O amandmanu i govorim na isti način na koji je govorio prethodnik. Dakle, govorimo o podsticajima, govorimo o amandmanu, ali moram da vam kažem, da odgovorim na ono što je prethodni govornik govorio, jer njegova politika ovde izgleda kao bacim čvarak i onda s profesorom idem za tri meseca da naberem prasića.

Član 103. vezano za 107. Pravo poslanika da reklamira povredu. Ona je učinjena malopre, jer je rečeno da sam narušio dostojanstvo Narodne skupštine. To naprosto nije tačno. Molim kolege poslanike da dobro slušaju. Rekao sam da je SSP započet 2005, a parafiran 2007. godine. Dakle, parafiran 2007. godine, što je bila prethodna radnja pre potpisivanja. I dalje tvrdim da je parafiran 2007. godine. Ako nije, ja dajem ostavku. Ako jeste, neka kolega da ostavku.

Dame i gospodo, narodni poslanici, mi koji živimo u Sremu znamo da je „Mitros“ samo kapa, a ispod dole je niz kooperanata i proizvođača…
Molim gimnastičare da se uozbilje.
Ispod je niz proizvođača i treba da znate tri sela, Martinci, Kuzmin i Laćarak, 200.000 svinja godišnje. Zahvaljujući između ostalog i ovakvim Titovim najmlađim odbornicima koji su dobijali zamašna sredstva i koja su kobajagi zastupali zadruge, zadruge su postajale plen tajkuna u periodu od 2000.-2012. godine. Dakle, to su fakta, zadruge su nestale i umesto da se kapital reinvestira u selu i oko sela, on je otišao na jahte, čamce, pevaljke itd.
Sada, oni koji su tome doprineli i koji su dobijali od takvih ministara 60.000 evra, sada nam drže predavanje o stočarstvu, a doveli su nas dotle da smo uvozili meso od 600 kila svinja. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. st. 7. i 8. Kad neko zloupotrebi povredu Poslovnika, u tom slučaju predsedavajući može, a ne mora, toj poslaničkoj grupi da oduzme deo vremena.
Dakle, ovde je reklamiran Poslovnik sasvim bespotrebno. Ja nisam pomenuo ničiju grupu, ničije ime, ničije prezime, nisam nikog uvredio, nisam nikog opsovao, nisam nijednoj ženi zavrtao ruke, nisam hteo da skočim sa balkona, nisam nikom opsovao ni živog, ni mrtvog roditelja. Znači, sasvim pristojno pokušavam razumljivo da govorim da me razumeju građani Republike Srbije.
Nisam zaslužio tu aluziju, ali naprosto svako čuva dostojanstvo svojih birača. Čovek je vaspitan kada u sudaru sa nevaspitanima i dalje ostane vaspitan, tako da ću se ja truditi da u tom cilju, i kad reklamiraju Poslovnik na ovaj način, i kad izvode fiskulturne vežbe, da se na takav način vladam.
Bez obzira što oni doprinose da predsedavajući mora da prekrši Poslovnik, ja ne tražim da trenutno primeni ovu meru, ali život kaže – ne možete nikog naterati da vas poštuje, ali možete se suprotstaviti svakom ko vas ne poštuje, i to je ovog trenutka moj pokušaj u tom smeru. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo samo trenutak.
Gospodine predsedavajući, vi meni dugujete ozbiljno vreme, da sačekamo ove da izađu. Očigledno da su im vežbe potrebne, nekima se obraz vidi s leđa.
Shvatio sam zašto Vlada nije mogla da prihvati ovaj amandman jer je tehnički bilo neizvodljivo, a hteo sam da kod organske proizvodnje izbegnemo samo višestruko finansiranje. Dakle, to je bio motiv, a kako god da sam formulisao ovaj amandman nisam uspeo tehnički da ga doteram na način da bude prihvaćen.
Organska proizvodnja je veoma važna ne samo za poljoprivrednike, važna je i za preradu, važna je i za trgovinu. Ona je u Srbiji još uvek na neki način u povoju, ali s obzirom na to da je mnogo kolega isticalo da su poljoprivredni posedi veoma mali…evo opet, ja ne znam stvarno šta da radim sa ovim okačenim paradajzima ovde što me ometaju, ali bože moj, valjda će predsedavajući da vodi računa o tome.
Dakle, organska proizvodnja može da bude perspektiva za novo zapošljavanje u Srbiji. Ono može da bude perspektiva za mala gazdinstva s obzirom da su naši posedi slični Italiji, Grčkoj, Portugalu itd. Ni u Evropi posedi nisu veoma veliki, ali mi moramo srazmerno posedima da primenjujemo i poljoprivrednu politiku u kojoj će biti šansi za sve i za male i za velike poljoprivredne proizvođače i zato je organska proizvodnja bila šansa za te male posede od nekoliko hektara, a mislim kad bismo izvozili ovo što grupa Radulović Del Boj kompani izvozi, a ne organsku hranu, onda ne bi izvezli ništa, onda bi to bilo duplo ništa, duplo prazno, duplo golo i iz toga cenim da Vlada iz tehničkih razloga nije mogla da prihvati ovaj amandman. Verujem da će naši proizvođači organske hrane imati perspektivu u Srbiji. Hvala.
(Saša Radulović: Replika.)

