Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, prateći izlaganje predlagača amandmana primetio sam da ispod njegovog imena stoji „Pokret za PREOKRET“. Gospodin Babić je nazvao to „pokret za suncokret“, ali poenta je u sledećem. To nije politička stranka i ne znam ko je dozvolio, a vi to pogledajte da li je u skladu Poslovnikom, da se predlagač amandmana potpiše imenom udruženja građana imajući u vidu da to nije politička stranka, da udruženje građana osnivaju tri lica.
Ovim putem upućujem protest zato što se predlagač amandmana potpisuje po udruženju građana. Ako se svi budemo potpisivali po udruženjima kojima pripadamo onda ja ne znam na šta će ličiti ova Narodna skupština. Nije problem da se nazove po izbornoj listi, nije problem da se nazove i po političkoj stranci koja nije učestvovala na izborima. Ali ako se budemo potpisivali po nazivu udruženja građana koja ne mogu da budu politički nosioci, niti političke liste, niti izborne liste na izborima, onda ćemo daleko otići.
No, predlagač amandmana je predložio amandman sledeće sadržite, to je profesor doktor, on ima prigovor oko nekih fakulteta, ja imam prigovora oko njegovih studenata. Ne znam šta će on korektno naučiti svoje studente ukoliko predlaže ovako pametne amandmane. Ne znam da li je ovo smislio sam ili mu je to neko pomagao, s obzirom na prigovore da je zabrinut za studente koji studiraju na nekim fakultetima, takođe mogu da budem zabrinut za sudbinu studenata kojima on predaje, s obzirom da predlaže ovako kvalitetne amandmane.
Slažem se sa predlagačem amandmana da Skupština nije lavirint. Dakle, to što u Vladi, ministarstvu imaju određene obaveze i to što smo čekali nekoliko minuta nije razlog za prigovor. Njega može da iznese neko ko je redovan na sednici Narodne skupštine, ali ne svakako profesor, doktor koji svoje predloge da, a onda ga u danu za glasanje nema. Pa, sam na poslednjoj sednici ja iskoristio priliku da glasam za predlog uvaženog profesora doktora i glasao za njegov predlog, ali njega nije bilo. Njegovi predlozi su dobili nula glasova, a ja ću i ovog puta podržati njegovo predlog za usvajanje ovog amandmana. Naravno, predlažem da se odbije, ali pod uslovom da mi u trideset sekundi nabroji sve političke organizacije u kojima je bio u poslednjih godinu dana. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se ja tako pre jedno 20 minuta odmah pošto je govorio onaj poslanik kojem ste dali opomenu i molim vas ubuduće kada on bude govorio, gospodine predsedavajući da mi obezbedite jednog tumača, jednog tumača za srpski jezik, jeste da kolega poslanik govori nekom verzijom srpskog jezika, ali ja njega ništa ne razumem.
Govorim o poslaniku kome ste izrekli opomenu, ja sam se javio odmah posle njega za reč, međutim, nisam je dobio. U međuvremenu je govorio „senčeni ministar“, ministar „Vlade u senci“ i ja više ne znam koja pravila vladaju u ovoj Narodnoj skupštini, ali ne prihvatam amandman koji glasi „briše se“ iz prostog razloga što su predlagači veoma neubedljivi, što treba da razumemo jedan izraz koji se upotrebljava u Sremu – teško reduši u praznoj kući; a ja ću to da parafraziram – teško Vladi u zapuštenoj, napuštenoj, prezaduženoj zemlji koju smo zatekli.
Dakle, akcize će biti javni prihod pomoću koga treba iskoreniti, odnosno pokušati iskoreniti siromaštvo koje smo zatekli, koje gotovo je gotovo neizdrživo za gledanje. Sa tim novcem Vlada će svakako pokušati da izleči bolesnog, da obuče golog, da obuje bosog, da nahrani gladnog, da zbrine siromašnog, neće pare da idu tek tako, znači biće neki javni prihod od akcize.
Možda ta akciza ne bi bila potrebna da, pa ni njihov amandman koji glasi „briše se“, da nismo zatekli potpuno zapušteni privredni sistem, dakle državu bez privrede u kojoj je privreda toliko bila devastirana da je trošila dva i po puta više struje po jedinici BDP, nego što to čine evropske zemlje.
Takođe, ništa nije učinjeno da se podigne energetska efikasnost, posebno u domaćinstvima, tako da nikakav stepen izolacije veći nije postignut već 15 godina, odnosno 12 godina koliko vladaju na teritoriji cele države i 15 godina koliko vladaju na teritoriji AP Vojvodine, gotovo da beli dinar nije uložen u poboljšanje energetske efikasnosti, odnosno u izolaciju kuća, promenu stolarije, itd, tako da naša domaćinstva troše dva puta više energije po kvadratnom metru površine, nego što to troše domaćinstva u Evropi.
Dakle, ja preporučujem Vladi da deo novca koji dobije od ubiranja ove akcije da iskoristi da stimuliše naša domaćinstva da ih subvencioniše, da podiže energetsku efikasnost, odnosno da poboljšavaju izolaciju, da malterišu zidove, poboljšavaju izolaciju, da menjaju stolariju i da im Vlada na odgovarajući način da stimulacije za takvu aktivnost, a sa druge strane treba naterati i privredu, odnosno ostatak privrede koji smo zatekli da poboljša svoju energetsku efikasnost i da troši manje struje po jedinici BDP i verujem da takva politika, energetska politika, zajedno sa ovom akciznom politikom mora da da rezultate.
