Moje pitanje je vrlo jasno – koliko se to kralo iz NIS-a, kada je posle privatizacije dobitak bio 500 miliona evra, a pre toga je ostvarivan gubitak? Prema tome, ja tvrdim da je stranka bivšeg režima, umesto javnog interesa, imala privatni interes, da je praznila džepove građana, a punila svoje. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja pretpostavljam zašto su predlagači tražili da se član 10 briše, a on se odnosi na imovinu i na kapital osnivački. Pretpostavljam iz prostor razlog ali sam iznenađen. Kada sam upoznao vojvođanskog vlastelina devedesetih godina u kampu vojnom, dobrovoljačkom, gospodin Martinović to svakako zna, Vojvode Nikole Parovskog, on mi se sve sa onom crnom zastavom i sa dve koske za pasulj zakleo da će čuvati osnovni kapital i imovinu vojvođanskih preduzeća.
Stoga sam iznenađen da je odustao od toga, kao što sam iznenađen i činjenicom da u poslednje vreme on mnogo greši. Umesto da se stara o osnovnom kapitalu javnih preduzeća, osnivačkom, da se stara o imovini, on se stara o tome gde je ko proveo Novu Godinu, pa zaspi sanjajući Vučića u Dubajiu, a kad se probudio predsednik njegovog gradskog odbora na Maldivima, sve sa tri miliona rufija na dan, odnosno tri hiljade evra po danu.
Dakle, verujem da je iz tog razloga kapital osnivački i da je imovina javnih preduzeća u Vojvodini počišćena u stilu one akcije - počistimo Srbiju i verujem da iz tih razloga mu nije stalo do te imovine zato što ćemo to ustanoviti kad dođemo na vlast u Vojvodini, a to je četvrtina teritorije Srbije.
Da podsetim da i to jeste vlast i da sprovodi i republičke zakone na svojoj teritoriji gotovo sve kao poverene i prenete nadležnosti, pa se bojim tamo kada dođemo da će sve kase biti prazne, da neće biti nikakvog kapitala, da sve što je bilo naše postalo je njihovo za vreme vladavine vojvođanskog vlastelina, koga sam upoznao u vojnom dobrovoljačkom kampu vojvode Milana Paroškog. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, reklamiram čl. 103. i 107. Mislim da je grubo narušeno dostojanstvo Narodne skupštine, s obzirom da je prethodni govornik, koliko sam ja razumeo i čuo, rekao da ga je sramota što sedi zajedno u parlamentu sa gospodinom Arsićem. Ja mislim da smo svi ovde ravnopravni i da nema razloga za takvu vrstu uvreda.
S tim u vezi, niko vas ne može u životu poniziti, niko vas ne može u životu uvrediti, gospodine Arsiću, ukoliko vi to ne dozvolite. Mi možemo da razumemo one koji nas ne poštuju, ali smo u obavezi, zbog građana, da se suprotstavimo svakome ko ne poštuje, ne samo kolegu Arsića, ne samo ovaj poslanički klub, već i one koji ne poštuju vas, ko ne poštuje opoziciji i one koji ne poštuju Narodnu skupštinu, koju ovde neki poslanici zovu i svetište demokratije.
Ja ne tražim da se o ovome glasa. Verujem da je gospodin Arsić oprostio svom kolegi, ali čisto zbog građana da znamo da je gospodin Arsić široka srca, meke duše itd, i da je oprostio ovako grubu uvredu koja je upućena ne samo njemu, već svim kolegama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ne bih se javio za reč da jedan od predlagača nije izneo pogrešan podatak iz 2008. godine i vrednost EPS-a proglasio na nivou 3,5 milijarde. Vrednost EPS-a je sada preko pet milijardi i očigledno da kolega predlagač živi u 2008. godini.
A kada smo već kod 2008. godine, to je godina kad je vojvođanski vlastelin javnim novcem u opštem interesu otvorio radove na Kamenici 2. Oni su trebali da budu završeni do 2010. godine, Kamenica 2 je trebalo da košta 18 milijardi, odnosno 18 miliona evra, a u međuvremenu još uvek nije završena, dakle, sad je 2016. godina, šest godina su probijeni rokovi, a vrednost radova još uvek u nezavršenoj Kamenici 2 je dostigla vrednost od 33 miliona evra. Dakle, gotovo duplo više od onoga što je bilo obećano da će biti potrošeno 2008. godine.
