Dame i gospodo narodni poslanici, preporučujem da se ovaj amandman ne prihvati, bez obzira na način na koji je moj uvaženi kolega, profesor, docent to obrazlagao. Uporno iz njegovog obrazloženja pokušavam nešto da naučim, nešto što je u praksi primenljivo i osim „lepote“ te besede, ne vidim nikakvu korisnost.
S toga, nisam da se prihvati ovaj amandman i konačno sam ukapirao koja je razlika između znanja i zvanja. Zvanje je nesporno i tu akademsku čestitost i akademsko obrazlaganje ovog amandmana i lepotu njegovog besedništva neću uopšte da osporavam, ali po pitanju primenjivosti tog znanja, ništa nisam naučio. S toga, preporučujem poslanicima kad ja kao zemljoradnik ništa praktično u ovih godinu dana nisam naučio o obrazlaganju ovih amandmana, preporučujem da i ovaj amandman ne usvojimo, bez obzira koliko to neko na svoj način lepo obrazlagao mislim da ništa u praksi iz ovog znanja nismo izvukli i bojim se da samo bespotrebno maltretiramo građane i sebe.
Zato mislim sa pravom da je Vlada preporučila nama, a ja preporučujem drugim poslanicima da ne prihvatimo obrazloženje gospodina Pavićevića i da takav amandman ne usvojimo. Hvala.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Dame i gospodo, narodni poslanici, amandman je ne prihvatljiv zato što se predsednik suda kome je dato pravo da razmatra prigovor menja prvostepenim sudijom. To je predlog amandmana kojim je predlagač pokušao da izmeni ovaj zakon.
On se pozivao na ustavna načela, na vladavinu prava. Vladavina prava je vladavina po pravilima i ništa nije sporno da to koristi u obrazloženju svog amandmana, ali je sporno zato što je u stranci čiji predsednik je vladavinu prava svodio na pravo okrivljenog na dva meseca pritvora bez advokata.
Tako da moraju da reše unutar sebe kada se zalažu za vladavinu prava, onda je to poštovanje ljudskih prava o kojima je on govorio u obrazloženju amandmana. Poštovanje ljudskih prava nije kada predsednik tvoje stranke zatvori ljude na dva meseca i pri tome im ne dozvoli pravo na advokata, još kada uhapsite 12.000 ljudi koji nemaju pravo dva meseca da koriste usluge advokata, da koriste pravo na odbranu, onda onaj ko govori o tome, a pri tome su primenjivali takvu vladavinu ne prava, onda ne znam šta je hipokrizija, ne znam šta je licemerje, ali od danas svakako znam. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne usvoji da ne glasate za predlog amandmana koji je podneo moj kolega zemljoradnik, iz prostog razloga što ne vidim šta je u stavu 3. predmet izmene, osim što se dodaje reč: „u osnovnom postupku“. Ne znamo o kakvom se postupku radi? Da li se radi možda o krivičnom postupku protiv ljudi koji su zloupotrebili položaj, da li se radi o osnovnom postupku koji može da bude krivični ukoliko budemo ispitivali način na koji su dobijene neke subvencije, ne znam na koji se osnovni postupak misli? Zato predlažem mojim kolegama poslanicima da je bolje ne glasati za ovaj amandman, da je bolje vinokulirati i na takav način odbiti ovaj amandman. Hvala.

Gospodine predsedavajući ja sam mislio da ćemo prvo čuti predlagača. Ali, nema problema.
Predlažem narodnim poslanicima da poslušaju mišljenja Vlade i da ne prihvate ovaj amandman, bez obzira što se radi o mom kolegi poljoprivredniku, moram reći da, ukoliko bi prihvatili ovaj amandman i reč predsednik suda zamenili prvostepenim sudijom morali bi onda da prihvatimo i amandmane na član 10,9, a čini mi se i na 8. tako da prihvatanjem ovog amandman i usvajanjem ovog amandmana ne bi se dobilo na kvalitetu Zakona, već naprotiv to bi iziskivalo niz drugih promena.