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, 106, 107, zabranjeno ometanje koje permanentno traje. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Govoreći o „Mitrosu“, bivši ministar privrede, je jasno osudio svaku subvenciju koja se daje investitorima. Imam ovde 12.9.2013. godine, neću pominjati ime tog ministra, koji je izabran u rekonstrukciji Vlade Ivice Dačića, bio je ministar privrede, koji kaže – ne ukidamo subvencije za investitore. Znači, kada je njegov zadnji deo tela kada je u fotelji, onda ne ukidamo subvencije i doslovce kaže – da ova mera postoji u drugim državama i da je jasno da mora postojati nešto zbog čega će se ulagači opredeliti baš za Srbiju.
Sada, kada je ponovim, opšti beg. Znači, ukoliko je povređeno dostojanstvo, ukoliko je moj zadnji deo tela u fotelji, odnosno njegov, onda mogu subvencije, ukoliko nije onda ne mogu subvencije, onda je to rasipanje para, onda je to mašina za rasipanje para, onda bi on stavio u stečaj celu Srbiju. To tako ne može i zato gospodine predsedavajući smatram da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine.
Ne tražim da se glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik koji najčešće reklamira povredu Poslovnika i traži neka svoja prava, član 106. i 107, govornik nije samo govorio o amandmanu. Dakle, amandman govori o organskoj proizvodnji. Ja nisam čuo reč „organsko“ od gospodina koji je trenutno izašao.
Mislim da je prekršen Poslovnik iz prostog razloga zbog toga što je pričao sve i svašta. Pričao je o tome kako se 30% zemlje ne znam poklanja itd. Mi u ratarstvu pravimo 1.500 evra po hektaru. Ukoliko se bavimo stočarstvom, to je 3000, a ukoliko to preradimo to je šest hiljada po hektaru.
To je trebalo reći, ali nije rekao, nego je povredio dostojanstvo Narodne skupštine i govorio o nečemu što nije bilo u amandmanu koji sam ja predložio. Ako je on protiv, a izgleda da jeste, ne možete dopustiti da me ometa poslanik koji se probudi u pet sati, ovde nabere šunke i dođe da ometa drugog narodnog poslanika. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gledaoci mogu da vide da jedno pričamo, a drugo radimo… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, trebalo je videti koja je razlika između onog što radimo u praksi i onog što pričamo u parlamentu. U praksi uzmemo 12,5 miliona evra projekat namenjen za stočarstvo za organsku proizvodnju na Staroj planini, prebacimo to na tovne konsultante, budemo tovni konsultant, uzmemo novac i umesto da imamo 120 hiljada ovaca na Staroj planini i da svake godine daju 200 hiljada podmlatka, da imamo novi broj ovaca, svake godine 200 hiljada, mi umesto ovaca imamo konsultante prepunih novaca. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, radi se opet o olakšicama prilikom registracije poljoprivrednih gazdinstava, odnosno obnove registracije i ukoliko se radi o nekomercijalnim gazdinstvima, da oni o tome mogu u trezoru da se izjasne.
S jedne strane će smanjiti gužve, sa druge strane će biti manji troškovi i treće, što je najvažnije, ljudi će to vreme posvetiti proizvodnji, neće morati da čekaju u dugim redovima i da unajmljuju neke agencije koje će obavljati te poslove umesto njih. To će sve doprineti da podsticaji lakše dolaze do poljoprivrednika, da se to radi brže itd. jer podsticajima vi ne pomažete samo poljoprivredne proizvođače, nego potrošače, da oni imaju jeftiniju hranu, da budu sigurni u snabdevenost tržišta. Država je na takav način sigurna, ukoliko dođe ne daj bože do novih vojnih i ekonomskih pritisaka na našu zemlju, da će imati dovoljno hrane i svedoci smo da je to bilo 90-ih godina, da nam je to bila jedina zelena grana.
