Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zabrinut posle ovog izlaganja za svoj rejting. Moraću da pređem u neke vlaške političare. Koliko sam razumeo, prevod mi nije trebao, nisam video razliku između onog vlaškog i srpskog jezika. Prevod mi nije trebao, ali sam video da je zamerka lupetanjem. Doslovce je prethodni kolega rekao da su neka obrazlaganja lupetanja. Ja to njemu neću reći. Samo ga podsećam, da li je tačno da je više puta dobio novac od Lutrije Srbije, a da nije kupovao srećke? Da li je istina ono što sam ja govorio ili nije istina? Želi li moj kolega da u ovom parlamentu zabranimo istinu? Da li je neko, recimo moj uvaženi kolega kao predstavnik nekog analitičarskog preduzeća, dobijao pare od Lutrije Srbije, da ili ne? Da li je tačno da je Lutrija Srbije zbog takvih davanja završila u minusu? To je jedinstvena lutrija u svetu koja je poslovala sa minusom, iako je tu profitna stopa odmah 50%. Znači, ta Tadićeva vlast delila je šakom i kapom i očigledno da je delila i mom kolegi koji se sam u tome prepoznao.

Nadalje, ja sam govorio da su neke firme za vreme vladavine njegovog koalicionog partnera na sadašnjim izborima otišle iz srpskih ruku strancima. Zemljište je neko za vreme vladavine te stranke pomoću koje je on došao u parlament takođe završio strancima, a on je neka patriotska politika koja je to kritikovala, a sa njima je ušao u ovaj parlament. Da li je istina to što sam ja pričao ili ne, to je glavno, a ja ne znam gde vodi to mog kolegu koji istinu proglasi lupetanjem. Hvala vam.

Replika, pomenuo me je i to vrlo uvredljivo.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o replici. Moj kolega je priznao da je dobijao pare od Lutrije. Nije još priznao da je Lutrija bila u minusu, ali ću u toku sednice prikupiti i da je Lutrija Srbije u ta vremena kada su vladali Boris Tadić i Koštunica …

Evo, vidite, oni pričaju o mojoj nekulturi, vidite njihovu kulturu.

Dakle, u vreme njihove vladavine je Lutrija davala takav novac i bila u minusu. Jedno je priznao, a drugo je rekao da je podržao listu Vlaške stranke i opet slagao, tj. govorio neistinu, izvinjavam se. Doneću listi od gore i vrlo lepo ćete ustanoviti da je gospodin koji je nastupao pre mene, Đorđe Vukadinović, na listi koju ja poštujem izuzetno, na listi Vlaške stranke koja se zvala „Ni jedan od ponuđenih odgovora“ bio drugi na listi kandidat. Dakle, kandidat ne podržava listu, jedan politički analitičar to treba da zna, nego je on kandidat Vlaške stranke koja se zvala „Ni jedan od ponuđenih odgovora“. Sa mnom u dijalogu mu ne može pomoći ni vlaška magija.

Ono što je drugo rekao jeste da sam ja neki sluga nekog gospodara. Dakle, ja sam samo svoj. Moja partija je registrovana sa 10-14 hiljada potpisa, koliko se sećam, za razliku od njegovog udruženja građana koje se švercuje kao politička stranka, a nije politička stranka, a može da dobija pare iz inostranstva, ne podleže Agenciji za borbu protiv korupcije, njihovoj kontroli, što moja stranka i te kako čini.

Dakle, nema sami građani odluče da li je zabranjeno govoriti istinu ili ne, a ja tvrdim i dalje da sam govorio istinu i to ću dokazivati. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam i o ovom amandmanu razmišljao da možda valja za njega glasati, ali slušajući predlagača i njegovu teoriju o ekonomskom patriotizmu, to je bio dovoljan razlog da se predomislim. Posebno u delu koji se tiče ekonomskog patriotizma i rasprodaja domaćih firmi, što je pripisano nama.

U tom periodu, koliko znam, na vlasti je bio Vojislav Koštunica i kad neko upadne u televiziju sa puškama, uzme televizija frekvenciju i dodeli strancima, onda je to veliki ekonomski patriotizam, barem za one koji su na toj listi došli ovde. Kada neko govori protiv stranih investicija, on treba da zna da nam strane investicije, pored svega, donese i bezbednost. Zemlja koja ima kineske investicije, ruske investicije, zemlja koja ima nemačke investicije, više ne može da bude izložena bezbednosnim rizicima u onakvom smislu u kome je to bilo devedesetih godina. To je jedan od razloga zašto se treba protiviti uvek nekome ko se zalaže da se strani investitori gotovo proteraju.