Ovde je bilo reči i o posvećenosti, ja cenim „posvećenost“, pod znacima navoda, predlagača amandmana, ali o kvalitetu amandmana ne govori samo kvalitet predlagača, već je diskutabilna i posvećenost na koju se pozivaju predlagači amandman, dvojica poslanika.
Dakle, posvećenost nije samo pisanje amandmana i nije samo obrazlaganje amandmana posvećenost. Dakle, posvećenost je i prisustvo i glasanje za svoje amandmane. O kvalitetu nečijih amandmana i valjanosti nečijih amandmana, najbolje govori činjenica o tome da li je predlagač prisustvovao glasanju o svojim amandmanima i da li je sam dovoljno ubeđen u svoj rad, da li je glasao za svoj amandman ili nije.
Voljan sam da prihvatim sve amandmane koja su, pomenuta dvojica poslanika, predložila, ali pod uslovom da se utvrdi, da li su do sada glasali makar za 10% svojih amandmana i u toj situaciji, ja ću pozvati sve poslanike da dođu i da glasaju da se prihvate ovi amandmani.
Ali, bojim se da to nije slučaj i mislim da nam oni koji tvrde da su posvećeni duguju izvinjenje zato što nam predlažu amandmane takve vrste, takvog kvaliteta da ni sami ne prisustvuju glasanju za svoje amandmane. Čak, ima amandmana za koje sam ja glasao, a oni nisu.
S toga bih, želeo da mi dokaže predlagač amandmana da su prisustvovali glasanju o svojim amandmanima, makar u 10% slučajeva i ja ću, ne sa jednim rukom pritisnuti ovaj taster, nego sa dve ruke.
U suprotnom, ja ću i o ovom amandmanu, kao neki vinilci samo vinokulirati. Hvala.

Slažem se da se mudrost ne stiče godinama. U izlaganju mog kolege prethodnika vidim da nekima idu samo godine. Ono što želim da kažem da postoji izreka, ne može vas uvrediti svako, nije svako dostojan pažnje koju na njega treba da obratite. Postoji i druga izreka…

Po amandmanu i govorim. Postoji druga izreka, a ona govori o kvalitetu amandmana i kaže: „iz zlih usta ne može drugo, nego zla reč izaći“…(isključen mikrofon)

Vidim ja da tu ima blaga cenzurica, po amandmanu onoliko koliko je govorio i sam predlagač, ja sam već ovo, drugi put govorim po amandmanu mog kolege poljoprivrednika.
Dakle, bio sam voljan da prihvatim ovaj amandman pod uslovom da mi se dokaže da je, za dosadašnje amandmane koje su podnosila dvojica predlagača ovih amandmana, da su sami predlagači glasali, makar 10% od podnetih amandmana da su prisustvovali glasanju na samo 10% amandmana koje su podneli.
Bio sam voljan da pritisne taster sa dve ruke, jer to bi dovoljno govorilo o kvalitetu tih amandmana, ali očigledno da neko nema argumente i da ne mogu da mi dokažu da su glasali samo za 10% amandmana koje su podneli u ovoj Narodnoj skupštini. To govori ne samo o posvećenosti, to govori i o kvalitetu amandmana koje su podneli.
Zato, ako predlagač nije ubeđen da je njegov amandman kvalitetan i ne glasa za njega, a kako onda mi drugi da budemo ubeđeni samo razgovorom sa njim da mi glasamo umesto njega, a da neko sedi kući i da piše amandmane i da ih podnosi, a sam ne glasa za njih. Ne prihvatljivo je u takvoj situaciji glasati za takvu vrstu amandmana, ako neko ko ih je podneo nije uveren u kvalitet svojih podnetih predloga zašto bi ja onda na reč njihovu bio uveren u to.