Sa treće strane, najvažnije, prerađivačka industrija će biti sigurna da će imati sirovinu na isti način na koji to imaju neke druge zemlje, odnosno da će kroz podsticaje doći do jeftinije sirovine i tako napraviti konkurentan proizvod koji može da ide na CEFTA tržište. Što se tiče SSP-a, moram reći da je on veoma loš u onom delu koji se odnosi na poljoprivredu, s obzirom da je dozvolio preranu i preteranu liberalizaciju, da naša poljoprivreda nije bila pripremljena nego je novac, umesto u podsticaje i razvoj poljoprivrede, trošen već sam rekao za koje namene, da su novci uglavnom završili za stanove u Beču, Novom Sadu, Penthaus itd. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 109, u vezi sa članom 103. i 106.
(Narodni poslanici poslaničke grupe DS napuštaju salu.)
Vidite, samo da se ova gimnastička vežbica završi, pa da ja nastavim. Evo, da gospodin evroljub, pošto je on malo stariji čovek, kasni, da omogućim i njemu ovu jutarnju vežbu.
(Predsedavajući: Nastavite po Poslovniku, kolega Rističeviću.)
Dakle, gospodine predsedavajući, član 109. – opomena se izriče narodnom poslaniku koji, između ostalog, dobacuje, koristi uvredljive reči itd. Ako neko kaže da nemamo ni stida ni srama itd, ja to doživljavam kao uvredu, bez obzira što se radi o kolegama koji su se ovde uz pomoć Janka Veselinovića i gej aktivista domogle ovog parlamenta, pa možda ne znaju dovoljno propozicije, jer misle da im je sve dopušteno. Mislim da ipak morate da reagujete i da izreknete opomene onim narodnim poslanicima koji na vrlo uvredljiv način govore o nama, a sa druge strane, dok vi tumačite da odredba Poslovnika nije prekršena, taj isti poslanik permanentno dobacuje, dakle, i ponovo krši Poslovnik. Ja to ne činim i zato vas molim da s vremena na vreme, ne tražim ovog puta, bez obzira što ste blagonakloni prema opoziciji, s vremena na vreme da iskoristite vaša ovlašćenja pa izreknete neku opomenicu, ukoliko se ovo bude, naravno, ponavljalo. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog razloga, samo da me ovi gimanstičari da napuste. Ovi što imaju duže noge oni idu napred, ali evo vidite kako lutkari i lutke nas optužuju da smo lutke nekog lutka, a on kad pucne ovako prstima svi za njim, on na čelu kolone.
Još jedan od razloga zato što su me ometali dok sam reklamirao ovaj Poslovnik, a inače ja razumem prazne ljude pune sebe, ali nemaju pravo da krše Poslovnik. Dakle, prethodni govornik je ona osoba koja nas često ovde upozorava da smo kršili Poslovnik, odnosno da se nismo držali teme dnevnog reda.
Meni lično ne smeta, reklamiram član 106, meni lično ne smeta što je više od pola svog izlaganja promašio. On uglavnom promaši, što je promašio temu ali s obzirom, moramo imati u vidu, da ta poslanička grupa, koja se zove čini mi se „nikad im dosta nije bilo“, prečesto reklamira Poslovnik govoreći da mi to činimo, da ne govorimo o temi dnevnog reda ja sam u obavezi, kolega radi i gledalaca radi, da ukažem na ovu povredu Poslovnika, a vama gospodine predsedavajući ne zameram što ste dopustili da kolega sa svojim sledbenicima je izašao, da kolega može malo da zaobiđe temu.
Cenim što ste vi popustljivi prema toj grupi koja se uporno žali da su njihova prava ograničena, a posebno je dirljivo kad se žale u direktnom prenosu da ih nema na Televiziji RTS. Iz tih razloga, malo ubuduće da povedete računa o tome da se ista pravila primenjuju i na ove koji se stalno žale kada oni učine ono o čemu se tako prečesto i žale. Inače, imamo razumevanja za vašu toleranciju i ne tražim da se glasa o ovoj povredi Poslovnika. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, kao neko ko od svojih 58 godina života gotovo sve vreme sam proveo na njivi, na selu, u poljoprivredi, uporedo sa tim sam radio i u fabrici traktora. Možda nisam studirao 12 godina kao neki koji upravo izlaze. Možda nisam bio Pokrajinski sekretar i nisam uspeo da realizujem svoje ideje. Možda nisam potrošač, već sam proizvođač, ali ovo je bilo dirljivo.

