmet restitucije. Gospođa koja je oštećena, Darinka Tatalović iz Tolstojeve, njenu kuću koju je dobila na sudu, kao predmet restitucije, je dobio bivši prvi predsednik Vlade. Porodica Jakšić u Krčedinu je imala 52 hektara, njihov predak je streljan, imovina je nacionalizovana, a u tu nacionalizovanu imovinu, kao što znamo, uselio se moj kolega poljoprivrednik, drugi navodno demokratski predsednik Vlade. Oni koji su oči ljudima iz glave gotovo pokrali, danas pričaju o nepravdi i prodaji.

Ovde se govori o tome kako je neka Vlada Vojislava Koštunice bila čestita itd. To baš i nije tačno. Vlada Vojislava Koštunice je ispregovarala ovaj sporazum i ratifikovala ga u novembru 2007. godine. Božidar Đelić je naredne godine, nek me ministar ispravi, samo potpisao ono što je već bilo ispregovarano i što je bilo ratifikovano, odnosno u parlamentu 2008. godine.

Prema tome, oni se ponašaju u onom stilu da nam ne dozvoljavaju ni da ispravimo sve one greške koje su oni napravili. U principu, da su bili u skladu sa obećanjima koje smo 2000. godine dali građanima, zemlja bi pripala onima koji je obrađuju, a ne onima koji su nas obrađivali u stilu „MK grupa“, „Delta“, itd. Kada su prodali sve što se prodati moglo, kada sam rekao već da su prodali ono što je ljudima pripadalo kao oči iz glave, sada su stekli neku naknadnu pamet i oni sada brane nešto što su prodali u ogromnim površinama.

Prodali su 300 hiljada hektara zemlje za manje od 50 miliona evra, to je manje od zakupnine za jednu godinu. Očigledno su hteli SSP-om da to zemljište koje su dobili na vrlo lak način preprodaju stranim fizičkim licima i sada im smeta ovaj novi zakon. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima poslovica – Ko zna da ne zna, taj već nešto zna. Dakle, neznanje ne opravdava, ali se bojim da moj kolega nije svestan da ne zna.

Prvo, zakup poljoprivrednog zemljišta nije predmet ovog zakona. Ovaj zakon govori o prodaji poljoprivrednog zemljišta strancima, odnosno o uslovima pod kojima to oni mogu da čine i ispravljamo jednu nepravdu koja je naneta od strane udruženog zločinačkog poduhvata koga sam već opisivao.

Broj dva, kada već govori o zakupu poljoprivrednog zemljišta, tačno je da se za investicione programe daje prvenstvo zakupa na 30 godina. Ali, on zaboravlja na udruženi zločinački poduhvat, izdavao je zemljište na 40 godina. Imamo ovde mog kolegu poljoprivrednika čija vinarija je to pravo iskoristila. Investicioni program je bio nula, tako da stečajni upravnik čije su kolege otuđile na desetine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, treba da zna da investitor mora minimalno da uloži 500.000 evra. Ukoliko su veće površine još 3.000 evra po hektaru. Zakupnina ne može biti manja, čini mi se od 200 evra po hektaru.

Oni su zemlju uvek prodavali po toj ceni, a Boga mi i stečajni upravnici su po toj istoj ceni otuđivali ogromne površine poljoprivrednog zemljišta, posebno u zadrugama. Dakle, praktično, na primeru koji sam već naveo, kolega poljoprivrednik je dobio na 40 godina zemljište …