Još nešto, nisam slušao baš celo obrazloženje predlagača, jer demokratija nije da kažeš sve što hoćeš, već da slušaš koga hoćeš i ne slušaš koga nećeš. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja i dalje insistiram na podatku da li su predlagači amandmana glasali makar 10% puta za svoje predloge. Ukoliko su to učinili ja ću da glasam i za ovaj predlog amandmana i za sve prethodne predloge.
Ne može nikako predlagač amandmana da ubedi mene ako prethodno nije ubedio sebe da vredi glasati za sopstveni amandman. Kako onda mi da glasamo za nešto za koje sami predlagači neće da glasaju? Mislim, meni to izgleda malo komično, ali kada uzmemo da zasedanje košta, onda to izgleda i tragi-komično.
Pravo je opozicije da predlaže amandmane kakve god hoće. Pravo je opozicije da obrazlaže amandmane kakve god hoće, ali ne mogu očekivati od nas da amandmane koje pišu kako god hoće i kako god hoće da glasaju za njih a da mi glasamo za njih, mada se i to dešavalo, možete da proverite. Dešavalo se da sam ja glasao za neke amandmane kolega, dvojice poslanika, a da oni uopšte nisu bili prisutni i više ne želim to da činim.
Želim da budem ubeđen da su oni do sada glasali, makar za jedan od deset svojih amandmana, pošto su podneli, ne znam, hiljade i hiljade amandmana, želim da vidim tu statistiku, da mi pokažu da su oni posvećeni svojim amandmanima i da su prisustvovali glasanju. Ovako je to kao ona seljačka izreka koja glasi - Da ono je to vodenica koja klepeće na prazno. Dakle, to je takva izreka, ja se izvinjavam što sam je upotrebio.
Međutim, druga primerenija izreka - Nama seljacima ne stoji; s obzirom da je nebitno da li će tužioci upisati predsednik suda višem tužiocu kad tužioc povredi pravo na suđenje u razumnom roku pa ću ja malo bolje braniti amandman nego sam predlagač jer on govori o sasvim nečemu drugome. Radi se o tome da predsednik suda kada tužilac povredi suđenje u razumnom roku višem tužiocu piše i traži od njega odgovarajuće mere.
Pošto predlagač amandmana nije o tome govorio, evo da ja kažem da je za mene ne prihvatljivo da to radi sudija u osnovnom postupku, da sam ja i dalje za rešenje da to radi predsednik suda i na taj način sam doprineo da predlagač bude malo posvećeniji svoj amandmanu i baš bih voleo da ubuduće vidim predlagače amandmana koji podnose gomilu ovih amandmana, da se konačno založe i da glasaju za sopstvene amandmane. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja sam se stvarno poplašio, ne zbog sebe već zbog drugih. Znam kako je vlast vršio moj kolega poljoprivrednik. Njegov stranački kolega se ovde zalagao za pravo na pravično suđenje. Da li u ta prava, ministre pravde, spada i pritvor od dva meseca bez prava na advokata i to za 12.000 ljudi? Za sebe se ne plašim, plašim se za druge. Nema veće kazne za Srbiju nego da se moj kolega poljoprivrednik, u pokušaju, doduše domogne ponovo mesta koje zauzima. Srbija je stvarno velika zemlja, kada uzmemo u obzir kakvog je premijera istrpela.
Tu govorim pre svega o onome o čemu sam već pitao ministra. Da li je pravo na pravično suđenje normalno i garantovano, ako vas neko gurne u pritvor, 12.000 ljudi, bez prava na advokata od dva meseca? Mislim da tu više pretpostavki za pravično suđenje nije bilo.
Licemerno je, hipokrizija je govoriti o pravu na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku i podnositi amandmane, a kada vršite vlast ubacite 12.000 ljudi u pritvor. Da li je pravo na pravično suđenje da tražite političku pozadinu ubistva premijera samo sa strane opozicije, a da pri tome ne vidite politiku pozadinu da vam je potpredsednik Vlade bio rado viđen gost u Šilerovoj kod lica koja su osumnjičena i osuđena za ubistvo premijera? Šta je pravo na pravično suđenje? Šta je licemerje? Šta je hipokrizija? Neka odluče narodni poslanici i građani koje predstavljamo.
