Neću obrazlagati. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja još nisam čuo da se Ustav usklađuje sa zakonom. Danas to po prvi put čujem. To je gotovo nemoguće. Ustav je zakon svih zakona. Zakoni treba da se usklađuju spram Ustava, a ne Ustav spram zakona, tako da argumentacija gospode preko apsolutno ne stoji, a među njima stoji moj kolega poljoprivrednik koji je bio premijer. Ja mogu samo da kažem da smo još i dobro prošli ko nam je bio premijer. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da prethodne kolege koje galame da su to pravo koje predlagač amandman definisao kao pravo svakog deteta, da su preskočili. Voleo bih da Ustav dozvoljava da srednje obrazovanje bude obavezno, ali retroaktivno. Većina njih ne bi ni prvi razred završila. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobio sam mnogo poruka. Kaže Dragica Vidaković: „Moj kolega poljoprivrednik govori o sebi“.

(Zoran Krasić: Šta je ovo?)

Ja poštujem pravo opozicije. Gospođo Radeta, nemojte dobacivati. Poštujte vi moja prava.

Obrazlažući amandman moj kolega poljoprivrednik govorio je o svemu onome što o njemu nedostaje. Ovde je govorio o nedostatku pameti.

(Narodni poslanik Zoran Živković dobacuje.)

U tom smislu bih tražio da ja i on zajedno proverimo koeficijent inteligencije.

Da zajedno, s obzirom da omalovažava, a ja eto priznajem da sam ovde najslabiji od dve poslaničke grupe, evo, ja se slažem da idemo na testeranje. Mislim da ću mu debelo odmaći, ali neka rezultati kažu što će reći, a bojim se da će IQ mog kolege poljoprivrednika biti manji od njegovog broja cipele.
Onda je govorio o poštenju. To se valjda odnosi na ono poštenje kada je poljoprivrednicima uzeo 525 hiljada evra za nepostojeću parcelu na Fruškoj Gori, pa je onda govorio o čestitosti. Evo, po pitanju čestitosti ja ga pozivam da jednom pokaže tu svoju diplomu koju upornim traganjem 15-20 godina ne može niko, pa ni kolega Krasić da nađe u Nišu.
Govorio je o švercu, a postoje ozbiljne optužbe za šverc bundi, pa sve do šverca oružja…

Znači, odgovaram zašto mislim da nema prevare kod nas već kod njega. Govori o prevarama čovek koji je pelcovao kokoške u selu Pukovac rastvorom jogurta? Toliko o kvalitetu te rasprave.
Dozvolićete da na kraju citiram ono što mi je zabranjeno, a ovog puta Cicerona. Ciceron kaže ovako: “Ne treba tražiti razboritost od čoveka koji nije nikada trezan“. Hvala.
(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)
(Marinika Tepić: Povreda Poslovnika.)

Zahvaljujem.
Da bi štedeli vreme, s obzirom da smo mnogo propustili, ja neću obrazlagati. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam dirnut da ljudi koji su otpustili 400 hiljada ljudi, koji su bili kvalifikovani za svoj posao, kojima su oni grabljivom privatizacijom uzeli radna mesta, sada brinu o njihovoj prekvalifikaciji. I pri tome osporavaju ko je organ koji će dozvoliti da se oni besplatno školuju. Neko to mora, ne mogu svi da dolaze u Skupštinu. Prirodno je da izvršna vlast bude ta, a u sklopu izvršne vlasti je Ministarstvo obrazovanja koje će odlučuje ko stvarno nema uslova da se školuje i prekvalifikuje, da nam se ne desi kao na birou rada da nam dolaze ljudi u BMW-u.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih čak bio voljan da podržim ovaj amandman, ali on predviđa samo da udžbenici budu besplatni. I prevoz.

Kolega elektroničar je postao ekonomista, postao je i pravnik, pa govori da je ekspert za ekonomiju. Ona gospođa kod njega, odjednom je preko nekog kursa postala ne znam šta, što je dobro, prekvalifikuju se.