Takođe, Vlada treba da povede računa i o malom čoveku, a ja ću reći o seljaku, zemljoradniku i da njima da odgovarajuće popuste s obzirom da oni ne mogu da se uklope u one kvote koje su propisane po broju kilovata ne zato što troše previše energije za domaćinstvo, odnosno za kuću, već troše električnu energiju za okućnicu, za ekonomske objekte, pa to treba imati u vidu da seljaci ne troše energiju samo da bi se grejali, to najmanje čine, greju se na drva, ali pri tome pripremaju hranu za stoku, imaju ekonomsko dvorište gde troše odgovarajuću količinu električne energije.
Zato predlažem da u budućnosti se povede računa da se stimulišu na takav način i poljoprivredna gazdinstva koja izađu iz kvote električne energije koje garantuju olakšice zahvaljujući činjenici da deo svoje energije troše za ishranu stoke, a ne za potrošnju koja ide za grejanje i za neke druge aktivnosti.
Mislim da ubuduće Vlada treba da vodi o tome računa, kao i da pokuša da spoji poljoprivredu i proizvodnju električne energije, s obzirom da se akciza uvodi zbog razloga da nismo zatekli ni jednu izgrađenu elektranu, posebno onu koja bi iz poljoprivrede i iz biomase davala električnu energiju i na takav način podigla energetske potencijale ove zemlje.
Predlažem Ministarstvu finansija i Vladi da deo koji ubere od ove akcize, i zato ne prihvatam ovaj amandman „briše se“, da iskoristi da se ubuduće podižu farme koje će uz meso, mleko, proizvoditi i odgovarajuću količinu energije za napajanje same farme, ali i za korišćenje, odnosno za isporuku te električne energije u mreži, tako da pomoću te električne energije koju će isporučivati u mrežu, preradimo one primarne poljoprivredne proizvode prerađivačke industrije, korišćenjem te energije napravi jedan dobar prehrambeni proizvod, da napravi više robnih marki i na takav način zatrpamo domaća i strana tržišta iz realnih izvora za koje će ove akcize i zahvaljujući podizanju novih energetskih potencijala, zahvaljujući proizvodnji električne energije u poljoprivredi, podignemo ne samo prerađivačku industriju, već na takav način iz realnih izvora, podignemo plate i penzije.
Mislim da je Vlada na dobrom putu i samim tim vodeći državu u pravom pravcu, to je jedan, koliko ja vidim, mali korak, ali bolje jedan mali korak u dobrom pravcu, nego njihovo galopiranje koje je trajalo 12 godina u pogrešnim pravcima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada slušam prethodnog govornika, doktora, profesora, ja se čisto zapitam ko je osiromašio i opljačkao ovaj narod? Danas o osiromašenom i opljačkanom narodu najviše govore oni koji su ga opljačkali. Verujem da ono dovoljno dobro poznaju tematiku, ali verujem i u to da građani ne mogu da veruju, bez obzira na onaj natpis koji gore stoji kada govori kolega koji je pre mene govorio i koji kao dr pravnih nauka ne zna razliku između političkog pokreta i udruženja građana.
Na kraju, gospodine predsedavajući, dopustićete, pošto je to rešenje iz Agencije za privredne registre, vi ćete dopustiti da se potpisuju po preduzećima iz kojih dolaze ili po preduzećima tajkuna koji su opljačkali ovu zemlju.
Slažem se da akciza nije popularna, ali da je nužna. Zašto? Zato što je država temeljno opljačkana, osiromašena itd.
Lako bi mi zbrinuli siromašne o kojima je govorio moj prethodni kolega, dr pravnih nauka koji nastupa kako nastupa, jedan dr pravnih nauka ne zna razliku između političkog registra, registra političkih stranaka i političkih pokreta i Agencije za privredne registre.
Lako bi mi zbrinuli te siromašne, ali ne možemo da zbrinemo njihove bogate, njihove alave, one tajkune koji su se bogatili, dok su oni vladali.
Njih ne možemo nikako da nahranimo. Lako bi obukli, obuli i nahranili siromašne, ali ne možemo bogate i alave, jer njima nikad nije dosta, njima je ruka uvek ispružena, daj, daj i daj.
Opisaću samo jedan slučaj. Vlada Mirka Cvetkovića koju je podržavao moj prethodni govornik je dala 15.000 tona, kupila 15.000 tona šećera za 1,2 milijarde po ceni od 80 dinara, a danas je cena na veliko šećera, 50 dinara.
Godine 2011. je kupila zbog mogućih nestašica u daljoj budućnosti, 15.000 tona šećera od njihovog bivšeg finansijskog direktora stranke bivšeg režima. Kupila je tako da je dala i novac i šećer. On je dobio 1,2 milijarde, ali je šećer zadržao, jer su mu plaćali skladišninu.
Da li o tom siromašnom narodu priča, koji je dobio 1,2 milijarde od Vlade iz budžeta, a da pri tom šećer do dana današnjeg nije isporučio? Današnja cena šećera je 50 din. i Vlada je već na gubitku negde oko 700.000.000 dinara.
Da li te bogate i alave ne možemo da nahranimo, s obzirom da su stvoreni, kad su stvoreni u periodu kada su vladali i dan danas vladaju u Vojvodini, a ovamo pričaju o opljačkanima i siromašnima. Slažem se da ih ima, ali njihovo učešće u siromašenju i pljačkanju tih naroda je nemerljivo.