Kada sam čuo da se bivšeg režima bori protiv MK Komerca kome je sve dala, tri šećerane po tri evra, od kojih je ona u Kovačici imala 184 hektara zemljišta. Znači, negde oko 15 eura centi po hektaru. Jeste da ja nisam bio Pokrajinski sekretar, ali nisam zaboravio šta je ostalo iza ovoga, sto i nešto hiljada hektara uzurpiranog poljoprivrednog zemljišta je ušlo u sistem.

Rekli su ovde vitlajući štapom da nije tačno da u Vojvodini nema uzurpiranog zemljišta, da u Vojvodini nema neobrađenog zemljišta, međutim kada smo promenili zakon voljom većine ispostavilo se da toga i te kako ima. Da pokrajinski sekretari nisu vodili računa ono što su zakonom bili obavezni. Našli smo u Inđiji preko 200 hektar uzurpiranog poljoprivrednog zemljišta i skinuli te plodove. Našli smo na desetine hiljada hektara novog zemljišta, uvrstili u program i prihodovali na milione evra. Suzbili smo dermatitis, niko nije rekao ni hvala. Govorili su da će nas EU kazniti zbog toga, evo ministar je tu. Mi smo umesto kazne dobili, pohvalu i milion i 600 hiljada evra za utrošena sredstva i dobićemo još milion da se ubuduće borimo sa ovim.

Mi smo doneli Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji je doneo prihod državi Srbiji i na takav način je poljoprivreda i dobila 3,322 milijarde više nego prethodne godine.

Mi smo uveli prelevmane, uz silne otpore onih koji se sada zalažu za prelevmane. Kad su nam trebali prelevmani, oni su bili protiv. Sad kada nam ne trebaju, oni su za. Oni bi da nas sukobe sa EU. Ja nemam ništa protiv da se sukobimo sa EU, ali imam protiv da se sukobimo sa njihovim tržištem. Dve trećine našeg izvoza završava na tržištu EU. Da li je ekonomski opravdano to uraditi? Naravno da nije. Ali, hajde da vidimo za SSP, to za ove crkveno-pravoslavne, da vidimo šta su oni govorili. Oni hoće sredstva IPARD-a, ali neće u integraciju. Oni ne znaju šta hoće. Šta da kažem o vođi stranke kome profesor Poljoprivrednog fakulteta, dok on kao književnik govori, drži transparent, eno tamo?

Od onog velikog … projekta od 62.000 evra, a ministar zna da je to isplaćeno, ostao je samo transparent. Daj Bože da je obrnuto, da je seljacima ostalo 62.000 evra više, a ne transparent koji se ovde pokazuje protiv genetički modifikovanih organizama.

Da vidimo tog najmlađeg Titovog odbornika sa 18 godina i mesec dana u Beogradu, da vidimo te genetički modifikovane organizme, da vidimo kako je ujahao u ovu Skupštinu zahvaljujući onom Skotu, tako nešto beše. Hajde da vidimo ko je uvezao prvi genetički modifikovane organizme? Vlada Vojislava Koštunice i Ivana Dulić Marković. Jel to ona ista stranka pomoću koje je kao pomoću štapa upravo ova organizacija ušla u parlament?