Ja se ne plašim. Da sam se vrabaca bojao, postoji izreka, žito ne bi sejao, a praćku bi nosio u džepu. Ne pada mi na pamet da se bojim nekoga, bez obzira koliko misli da je veliki. Nisam se bojao ni u ono vreme, kada je zauzimao najvažniju poziciju, da otkažem glas takvoj vrsti vlasti koja je bila za pravo na pravično suđenje tako što je 12.000 građana sopstvene države bacila u pritvor bez prava na advokata.
Ovde se u amandmanu samo reči „predsednik suda“ menja sa dve reči „prvostepeni sudija. Predlažem da se taj amandman ne prihvati.
Može moj kolega poljoprivrednik da radi šta hoće. Mi smo za ovo vreme, dok su oni predlagali amandmane za koje neće glasati, mogli svršiti neki pametniji posao, mogli smo isprskati neki vinograd. Ne mislim uprskati, nego isprskati. Mogli smo pelcovati neke kokoške u okolini Niša, u Gadžinom Hanu. Mogli smo prisustvovati drugom danu slave u selu gde moj prethodni kolega ne sme ni da uđe. To neki ljudi znaju. Mnogo pametnijeg posla smo mogli svršiti dok smo raspravljali o amandmanima za koje ni predlagač neće glasati.
Ja se ne bojim. On o meni može misliti, ali me ne može uplašiti. On o meni može misliti i govoriti šta hoće. On je ombudsman koga spominje. Ima stara narodna izreka – boli mačku briga šta miševi o njoj misle.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani gosti, evo još jednog razloga zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman. Dakle, sam predlagač, sem što neće doći na glasanje, ubeđen sam, kao i do sada u 99% slučajeva, verujem da ga sada nema ni da obrazloži svoj amandman, a mi bi trebali to da prihvatimo.
Kao i u drugim amandmanima, i ovde se traži da se reči: „predsednik suda“ menjaju rečima: „prvostepeni sudija“. S obzirom da se radi o mom kolegi poljoprivredniku u pokušaju, ja makar solidarno moram da branim njegov amandman, ali smatram da to ne treba prihvatiti, da je on to doneo u pauzama poljoprivrednih radova i da nije ima vremena da razmisli da je ipak predsednik suda kvalifikovaniji da to uradi od prvostepenog sudije. Voljan sam da obrazložim njegov amandman, šta je on u stvari želeo, a zašto ja kao drugi poljoprivrednik mislim da je on to eventualno uradio u nekoj iznudici između dve faze poljoprivrednih radova, pa ne treba prihvatati taj amandman zato što mislim da je ipak rešenje koje je predložila Vlada malo bolje.
Ukoliko bi usvojili ovaj amandman, ja moram da upozorim da je moj kolega bio malo neoprezan, morali bi onda da menjamo i članove 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16. i 17. Mislim da nije uputno da zbog jednog amandmana menjamo sve ove druge, zato što ukoliko se ovde reči: „predsednik suda“ zamene rečima: „prvostepeni sudija“, onda bi sve one nadležnosti koje su u ranijim članovima predviđene za predsednika suda bile veoma čudne jer bi se preplitale i odjednom bi na kraju došlo do toga da o onome što je odlučivao predsednik suda mora da odlučuje prvostepeni sudija. To su razlozi zbog kojih sam ja mislio da to ne treba prihvatiti.
Sada sam dobio poruku iz sela Čagrovac, to je Gadžin Han, a tu sam istu poruku dobio od njegovih sugrađana koji su poželeli da ga vide i da im ono obrazloži taj amandman – pravo na suđenje u razumnom roku, predsednik suda, prvostepeni sudija. Oni su veoma željni, dugo godina ga već nisu videli, a obratili su mi se i građani sela Pukovac i rekli – što mlatite praznu slamu, prenesite svom kolegi poljoprivredniku da kokoške opet iziskuju neko pelcovanje, iziskuju novi beli mantil, pa stoga mislim da se možda uputio da uradi taj koristan posao i zato mu čestitam. Hvala.