Onaj ko veruje od građana da će ih u bolje sutra uvesti oni koji su ih opljačkali juče, taj je zreo za psihijatra. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću vrlo kratko, verujem da se moj kolega poljoprivrednik razume u kocku i da je njegova ona poslovica iz njegovog vlastitog iskustva i da je tačna.
Ja ću samo reći da povodom svih ovih zahteva koje smo čuli svih amandmana, ja ću reći nešto o akcizama. Akcize se otprilike uvode na akcizne proizvode, ovog puta i na struju. Uglavnom se najviše akcize uberu u državi na duvan i alkohol.
Na duvanu i alkoholu stoji natpis, uvek stoje natpisi da su štetni po zdravlje. Na nekim ljudima tog natpisa nema „šteta“, a među njima ima takvih štetočina. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja baš nisam razumeo lidera ove udruge Pokret za PREOKRET, nisam baš najbolje razumeo, ali sam čuo, ne znam da li ste vi čuli predsedavajući da je rekao da je suvlasnik Britiš tabaka jedan domaći političar?
Ja bih voleo da to raspravimo i da to znamo, s obzirom privatizacija Vranja i Niša je izvršena od 2000. do 2003. godine, tačnije izvršena je u nevreme, odnosno za vreme „Sablje“. Želeo bih da znam koji su to političari sebe ugradili, zato bih voleo da ovaj vođa udruge u ovom parlamentu nama kaže koji su to političari sebe ubacili u vlasništvo Duvanske industrije Vranje, jer tu je izvršio privatizaciju Britiš tabako, i to bi bilo vrlo interesantno s obzirom da su akcize na dnevnom redu i da takav suvlasnik može obezbeđivati političke prilike i političke neprilike na tržištu duvana i da može obrazovati akcize kako se njemu hoće, ukoliko je dovoljno uticajan taj suvlasnik, taj političar koji je suvlasnik Britiš tabaka …

Ne razumete, ja govorim o akcizi. Sačekajte gospodine Bečiću, ja govorim o akcizama. Dakle, ako je to tačno, onda može doći do uticaja i na ovaj zakon, mogu se utvrđivati akcize na razno-razne načine.
Ja verujem da je on mislio na bivšeg premijera koji je bio od 2003. godine do 2004. godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što je vođa nevladine udruge trenutno izašao iz sale, ali već kada moj kolega poljoprivrednik insistira na pravopisu, ja vas moram upozoriti da je ovde rečeno od strane vođe te nevladine organizacije, rečeno je - penzionerima kojima ste smanjili platu. Jeste on doktor, profesor, doktor pravnih nauka, ali ja nikako ne razumem koju to platu primaju penzioneri. Da njega nije kao predstavnika nevladine udruge ja ne bi znao da penzioneri primaju platu, ja bih mislio da oni primaju penziju.
Takođe, kada moj kolega poljoprivrednik insistira na pravopisnim greškama red je bio da opomene vođu nevladine udruge, jer obraćajući se predsedniku Narodne skupštine, Maji Gojković, rekao je - uvažena predsednico. Mogao je da kaže uvažena predsednice, ali s obzirom na te gramatičke greške koje su veoma očite, ja sam zabrinut za školovanje studenata kojima on predaje.
Nije tu, pa ne mogu ponovo da ga pitam da mi kaže - koji se to političar ugradio u suvlasnistvo „Britiš tabaka“, ali ću…

Gospodine predsedavajući, gospodin o kome govorim kada je obrazlagao svoj amandman je izrekao mnogo toga što ne spada u obrazloženje amandmana i ja pokušavam samo da protumačim šta je on to nas hteo da pita i šta je hteo da nam ispriča.
On je do slovce nas pitao da mu kažemo koji je to vođa politički sebe ugradio u „Britiš tabako“. S obzirom da je on to izrekao, ja verujem da on kao profesor, doktor prava, profesor na fakultetu, da raspolaže sa pravnim elementima, činjenicama itd.
Ali, ja ću pitati gospodina Martinovića - gospodine Martinoviću ako pobedi nevladina udruga, ja vas pitam s obzirom da se radi o nevladinoj organizaciji da prevedem na srpski, da li ta nevladina udruga može da formira Vladu?

Ja sam se obratio predsedniku Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i očekujem od njega odgovor. Vama se izvinjavam što nisam rekao da se obraćam predsedniku za ustavna pitanja i zakonodavstvo i očekujem od njega i odgovor i da časti s obzirom da se rešio takvog člana kao što je doktor Janko. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od razloga zašto se uvodi akciza na struju je svakako i ponašanje političkih prvaka. Nije greška samo predlagati da se određeni računi ne plaćaju. To predlažete dok ste opozicija, a onda kada dođete na vlast, onda sa pozicije vlasti naplatite sve to sa kamatama, što ste kao opozicioni prvak predlagali da ne plaćaju. Prvo kažete – bacite sve te račune u ovo bure, nemojte ništa da plaćate, a onda kada dođu na vlast, onda im naplate i glavnicu i kamatu.
Dakle, to je jedna hipokrizija i ja verujem da je narod imao najbolju nameru kada je hteo demokratiju i kriminal. Međutim, zahvaljujući prvacima koji su nas izdali od 2000. do 2004. godine, umesto demokratije i tržišne ekonomije, dobili smo samo monopol i kriminal.
