Na kraju, u ovo vreme što mi je ostalo, pitanje za Tužilaštvo za ratne zločine, za novog tužioca – da li je prilikom prijema Biserke Živković u radni odnos u Tužilaštvu za ratne zločine imenovana imala položen pravosudni ispit ili ga je naknadno položila? Ukoliko je taj ispit bio neophodan pre prijema, da se preispita taj prijem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja tražim da se o ovoj povredi glasa, odmah da znate.

Član 103, član 105, član 108. i član 109. Gospodine predsedavajući, član 103. je osnov, i član 105, a sve je vezano za član 108. i član 109, itd.

Kolega Krasiću, hvala na sufliranju.

Stav 8. Prethodni govornik koji je reklamirao Poslovnik je to iskoristio kao repliku, i u skladu sa članom 103, gospodine predsedavajući, ja shvatam da ste vi nekada bili u istoj partiji i da ste malo bolećivi, ali da primenite Poslovnik i da oduzmete ona dva minuta od vremena poslaničke grupe, zato što je to bila zloupotreba reklamacije Poslovnika, u cilju davanja replike.

Član 105. kaže: „Niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine“. Po završetku reklamiranja povrede Poslovnika, prethodni kolega, Šarović, je više puta uzimao reč sa mesta, iako je njegovo izlaganje po povredi Poslovnika bilo završeno. To znači da je on uzeo reč bez vaše dozvole, pa shodno tome, a kolega Šarović voli te opomene, ali ja ne insistiram na tome baš zato što bi on to voleo, a vi nemojte to da dopustite, vi bi morali da primenite meru iz člana 108. i člana 109, jer je reč uzeta bez vaše dozvole nekoliko puta, pa je pretila opasnost da se ovo pretvori u neki dijalog između vas dvojice koji nije Poslovnikom regulisan.

S tim u vezi, ja tražim da se o ovome glasa, jer ja mislim da ste vi povredili Poslovnik, ali ne insistiram. I ne insistiram da izreknete onu meru iz čl. 108. i 109.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. u vezi sa članovima 106. i 108. i 109.

Gospodine predsedavajući, ja sam zbog ovog tražio da se već jednom glasa u danu za glasanje zbog kršenja prava na repliku. Prvo vi ste rekli jednu neistinu, ja juče nisam upotrebio izraz Saša Kradulović, već sam rekao da izvesni predsednički kandidat koji je pobedio 1. aprila na izborima, izvesni Saša Rasulović. Sada kada bi neko upotrebio izraz Krističević, zašto bi se ja prepoznao u tome kada ja nisam Krističević.

Ukoliko se neko od kolega prepoznao to je njegov problem, ali to nije razlog da zloupotrebe pravo iz Poslovnika i da reklamiraju Poslovnik i to koriste kao neku repliku.

Sačekajte, ima i druga povreda na koju bih ukazao, jer je kolega pre njega govorio takođe, upotrebljavajući repliku i vi ste da li tačan odgovor koji je stalno ovde govorio da je Skupština najveći organ u zemlji, a kada je došlo vreme da utvrdimo neki zakon bez Vlade, on traži da dođe ovde Vlada da iskontroliše Skupštinu. Pa, ja ne znam, da li dok je bio član Čačanske biblioteke i tamo bio portparol sedam godina. Možeš misliti Čačanska biblioteka imala portparola, pa je propuštao ova zasedanja pa nije naučio da prilikom predlaganja zakona od strane narodnih poslanika Vlada ne mora da bude prisutna.
(Saša Radulović: Da li je ovo povreda Poslovnika?)
Time je izvršena zloupotreba i trebali ste da odbijete vreme iz stava 8. Jedino što je dobro, dok je taj kolega ovde sveštenici mogu da odahnu i ne moraju da čuvaju ikone, niko ništa neće da zdipi.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, evo još jedne povrede Poslovnika.

