Dame i gospodo, čisto radi gledalaca, Predlogom zakona o podsticaju za tov jagnjadi utvrđen je u minimalnom iznosu od 1.000 dinara. Ovde sam to izračunao malo više i pretvorio u protivvrednost od 10 eura, po srednjem kursu. Već sam razloge navodio. Isto je dilema oko toga da li je namenjeno izvozu i predato klanici. Dakle, ta jagnjad ostvaruju pravo na podsticaje, a dilema je kod otkupljivača da li će biti u prilici da izdaju odgovarajuće potvrde. Dakle, najverovatnije da će uslov za ostvarivanje ovog prava biti potvrda klanice da je to preuzeto, odnosno da su seljaci to predali, a ja bih više voleo da je upotrebljen izraz "prodali".
Dakle, da bi gledaoci znali, premije za tov jagnjadi su u minimalnom iznosu od 1.000 dinara, a ja sam tražio 10 eura. Dobili smo 1.000 dinara. To je neki početak. Valjda ćemo vremenom to uvećati. Hvala.

Dame i gospodo, podržaću ovaj amandman, s obzirom da ovo nije nikakav trošak za budžet. Dakle, broj jarića koji je predat klanicama ili je izvožen do sada je bio veoma minimalan, ali može, s obzirom na moguću saradnju sa istočnim zemljama, sa zemljama Bliskog Istoka, da bude u budućnosti vrlo značajan. Znači, ove godine kada smo već utvrdili budžet, ta sredstva će biti zanemarljiva, ali uvođenjem subvencija od 1.000 dinara po grlu, to može da bude značajno, s obzirom na moguću saradnju sa Istokom, gde ova vrsta robe, odnosno ova vrsta stoke, ima i te kakvu prođu. Hvala.

Dame i gospodo, radi se o podsticajima za tov svinja koji su utvrđeni u minimalnom iznosu od 1.000 dinara. Ovde sam predvideo 10 eura po srednjem kursu po grlu iz razloga koje sam već više puta navodio. To su neka minimalna sredstva. Zadovoljan sam ovim jer je ovo po prvi put, koliko ja znam, da se vrše podsticaji u tovu svinja. Na svinjama se može svinjski zaraditi i svinjski propasti. U poslednjih deset godina više puta su uzgajivači svinja propadali nego što su zarađivali i tu je uvoz bio najveći.
Jedini moj stav po pitanju stava 3. ovog člana, podsticaj iz stava 1. ovog člana ostvaruje se jedanput za period trajanja tova i to posle završetka tova za najmanje pet grla u tovu čija je prosečna telesna masa iznad 90 kilograma po grlu. Savetujem proizvođače da se prilikom predavanja svinja, da se udružuju i da onaj koji ima dva grla se udruži sa onim koji ima tri, tako da zajednički ostvare ovaj podsticaj. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, radi se o podsticajima za košnice pčela. U Predlogu zakona podsticaji koji se ostvaruju su u minimalnom iznosu od 500 dinara. Ja sam hteo pet evra – dobili smo 500 dinara, što je, za početak, zadovoljavajuće.
Pčele su veoma bitne za poljoprivrednu proizvodnju zbog oprašivanja. Dakle, u proizvodnji suncokreta, itd. One nisu bitne samo zbog proizvodnje i izvoza meda, već i zbog oplodnje drugih biljnih vrsta. Stoga ja ovu meru pozdravljam. Hvala.

Zahvaljujem.
Radi gledalaca, radi se o regresima za gorivo ili đubrivo ili seme, koji se isplaćuje minimalno u ukupnom iznosu u vrednosti, ja sam hteo 60 evra u dinarskoj protivvrednosti, a u Predlogu zakona ili u zakonu kada bude usvojen to će biti 6.000 dinara po hektaru, tako da u biljnoj proizvodnji, uz onih 6.000 dinara osnovnih i ovih 6.000 dinara regresa za gorivo, đubrivo ili seme, to će iznositi 12.000 dinara. Možda bi se meni i mnogima dopalo da to bude više, međutim, s obzirom na prvu godinu, to su minimalna sredstva. Dakle, mogu biti uvećana. Ako uspemo svi zajedno da se dogodine izborimo da agrarni budžet bude veći, ta sredstva će rasti.
Na određeni način bih zloupotrebio priliku da pitam ministra šta ćemo sa Zakonom o potvrđivanju ugovora o genetskim resursima, s obzirom da naše vrste, ono što sam već govorio, član 12, 12-1, 12-2, nisu još uvek zaštićene? Da li ćemo nešto preduzeti da makar naše semenarske kuće i proizvođači sadnog materijala dobiju na vremenu i da makar zaštite svoje semenske i druge vrste? Hvala.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom je predloženo da ovaj zakon važi svega dve godine, znači, do 31. decembra 2014. godine. Sa moje tačke gledišta, kao predsednik Narodne seljačke stranke, ovo ne mogu da prihvatim. Ako bi Vlada ovo prihvatila, to bi bio presedan. Dakle, devalvirala bi sve ono što je do sada uradila.
Ovaj zakon je predvideo dugoročnu poljoprivrednu politiku, odnosno minimalne iznose koji su predviđeni u narednom periodu. Spram ovog zakona, kao poljoprivrednik, mogu da kažem da će poljoprivredni proizvođači planirati dugoročno i svoju poljoprivrednu politiku, odnosno povlačiti odgovarajuće kredite za mehanizaciju, za nabavku grla i svako skraćivanje nekog roka važenja ovog zakona bi bilo pogubno, ne samo za Ministarstvo poljoprivrede, već za poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Dakle, ovo je nekoliko koraka, nekoliko dobrih koraka u dobrom pravcu i ukoliko bi usvojili ovaj amandman koji je predložio moj kolega, sve ono što smo dobro uradili bi upropastili.
Mislim da ovde ima još problema koje Ministarstvo treba da reši, pre svega po pitanju malinara. Oni će biti veoma aktivni i tu će Ministarstvo morati mnogo toga da preduzme, s obzirom da ministar zna da su se oni već javljali i da su pravili svoje skupove. Ostalo je nerešeno jagodičasto i bobičasto voće. Tu treba naći mehanizam kako to podržati, ali kako unaprediti tu proizvodnju da budemo konkurenti sa Poljskom, Čileom itd.
Takođe, mislim da ostaje da kroz ruralni razvoj podstičemo sisteme za navodnjavanje i to mora da bude dugoročna poljoprivredna politika, tako da bi bilo pogubno da prihvatimo ovaj amandman koji je predložio moj kolega iz opozicione stranke jer bi to bilo pogubno, ukoliko ne želimo da nam poplava, kao do sada što je bilo poplava, bude jedini zalivni sistem u Srbiji. Hvala.