Narod je ostao i dalje na ulici, ali su oni politički prvaci koji su ga kobajagi predvodili, otišli u dvorce i žive kao u bajci. Za takve političare narod ima poruku – pošto se bavite već pravopisnim greškama u ovim amandmanima, ja mogu da vam kažem da sam više glasao za vaše amandmane, nego vi sami, i nova kola se prave uvek od novih delova, ne od starih, tako i nove stranke se ne mogu praviti od polovnih političara.
Što se tiče ovih 6,8% zapeta vam je na pogrešnom mestu, premestite je jedno mesto napred i dobićete pravu vašu vrednost 0,68%. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, čuveni Pitagora je rekao – ne može se iskazati mudrosti koliko se može prećutati gluposti. Mislim da je Pitagora bio vidovit i da je znao šta će jednog dana pričati jedan poljoprivrednik u pokušaju u Narodnoj skupštini.
Takođe, postoji izreka – ne može vas uvrediti svako, nije dostojan svako da na njega obraćate pažnju i dodatak – da vas može poniziti i uvrediti samo bolji od vas a ne gori.
Ona reč „spodoba“ ne znam na koga se trebala odnositi, ali sam zahvalan gospodinu Markoviću i ministru koji su se javili posle mog kolege poljoprivrednika, pa verujem da ta uvreda, koja se pokušala uputiti meni, ne zasluženo pripala njima i zato se njima izvinjavam jer verujem da to njima nije bilo namenjeno, a da su svojim utrčavanjem u govor posle mog kolege poljoprivrednika dobili sankciju koju nisu zaslužili.
Verujem da je moj kolega, sem što se razume u pelcovanje kokošaka u selu Pukovce lažnim rastvorima, sem što menja kuglice ispod šibica, da se on razume i u električnu energiju tim pre što je devedesetih godina toplo preporučivao građanima da struju ne treba da plaćaju, da bi se na takav način izvršio politički pritisak i srušio tadašnji režim Slobodana Miloševića.
Verujem da će on pokušati opet da preporuči da se ne plaća struja, ali ja ću potvrditi njegove reči da je EPS u veoma lošem stanju, u lošem stanju iz prostog razloga što smo zatekli jednu zapuštenu, napuštenu, razvaljenu privredu, devastiranu državu u kojoj je stranka bivšeg režima podigla mnogobrojne elektrane, što termoelektrane, što hidroelektrane, što elektrane na obnovljive izvore energije itd.
Pokušao sam da pronađem makar jednu od tih mnogih i gle čuda nisam mogao da pronađem, ali obilazeći jednu na Fruškoj Gori, ovo je trebalo da bude solarna elektrana, čini mi se da je opština Mitrovica, ovo je jedna padina na Fruškoj Gori, i ovo je fotografija od pre dva dana. Umesto te solarne elektrane koju je napravila stranka bivšeg režima i premijer Vlade Vojvodine itd. našao sam ovaj korov koji mi u Sremu zovemo kibica, ima ambrozije itd.
Osim te padine za rasad korova nisam našao ni „E“ od elektrane. Mislim da je ovo možda dobro da se zasadi neki vinograd da premijer Vojvodine sad poput premijera republičkog kada mu prestane mandat zasadi neki vinograd i da pokuša da povuče neku subvenciju od 525 hiljada evra. Mislim da je ovo mesto idealno na Fruškoj Gori za vinograd i da zbog te namere na njoj nema solarne elektrane, nema solarnih panela koji su bili planirani i gromoglasno najavljeni. Ja ovde imam i tekstove…

  Govorim o akcizi na električnu energiju. Govorim zašto se uvodi, zašto sada struja mora da poskupi, zato što smo zatekli proizvodnju struje ravnu nuli, zato što smo zatekli emitovanje socijalnih prava sa privredom koja je bila u rasulu, sa privredom koja troši 2,5 puta više električne energije po jedinici BDP i sa stanovima, odnosno sa domaćinstvima koja troše dva puta više struje nego što je to prosek u Evropi po jednom metru kvadratnom.
Zato mislim da novac od akcize treba uložiti u energetsku efikasnost, jer to stranka bivšeg režima nije radila, da se potrošnja struje po kvadratnom metru po jedinici BDP približi onom proseku koji je u EU.
Mislim da smo mnogo promašili i u poljoprivrednoj politici koja je vezana za energetiku. Možda da smo to radili ranije sada ne bi morali da uvodimo akcizu na električnu energiju, ali stranci bivšeg režima nije palo na pamet da spoji poljoprivredu i energetiku. Tek kada su otišli sa vlasti počeli su nešto da prepisuju iz naših programa.
Naime, zalažem se da se spoji poljoprivreda i energetika i da električnu energiju proizvodimo što više iz obnovljivih izvora. Srbija u ovom trenutku ima preko 400 hiljada hektara zapuštene poljoprivredne zemlje, a to je, naravno, zatečeni rezultat stranke bivšeg režima, i da ne bi povećavali stalno te akcize na električnu energiju, preporučujem da to zemljište obradimo, odnosno da od para koje uberemo od akcize dižemo energetske farme tako što ćemo spojiti poljoprivredu, stočarstvo i proizvodnju električne energije od biomase, tako da na 400 hiljada hektara mi možemo da proizvedemo električne energije u iznosu od 1300 megavata. Na svakih 300 hektara možemo da podignemo 200 do 300 grla krupne stoke i da proizvedemo jedan megavat električne energije, ukoliko posejemo, odnosno zasadimo biljke za ishranu stoke i za proizvodnju obnovljive energije.