Verujem da iz tih sentimentalnih razloga da je kolega predlagač iskoristio podatak iz 2008. godine, umesto podatke koji su novi i koji ukazuju da EPS ima daleko veću vrednost nego što je on ovde naveo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač je u obrazloženju amandmana naveo dugove „Srbijagasa“. Ja se nadam da će nam jednoga dana predlagači ovog amandmana oprostiti dela, odnosno nedela koja su sami počinili. „Srbijagas“, koliko ja znam, ministar je tu, je 2015. godine napravio dobit od 120 miliona dolara, ako se ja ne varam.
Dugovi koje država plaća, uz redovno finansiranje svih tekućih obaveza, nabavki itd, s tim što država mora da plati ono o čemu je predlagač govorio, a to su stari dugovi koji su nastali za vreme vladavine stranke bivšeg režima, kada se otimalo, kada su uzimali koliko su hteli, kada su uzimali više nego što su građani imali, kada se to, kako naš narod kaže, uzimalo šakom i kapom, kada je vladajuća koalicija bila jedno ortačko društvo koje nije vodilo računa ni o čemu drugome, koje ni o čemu nije razmišljalo, nego je svoj um smestilo u novčanik, u svoj novčanik i svoj džep i temeljno su praznili džepove građana Republike Srbije, s tim što njihove dugove moramo da plaćamo i u narednom periodu.
Ja više ne razumem. Boga se ne boje, ljudi se ne stide. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja se bojim da stranke bivšeg režima imaju veoma ružnu praksu i da se boje da sve ono što su oni radili da to ne bi uradio neko drugi ko ih je smenio sa vlasti. Nemaju razloga za takvu vrstu bojazni. Svakako mi to nećemo raditi.
Što se ovog člana tiče sve je jasno. Prvi stav govori o kontinuitetu, da osnivač mora da se stara da javna preduzeća obavljaju poslove od opšteg interesa u kontinuitetu zbog samih građana, da ne mogu da osnivaju ista preduzeća sem ako je u pitanju javno-privatno partnerstvo. U takvoj situaciji se kroz to najbolje kontroliše javno preduzeće i treća stvar, da se to ne odnosi na gradove s obzirom da oni imaju više opština i zbog preklapanja određenih poslova od opšteg interesa grad je izopšten.
Nisam znao da u gradovima živi 80% stanovništva. Verujem da je to manje od pola. Ne verujem da živi više od 2,5 miliona, ali ajde da dopustim da ima pismenijih od mene, da bolje znaju matematiku i da u gradovima na teritoriji Srbije smeste 80%. Jeste da su nam sela opustela za vreme vladavine stranke bivšeg režima, jeste da su nestala mala naseljena mesta, čak i mali gradovi gotovo da su nestali. Nestala je privreda koja je to nosila. Nestala je industrija u velikim gradovima koja je davala podršku gradskom stanovništvu i mogla je da plaća javne usluge.
Verujem da iz tih razloga dolaze do pogrešne računice. Mislim da sem što misle da ćemo raditi ono što su oni radili da su oni u debeloj grešci i da su ovde rekli da se mi bojimo da raspišemo izbore u Beogradu. Čuo sam od predlagača amandmana – mi se bojimo da raspišemo izbore u Beogradu. Koliko znam, izbori će biti na teritoriji svih opština u Beogradu, pa samim tim već će biti neki lokalni izbori.
Što se tiče izbora za grad Beograd, tu nema nikakve bojazni. Dakle, oni bi trebali da se boje, mi ne, jer posle poslednje agresije na Maldive, ja mislim da više članova stranaka bivšeg režima ima na Maldivima i da su njihove šanse da pobede na izborima veće na Maldivima, jer tamo ima svega 341.000 stanovnika. Ovih, bogami, na Maldivima nekad ima i više. Zato cenim da su njihove šanse da pobede na Maldivima veće nego šanse da pobede u Beogradu, Vojvodini, bilo kojoj opštini, a posebno ne u Republici Srbiji. Hvala.

Naravno.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što je moj kolega, mislim da je pogrešio, napravio lapsus, postoji Pokrajinska vlada odmah da kažem, ima nas koji smo se za to borili. Ima nas koji smo se za to borili dok ovi koji se smeju su bili neki od njih, recimo vojvođanski vlastelin u kampu Milana Paroškog i apsolutno osporavali autonomiju Vojvodine.
Od 1990. godine, moja Narodna seljačka stranka se zalaže da Vojvodina ima neku vrstu autonomije zato što ima više specifičnosti zbog kojih je to i zaslužila. Ne sporeći pri tome da i neki drugi regioni koji imaju tu specifičnost, tu pre svega mislim na Kosovo i Metohiju, imaju to isto.