Govorili su protiv SSP, čiji delovi su u poljoprivredi veoma loši, ali da vidimo kako se došlo do tog SSP? Pregovori su počeli, evo, ministar će to znati 25.11.2005. godine. Tada je vladala Vlada Vojislava Koštunice. Sporazum je parafiran 7.11.2007. godine. Tada je vladala Vlada Marijana Rističevića, jel, SNS? Ona nije bila ni osnovana. I sada nam oni zameraju na svojim greškama. Oni neće nama da oproste ni svoje greške. Onda je izašao vrlo književnik, uz pratnju profesora koji drži transparent, vredan 62.000 evra, da nam drži ovde predavanje o patriotizmu.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi menjali društvo, moramo mi da se menjamo. U svojoj karijeri od 57 godina, koliko pamtim, kad sam progovorio, prošao sam kroz razne faze poljoprivrede. Poljoprivreda se modernizuje, poljoprivreda ide napred. Nije nama problem ni tako mali posao, ali mi moramo spojiti tri stvari, najmanje tri stvari – poljoprivredu, energetiku i preradu.

Iz poljoprivrede se daju napraviti energenti i za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Mi toliko zapuštenog poljoprivrednog zemljišta smo zatekli u zapuštenoj državi u kojoj nije bilo države posle njih da možemo da proizvedemo energente na tom zapuštenom zemljištu, ali nam treba vreme. Nijedna rana nije zacelila preko noći. Država je ozbiljan, složen i dugo pravljen proizvod.

Mi možemo da napravimo energente i za primarnu poljoprivrednu proizvodnju i za preradu. Primarna poljoprivredna proizvodnja, prerađivačka industrija, industrija koja treba da povuče poljoprivredu, isključivo poljoprivredne zemlje su siromašne zemlje. Nama treba industrija koja će nositi i mi se moramo približavati, hteli ili ne. Jedno je put, drugo je destinacija. Da li ćemo ući u EU ili ne, ne zavisi od Hrvata, već od nas i od EU. Ali, mi moramo proći taj put da bi iskoristili predpristupne fondove od 175 miliona evra. To je predmet Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ne možemo biti protiv integracija, a hoćemo IPARD. Mislim, to može kod ovog profesora književnosti, koji kaže ono – grupa na odseku za srpski jezik i književnost, kako beše?

Mi moramo iskoristiti ta sredstva, ali to nije sve. Pored tih sredstava postojaće i dalje nacionalna sredstva. Naši poljoprivrednici treba da znaju da će jedni da koriste IPARD sredstva, drugi nacionalna sredstva, a treći imaju pravo na pokrajinsku i lokalnu podršku, i to, naravno, sve uz saglasnost centralne Vlade, da ne bi došlo do višestrukog finansiranja jedne te iste proizvodnje. Nama treba izmena tog zakona, naravno da nam treba izmena Zakona o podsticajima, jer smo dobili nešto više, a i zaokret zajedničke evropske poljoprivredne politike, a verovali ili ne, EU je nastala na poljoprivredi, uglju i čeliku, najviše na poljoprivredi.

Godinama je 70% zajedničkog evropskog budžeta, sada je to 45%, 58 milijardi se izdvaja za 104 miliona hektara i 12 miliona poljoprivrednika EU izdvaja, ali je industrijski moćna i to može da izdvoji. Jedno je destinacija, a drugo je put do te destinacije. Mi taj put treba da pređemo sebe radi da bi mogli da izvozimo i u Rusiju po standardima, ili bilo gde. Nažalost, Rusija je daleko, pa transportni troškovi opterećuju našu proizvodnju, inače bi iskoristili bescarinske aranžmane, to je sigurno, i koristimo za voće, a troškovi prevoza manje utiču na visinu cena, nego što je to slučaj kod pšenice, kukuruza itd.

Mi treba ono što seljaci proizvedu na njivi da preradimo što bliže mestu proizvodnje. Mi moramo da vodimo računa i o ruralnom razvoju, a to je preko milijardu više izdvojeno, oko milijardu više, da zadržimo tog malog čoveka tamo negde gde je sad živeo, da probamo da vratimo neke iz velikih gradova, i da to bude poljoprivredna politika, a oni koji prate zajedničku evropsku poljoprivrednu politiku čak smatraju da su ta mala poljoprivredna gazdinstva i mešovita, mogu uz dobru podršku poljoprivredne politike, nacionalne i zajedničke mogu da budu u budućnosti za višak zapošljavanja, dakle da budu šansa da se više ljudi zaposli. To je šansa i da se održi životna sredina, divlja, seoski turizam, da možete imati koga da posetite nedeljom itd.