Evo ovi fini, vaspitani, kulturni, ovi što predstavljaju Sašu Jankovića ovde, tako je njihov zaštitnik građana, njihov predsednički kandidat okretao leđa građanima, ali ja reklamiram Poslovnik.

Pozdravite Sašu Jankovića, prangijaševića, ili kako se već preziva.

Molim vas, ja reklamiram povredu člana 106, 107. i 109. Grubo je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, posebno nas koji nismo imali nikakve veze sa privatizacijom i izvesnom osobom koja se zove Zoran Ćopić Ćopa.

Aristotel, koji je ovde citiran, rekao je: „Drag mi je Platon, ali mi je istina još draža“. Tako je meni drag portparol čačanske biblioteke, dugogodišnji, ne znam čemu je to služilo, ali mi je istina još draža i mislim da je zbog toga povređeno dostojanstvo Narodne skupštine.

On je rekao nešto nama za tog Ćopu, a taj je stekao kapital i Industriju kotrljajućih ležajeva je kupio za vreme vlasti njegovog koalicionog partnera, pa je kupio i šećeranu u Sremskoj Mitrovici za vreme vlasti njegovog koalicionog partnera koji je akumulirao novac i zahvaljujući tom novcu koji su dobili od Ćope se on danas plasirao ovde u parlamentu i grubo je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine i s tim u vezi, s obzirom da ste ga više puta upozorili da se nije držao onoga što ste mu vi rekli, u skladu sa članom 109, ja vas molim da mu izreknete jednu opomenicu potparolu čačanske biblioteke, eks, bivšem, a ukoliko, ja poštujem vašu bolečivost, to ne želite, ja imam razumevanje i ne tražim da se o ovome glasa na sednici Narodne skupštine.

Završiću opet sa Aristotelom: „Koreni učenja su gorki, ali su plodovi slatki“ i zato preporučujem mom kolegi da konačno nešto nauči. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se ja po amandmanima davno, ali sam dočekao ovaj moj amandman da bi uopšte mogao da govorim. Ono što sam govorio, govorio sam o povredama Poslovnika, o zloupotrebama drugih kolega, gospodine koji se javljate, da vam ne pominjem ime da vam ne dam pravo za repliku. Ova gospoda koja okreću leđa, ovi fino vaspitani itd, ni njima neću da dam pravo na repliku.

Govoriću po amandmanu koliko su govorile i sve druge kolege.
Naime, ja tvrdim da je predlagač u pravu i voljan sam čak da razmislim da povučem moj amandman, ali se ovde previše priča kako nešto nije ustavno, a to pričaju oni koji su izabrali neustavno predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Da vas podsetim da je taj predsednik izabran protivustavno i da je to ocenio Ustavni sud koji su oni odabrali 2009. godine. Dakle, i njihova selektirana postava Ustavnog suda je ocenila da njihov predsednik Vrhovnog kasacionog suda nije bio izabran na ustavni način. Zato što je izabran prvo predsednik Vrhovnog kasacionog suda, pa onda sudije. To je, kolege pravnici će se složiti, kao kad bi izabrali predsednika parlamenta, pa onda birali poslanike. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda se trebao birati na osnovu mišljenja prve sednice koju su sudije trebale da imaju.
Takođe, ovde je govoreno da je nezakonito, protivustavno ovaj predsednik, onaj predsednik. Da vas podsetim, a to kolege starije znaju, to govore oni koji trenutno nisu tu, a koji su bili predsednici Vlade kada su tužioci postavljani odlukom Vlade, i to iz sastava kabineta gospodina Batića.
Dakle, nama se dešavalo da Vlada imenuje tužioce od činovnika iz ministarstva Vladana Batića. Predsednik te Vlade danas priča o ustavnosti. Predsednik te Vlade priča o neustavnosti da ovo nije ustavno itd, priča on i pri tome ne štedi članove familije kaže – kad je neko javna ličnost to mora sve da se zna. Pa, ja pitam da li njegova supruga Biserka Živkoviću u Tužilaštvu za ratne zločina imala pravosudni ispit kada je počela da radi tamo ili da je naknadno predložila?