Dakle, mislim da treba spojiti poljoprivredu, treba spojiti energetiku, tim pre što bi proizvedenu energiju upotrebili da primarne poljoprivredne proizvode, da meso, mleko, jaja uspemo pomoću te električne energije da preradimo u jedan prehrambeni ili više brendova prehrambenih proizvoda koje možemo da plasiramo na domaćim, okolnim tržištima itd.
Ranije ništa nije ulagano u tom smislu i zato sada treba podizati cenu električne energije, treba dizati akcize, iz te akcize novac treba uložiti, sa jedne strane, u izolacije, termoizolacije samih zgrada itd, da trošimo što manje električne energije kao domaćinstva, s obzirom da više od polovine električne energije koristimo kao domaćinstva. Drugu polovinu koju koristimo kao privreda moramo takođe da podignemo energetsku efikasnost, jer po jedinici BDP koristimo dva do 2,5 puta više energije nego što je to u zemljama EU.
To je ono gde bih ja uložio novac i to je moja preporuka ministru, takođe uz preporuku da ne sluša bivšeg premijera, koji osim bacanja računa za struju, ništa drugo nije znao. Mislim da je vreme da novac koji dobijamo uložimo u proizvodnju, u stočarstvo, u poljoprivredu i da na takav način napravimo energetske farme, da podignemo kapacitete u proizvodnji električne energije i da tako poljoprivrednici, kroz poroizvodnju mesa, mleka i proizvodnju energije, više zarade, a da država ima veći BDP i iz toga, iz proizvodnje da podignemo plate i penzije, da ne živimo više zaduženo kao što smo živeli za vreme stranke bivšeg režima, već da živimo od zarađenog i da stanje koje je bilo zatečeno, kao na Marsu je bilo uslova za život, a nije bilo života, da to prevaziđemo.
Struja nije skupa, ali su plate jeftine. Moramo dizati privredu, iz koje će rasti, na jedan efikasan način, iz podignute, veće vrednosti će rasti i plate i penzije i mislim da je to jedini izlaz koji ova država ima, a sve drugo je demagogija, makar to pričao bivši premijer, stručnjak za poljoprivredu, odnosno poljoprivrednik na određeno vreme.
Ovih dana smo svedoci da stranka bivšeg režima pokušava da se plasira kao proizvođač energije i sigurno ste čuli vest za njihovu nameru da prestignu Teslu. Taj njihov projekat se zove „Osvetlimo Srbiju“. Ne verujem da će oni u Srbiji upaliti svetlo, ali verujem da će ugasiti stranku. Hvala .

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, dragi gosti, poštovani građani, posebno poštovani zemljoradnici, ja sam od prethodnog kolege očekivao da se snažnije založi, ne samo da glasa za ovaj zakon jednim prstom na prekidaču. Ja sam očekivao da glasa sa svih pet prstiju na prekidaču. Ja sam očekivao da glasa i dva puta za ovaj predlog, s obzirom da se radi o kolegi poljoprivredniku. Ali, kada sam malo bolje razmislio, on nema razloga više da podržava ovaj zakon, s obzirom da se on kroz tri godine, kada je unovčio vinograd, odrekao poljoprivrednih useva i više nije zabrinut za vinograd sa kojim je nekada raspolagao.
Zato imam razumevanja za ovo odricanje od glasanja, ali vas takođe moram upoznati sa stavom Odbora koji je juče donet, koji glasi – Odbor prihvatajući Predlog zakona o odbrani od grada predlaže da se na odgovoran, jedinstven i integrisan način vrši odbrana od grada. Nisam rekao grada, ali mi seljaci bi mogli i tako da kažem, da nas treba braniti od grada i grada.
Odbor je stava da se u skladu sa ovim i drugim zakonima, Zakon o poljoprivrednom zemljištu i drugi zakoni, obezbedi dovoljno sredstava za efikasnu odbranu od grada i da se povede računa o problemu nedostatka kadrova u Republičkom Hidrometeorološkom zavodu, a sve to u cilju sprovođenja zakona. Odbor takođe preporučuje Vladi, Ministarstvu poljoprivrede i zaštiti životne sredite i Upravi za poljoprivredno zemljište da prvenstvo u obnovi atarskih puteva imaju oni putevi koji vode do protivgradnih stanica.
Možete li da verujete da su predstavnici stranke bivšeg režima glasali protiv ovog zaključka? Ja juče nisam mogao da verujem, ali sam u obavezi s obzirom da se sa one strane toliko leleče i kuka nad sudbinom zemljoradnika da ovo kažem.
Takođe moram da kažem da smo održali već jednu preventivnu sednicu početkom maja, da upozorimo i Vladu i ministarstvo i sve nadležne organe, pa i lokalne samouprave na neke nedostatke koji su kasnije i doprineli da u Arilju i Ivanjici imamo onu štetu. Dakle, mi smo tada na toj sednici takođe doneli zaključak i tražili da se to ubrza.
Da li možete da verujete da ovi koji najviše kukaju, koji najviše sada nariču nad sudbinom zemljoradnika da ne da nisu glasali, već nisu bili ni prisutni na sednici na kojoj se raspravljalo o tome? Nisu želeli da dođu. Ali, kada se desila šteta od grada onda su bili najglasniji naricajući nad nesretnom sudbinom oštećenih zemljoradnika.