Ali, imamo problem. Znanje se ne stiče samo bubanjem iz udžbenika. Ako su udžbenici besplatni i ako glasam za ovaj amandman, onda strukovnim školama moramo da obezbedimo da strugovi budu besplatni, glodalice, rendisaljke, bušilice. Kao neko ko je išao u mašinsku tehničku školu, mi nismo imali samo udžbenike, sveske i olovke, nego smo imali strugove, rendisaljke, glodalice, aparate za zavarivanje, brusilice, bušilice, itd.

Sve nas to vodi do toga da to neko mora i da plati. Znanje se ne stiče samo bubanjem, a očigledno je da ga je neko stekao tako, već opažanjem, iskustvom, praksom, a praksa se vrši, opet, ne samo pomoću knjiga, gram prakse nekad vredi više nego tovar teorije. Međutim, neko ko je suvi teoretičar, neko priča o dijaspori a iz dijaspore ga najurili ovamo jer nije bio dovoljno kvalitetan, očigledno je da ne poznaje drugu vrstu znanja sem onog gde je samo iskoristio pomalo svoju memoriju, da ima znanje koje je apsolutno neprimenjivo i zbog toga su ga i najurili, ne samo iz dijaspore nego i iz Vlade. Hvala.

Zbog uštede vremena, neću obrazlagati. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, narodni poslanici, reklamiram član 103, u vezi sa članom 104. Jedno je replika, a drugo je povreda Poslovnika.

Ja mislim da gospođa pre mene,a i govornik kome ste već oduzeli dva minuta, da ste zloupotrebili to pravo, jer se Poslovnik reklamira odmah po učinjenoj povredi, a od onog što oni reklamiraju je prošao još jedan govornik. Dakle, nije bilo osnova da reklamiraju povredu Poslovnika, jer su zakasnili. Drugo, ovo drugo izlaganje je ličio na repliku, pa s toga vas molim da zbog jednakosti primenite isto pravilo koje ste primenili prema gospodinu Milojičiću i da oduzmete dva minuta poslaničkoj grupi koja je to pravo zloupotrebila, naknadno to reklamirajući i koristeći to kao repliku. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma ozbiljna tema. Mogu da se složim sa predlagačima amandmana u jednom, da je i latiničko pismo naše pismo koga su Hrvati ukrali. Ali, s obzirom na dešavanja u poslednjih sto godina, ja bih ipak da mi malo zaštitimo ćirilicu. Kako to izgleda na sudu, kolega Atlagić je bio. Kad su me svojevremeno tužili ovi iz „nikad im dosta nije bilo“, kada sam došao na sud, tužba je bila na latinici. Dođem ja na Novi Beograd, u Prvi osnovni sud, tužba na latinici. Kažem ja sudiji, a govorim npr. šta može da dođe ukoliko se ovo ne definiše, i sudija mi kaže da on misli da ja nemam pravo na ćirilicu, iako članom 10. Ustava to moje pravo nije sporno. Ima poslovica koja kaže: „Kad zatreš jezik, zatro si i narod“.

Mi kao veoma ugrožen narod, kao ostatak jednog naroda, od koga su nastali mnogi drugi narodi, koji su prisvojili naš jezik i samo stavili neke svoje oznake, dodali neka dva slova i ja im tražim da vrate 30 naših slova, znači da se koriste samo sa ona svoja dva, kad to tako može.

Dakle, prvo su nam preuzeli jezik, neki su nam preuzeli pismo i ja se slažem da je latiničko, latinica srpsko pismo sa latiničnim oznakama, ali mi moramo biti osetljivi i na ćirilicu. Ona je godinama zapuštana, a kolika mržnja se primenjuje prema ćirilici pokazuje ova fotografija. (Narodni poslanik pokazuje fotografije.)

