Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovani gosti. Pošto se ovde radi o poljoprivrednom zemljištu i što je pomenut SSP, zbog naših gledalaca, poljoprivrednika, dužan sam da iznesem istinu o tome.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju o kome je reč je donet, usvojen, potpisan, 2008. godine, usvojen u ovom parlamentu, čini mi se, 4. septembra 2008. godine.
Tada ja nisam bio poslanik. Da sam bio, za takav SSP nikad ne bih glasao. Ali, pre SSP, s obzirom da se ovde u predlogu amandmana govori o tome da stranci ne mogu da budu vlasnici zemlje. od 2000-2003. godine sam bio poslanik i prilikom donošenja Zakona o privatizaciji bio sam protiv toga da prirodna bogatstva od opšteg interesa budu predmet privatizacije, čak i u članu 3. to je i navedeno. Onda je jedno mišljenje ministra Vlahovića je postalo važnije od zakona, a onda su počeli da rade predsednici stranaka i finansijski direktori stranke bivšeg režima.
Dakle, to se ovako dogovaralo uz čašicu i odjednom ono što je Zakonom o privatizaciji, prirodno bogatstvo od opšteg interesa, ono što je bilo zabranjeno, odjednom je bilo dozvoljeno, koje neki ljudi, finansijski direktori pojedinih stranaka, nečiji kumovi, su po pitanju poljoprivrednog zemljišta imali odgovarajuću privilegiju i da ono što Zakonom o privatizaciji nije bilo dozvoljeno ipak mišljenje Vlahovića, ministra privrede i privatizacije, bude predmet privatizacije.
Ja sam takođe tada tražio da skladišni kapaciteti koji su takođe bili lak plen u toj privatizaciji zajedno sa ovim zemljištem, da pripadnu poljoprivrednicima, odnosno da im se podele akcije. To nisu dozvolili.
Poljoprivredno zemljište je postalo vlasništvo ovih ljudi, od kojih neki tvrde da su domaći. Kad kupuju zemljište oni su domaći, kad kupuju jahte novcem koji su izvukli iz tog poljoprivrednog zemljišta i skladišnih kapaciteta, dakle, novcem koji se više ne reinvestira u poljoprivredu i selo, već investira u jahte, pevačice, itd, kad izvuku taj novac, onda jahtu registruju po stranu zastavu.
Kad ovde uzmu pare onda su domaći, kad kupuju zemljišta onda su domaći, onda su i finansijski direktori stranaka, ali kad kupe jahtu na kojoj treba platiti porez ovde, e onda su u stranci. Okače strane zastave i na takav način izbegnu plaćanje poreza.
Sledeće, ta četvorka koja je bila briska u Vojvodini je kupila preko 100 hiljada hektara. Radi se o Miodragu Kostiću, finansijskom direktoru stranke bivšeg režima, kumu određenog predsednika Skupštine itd, u to vreme, Đorđiji Nicoviću, Petru Matijeviću i Miroslavu Miškoviću ako sam ga preskočio. Sto hiljada hektara, velika četvorka. Preko noći. Po mom mišljenju, zemlja treba da pripadne onome ko je obrađuje, a ne onome ko nas obrađuje. Međutim, to je na takav način prodato.
Idemo dalje. Ovde se govori o strancima. Nije tačno da stranci nisu već vlasnici zemljišta. „Balti grupa“ Irci, 10.500 hektara, mahom u Srpskom Miletiću, Bačkom Brestovcu i Feketiću. Todorić – 6.000 hektara, „Žito grupa“ Hrvatska – 2.000 hektara. Dakle, i te kako su oni zagazili u vojvođanske oranice, e onda kao kruna dolazi SSP. Takav SSP u tom obliku nije potpisala ni jedna buduća članica EU.
Preterana liberalizacija koja je počistila poljoprivrednike, koja je gotovo nastupila odmah, obično bi zemlje buduće članice potpisivale da se to poklopi, pa, carina sa ulaskom, totalni pad carina sa danom ulaska u EU ili godinu. Poljoprivredno zemljište bi strancima moglo da se prodaje tek desetak godina posle ulaska u EU. Ovde je određen rok od pet godina i srećom Litvanija nije dugo ratifikovala taj sporazum, pa smo došli ne do 2016. godine, ja nisam profesor prava ali malo SSP sam pogledao, 2017. godina je u pitanju i taj SSP nisam ja potpisao, nisam za njega glasao.
On je veoma loš i za njega snosi krivicu stranka bivšeg režima. Inicijativa o referendumu sa 100 hiljada potpisa ne može da dovede do referenduma, jer referendum se ne sprovodi po članu 108. Ustava, po pitanjima koja su definisana međunarodnim ugovorima, a SSP je višestruki međunarodni ugovor. Ja nisam dr pravnih nauka, ne predajem studentima, ali eto kao poljoprivrednik morao sam iz ove teme da izručim i to što neko ko kaže – Mi smo podneli amandman; neko ko se „preokrene“ pa misli da ih ima dvojica, iako profesor prava, on ne može u Ustavu pogleda šta je SSP, da je to međunarodni sporazum i da nije moguće vršiti referendum po tom pitanju.
Mi smo se dogovarali na Odboru za poljoprivredu i to imamo dobru volju Vlade da ispoštujemo SSP, ali da strancima što manje omogućimo da kupe zemlju uz što teže uslove jer to je dozvoljeno i neke zemlje su to radile. Verujte da ćemo mi to uraditi do isteka roka, ali ćemo pre toga vratiti ono što stranka bivšeg režima nije htela već je podizala vinograde na takvim posedima.
Vratićemo 100 hiljada hektara zemlje u naturalnoj restituciji što oni nisu želeli da vrate želeći pre svega da ovim ljudima prebace to zemljište, nisu želeli da isprave stare nepravde. Mi ćemo to učiniti.
Takođe, Vlada je na zahtev zemljoradnika donela odluku da proda zemlju ne strancima, već da deo zemlje, male posede u državnoj svojini proda fizičkim licima, domaćim poljoprivrednicima koji imaju manje od 20 hektara da bi dopunili svoj posed i bili ekonomski efikasniji.
Strancima nećemo prodavati zemlju, ali ćemo prodati domaćima. Ostatak državnog poljoprivrednog zemljišta daćemo u dugoročne zakupe u cilju da razvijemo visokointenzivne grane stočarstva, voćarstvo, povrtarstvo, proizvodnju energije.
Ja sam u obavezi to da vam kažem, s obzirom da nije istina ono što je predlagač amandmana tvrdio, usvojili SSP, prodali su zemlju, a sada nama, prodali su zemlju za fotelju, a sada nama pokušavaju da spočitavaju nešto što su oni uradili. Ja verujem da su oni imali vrlo tanku viziju, ali takođe verujem da su imali debelu proviziju da bi učinili ovo što sam vam opisao.
Što se tiče onog govornika koji se distancirao od ekonomskog fokusa, ovi tamo treba da budu sretni jer on ima veze sa ekonomijom, kao Eskimi na Severnom polu sa afričkim vrućinama. Hvala.