Kaže da nije ustavno produžiti mandat predsednicima suda oni koji su u Tužilaštvu za ratne zločine stavili bivšu ministarku pravde na meni nepoznat pravni način. Verovatno da bi se sudilo samo onima koji su Srbi i verovatno žele da pojačaju i taj sastav i ništa od toga nije bilo ustavno.
Takođe, predsednicima suda i protiv produženja mandata pričaju oni koji su izbacivali ljude iz voza samo zato što govore engleski. O predsednicima suda govore oni čiji su koalicioni partneri prodavali imovinu izvesnom Ćopiću, sad to prepisuju nama. O predsednicima sudova pričaju oni koji su dok su bili savezni ministri inostranih poslova prodali zgradu „Ušća“ firmi koja nije bila registrovana kada je konkurs bio objavljen. O predsednicima suda, ja pričam o predsednicima suda, jel vam dato četiri godine, pričaju oni koji su bili majstori tranzicije i predsednici suda koje mi biramo i produžavamo pravo na još jedan mandat treba da znaju da sudska vlast uloži da štiti i kažnjava, treba da štiti nevine, a kažnjava krive, a ovde neki od majstora tranzicije koji su izuzetno krivi, recimo za privatizaciju su upravo oni koje sud treba da kazni. Ovi što su prodali dunavsku industriju „Niš“, a nisu kao pušili. Dakle, njih treba da kazni krive, a da štite nevine i konačno je vreme za to i predsednicima suda ja to upravo preporučujem da u svom narednom mandatu ili u novom mandatu u prvom i u drugom vode računa da sudovi kojim predsedavaju štite nevine, a kažnjavaju krive. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u cilju efikasnijeg rada, ja ću povući ovaj amandman. Hvala.

U cilju efikasnijeg rada, odustajem od amandmana. Hvala.

Zahvaljujem.

Pošto je prihvaćen amandman gospodina Petra Petrovića, ja povlačim svoj. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam vas još juče upozorio na nevaspitano ponašanje pojedinih kolega. Evo, upravo to možete videti. Očigledno da se nečega stide, možda si u pravu.

Takođe sam vas upozorio na član 103. to je pravo da se reklamira Poslovnik. Taj član 103. govori o zloupotrebama i kako se one sankcionišu. Član 103. ne dozvoljava da poslanik lupa repliku ministru koji nije tu.

Kolega Torbica, bio je izuzetno vezan za tačke dnevnog reda. Pravo poslanika je nesporno da reklamira povredu Poslovnika, ali tom prilikom to ne sme da koristi kao repliku, a posebno prema poslanicima pa i ministrima koji nisu tu.

Vi ste gospodine predsedavajući to dopustili. Ja cenim vaše pažljivo ponašanje prema opoziciji. Daleko se vrednije ponašate, nego što se oni ponašaju u ovom parlamentu. Molim vas da razmislite, da ubuduće, shodno stavu 8. člana 103. Poslovnika, sankcionišete ponašanje poslanika koji umesto povrede Poslovnika to koristi kao repliku, s tim u vezi molim vas da oduzmete dva minuta od poslaničke grupe, čiji je predstavnik govorio i tom prilikom grubo zloupotrebio to pravo. Vi morate to jednom učiniti, inače ovome neće biti kraja, kao što ćete morati da sankcionišete sve ove koje na ovaj način ometaju slobodu govora. Jednoga dana ćete morati da ih kaznite za ometanje drugih poslanika, jer oni mene ne mogu omesti. Nisu oni vredni toga da ja na njih obratim toliko pažnju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, evo prilike, ovi što izlaze i što okreću leđa, reklamiram član 103, član 106, član 107. ometanje govornika, evo dok sad govorim. To su ovi isti koji su me tražili po prostorijama da me biju i sad izlaze, mora da se stide svojih postupaka.

