Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, dragi gosti, kada je moj kolega vinodelac podržao zakon, meni ne ostaje ništa drugo nego da ga i sam podržim, s obzirom da se radi o vrlo dobrom poznavaocu alkoholnih pića, jednom od vodećih uvoznika vina, mada se ovde radi o jakim pićima, ali se od vina da napraviti dobar vinjak. Od grožđa se da napraviti dobra loza, od komovice, odnosno od komine od grožđa da se napraviti dobra komovica, ona je čak i lekovita i očigledno je da je poslednjih dana ona dala neki određeni rezultat, pa ću se ja složiti sa time da treba podržati ovaj zakon, s obzirom da smo u prethodnih nekoliko minuta imali eksperta na vezi, dakle, u direktnom prenosu uživo. Prema tome, kada jedan vinodelja ovako pohvalno govori o zakonu, pripadnik opozicije, meni ne ostaje ništa drugo nego da to podržim.
Što se tiče šljiva i voća, ja sam za to da se to prerađuje u rakiju, ali pre rakije, mislim da to treba prerađivati na druge načine. Posebno bih bio zahvalan kada bi mi svi zajedno ubuduće ujedinjenih određenih problema u poljoprivredi, većinu tih šljiva osušili, prosušili i prodavali na način na koji su to radili naši preci i na takav način stvarali značajne devizne prihode. Dakle, taj izvoz suvih šljiva je bio značajan i gotovo da je popunjavao jednu trećinu srpskog budžeta, odnosno da je zauzimao 25% srpskog izvoza.
U poslednje vreme je suva šljiva ponovo dobila na ceni, sušeno voće, dehidrirano voće, itd, treba da bude ono što treba da bude krajnji proizvod kvalitetnog voća, onog najkvalitetnijeg koje se posle prodaje u svežem stanju može prerađeno prodati kao suvo.
Druga stvar je da se posle toga kroz kompote, slatko, itd, veliki deo tog voća treba da preradi u prerađevine u marmelade, u džemove, itd, a da ono što ostane ide u rakije, kako to naši seljaci kažu u mučenice, da se na takav način ništa ne baci i da se iz voćarske proizvodnje maksimalno izvuče kroz prerađivačku industriju i maksimalno izvuče ono što treba da izfinansira ne samo poljoprivredna gazdinstva, već da izfinansira onaj koji se bavi preradom, da im se taj biznis isplati, a da pri tome angažuju značajni broj radnika i da se ta proizvodnja obavlja što bliže selu, da bi se na takav način zadržao određeni broj stanovnika, da nam se teritorije ne bi ubuduće praznile.
Značaj tog voća je višestruk, a što se tiče rakija i vina, ono što naši proizvođači treba da znaju, da fizička lica, odnosno poljoprivredna gazdinstva koja to ne proizvode za promet, koja proizvode za sopstvene potrebe, nemaju nikakve promenjene uslove, ali ukoliko to budu stavljali u prodaju i promet, u takvim situacijama moraju da se registruju kao proizvođači alkoholnih pića, da bi mogli da učestvuju nesmetano u prometu. Ta odredba je, pre svega, zbog toga da se ne bi ugrozilo zdravlje drugih ljudi, a ukoliko proizvodite za sopstvene potrebe, u tom slučaju nemate nikakav problem sa proizvodnjom rakije, odnosno sa raznim vrstama rakija koje se dobijaju od voća i od grožđa.
Mislim da treba reći i da fizička lica koja to rade u okviru svog gazdinstva, kada to piće posluže nekim drugima, da se to ne smatra prometom, tako da nesmetano mogu da prave svadbe, da slave slave, nesmetano mogu i da posle sahrane popiju za nečiju dušu, mada su kod nas sahrane u poslednje vreme, posle vladavine stranke bivšeg režima, postale mnogobrojne, ne zbog žala za pokojnicima, već što je to prilika da ljudi čestito jedu i često posle vladavine stranke bivšeg režima na sahranama ljudi gotovo i ne pitaju ko je umro, već šta ima za hranu.
To što se dešava je proizvod, pre svega, neke prethodne vladavine, opšteg devastiranja, ekonomskog devastiranja naše države i mislim da naša fizička lica koja se bave proizvodnjom rakije svakako treba da znaju da što se tiče potreba njihovog gazdinstva i da ono što se popije na njihovom gazdinstvu nemaju nikakav problem ni sa proizvodnjom, a ni sa obeležavanjem raznih tradicija, običaja, pa sam već rekao – slava, veselja i, ne daj Bože, sahrana.
Mislim da ubuduće treba da vodimo računa da rakija bude taj poslednji proizvod koji ćemo proizvoditi. Mislim da treba više da se ulaže u poljoprivredu, ali takođe, mislim da smo u poslednjih desetak godina uložili nekoliko milijardi u poljoprivredu, a da pri tome nismo napravili značajan rezultat.
Stoga, ubuduće, s obzirom da je ministarka poljoprivrede tu, svi zajedno treba da to malo sredstava što imamo, a za ovako siromašnu državu to nije malo, jer se radi o iznosima od 250 do 300 miliona evra godišnje, pa kada uzmete, u poslednjih pet godina smo uložili milijardu i po, kada prođete Srbijom, baš i nemamo neki utisak da smo nešto veliko napravili, da se ubuduće sredstva plasiraju što više u projekte, tako da se iz tih projekata nešto značajno napravi, da se napravi neka proizvodnja u voćarstvu, povrtarstvu, da se podigne proizvodnja prerađevina od voća, pa time i rakija, koje mogu da na pojedinim tržištima imaju značajnu ulogu, odnosno da budu tražena pića, s obzirom da je kvalitet našeg voća i rakije od voća veoma poznat onima koji su to probali. Mislim da ukoliko ofanzivnije nastupimo napolju, da i po pitanju proizvodnje rakija možemo da napravimo dobar rezultat.
U svakom slučaju, ja sam od onih koji se zalaže za oživljavanje države Srbije, da Srbija ponovo bude država njiva i šljiva, momaka i devojaka, radnika i seljaka i da napustimo neke vrednosti i kombinacije koje su bile odluke bivšeg režima. Hvala.