Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pažljivo prethodnog govornika slušao i zapisivao kao mudre misli. Pre svega želim da vam kažem da su se u drugi krug predsedničkih izbora plasirali Saša Rasulović i gospodin iz Užica Stamatović, odnosno iz Čajetine, ali 1. aprila.
Gospodin Stevanović je najbolji diskusiju imao danas, to cenim. Sve što je on skupio, ovaj je prosuo, ovaj što me tužio, što je u drugi krug ušao tesno, između nevažećih Stamatovića, pod parolom – Samo mlako. Dakle, tužio me čovek za reči izgovorene za govornicom. Toliko on poznaje zakon. Nije problem što on ne poznaje zakon i Ustav, nego što ne poznaju ni sudije. Imamo čudnih poslanika a imamo, evo kolega Atlagić je tu, još čudnih sudija. Čuli smo i žalbu za biografiju.
Kad smo birali ministra privrede, to je veoma, izuzetno osetljivo mesto, dobili smo biografiju od tri reda. I kolega Atlagić kaže da je na osnovu toga nastala neka njegova teorija, znate ono sada se raspravlja o Darvinu čovek je postao, ne znam, ali teorija gospodina Atlagića je sledeća – čovek je postao od stečajnog upravnika, ali bogat čovek. Kad malo bolje razmislim, pa nije to baš tako. To su siromašni ljudi, sem novca ništa drugo nemaju.
Slažem se sa diskusijom gospodina Stevanovića, ali ga ovaj pokri, upropasti. Slažem se. Mi smo stvorili za vreme zaduživanja stranke bivšeg režima izvor za vraćanje duga, kaže 15 zarez nešto milijardi, jul 2012. godine, slažem se. Ali, gospodine Martinoviću, da li je bilo i dve milijarde već deficita, zato što je bila izborna godina, već su ubacili dve milijarde? Da li je to 17,6? Da li smo u zadnjih pet godina vratili gotovo šest milijardi kamate? Da li je to osam od onih deset milijardi? Da li nas je opteretila Razvojna banka i „Agrobanka“ za gotovo milijardu? Jeste. Da li je to trebalo da vratimo iz budžeta? Jeste.
Koliki je to onda stvarno naš dug? Milijardu, dve. Mi zato pravimo stotine kilometara autoputa, otvaramo radna mesta, a oni nisu radili ništa. Hajde da vidimo dalje. Da li mi imamo prihode od privatizacije 6,7 milijardi, koliko su oni imali od 2001/2002. godine pa do 2012. godine? Da li mi imamo tih 6,7 milijardi? Da smo ih imali mi bi bili još u većem suficitu. Da li smo mi stvorili državu koja može da finansira svoje rashode sama? Da. Da li smo ove godine, prošle, vratili 650 milijardi dinara duga i kamate? Da li je ove godina kamata, na njihove dugove, 133 milijarde? Da li je sramota zameniti dug sa 8% kamate za dug sa 2% kamate? To bi gospodin Stevanović najbolje objasnio. Slažem se s njim, nema šta da se doda.
Opasnije od njihovih dugova je što nisu stvorili nikakvo sredstvo za vraćanje duga, već naprotiv, prihod od privatizacije 6,7 milijardi. Sad nam kažu - vi dajete investitorima 10 hiljada po radnom mestu. Da imamo tih 6,7 milijardi, otvorili bi 670 hiljada radnih mesta, a oni dodaju 6,7 milijardi i otpustili 400.000 ljudi. Od njih napravi nesrećnike. Sada drže nama lekciju tamo negde sa Maldiva, Briona, tih belosvetskih ostrva, dođu ovde i pričaju o nekom našem dugu. Četiristotine hiljade nesrećnika bez dostojanstva, bez plate. Koliko je to u platama? Dve milijarde godišnje, po prosečnom ličnom dohotku. Nemamo dve milijarde. Ti ljudi nemaju dve milijarde. NJima je cilj bio da rasporede novac prema sebi i prema tajkunima, a ne prema tim običnim ljudima. Privatizacijom su to uradili, sada nama drže lekcije.
Reforma pravosuđa je služila, da oproste gledaoci, kao „mače govno kad zagrne“, da bi se zaboravilo šta su pokrali, zajedno sa svojim tajkunima, izvršena je reforma deforma pravosuđa. Dalji rođaci, strine, ma i jednog mrtvaca su doveli. Koja je ovde beše karakteristika? Dugogodišnji simpatizer. To mora da je ovaj moj sudija.
Ustav i zakoni služe da zaustave slobode građana na određenom nivou, da ne možemo da ubijemo, ukrademo. Dobro, ima, neki su imali to da mogu. Ubiše onog Luleta, ni krivog, ni dužnog, iz osvete. Ali, Ustav zaustavlja i vlast, pa i sudsku. Sudska vlast je opasna. Ona može da presudi izvršnoj i zakonodavnoj.