Mi moramo da se menjamo da bi društvo menjali. DŽaba vam zlato i dijamanti ako nemate hrane i pijaće vode. Umrećete gladni, umrećete žedni. Bogatstvo jedne zemlje se uskoro neće računati količinom zlata i dijamanata, već količinom hrane i pojaće vode koju ta zemlja proizvodi ili može da proizvede. Imate bogate zemlje koje imaju zlato, dijamante, rudna blaga, ali su siromašni. Narod je siromašan. Imate zemlje koje nemaju ništa od toga, ali su bogate, jer ljudi znaju da iskoriste ono malo što imaju. U principu, sve je do organizacije i do ljudi. I mi moramo da organizujemo poljoprivredu na način da ispoštujemo posedovnu strukturu koja postoji. Italija, Grčka, Španija, nema velike posede. Nemoj da mislite da u EU postoje posedi od 1000, 2000, 3000, 4000, 5000 hektara. Prosečno je 10 do 15 hektara. Polovina poseda u EU je manja od 10 hektara.

Mi moramo da specijalizujemo našu poljoprivrednu proizvodnju shodno površinama koju naši poljoprivrednici, vredni ljudi, koji su uprkos teškoćama, sankcijama itd. nas izvlačili iz krize, ostvarivali izvoz. Netačno je da nije bilo izvoza do 2007. godine. Godine 2005. suficit je bio milijardu dolara. Sada je negde oko 1,2 milijarde evra i to ne zahvaljujući baš toliko našoj nekoj ekstremno visokoj proizvodnji i tajkunima, nego pre svega što nas ima 500.000 manje. Ima nas manje na hrani i to je jedan od razloga zašto nam se povećao izvoz, odnosno vrednost tog izvoza.

Ima stvari koje smo do sada uradili dobro, ali mislim da stvari kreću, ovde je i bivša ministarka, da stvari kreću nabolje, jer smo doneli dobar Zakon o poljoprivredom zemljištu, da je dobar i ovaj Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, da posle te normative i zaposlenih koje ćemo primiti da ovo prate, da još treba zgrada da ispuni te uslove i da naši poljoprivrednici dođu do tih para, jer nam rokovi tek, jedni rokovi su od 2018, jedni rokovi su 2020. godine.

Da bi ostavio sebi vremena, naravno, Zakon o vodama, najvažniji za naše poljoprivrednike, je ne da ćemo samo zbrisati iz vodotokova one vikendice koje oni pripisuju isključivo predsedniku Republike, a oni imaju daleko više, pa ako ćemo čistiti, onda ćemo čistiti sve, ako ćemo govoriti o Savamaloj, onda ćemo govoriti o devet zgrada u Inđiji, koje su bile zakonite i koje su nezakonito srušene. Govorićemo o svemu. Nećemo govoriti samo o protivniku. Nećemo, neću da se svađam sa ljudima, već da se svađam sa problemima.