Da ne čitam ko je bio prisutan, da ne dižem reklamu, ali ovde iz ovoga možete sasvim lepo zaključiti da niko od članova Odbora za poljoprivredu od pripadnika stranaka bivšeg režima nije došao da učestvuje na tom Odboru.
Takođe, ovde se kuka od stranke bivšeg režima i o zaštiti domaće poljoprivrede proizvodnje. Takođe u vezi toga ovde imam spisak Odbora koji smo održali početkom decembra, 9. decembra 2014. godine gde smo od Vlade tražili da pod hitno uvede prelevmane u skladu sa članom 32. O tim zaključcima niko od stranaka bivšeg režima nije glasao da se naša domaća poljoprivredna proizvodnja zaštiti od preteranog uvoza.
Danas čujemo ne kako u Skupštini već kako i na mitinzima kukaju i nariču nad nezaštićenom poljoprivrednom proizvodnjom, a kada dođu odbori i sednice posvećene zaštiti poljoprivredne proizvodnje, pa i sednice posvećene zaštiti od grada, oni ili ne dođu ili glasaju protiv zaključka koji treba da garantuje uspešniju zaštitu od grada, ponovo kažem od grada, a ne od grada.
Što se tiče ovih zakona, naravno da ću ja podržati i Zakon o odbrani od grada, ali ću podržati i zakon o izmeni Zakona o ministarstvima s obzirom da su to dva kompatibilna zakona i da moramo da bi premestili odbranu od grada u Ministarstvo poljoprivreda da moramo da promenimo Zakon o ministarstvu.
S toga ću da glasam za oba ta zakona. Da bi drugima bilo jasno, trebalo bi videti kada se Bog naljuti na određeni narod, kada se Bog naljuti na teritoriju, kada sevnu munje, kada udari led, kada za 10, 15 minuta nestane jednogodišnja, a često višegodišnja muka, znoj seljaka koji se bavili poljoprivrednom proizvodnjom, treba videti taj pogled, treba videti kada ti grad uništi useve, treba videti to uništenje koje vam garantuje godišnji vaš rad, godišnji vaš prihod je otišao u vetar, treba to videti i onda smoći snage i ne glasati za ovakav zakon.
Dakle, mi koji smo doživeli takve štete, koje su često bile 100%, kada ti za 15 minuta letinu odnese, godišnju letinu odnese Bog, led, munje, oluje, kada vidite to onda shvatite da nema tako velike protivgradne mreže, a voleo bih da ih ima, da zaštiti sve seljake, da zaštiti sve useve širom Srbije. Međutim, takva velika protivgradna mreža ne postoji.
Ovaj zakon neće u potpunosti zaštiti ljude od grada, ali će doprineti tome da štete koje kao država pretrpimo budu daleko manje. Ovde govore da odbrana od grada košta oko 500 miliona. Moj prethodni kolega je to govorio. Mislim da on u potpunosti ne zna problematiku, a veliki korak priznanju o neznanju je veliki korak ka znanju, onaj ko ne zna da ne zna, on već nešto zna i verujem da će on shvatiti posle moje diskusije.
Odbrana od grada da bi bila u funkciji košta negde od osam do deset miliona evra, ali mi smo samo za jedan dan u Ivanjici i Arilju imali štetu koja je bila milijardu i 200 miliona dinara, na jedan jedini dan za jedan jedini dan neopreznosti, šteta koja je mogla biti umanjena. Da je bilo pravog dejstva možda bi ta teritorija bila zaštićena. Međutim, nije i ta šteta koja je nastala daleko je veća od svih potrebnih sredstava koja su bila neophodna da se zaštiti cela teritorija Republike Srbije, sa negde 70% do 75% uspešnosti.
S tim u vezi, Odbor je na onoj sednici, kada pripadnici stranke bivšeg režima nisu želeli da učestvuju u sednici Odbora koja je bila posvećena odbrani od grada, doneo je zaključak da se 5% od ukupnih prihoda koji se ostvare zakupom poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini zaštiti teritorija Republike Srbije, da tih 5% prihoda ide u odbranu od grada. To je negde od tri do tri i po miliona evra, u zavisnosti od godine do godine. U nekoj godini će to biti više zato što postoje godine kada se više zemlje izdaje u zakup, kada je to početna godina, i tada se umesto jedne godine plaćaju dve godine, jedna godina kao garancija za poslednju, tako da će ti prihodi malo varirati, ali uglavnom ćemo jedne godine dobijati više, sledeće godine manje, ali neka srednja vrednost koju ćemo dobijati za odbranu od grada je oko tri do tri i po miliona evra samo od onog predloga koji je Odbor za poljoprivredu predložio onog dana kada su oni bojkotovali tu sednicu.
Kabinet premijera, ne govorim o premijeru često, ali kabinet premijera i radna grupa koja je tamo bila oko izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu je prihvatila taj predlog Odbora i to se našlo u nacrtu i verujem da će proći kroz Vladu kao predlog i da će se to naći pred poslanicima. Dakle, ne radi se o amandmanu, nego se radi o tome da će u budućem zakonu, koji će vrlo brzo doći na dnevni red, biti uneto da 5% prihoda ide za zaštitu od grada. Mislim da je to pravedno, nemaju sve opštine istu teritoriju, nemaju sve opštine iste budžete, neke imaju 200 miliona, neke imaju pet milijardi, neke brane svoju teritoriju sa više strelaca nego što se brane gradske opštine. Pravedno i solidarno je, pošto državna zemlja celoj državi, ne samo opštinama koje ubiraju prihode od toga, pravedno je da budemo solidarni i da lokalne samouprave, Pokrajina i Republika Srbija se odreknu dela prihoda i da 5% ukupnih prihoda pripadne odbrani od grada, jer je to dobro i za one koji se odreknu.