Broj dva. Pošto su oni prodali ostatke društvene imovine SFRJ, nama nije ostalo ništa drugo nego da molimo ljude da investiraju u ovu zemlju iz nekoliko razloga. Zbog novih tehnologija, recimo. Jer, samo nove tehnologije mogu otvoriti nova radna mesta. Ostatak društvene imovine koju su oni prodali svojim tajkunima, jer predlagač amandmana se ovde zalagao za teoriju Miodraga Kostića, svojevremeno, da našu ekonomiju treba, evo gospodin Arsić to zna, razvijati štampanjem para. Što bi nam brzo donelo redove, nestašice, inflaciju itd. sada se zalaže na svojevrsan način za progon stranih investitora. To je samo novac stranog porekla.

Fabrika čiji je vlasnik Srbin u Nemačkoj je nemačka. Fabrika čiji je vlasnik Srbin u Francuskoj je francuska. Fabrika čiji je vlasnik Nemac i Francuz u Srbiji je srpska, samo je novac stranog porekla, a taj novac nam pomaže i da otplatimo dugove koji su nam upravo ostavili ovi koji traže sad neki ekonomski patriotizam. A ti dugovi su ogromni, samo je kamata 1,30, 133 milijarde ili 1,1 milijardu, to gospodin Arsić bolje zna, ove godine, na te dugove koji su nam ostavili ti usrećitelji, koji su tajkunima budzašta prodali imovinu. A, onda su im dali pare iz banaka, pa smo morali da damo novac Agenciji za osiguranje depozita, da bi izvadili građane iz problema morali smo da damo novac, jer su tajkunima dali prvo fabrike, a onda su im dali pare, 1,2 milijarde iz banaka koje su imali u državnom vlasništvu.

Strane investicije nam donose nove tehnologije, ali strana tržišta. Svako od njih koji dođe, a ja sam pravio industrijsku zonu u Inđiju, svako ko je došao, fabrika grejača koja pravi za automobile delove, svako od njih je doneo komad tržišta, a time i priliku da nam izvoz raste. Godine 2012. pokrivenost uvozom-izvozom je bila 54%. Ovog trenutka je, gospodine Arsiću, vi to znate bolje nego ja, preko 80%. Upravo zato što je politika ove Vlade bila uravnotežena i prema domaćim i prema stranim investitorima i to ovi koji neke naše poslanike podsećaju na Staneta Dolanca, a ja mislim da to treba malo popuniti posebno u znanju, ova moja diskusija treba da im skrene pažnju da se tim ekonomskim patriotizmom vredi u javnim nabavkama, već dajemo neku povlasticu domaćim firmama, vredi nastupati, ali ne treba po svaku cenu zagovarati štampanje novca, proterivanje stranih investitora, jer bi nas to dovelo u krizu, pa čak i moguću bezbednosnu. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda bih i glasao za ovaj amandman, ali posle obrazloženja koje sam čuo ne mogu da podržim ovaj amandman. U obrazloženju smo čuli o kvorumu. Kvorum čine svi poslanici, a ne samo poslanici određenih poslaničkih grupa. Koliko se ja sećam, on vrlo retko učestvuje u kvorumu. Možda bih podržao da nije bilo onih uplata iz Lutrije. Možda bih i podržao predlagača, ali s obzirom na obrazloženje i s obzirom da je pre podne rekao da lupetam što sam rekao da je Lutrija bila u gubitku, ne mogu da podržim ovaj amandman, a doneo sam dokaze da je posle takvih isplata raznim analitičarima Lutrija bila u gubitku 140 miliona 437 hiljada dinara. Dakle, ovo je dokaz, a gospodin predlagač amandmana je govorio kako ja lupetam kada sam izneo podatak da bi on i Lutriju upropastio i nakovanj pokvario, pa stoga ne mogu da podržim ovaj amandman. Hvala.