To pokazuje ova fotografija, ovo je Vukovar, pogranični grad u Republici Hrvatskoj i ukoliko ne budemo pažljivi može nam se desiti, a dešavalo nam se da i u Srbiji razbijaju table sa oznakama države Srbije, dakle može nam se desiti da neko počne i ovde da razbija table zbog ćiriličkih oznaka. Dakle, ovo je ono na koga se ne trebamo ugledati, ali kad oni mogu da štite latinično pismo koje su ukrali od nas zašto mi ne bi zaštitili svoje originalno pismo koje se zove ćirilica.

Zakoni se menjaju. Ukoliko i drugi narodi shvate da se služe našim pismom, ukoliko tenzije splasnu, ukoliko se ne bude dešavalo ovo, oni neće da nam učine ni kad napišu – Srbe na vrbe. Neće da napišu ćiriličnim pismom. Ni toliko neće da nam učine, pa ja zbog te osetljivosti naroda na sva dešavanja i osetljivosti na to što ćiriličko pismo nije bilo zaštićeno u prethodnom periodu, apelujem da mi to činimo i pozdravljam ovo kao početak borbe da ćirilica makar bude ravnopravna u državi Srbiji, ako ne i preče pismo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam ništa protiv da pomenuti gospodin govori pre mene. Bojim se da je on pomešao. Član 5. ne govori o broju učenika. Da li sam ja pogrešio? Po ovome, 5a, on je predložio da obrazovanje bude to, to i to, nigde se ne govori o broju učenika.

Kaže – matematički dokaz u izbornoj krađi. Imali smo sva pokrivena biračka mesta, krađe nije bilo. Isti čovek, neverovatno.

Broj dva, jedan traži da se školarina poveća, ovi iz grupe nikad im dosta nije bilo, drugi traže da školarina bude besplatna. Jedan kolega rasulović, kaže – ja sam protiv subvencija. Onda, list „Blic“ kaže – sigurno je da u ovoj 2014. godini nećemo ići na ukidanje subvencija za investitore koji otvaraju nova radna mesta, otkriva za „Blic“ gospodin rasulović.

Ima. Govorim da je, kako je pomešao ovo, visoku školarinu, povećati školarinu, skinuti školarinu. Besplatno školovanje, subvencije da se uvedu, da se ne uvedu, bilo je izborne krađe, nije bilo izborne krađe, kaže isti čovek, po amandmanu kaže besplatno obrazovanje izađe i obrazlože koliko u odeljenju treba da bude učenika. Ili je muzičar ili nije muzičar. Ako je muzičar, neka ide da svira. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, posebno vi dragi moji seljani i seljaci, ili kako vas već nazivaju, evo primera kako bi gospodin Radulović eliminisao ne znam koliko odeljenja. Ja se nadam, ministre, da to nećemo dozvoliti.

Kad je već predlagao amandman, trebao je za seoske sredine predvideti da to bude manji broj dece, jer dece u seoskim sredinama nema. Metropolizacija je uradila svoje. Veliki broj dece je pre ili kasnije, posle sticanja obrazovanja, otišlo u grad. Svi veliki umovi su rođeni na selu, pa bih ja voleo da je prethodni govornik govorio malo i o tome.

Međutim, on je pokušao da kaže da ja nisam govorio istinu. Ali, ovde to stoji. To je nesporno. I nije jedan medij objavio, 12. 09. 2013. godine, „da sigurno da u ovoj 2014. godini nećemo ići na ukidanje subvencija za investitore koji otvaraju nova radna mesta“, otkriva za „Blic“. On objašnjava da ova mera postoji i u drugim državama i da je jasno da „mora postojati nešto zbog čega će se ulagači opredeliti baš za Srbiju“. Ja pozdravljam to mišljenje. Verovatno da nije mislio, već je samo rekao.

Ali, ja pozdravljam to što je on rekao, jer to donosi nove tehnologije. Nove tehnologije donose radna mesta. Nove tehnologije uz nova radna mesta donose novi sistem obrazovanja, novo obrazovanje, donose novo znanje. Ali, eto, on nije znao šta je rekao, jer mu je verovatno neko napisao i bilo je – pročitaj što ti je napisano. Hvala.