Ali, da se vratim na amandman. Dakle, ja podržavam apsolutno predlog Vlade, to se nikako ne sme brisati, ja ću navesti jedan primer – mi smo recimo u RFZO zatekli 21 člana upravnog odbora. Dvadeset jednog člana.
Smanjili smo taj broj za sedam. Znači, sedam ljudi je radilo posao koji je prethodno radilo 21 čovek. Ako je njima trebao 21, sedam ljudi je trebalo da ne postigne sve da uradi.
Međutim, desilo se samo na uštedama na lekovima da u odnosu na 2012. godinu, da napravimo uštedu od 3,6 milijardi, da u budžetu Srbije, a bilo je namenjeno 30 milijardi, ostane 12,1 milijarda, nije povučena za zdravstvo. Znači, umesto 21 čoveka, posao je radilo sedam ljudi i postiglo je evidentne uštede i time doprinelo da Vlada Republike Srbije tim novcem kupi gama nož, a u vreme vladavine stranke bivšeg režima i do četiri miliona evra se izdvajalo za operacije u Turskoj.
Takođe, dok su oni sprovodili razne javne nabavke po šest puta za nabavku mašina za zračenje, Vlada Republike Srbije je tim ušteđenim novcem koji nije povučen u RFZO je uspela da kupi te mašine za zračenje, pa i jednu za Vojvodinu koja je šest puta neuspešno pokušala da nabavi te, da održi te javne nabavke.
Ono što ja razumem, a ovde priče nekih podnosioca amandmana liče na onu narodnu priču o babi Đurovici, ja razumem tugu i bol zbog izgubljenih izbora 2014. godine, razumem i nervozu, tugu i bol zbog izgubljenog cenzusa, ali mislim da moraju da se više skoncentrišu na podatke, da vide šta je napredak, da taj napredak održe, a da ne osporavaju po svaku cenu.
Treba imati različito mišljenje, ali oko nečega moramo da se složimo, ali recimo broj članova u nadzornom odboru, broj članova koji je bio u upravnim odborima, svako smanjenje, svaku uštedu bez obzira što su opozicija, bez obzira na tugu i bol zbog izgubljenih izbora, zbog cenzusa kojeg nemaju, trebali bi da podrže možda u takvoj situaciji, u poslednjem trenutku povuku neke glasače.
Ja ću navesti samo jedan primer vojvođanskog vlastelina, odnosno uprave za kapitalna ulaganja. Kupili su dva ista aparata. Institut za plućne bolesti je taj aparat platio tri miliona i 536 hiljada, a isti aparat Institut za onkologiju Vojvodine je platio osam miliona 328 hiljada. Dakle, pet miliona više.
To govori o modelu njihovog ponašanja i verujem da su zbog toga i zbog izgubljenog cenzusa, a samim tim i zbog izgubljenog novca koji su sticali na način da se bave politikom, da su zbog toga malo nervozni.
Ja verujem, možda je smešno, verujem da sam se ja možda prevario 90-tih godina kada sam vojvođanskog vlastelina video sa zastavom, onom crnom, u kampu vojvode Milana Paroškog, zato što nisam znao da je on 15 godina bio amaterski glumac, a tek da od 2000. godine glumi profesionalno u AP Vojvodini. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj rok od šest meseci sam ja razumeo iz praktičnih razloga. Neko ko želi da nauči, to vrlo brzo može da shvati. Recimo, istekne mandat jednoj lokalnoj samoupravi, ističe mandat otprilike i članovima nadzornog odbora, on traje četiri godine, ne bude konstituisana skupština opština, ne bude konstituisana lokalna vlast, treba vam jedan prelazni period, dakle, to na tri meseca, dok se ne uvede privremeni organ. Da bi se na takav način uspostavila nova vlast u javim preduzećima, odnosno postavili novi članovi nadzornog odbora, taj prelazni period je potreban.
Ja nisam predavač na fakultetu, ali iz praktičnih iskustava i logičnog razmišljanja, ko želi da nauči, ko zna - zna, ko zna da ne zna, taj već nešto zna. Ja savetujem mom uvaženom kolegi da pokuša da nešto nauči. Hvala.

Naravno, ja se uvek držim dnevnog reda i protokola Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ovog amandmana ja razumem zebnju mog kolege poljoprivrednika. Velika je nepravda da možete da budete predsednik Vlade republike Srbije, a da ne možete da bude direktor javnog preduzeća.