Malopre je kolega reklamirao povredu na osnovu povrede dostojanstva Narodne skupštine. Možda to može u fudbalskom klubu u Palanku, ali ovde ne može. Dakle, ovde sede ozbiljni ljudi za razliku od njega. Vi morate da počnete, a sad više vi niste u prilici, već gospođa Gojković, da primenjujete 103. stav 8. i da na svaku takvu povredu Poslovnika i na svako ometanje i 106, 107, izričite mere i 108. i 109. evo vam prilike, moj kolega, poljoprivrednik, uporno krši Poslovnik, uporno mi okreće leđa, a imamo tu poljoprivrednu kolegijalnost, ali ne vredi. On neće da iskaže, ali ste vi u prilici da sa zloupotrebama Poslovnika iskažete meru iz stava 8. člana 103. i da konačno odbijete ta dva minuta poslaničkim grupama koje zloupotrebljavaju pravo na povredu Poslovnika. Pri tome sam svestan činjenice da vi maksimalno pokušavate da budete, na neki način, nežni prema opozicionim poslanicima koje to pravilo grubo zloupotrebljavaju. Ali jednom morate da odbijete ta dva minuta da bi ova Skupština mogla da radi u skladu sa ovim Poslovnikom. Hvala.

Ne tražim da se o ovome glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo opet ovi fini, vaspitani, kulturni pokušavaju da me ometaju. Neko bi doživeo ovo kao uvredu, ja naravno ne, jer ne mogu da me uvrede gori od mene, nego samo bolji.

Malopre ste slušali diskusiju čoveka koji verovatno misli da je Napoleon. Moj kolega poljoprivrednik je govorio o tužilaštvu, pravosuđu. Ja mislim da on treba da bude predmet interesovanja upravo tih organa sudske vlasti i predmet tužilaštva.

Naime, pitam tužioce, pitam sudije, pitam ove nove koji će biti za ovog vrsnog poznavaoca vinogradske loze, vinodelca, pitam – da li on treba da odgovara zato što je po vlastitom priznanju izbacio čoveka u punoj brzini iz voza?

(Vojislav Šešelj: Ko?)

Moj kolega poljoprivrednik, vinodelac. Vreme 13.11.2014. godine, da ne bude da su pisale novine koje je on pocepao, neke zabranio i on se zalaže za slobodu štampe. Kod njega je sve paradoksalno.

Kaže ovako, svedoci su članovi njegove stranke, Ištvan Kaić i Marko Matić, kažu da bi mogao i Pavićeviće. Kaže – da se u prvobitnom sedištu stranke u Hilandarskoj ulici u toku februara 2013. godine, otvoreno hvalio kako je u svojoj ranoj mladosti prilikom jednog putovanja vozom od Niša do Beograda, zajedno sa svojim društvom iz voza u punoj brzini izbacio stranog državljanina i to samo zato što je govorio engleskim jezikom.

Dakle, ovo je zločin iz mržnje. Govorio je engleski tako po njegovom vlastitom priznanju i zato pitam tužilaštvo – zašto ne sasluša Ištvana Kaića i Marka Matića da potvrde ovo priznanje mog kolege poljoprivrednika?

Ja se slažem i o porodicama, pa da mi tužilaštvo, a i pravosuđe odgovori i ovi novi, Kendel Dej, …, znaš kao ja privatizacija, Dina, Filip Morisa, Lukoila vinogradi, ovo-ono, a žena u tužilaštvu. Tužilaštvo za ratne zločine, nema zaštićenih. On je rekao javne ličnosti.