Po amandmanu.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada neko kaže da Lutrija nije bila u gubitku, pa posle kaže jeste bila u gubitku, pa pogledajte godinu. Znači, taj je već priznao da je obmanuo ovu Skupštinu.
Takođe, kad neko ne može da ubedi, on pokušava da uvredi i da omalovaži kolegu, kao što je pokušao sa mnom.
Rekao je takođe, da je samo podržavamo vašu stranku, a ovde je izborna lista od 6. maja 2012, broj dva je upravo prethodni govornik. Ko govori ovde istinu? Da li on želi da se istina zabrani, a rekao sam da nije tražio da se zabrani istina, i da nije tražio da se zabrani govoriti istinu o Narodnoj skupštini, glasao bih za ovaj amandman, ovako ne mogu. Hvala.
(Đorđe Vukadinović: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, evo još jednom nevaspitanog gesta zbog koga bi trebalo da reklamiramo još jednu povredu Poslovnika jer se na ovakav način, a neki od njih izgledaju lepo otpozadi, ometaju govornici, i to nije prvi put. Dakle, ovo je reklamacija prva, a posle ove reklamacije ću reklamirati još jednom Poslovnik zbog ponašanja ovih finih, vaspitanih, obrazovanih, kako ih je to sve Saša Janković nazivao.

Član 103. stav 8, tražim da odbijete vreme, dva minuta, zbog zloupotrebe reklamacije Poslovnika ovog prethodnog kolege, iz prostog razloga što je on koristio to kao neku vrstu replike, pokazujući neku zgradu. Ako već hoće da nam pokaže neku zgradu, neka nam pokaže zgradu sa pašnjakom njegovog predsednika Šutanovca. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici…

(Branka Stamenković: Poslovnik.)

Da li mogu ja da počnem? Ako se poslanička grupa daleko im bilo nikad im dosta nije bilo…

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ovde je izrečena jedna velika neistina. Odmah na početku ja to moram da pokažem. Ovo je dokument u kome jednostečajni upravnik, koji vodio 14 firmi, inače električar ili elektroničar, koji se predstavlja kao ekonomista i koji zamera fakultetski obrazovanom gospodinu Babiću da bude v.d, postavlja svoju ženu za knjigovođu u firmi koja zove „E-biznis servis d.o.o Beograd“. Rekao da je ne postoji takav dokument, očigledno je da postoji.

Može. Zbog toga mi dižemo danas kredite, gospodine predsedavajuću, zato što su nas usrećili ovakvi ekonomisti, inače po struci električari, a uglavnom se bave sviranjem gitare ili tambure.