Ja razumem da to treba izbrisati iz prostog razloga što možete, sa višom uzaludnom možete da budete predsednik Vlade, ali sa višom uzaludnom, pošto nemate fakultet, niste ga završili, kako on kaže – nemate ga; onda ne možete da budete i direktor javnog preduzeća pa ni u selu Pukovce i pri tome ne možete da radite neke delatnosti, čak ni član nadzornog odbora ne možete da bude. I za člana nadzornog odbora poslednjeg komunalnog preduzeća morate da imate fakultetsko obrazovanje.

Zato ja verujem da zebnja mog kolege je udvostručena. Prva zebnja zbog toga, a druga zebnja je zbog toga što je cenzus daleko, daleko, daleko dalje nego što je srpska vojska bila od Srbije kada je bila…

Sačekajte malo gospodine predsedavajući.

Vratio sam se na amandman.

Dakle, direktor mora da bude kvalifikovano lice, mora da ima završeni fakultet i zbog toga moj kolega poljoprivrednik zebe, inače je rekao jednu veliku neistinu. Rekao je – danas je sreda 23. februar. Danas je sreda 24. februar, a jedan dan, jedna greška u poljoprivrednim radovima može puno štete da donese.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 25. ako nisam pogrešio, jer ova prevelika buka koja ide sa desne strane očigledno da je nedostatak znanja.
U stavu 1. tačka 1. kaže za direktora da je lice punoletno i poslovno sposobno. Punoletno i poslovno sposobno, posebno ono poslovno sposobno, to je već razlog za zebnju zbog čega treba tražiti da se član briše. Tačka 2. gde ćete naopako tačku 2. na mog kolegu poljoprivrednika? Kaže – da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine. To u njegovo vreme u Makedoniji nije bilo. To je bila viša neka, onako usputna, trajala svega dve godine. sada neko bio predsednik Vlade, a ne može da bude ono što sam već govorio, a vi me prekidali. Ne može da bude ni direktor, pa čak ni član nadzornog odbora.
Ja verujem da je on snalažljiv u privrednom pravu. Ali, ja predlažem, molim vas svi koji znate, pošto on kaže da direktor treba da ima fakultet u svom jednom izlaganju, ja vas molim da mu nađete jedan stari old tajmer fakultet koji je malo prešao, pa da i on stekne to visoko obrazovanje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 109. koji između ostalog kaže da se opomena izriče narodnom poslaniku ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze.
Ako neko nekome kaže da je dobio napad hiper-jekavice i na takav način veoma se ružno izrazi o dijalektu nekog narodnog poslanika, a jekavica je dijalekt Srba, između ostalog, i to je način na koji ljudi izgovaraju srpski jezik i način na koji ljudi pišu i čitaju, posebno je izražen kod prekodrinskih Srba koji su surovo i tragično postradali u zadnjem veku 20 veka.
Kao neko čiji preci potiču odande ja sam duboko uvređen. Meni ne pada na pamet da izgovaram reči Zone Zamfirove, čiji je sponzor bio moj kolega poljoprivrednik i da na takav način vređam one koji imaju drugačiji dijalekt i koji govore na drugačiji način istim srpskim jezikom.
Mislim da mi nismo ovde da se delimo. Da bi trebali baš zbog tragičnog 20 veka ovog naroda da imamo razumevanja, posebno za one proterane, prognane, izbegle, tragične žrtve 20 veka, da ne bi trebalo da se delimo, da bi trebali da se sabiramo i ako imamo ideološke razlike, političke.
Ako ne možemo da pomirimo mrtve pretke, valjda možemo da ne svađamo današnju generaciju i buduće potomke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja dugujem izvinjenje ministru, prisutnim poslanicima na obrazloženju mog kolege poljoprivrednika. Naime, radi se o članu 30. – direktor se imenuje na osnovu nakon sprovedenog javnog konkursa. U daljim članovima je detaljno razrađeno, možda su pisani ijekavicom, pa je možda malo gadljiv, to je pismo Jovana Dučića, Nikole Tesle. Šta su Jovan Dučić i Nikola Tesla, za njega, idi begaj.