Odbor je otišao i korak dalje, kao drugi tačku, koja je kompatibilna sa ovim zakonom, tražili smo, tražićemo i dalje, da se u Zakon o podsticajima ugradi da 1% od ukupnih podsticaja ide za odbranu od grada, što bi donelo negde novih dva i po do tri miliona evra i sa onim što dobijemo od osiguranja čak bi prebacili ukupnu cifru od 10 miliona evra koja je neophodna ne samo za nabavku raketa, ne samo za odbranu od grada, ne samo za isplatu strelaca, već bi to bilo dovoljno da se obnove dosta zapuštene mreže protivgradnih stanica, da se obnove radari koji su stari od 40 do 50 godina. Zato se čudim pripadnicima stranke bivšeg režima koji se nisu setili da su imali 12 godina da makar nabave jedan novi radar itd.
Danas teritoriju Vojvodine štiti samo jedan radar kod onog slavnog vinograda. Dakle, baš taj radar ovog trenutka pokriva celu teritoriju Vojvodine i, ne daj Bože, da se pokvari, mi bi ostali bez protivgradnog osmatranja protivgradnih oblaka i, kako se to kaže, gradonosnih oblaka. Ne bi imali čime u Vojvodini to da osmotrimo, s obzirom da su dva radara u kvaru i da ih treba pod hitno obnavljati, jer ništa nije ulagano u obnovu radara i radarske mreže i protivgradnih stanica u poslednjih 20 godina. Takođe, stanice za radio-vezu su stare preko 30 godina i hitno je njihovo obnavljanje.
Zaključkom Odbora tražili smo da Uprava za zemljište i Ministarstvo poljoprivrede obnavlja prvo ratarske puteve, atarske i ratarske puteve koji vode do protivgradnih stanica da bi se na efikasniji način pristupalo protivgradnim stanicama. To je ono o čemu smo mi raspravljali i na onoj prvoj sednici Odbora, kada neki iz nekih svojih razloga nisu želeli da dođu. To smo isto raspravljali na drugoj sednici, na koju su neki želeli da dođu, ali su mislili da ne vredi glasati za ovu poboljšanu verziju Zakona o odbrani od grada.
U njihove političke razloge ne ulazim, kao političar zahvalan sam im što su juče glasali na Odboru protiv ovog zakona koji reguliše na dosta povoljan način odbranu od grada, svakako na bolji način nego što je to bio do sada, zato što su glasali protiv toga da se protivgradna zaštita izmesti u RHMZ, u Ministarstvo poljoprivrede. Zahvalan sam im jer ću u sledećim kampanjama to koristiti protiv njih i govoriti o hipokriziji, govoriti o licemerju, o lažnoj zaštiti zemljoradnika, o lažnoj kuknjavi, a kada treba na delu pokazati da ste spremni to glasanje da učinite, vi to ne želite ni na Odboru.
Biću im zahvalan i ako ne glasaju za ovaj zakon, jer to ću koristiti protiv njih, ali sam dužan i da kažem da je Odbor načinio još nekoliko koraka i da smo tražili, naravno, bez njihovog prisustva, da se nastavi subvencija protivgradnih mreža od 40% i da se zaštite one biljne kulture, one voćke koje mogu da imaju protivgradnu mrežu, jer vi protivgradnu mrežu ne možete staviti na pšenicu, kukuruz, šećernu repu, ali na voćnjake možete i tražimo da se nastavi stimulacija prilikom nabavke protivgradnih mreža.
Takođe smo tražili da se nastavi premiranje osiguranja i gospodin Arpad je čak predložio da to njihove lokalne samouprave čine i da dodaju još sredstava da to osiguranje za zemljoradnike bude još jeftinije. Takođe smo zahvalni osiguravajućim kućama koje su tražile da se od njihovih premija uzme 10%, jel smo shvatili njihovu filozofiju da ukoliko oni nešto ulože u zaštitu od grada, i zato smo im zahvalni, onda će i oni plaćati manje štete kada poljoprivrednici imaju manje štete na usevima, onda će i oni plaćati daleko manje osiguranje za štetu koja je nastala na poljoprivrednim usevima. Zbog toga sam zahvalan i osiguravajućim kućama koje su same predložile da se njihovog dela prihoda preliminarnog osiguranja uzme 10% i prebaci na ovo osiguranje.
Dužan sam u vezi subvencija da kažem da subvencije dobijaju zemljoradnici koji imaju svoju zemlju, koji ne zakupljuju državno poljoprivredno zemljište, da oni zemljoradnici koji zakupljuju državno poljoprivredno zemljište plaćaju zakup i deo tog zakupa, deo tog prihoda će ići u protivgradnu mrežu. Zato ćemo mi kao Odbor insistirati da se 1% ukupnih podsticaja, onih koje dobijaju zemljoradnici koji ne zakupljuju državno poljoprivredno zemljište, oni koji dobijaju subvenciju, da se 1% tih podsticaja odvoji za zaštitu poljoprivrednih useva od grada. Znam da nećemo sve zaštititi, ali kao bude viška sredstava u budžetu makar ćemo napraviti neki fond, da iz njega možemo da reagujemo u delovima koji zbog preleta aviona, zbog sletanja aviona nisu mogli da budu zaštićeni ili uzduž granica, gde nije dozvoljeno dejstvo raketama, da iz tog nekog fonda koji obezbedimo obeštetimo i one koji će pretrpeti štetu zbog toga što protivgradna odbrana ne može da deluje u određenim uslovima, u određenim zonama.