Zato moram da uđemo u kredite, u temi smo i te kako, gospodine predsedavajući, zato što kad ih uhvatite oni prevedu firmu na suprugu. Evo ga dokument ili gospodin to osporava.
Podržaću ove predloge, imajući u vidu da su nas ovakvi oporavili, vodili 14 raznih firmi koje nisu bile energetske doduše, neke su bile šećerane i osladili su se, ovo ne može da stane na četiri lista, i nijednu oporavili nisu.
Gospodine predsedavajući, gospodo ministri, kolege poslanici, ja sam mislio, u zaglavlju naših kolega i koleginica koje okreću leđa, to magistri ovako, to je onako fino vaspitano, obrazovano kod Pavićevića naravno, ja ću ipak nastaviti da govorim, da su nam ostavili sređenu državu, sa sređenim finansijama, sa razvijenom ekonomijom, toliko su zamerki imali na sadašnju vlast da je to bila vojno moćna država. Međutim, kad uzmete, od njih su samo ostali dugovi, prodate firme u privatizaciji i ovde ste imali slučaj da sve javno traži i transparentno šef poslaničkog kluba, partije bivšeg režima, koji je sa „Fijatom“ potpisao potpuno zatamnjen ugovor, potpuno taman, i on traži transparentnost. Boji se čovek pljačke, a kada je bio direktor Pošte, ovde pokazuje sliku neke kućice, a kada je on bio direktor Pošte, stan od 200 kvadrata u Takovskoj, zato mi sada vraćamo te kredite, toliko blizu centra da na posao dolazi u papučama. Sad može i u Skupštinu da dolazi u papučama, moram to pregledati.
O ekonomskom patriotizmu i o kreditima nam je pričao čovek koju je ovu Skupštinu ušao preko partije i sa partijom, koalicionim saveznikom, koja je prodala najviše naših firmi, najviše društvenih firmi, uzgred budi rečeno, i izručila najviše haških optuženika. On se poziva na patriotizam, zaboravljajući da su te strane banke dovedene upravo u periodu kada su vladali njegovi koalicioni partneri. On govori o skupim kreditima i sa, ne znam, 0,8 kamate. Možda su na Hilandaru jeftinije. Tamo uđeš, sa ikone uzmeš, izađeš … i danas je on nama držao predavanje o ekonomskom patriotizmu i o strancima, zaboravljajući da ove kredite dižemo upravo zato što su oni prodali kompaniju, uzeli od jednog Srbina, kompanija je bila vlasništvo države, jednog Srbina, koju su oni uzeli, njegovi koalicioni partneri i prodali strancima Norvežanima. On danas priča o ekonomskom patriotizmu, o stranim bankama, stranim kompanijama, kako mi to radimo, iako su njegovi koalicioni partneri sve već bili prodali.
Podržaću ove predloge, posebno zato što se radi o ispepeljavanju. Dakle, vazduh je opasan ako počnemo da ga gledamo i zato ovaj projekat valja podržati. Sve da EPS ne vrati taj dug, država zbog zaštite životne sredine i zbog standarda koji može i mora da postigne mora to da uradi, jer pojedini naši blokovi daju daleko više po kubnom metru, daleko više tvrdih čestica od 40 miligrama, što je neki standard. To treba uraditi.
Kada su svi pričali o pepelu zaboravili su da mi od toga imamo zalihu od 60 hiljada tona, 60 miliona tona ili kubika i da je to potencijal za izgradnju puteva i građevinsku industriju. Dakle, moja preporuka Vladi, ministarstvima koja se bave tom problematikom je da iskoriste potencijal da naprave građevinsku industriju i da industriju koja se bavi niskogradnjom snabde odgovarajućom količinom pepela, jer kompoziti koji se od toga prave služe za slojeve u putevima. Mislim da od pepela može da se napravi u građevinskoj industriji, u izgradnji puteva dosta toga. Postoje kompanije koje već imaju te biznis programe, biznis planove, dakle, koje mogu dnevno da proizvode dve hiljade kubika, što je dovoljno za šesto metara autoputa. Ako to uzmete godišnje, kao slojevi ispod sloja asfalta, možete da napravite 200 kilometara, a od zaliha može da se pravi industrija građevinskog materijala, time mogu da se izgrađuju nasipi itd. Mislim da ova tačka koja se tiče ispepeljavanja može da ide u tom smeru.
Što se tiče drugog kredita, ja mislim da naša proizvodnja električne energije ne treba samo da se bazira na proizvodnji uglja. Kao neko ko se bavi poljoprivredom, to treba raditi iz obnovljivih izvora i da se energija pravi od vode, vetra, solarna, a posebno od biomase, jer ona je najstabilnija od obnovljivih izvora zato što možete da programirate proizvodnju električne energije dnevno, jer biomasa može biti dostupna…
Samo vi dobacujte. Verujem da ste veseli iz nekog razloga, verovatno imate neku svirku večeras, verovatno vam vođa negde svira, negde nastupa, ima neku tezgu, poznati električar. Verujem da iz tog razloga dobacujete, da skratite vreme. Ne znam šta ste popili kada se tako smejuljite, ne znam na čemu ste. Ja to ne koristim, ali vaše pravo da dobacujete neću osporavati, kao što ni magistru neću osporavati pravo da moj govor sluša okrenut leđima, jer to je onako dosta vaspitano, za to se ide u škole, na fakultete itd.
Ali neću ni pod kojim razlogom, za razliku od njenih kolega, tražiti nikog da bijem po prostorijama Skupštine, neću nikog pljunuti, neću nikog opsovati, ali razumem da je ona iz nekog razloga besna na mene, jer to više neću dopustiti.

Gospodine predsedavajući, vi ste ovo dozvolili,
(Aleksandar Martinović: Dobacuju dok čovek govori.)

Jedni dobacuju, drugi okreću leđa, tu im ne mogu pomoći. Dakle, podržaću ove predloge, ali mislim da osoba koja mi se smeje, koja me je tužila, podnela privatnu krivičnu tužbu, tužila me i njegova žena, očekujem da me tuže i kućni ljubimci, i verujem da iz nekog razloga imaju neki problem sa mnom i verujem da će tih tužbi biti još više, što će mene da raduje. Mržnja koju oni ispoljavaju prema vladajućim strankama se može opisati citiranjem Nikole Tesle, gospodina Vlakodinovića nema ovde da mi na tome zameri. Dakle, njihova mržnja je takve prirode, u takvim količinama da kada bi se pretvorila u električnu energiju obasjala bi ceo svet. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jedne povrede Poslovnika, a i da se ja izjasnim o onoj koja je učinjena pre nego što su oni učinili ovu drugu.

Dakle, reklamiram član 109. - opomena se izriče narodnom poslaniku, pa između ostalog, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora.