Nego šta sam hteo da kažem, u daljim članovima postoji jasno – komisija, ko može da čini komisiju, kako biraju prva tri kandidata, kako predlažu prvog kandidata za direktora itd. Mislim, da nije potrebno mnogo škole i mnogo pismenosti. Ne treba ići puno oko škole, trebalo je više ići u školu. Šta ćete, ti poljski radovi, ovamo, onamo, nije se imalo vremena, pa se tako malo zaostalo, pa se zaostalo u čitanju ovog zakona. Ne znam ko je pisao amandmane te ih nije dobro obavestio ili telefonom nisu dobili poruku da u sledećim članovima je detaljno razrađeno kako se na osnovu sprovedenog konkursa odabiraju prva tri kandidata, prvi predlaže za direktora itd.
Stoga, svima vama dugujem izvinjenje, šta ćete, rezanje voća, to noćno, to je onako naporno i kad se čovek vrati, oznoji se, skine sako, to već onako utiče na psihofizičke sposobnosti i zato se izvinjavam na postupcima mog kolege poljoprivrednika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je na kraju da se ne krade, bilo je stvarno dirljivo, s obzirom da dolazi od mog kolege. Ali, da krenemo redom.
Imenuje se komisija, transparentan postupak biranja direktora. Pazite, biranja direktora. Radnje oko javnih nabavki idu tek kasnije. Ali, da vidimo kako je to bilo transparentno kada se moj kolega poljoprivrednik pitao, odnosno kada je bio savezni ministar unutrašnjih dela, poslovan. Ako mogu ijekavicu, mogu i tako.
Ali, gle čuda, raspisan je konkurs za prodaju zgrade CK. Trajao je 30 dana. Imenovana je komisija, ali tek kada je konkurs prošao. Sedamnaest dana po završetku konkursa. Tako je bila ta komisija.
Pazite sada, savezni ministar unutrašnjih poslova ne reaguje na to. Reaguje malo pravobranilaštvo, na osnovu tog konkursa, na osnovu pristigle dokumentacije, koju nije primala komisija, nego je došlo ovo tek kada je konkurs zatvoren, 17 dana kasnije, rešeno je da se zgrada proda.
Jedan predlog ugovora je došao u Savezno pravobranilaštvo, koji je skrenuo pažnju Saveznoj vladi na nedostatke, a sasvim drugi ugovor je potpisan, ne onaj koji je odobren od Saveznog pravobranilaštva. Svo vreme savezni ministar policije bio je moj kolega poljoprivrednik.
Idemo dalje. Došlo je vreme da se potpiše ugovor. Valjda su te firme trebale biti rangirane MK, pa idemo dalje. Učesnici na konkursu u junu koji dokumentaciju nisu davali konkursnoj komisiji, jer je nije ni bilo, ugovor koji je trebalo da bude potpisan nije prošao savezno pravobranilaštvo.
Potpisala ga je firma, znate li koja? U decembru mesecu firma koja je osnovana 15 dana ranije, firma koja nije postojala u vreme kada je konkurs otvoren. E, tako je to bilo transparentno i o tome, da ne bude da sam pričao ja, pisala je Pištaljka, slobodno vi koji se razumete u internet pronađite tu aferu zgrade Ušća i naći ćete da je ona prodata za cenu aluminijuma koji je visio na prozorima, a kasnije je Grad Beograd sa strankom bivšeg režima učinio korak više i poklonio još ogromnu površinu građevinskog zemljišta, tako da je dobit onih koji su kupili tu zgradu bila višestruka.
E, sada, kada smo kod onog četvrtog člana, ja moram tu da se izjasnim. Ja sam mislio da je uslov za registraciju partije da imate 10.000 članova pre nego što je registrujete. Ovo prvi put da čujem da je neko pre mesec dana dobio desetohiljaditog člana, a da je registrovao još pre dve godine. Znači, oni sami priznaju da im je registracija falš.
Ja sam pažljivo slušao, dakle, nisam išao po kafićima, pa za razliku od mog kolege sam mogao da primetim i tu razliku.
Na kraju Vesna Rakić Vodinelić je tvrdila nedavno da nisu član nijedne partije. Ovde su je upisali u partiju oni koji se zalažu protiv partokratije, tako su barem rekli. Gle čuda, gospođa je bila član Visokog saveta sudstva. Možete misliti kakva je bila reforma ili deforma našeg pravosuđa, kada je imala neku pravosudnu ulogu, možda sam pogrešio, ali je sigurno radila u pravosuđu i sada odjednom član partije. To znači mi treba da se zamislimo da li su oni za partijsko sudstvo, da li su oni za partokratiju ili protiv, ali sve što sam rekao govori o tome da dobar savet koji ja pokušavam da pružim mom kolegi poljoprivredniku, kao donacija organa, ako ga ugroženi organizam ne prihvati, sve ti je džaba. Hvala.