Pravosuđe jeste nezavisno, sudska vlast je nezavisna, tužilaštvo samostalno, a nisam siguran da ta nezavisnost sudstva je božanska, oni moraju da budu zavisni od Ustava i zakona. Barem ja to, kao seljak čovek, vidim. Nisam završio neke velike škole kao ovaj moj kolega, poljoprivrednik, što je izbacivao ljude iz voza samo zato što su govorili engleski. To je bilo u mladosti, po njegovom priznanju. On bi danas sigurno izbacivao ljude iz voza zato što ne znaju engleski. To ti je tako kod njih, oni se okrenu očas posla.
Da li Ustav i zakon zaustavlja i sudsku vlast? Da. Evo je tužba protiv mene, izvesnog Saše Rasulović, Dosta ga je bilo, kaže on 170, za reči izgovorene za govornicom. Ustav, član 103, kolega Atlagić je bio sa mnom, kao publika, sudija mi kaže okrivljeni, ja kažem ne mogu da budem okrivljeni, Ustav, član 103 mi garantuje da narodni poslanik prilikom vršenja svoje funkcije ne može da bude pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje ili glasanje prilikom vršenja svoje funkcije. Ovaj me tužio za reči izgovorene za ovom govornicom i to dok me on ometao ovde. I to me tužio za ono – gospođo predsedavajuća, hajde sklonite ovog ispred mene, stoji ovde kao ukočen paradajz, ometa me dok govorim. Ni ime mu nisam pomenuo, i on me tužio, i ovaj uzeo da me procesuira. Kaže, možda to piše u Ustavu. Kažem mu – ima zakon u Skupštini, to isto piše. Kaže, piše to i Ustavu i zakonu, ali čekaj da zapišem te članove, čovek koji se zakleo na Ustav.
Kaže, ali mislim drugačije nego što piše u Ustavu i zakonu. To je pravosuđe iz 2009. godine, koje je trebalo da posluži, to su sudovi njihove partije, da se sve ono zagrne u privatizaciji svih onih 6,7 milijardi, cela vrednost društvenog kapitala, koji su oni potrošili, a ono što je vredelo daleko više, to su njihovi prijatelji tajkuni profitirali. I jedni i drugi su smislili sudove svoje partije, da se sve to pokrije ruzmarin i šaš, i danas drže nama lekciju.
Taj njihov sudija, pod znacima navoda, na moju primedbu, da je tužba dostavljena latinično i da ja te latinične oznake nešto ne ljubim, i da tražim da se tužba upristoji, pošto me tužio kandidat za predsednika Republike Srbije, i da mi se dostavi na ćirilici. Sudija kaže, evo živ je Marko Atlagić, mislim da vi nemate pravo na ćirilicu, a ja kažem – nisam Hrvat, izvinite, rođen sam kao Srbin, a izgleda sam samo zato kriv i nemam pravo po članu 10. Ustava pravo na ćirilično pismo u vlastitoj zemlji.
Vi gospodo iz Visokog saveta sudstva, ili ja neću više biti poslanik ili to neće biti sudija. Bez obzira iz koje je partije došao, ako je došao iz partije, a postoji osnovana sumnja da je to bila ta čuvena reforma u kojoj su birani čak i neki ljudi koji su bili mrtvi. Ona kaže, jeste malo mrtav, ali je bio simpatizer te i te stranke. Izaberu ga, iako je bio mrtav. Dakle, to je ta čuvena reforma i to su te čuvene primedbe.
Sada gledajte, jednakost pred zakonom, to su ljudska prava, gospodo iz tužilaštva, gospodo iz Visokog saveta sudstva, gospodo iz Ministarstva pravde, vi ne smete puno tamo da im se mešate, jer oni odmah nezavisnost ovo, kao da je to neka božanska, nikako da shvate da mi imamo pravo na jednakost pred sudovima.
Prvi osnovni sud kolegu Martinovića, za izgovorene reči za govornicom, oslobodi. Kolegu Atlagića, evo imam ovde sve, oslobodi. Ali mene procesuiraju. Mora da sam im se žestoko zamerio.
Dakle, sad te partije i dalje imaju neke svoje simpatije, neke svoje sudove, neke svoje sudije, i ja verujem da je pred vama težak zadatak.
Tužilaštvo za ratne zločine. Dajte malo neka procesuiraju i neke tamo zločine i zločince koji nisu Srbi. To je pravo na jednakost pred sudovima. I žrtve pokojne imaju pravo da budu jednake pred sudovima, da se na isti način kazne zločini prema njima.
Ne možete da radite ubuduće tako kao Haški sud. To je bio duplikat Haškog suda, još goreg Haškog suda. To je Haški sud na kvadrat. Ne može tako.
Ne može neko da bude kriv samo zato što je Srbin ili da je žrtva koja je bila srpska nije dovoljno vredna da se procesuira. To naprosto nije prihvatljivo. Sve žrtve imaju pravo na to da se krivci kazne, oni koji su počini te zločine, ma koje vere, pola rase, itd. Moraju da se kazne ovi što su izbacivali iz voza.
Od našeg političkog rukovodstva Međunarodni sud pravde, pod znacima navoda, je napravio bandite, a od albanskih bandita je napravio navodno političko rukovodstvo. To morate da imate na umu, da počnete da procesuirate i one druge koji nisu Srbi. Hvala.