Svi smo prisustvovali, orkestriranom o lupanju o klupe, orkestra „nikad im dosta nije bilo“ ili „kad ulovi del boj kompani“. Dakle, posle gitare bio je pokušaj „tam tam“. Verujem da je to talentovani muzički orkestar, ali ste vi bili u obavezi da mu izreknete, makar predsedniku te grupe, makar vođi tog orkestra, makar vođi orkestra „Dubrovački trubaduri“, bili ste u obavezi da im izreknete opomenu u skladu sa članom 109. A, ako ne svima onda makar onome ko je prvi među njima, jer gospodine predsedavajući, jedna grupa se prepoznaje po predvodniku. Nažalost, te grupe, mi tu grupu prepoznajemo po čuvenom gitaristi Saši „neletačeviću, samo mlako ćiu ćiu tup“. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću postaviti nekoliko pitanja, iz prostog razloga što sam danas dirnut, dirnut činjenicom da o narko-dilerima pričaju oni kojima je vodeći narko-diler na Balkanu, a možda i u svetu bio najveći investitor. Pretpostavljam da su mislili da to što je uzgajano u Urugvaju i Latinskoj Americi treba da se uzgaja u Srbiji i da seljacima u kombinate unesu visokoprofitabilne kulture. Dirnut sam zbog toga i zato pitam – da li je Darko Šarić bio investitor i učestvovao u privatizaciji neposredno ili posredno u Republici Srbiji za vreme vladavine bivšeg režima i kada se to dešavalo i koji kombinati i koja preduzeća su bila u pitanju?

Takođe postavljam pitanje o Zoranu Ćopiću Ćopa, da mi se odgovori – u kom vremenu, u kojim godinama je on učestvovao u privatizaciji IKL u Zemunu i u privatizaciji šećerane u Sremskoj Mitrovici? Da vidimo čije su zasluge, koje stranke, u pitanju, jer se to non-stop prebacuje nešto nama.

S tim u vezi, vezano za optužbe da smo vezani za zemunski klan i Zvezdana Jovanovića, postavljam sledeća pitanja. Koliko je od 2000. godine unapređeno pripadnika JSO od 2000. do 2003. godine? Takođe postavljam pitanje – da li su najveći državni funkcioneri, članovi DS u to vreme, obilazili u Kuli više puta JSO, što fotografije potvrđuju? Da li je tačno da je u toj jedinici za specijalne operacije koja je bila pod kontrolom Vlade Republike Srbije bio i Zvezdan Jovanović? Takođe, da li je tačno da su visoki funkcioneri DS, zajedno sa gospodinom Bracanovićem, koji je za nešto optužen, ne ulazeći u to za šta, da li je tačno, da su opet posećivali JSO, u kojoj je bio Zvezdan Jovanović? Da li je tačno da su visoki funkcioneri DS, članovi Savezne vlade u pratnji sa članovima Republičke vlade, priređivali nekoliko meseci pred ubistvo premijera Zorana Đinđića i pravili specijalnu priredbu zajedno sa Bajagom za tu jedinicu? Ove fotografije potvrđuju da ja govorim istinu. Dakle, imamo i predstavnika Savezne vlade, ministra unutrašnjih poslova, imamo na toj priredbi i predstavnika Republičke vlade, odnosno ministra unutrašnjih poslova gospodina Mihajlovića, koji je takođe tom prilikom obišao JSO, u stroju se vidi Zvezdan Jovanović. Takođe moram da pitam – da li je tačno da je predsednik DS obilazio i Pale svojevremeno, a oni glume neku mirnodopsku grupu, i guslao zajedno sa Radovanom Karadžićem, što fotografija potvrđuje?

Dakle, hoću precizne odgovore na ova pitanja, s obzirom da se nama spočitava neka veza između nas i zemunskog klana. Zato pitam dalje, da li je neko od funkcionera DS tada i predstavnika Vlade posećivao Dušana Spasojevića i ekipu u centralnom zatvoru, povodom čega, i da li se to desilo posle hapšenja u Francuskoj i izručenja našoj zemlji i, umesto da im se sudi, neki ljudi su ga posećivali tamo. Ima indicija da su to radili visoki funkcioneri DS, tadašnji funkcioneri. S tim u vezi, nekoliko meseci iza toga su oni oslobođeni. Zato vas ja pitam, sve nas zajedno, da se to nije desilo, da nije bilo tih poseta koje su rezultirale puštanjem na slobodu, da li bi se onda desilo ubistvo premijera Đinđića od strane zemunskog klana i oficira JSO-a sa kojima je očigledno DS, njeni funkcioneri koji su tada bili ujedno i državni funkcioneri, imala i te kako veze.