Kaže Biserka Živković – na sastanku 10.11.2010. godine, evo zapisnika, sa Kendel Dejom, pravni savetnik Ambasade SAD u Beogradu. Ovo je jedan od tih zapisnika sa tog sastanka. Ja sam podneo krivičnu prijavu za koju nikad nisam dobio odgovor, za špijunažu. Ovo je otvorena špijunaža, jer tu su Vladimir Vučković, Dragoljub Stanković, Bruno Vekarić, Biserka Živković i Bojan Lapčević. Prisutni su Kendel Dej i Marjana Santrač, pravni savetnik u Ambasadi SAD u Beogradu.

Razgovara se o predmetu „Lovas“, razgovara se o slučaju „Ćuška“ o predmetu „Suva Reka“, to su bili živi predmeti.

Zamenik Vekarić je rekao da je rad gospođe Kandić vrlo značajan i da se uvažava u Tužilaštvu za ratne zločine. Oni izveštavaju Kendal Dea, predstavnika strane države, šta radi naše tužilaštvo i na kraju kažu - potpisnik viši savetnik Biserka Živković. Na kraju kažu – ali, u tužilaštvu su spremni da se jednom mesečno sastanu sa predstavnicima ambasade SAD-a i da preciznije govore o toku svakog predmeta. Potpis - Biserka Živković.

Dakle, hoće li neko u ovoj državi, sad kada izaberemo tužioca za ratne zločine, hoće li neko odgovarati za špijunažu? To je jedno, i ja pozdravljam svako kažnjavanje zločina. Niko ne sme da strada zato što nije Srbin, ali takođe niko ne sme da strada zato što je Srbin. Zakon je za svakoga zakon, rekao Valtazar Bogišić, i to pravilo treba primenjivati. Nove sudije, novi tužioci treba da učine dostupnu pravdu svima, da štite nevine, da kažnjavaju krive. Ali, u prošlosti, da bi pokrili privatizaciju, predstavnici stranke bivšeg režima su birali sudije koji će amnestirati tužioce od svake odgovornosti za neviđenu predatorsku privatizaciju koja je u nesreću i očaj bacila 400 hiljada otpuštenih ljudi. Upravo nam oni sad predaju, a po pitanju mog kolege poljoprivrednika, vinograda, Lukojila, 12 miliona za DIN privatizaciju itd, kaže Valtazar Bogišić – najveće zlo je kad neko od svog zla još kakvu korist ima. To se upravo odnosi na mog kolegu poljoprivrednika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još fino, vaspitano, ovo, ono. To što on hoće meni da naudi, to će se desiti kad na prangiji rodi grožđe i vračarska trava. Nego, saznali smo novo saznanje – naš Napoleon je nepušač. Posle ove diskusije i replike saznali smo da je naš Napoleon nepušač.

Ali, idemo redom. On je pokušao ovde da me kvalifikuje na razne načine. Poslovica kaže – ne možete nikog naterati da vas poštuje, ali možete se suprotstaviti svakom ko vas ne poštuje. Ja sam u obavezi da se suprotstavim bivšem premijeru, mom kolegi poljoprivredniku, koji je ovde pričao o svemu, o dijagnozama, o obrazovanju itd, koji je ekspert i za vinovu lozu, ali je ovde tražio da se pusti 47 osoba koje je pozvao ovde.

Predsednik Skupštine, ja apelujem na njega da pusti mom kolegi poljoprivredniku da pusti sve kolege sa fakulteta i da mu pusti sve klasiće iz vojske, da slobodno mogu da posećuju parlament svakog dana, bez ičije dozvole, ali samo da dokažu da su mu kolege sa fakulteta i kolege iz vojske. Vrlo ćete brzo uvideti da neće niko doći i pri tome ćete videti stepen obrazovanja i videćete sve drugo, stepen karaktera koji je moj kolega poljoprivrednik imao.

Dakle, ako pozovete sve njegove kolege sa fakulteta i sve njegove kolege iz vojske da dođu u Narodnu skupštinu kao gosti svakoga dana, evo o mom trošku da imaju ručak, neće doći niko, a ja neću imati nikakav trošak. Hvala.