Verujem da smo doneli dobre odluke. Verujem da će braća po znoju, braća po muci, gospoda seljaci, da je bilo pravde oni bi odavno bili zaslužna gospoda, ali s obzirom na stranke bivšeg režima ona nisu dočekali da to budu, ali mislim da će nam seljaci zbog ovoga dati određene poene jer ćemo štiti njihovu muku, njihove žuljeve, njihov znoj. Posebno zato što smo uravnotežili, što smo zaštitili celu teritoriju Republike Srbije, što smo zaštitili i one koji nemaju prihode od poljoprivrednog zemljišta, što smo doveli međusobnu solidarnost svih seljaka da zaštite svoju muku, svoj znoj, da što manje ljudi kuka nad prosutim mlekom, odnosno nad uništenim usevima. Mislim da će nam zbog toga biti zahvalni i mislim da će osuditi stranke bivšeg režima zato što neće da glasaju za ovaj predlog i zato što na dva odbora nisu želeli da glasaju o zaključcima odbora, da se njihova muka zaštiti od Boga, koliko to može. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja strpljivo 15 minuta držim Poslovnik, malo mi je utrnula ruka, ali, nema veze, ja poštujem to što kolege iz opozicionih redova, iako vladaju u Vojvodini, dobijaju reč pre.
Reklamiram član 103. i član 107.
Član 103. zato što poslanik koji reklamira povredu Poslovnika dobija reč odmah posle izlaganja prethodnog kolege. To nije bio slučaj. Ne tražim da se o tome glasa.
Član 107. govori o dostojanstvu Narodne skupštine i korišćenju uvredljivih izraza. Šta je za mene kao vernika bilo uvredljivo? Ovde je gospodin Pavićević nekoliko puta već davao blagoslov, direktno se obraćajući kolegi Babiću. Znači, član 107 – direktno obraćanje je zabranjeno.
Član 107. takođe kaže da je zabranjeno korišćenje uvredljivih izraza. Za mene je strašno uvredljivo, kao verniku, ako mi blagoslov daje gospodin Pavićević. Meni ili bilo kome u ovoj Narodnoj skupštini blagoslov može da daje sveštenik, kardinal, biskup, blagoslov može da daje vladika, patrijarh, Mitropolit Amfilohije, a ovde još samo mogu da očekujem da gospodin Pavićević održi liturgiju i da kompletiramo stvar. Za mene je to veoma uvredljivo i zato vas molim, gospođo predsednice Skupštine, da ubuduće vodite računa i opomenete kolegu Pavićevića kad se on obraća drugim narodnim poslanicima direktno, jer je za mene uvredljivo kad on njima daje blagoslov, ja mislim da on za to nije nadležan. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, naravno, predlažem da se ne prihvati amandman iz prostog razloga što je obrazloženje bilo na određeni način veoma oholo. Kad neko kaže – ministre, ušli ste u brod koji tone, zaboravio je da kaže zašto taj brod tone, ko ga je torpedovao? Ko je brod koji se zove privreda Republike Srbije od 2000. godine doveo do toliko rupa da on mora da tone i da se na svaki način u poslednje dve godine krpi, da koliko toliko može da plovi i da nosi standard stanovništva koji je sve manji i manji.
Privredno stanje koje smo mi zatekli sredinom 2012. godine je bilo katastrofalno. Taj brod su napustili i oni najveći paceri koji su na njemu bili. Da podsetim da su se na tom brodu tako tovili tako što su finansijski direktori stranke bivšeg režima kupovali, recimo, poslednje šećerane koje su napravljene u Republici Srbiji, da su kupovali tri šećerane za po tri evra, da se radi o Baču, Kovačici i Pećincima i da je samo ona u Kovačici na zalihama šećera imala osam miliona evra. Budete finansijski direktor jedne stranke, izvadite tri evra i dobijete u miraz šećera u vrednosti od osam miliona evra.
Da ih podsetim kako su istom tom svom finansijskom direktoru stranke bivšeg režima, kad god mu je zatrebalo novaca, zaključcima Vlade dozvoljavali da određenu količinu šećera, recimo, jedno 15 hiljada tona proda Vladi po 80 dinara, nema veze što je šećer danas 50 dinara, da zadrži i šećer i novac i da mu još plate čuvanje. To je bio model ponašanja prema privredi, prema tom brodu koji, kako kaže moj kolega, tone, samo što nisu rekli da su ga oni potopili na jedan divljački način, tako da je počišćeno veoma mnogo radnih mesta, gotovo 400 hiljada ljudi je ostavljeno praznih stomaka i praznih džepova, sa prihodovne strane su prebačeni na rashodovnu stranu, umesto da privređuju i primaju plate, plaćaju doprinose da penzije budu veće itd, oni su primorani da budu rashod, da budu socijalni slučajevi, da država na njih troši umesto da prihoduje i onda se pojave oni koji su ih uništili i počnu da kukaju nad njihovom sudbinom. Izvinite, meni to izgleda kao kada ubijete čoveka, pa posle dođete na njegov grob i kukate – eto, vidite kako su ga zlikovci ubili. Hvala.