Koliko vidim, oni nisu rešenje. Oni su i dalje deo problema i žele da ostanu deo problema, i njima mogu da poručim da će nam biti bolje, kada mi budemo bolji, da ćemo imati nešto više, kada mi budemo nešto više, a naravno, ovom produktivnijem delu opozicije moram da kažem, Srbija će biti velika, kad iznutra postane velika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik ZŽ, koje je dostojanstveno okrenuo leđa grbu ove države, zastavi ove države je u jednom u pravu, Ustavni sud će nekoliko dana imati problema u svom funkcionisanju. To što oni izlaze je njihovo pravo, ja ću čuvati njihovo dostojanstvo, dostojanstvo njihovih birača kao što čuvam dostojanstvo svoje, svojih kolega i svojih birača, a oni neka izvole. Mene je sramota što njih ništa nije sramota.
Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno će Ustavni sud imati određene probleme nekoliko dana. Ali, moram kolegu poljoprivrednika, poznatijeg kao ZŽ, uvoznika vina koji je dobio subvencije za proizvodnju vinove loze, moram da ga upozorim da Ustavni sud od 2001. godine nije, čini mi se, 16, 17 ili 18 meseci funkcionisao. Ja sam svedok tog vremena. Nije samo ZŽ bio nešto tada, doduše on je bio svašta, imao je pet funkcija u to vreme, a i njegova bolja polovina je imala takođe uticajnu funkciju u Vladi, ali Ustavni sud nije funkcionisao 16, 17 meseci.
Da vas podsetim i na neustavno uvođenje vanrednog stanja. Tada važeći Ustav Republike Srbije, ja jesam poljoprivrednik ali sam onaj produktivniji deo, dakle, tada važeći Ustav je propisivao da se vanredno stanje može uvesti na delu teritorije Republike Srbije. Tada, posle ubistva premijera, sa kojim sam izuzetno dobro sarađivao, uvedeno je vanredno stanje umesto na delu teritorije na celoj teritoriji. Crpili su izvršna vlast kojom je rukovodio moj kolega poljoprivrednik ZŽ, je crpela sve poluge iz neustavno uvedenog vanrednog stanja.
Pa, pošto ovde ima i visokih predstavnika pravosudne vlasti, oni se svakako sećaju, da je direktno iz Kabineta ministra pravde, Vlada postavila tužioce. Da vas podsetim da su to bili Bruno Lekarić, da vam se podsetim da je to bila Snežana Malović i tako dalje.
Priznajem da su to bila čupava, kako naš narod kaže, rundava vremena i vunena, ali istine radi uz potpuni žal za izgubljenim životom premijera, ja sam u obavezi da ovo kažem, s obzirom da je moj kolega imao primedbu što Ustavni sud neće funkcionisati nekoliko dana. Postoje periodi u društvu kada nastane neka praznina od nekoliko dana i ja sam želeo da obrazložim da praznina koja je nastala u njegovo vreme je bila kilometarska, da je bila 16 meseci, pa ova od nekoliko dana, svakako će imati manje posledice nego što je imala ona tad.
Takođe, moram da vas obavestim, o gospođi Nati Mesarović. Vi se svakako sećate, stariji poslanici, da je gospođa izabrana za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, ne ustavnog, da je Ustavni sud u ovom sastavu dosadašnjem odlučio da je taj izbor bio neustavan i da smo mi ovde posvetili nekoliko dana razrešenju predsednika Vrhovnog kasacionog suda iz razloga što je stranka bivšeg režima izabrala prvo predsednika suda, pa onda izabrala sudije. Da bi naši građani znali kako to izgleda, to bi bilo kao kad bi izabrali prvo predsednika parlamenta, a onda građani birali poslanike.
Iz tog razloga je i izbor Nate Mesarović bio neustavan i s obzirom da ove stranke bivšeg režima uvek imaju primedbe na sve i svašta, da ih podsetim na njihova dela, a Bogami i mog kolegu poljoprivrednika i na zbirku nedela koja su počinjena u njegovo vreme.
Takođe da ga podsetim na problematičnu prodaju zgrade Ušća, tzv. Centralnog komiteta, gde je savezno prvobranilaštvo koje je bilo veoma blisko njemu, uz malu saglasnost, na potpis jednog ugovora, a potpisan je sasvim drugi ugovor, i to sa firmom koja nije bila ni registrovana u vreme kada je bio konkurs za kupovinu te zgrade. Dakle, ukoliko želi da govori o nečem nezakonitom, o nečem neustavnom, moj kolega poljoprivrednik imao je mnogo toga da kaže.
Na kraju, moram reći, teško je nerazumnom objasniti da je nerazuman, da se to može on i ne bi bio nerazuman. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Istine radi, a rekao sam da postoje vremena kada se nešto mora uraditi, posebno u situacijama kada vam ubiju premijera, ali istine radi moram reći, zbog dostojanstva Narodne skupštine, da kada je doneta odluka o vanrednom stanju, ona je glasila – proglašava se vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije. Teritorija Republike Srbije obuhvatala je i teritoriju Kosova i Metohije, mada nije sprovođena, ja to mogu da priznam.