Gospodine predsedavajući, niste u pravu. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, dragi gosti, gospodine predsedniče, predsedavajući niste u pravu. Ima poslovica nada umire poslednja, nije tačno. Ipak poslednji umire njen vlasnik. Tek toliko da postoji i ta neka druga izreka.
Naravno da sam ja za to da se ne prihvati ovaj amandman s obzirom da sam već iznosio argumentaciju za to, kada predlagači amandmana smatraju da je kvalitet njihovih amandmana veoma sumnjiv, kada nisu voljni da glasaju za sopstvene predloge. Kada to nisu učinili ni u procentu 10% glasanja za sopstvene amandmane, a kako mi onda da glasamo za amandmane i da verujemo u šta i oni sami ne veruju.
To su argumenti koje sam već upotrebio nekoliko puta u vezi ovih amandmana zato što su u svim tim amandmanima neke kozmetičke promene, tipa promene jedne reči ili tako dalje, što suštinski ništa ne znači.
Ono što stalno zvone telefoni i ono što su me sada upozorile kolege, na usijanje nečijih telefona. Da su me građani, ne sada samo iz ona dva sela, Pupovac i Čabrovac, sada iz svih sela me upozoravaju, s obzirom da svi koji plaćaju porez i svi oni koji pune budžet Republike Srbije su sve nas zamolili, a posebno vas gospodine ministre i gospodine predsedavajući, da se dobro pazite od ovih usijanih telefona. Oni na tim svojim usijanim telefonima i svojom topolom ljubavlju prema ovoj Skupštini ponovo ne zapale ovaj visoki dom. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. i član 107. Poslovnika, ali pre svega se oslanjam na član 104. pravo na repliku.
Dakle, prethodni govornik je dobio pravo na repliku na pominjanje imena i prezimena sadašnjeg predsednika SDS. Dakle, stranke o kojoj niko nije govorio. Bori Tadić je pomenut u konotaciji jer je bio predsednik Republike, i tada je bio predsednik jedne druge stranke. Dakle, ne ove, nije bio predsednik, posle toga je postao predsednik još dve stranke, koliko ja znam, pa me ne bi čudilo da se pojave tri stranke koje će tražiti repliku po osnovu pominjanja imena i prezimena Borisa Tadića. To u Poslovniku čak ne stoji.
Taj stav dva, vaše je pravo da procenite kome ćete dati repliku, to je pravo predsedavajućeg, ali na osnovu prethodnih parametara, koji otprilike glase – ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno politički stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe.
Ako se narodni poslanik, u prvom stavu, u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Nigde ne stoji u Poslovniku da svako pominjanje Borisa Tadića je automatski pravo na repliku, tim pre što je Boris Tadić pominjan kao predsednik Republike Srbije koji nije bio sposoban da privede pravdi stranačkog prijatelja Šarića. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedavajući, reklamiram član 103. u vezi sa članom 106. i 107. Poslovnika Narodne skupštine.
U ovom prepucavanju je grubo narušeno dostojanstvo Narodne skupštine zato što su iznete neistine koje pogađaju, posebno moje sugrađane. Ovde je spominjano, kolega iz vlasti, mislim na vlast iz Vojvodine, ovde je pomenuo slučaj prebijanja Vladimira Ješića. Povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, jer naprosto to nije tačno. Sasvim obrnuto je. Pomenuti gospodin povredio i polomio glavu čoveku koji je krenuo da jede, taj je popio batine, čovek se zove Milan Čačić. Nesporno je da je Vladimir Ješić,

Povreda Poslovnika.

Gospodine predsedavajući, vi ste prečuli činjenicu da je ovde rečeno da je on dobio batine, a sasvim je suprotno. I zato reklamiram povredu Poslovnika, zato što je time narušeno dostojanstvo Narodne skupštine.