Imam pravo da koristim vreme poslaničke grupe, po amandmanu.
Želim da u uvodu iznesem jednu činjenicu, u vezi sedišta i upisnika plovila. To je jedna činjenica koja je proverljiva.

Jednima je dozvoljeno sve, drugima nije dozvoljeno ni da počnu. Drugima sve nije dozvoljeno.
(Predsedavajući: Ja vas sada pitam – da li želite po amandmanu, ili želite repliku? Ako želite repliku, nemate pravo na nju, jer vas poslanik nije pomenuo.)
Ovo je rasprava po amandmanu. Moram da izvršim uvod, ako dozvoljavate.
Kaže se da je do skoro u kancelariji Aleksandra Krišanovića, posebnog savetnika ministra Dulića, u Nemanjinoj 11, na zidu levo od ulaza stajala velika tabla na kojoj su bili ispisani projekti koje ovo ministarstvo namerava da realizuje. Kanal Dunav-Egejsko more, kao jedan od glavnih projekata, bio je predstavljen u gornjem desnom uglu. Dakle, ja podržavam da luka bude u Stalaću i da moj kolega može da drži lanac brze hrane, ali pod uslovom da ne potruje ljude kao pre 10 godina. Hvala.

Podneo sam amandman na član 55. koji glasi: "Jahta, pomorska jahta čiji je vlasnik pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji, odnosno fizičko lice koje je domaći državljanin sa prebivalištem u Republici Srbiji, u obavezi je da se upiše u upisnik jahti, čamaca i plutajućih objekata, bez obzira na državu u kojoj se jahta nalazi".
Šta sam hteo da postignem ovim amandmanom je sledeće. Od sedam jahti srpskih tajkuna ukupne vrednosti oko 104,5 miliona evra, Srbija nije dobila ni dinara poreza jer su registrovane u stranim poreskim rajevima.
Čak i da su, nekim slučajem, svoja luksuzna plovila registrovali u Srbiji, svi ukupno bi platili porez od, za njih tričavih, 35 hiljada evra. Naime, porez na posedovanje broda ili jahte od 15 ili više metara iznosi od 108 hiljada do 494 hiljade dinara, u zavisnosti od snage motora, a to je manje od pet hiljada evra po komadu. Međutim, prema zvaničnoj evidenciji, u Srbiji nije registrovana nijedna jahta takvih gabarita, iako se brojni domaći tajkuni, među kojima kraljevi šerpi i šećera, međusobno utrkuju čija će vodena kraljica biti veća i duža. Ja znam da su iza nas vremena kad se otimalo od jednih davalo drugima, vreme je, po meni, da lupimo porez na bahate, bezobzirne i bezobrazno bogate. Sramota je biti bogat u državi koja je postala socijalni slučaj, gde gotovo milion ljudi ima socijalne karte. Hvala.

Bojim se da me prethodni kolega nije razumeo. Ove jahte nisu nastale kad su na vlast došli moji koalicioni partneri. Dakle, ove jahte su nastale u vreme kada je vladala stranka koju sad vodi jedan milijarder. Mislim da je mom kolegi proradila savest, da se on tog vremena stidi. To je vreme kad se mnogo otimalo od siromašnih i davalo bogatim. To je vreme kad se nije borilo protiv siromaštva, već protiv siromašnih. Pozdravljam što on želi da podrži moj amandman, s obzirom da zna o kome se ovde radi.
Ovo je jahta vašeg bivšeg finansijskog direktora stranke. On je imao jedan mali čamac 2000. godine, možda pet, šest metara dugačak, a onda je dobio tri šećerane po tri evra, ukupno za devet evra i onda mu je čamac porastao, produžen je, sve duže i duže je rastao ...
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, to ipak nema veze sa temom, molim vas da se vratite na temu.)
Ja sam na temi. Predložio sam da se jahte registruju. Da bi do kraja dostigao dužinu 48 metara. Evo, predlažem da ga parkiraš u Stalać, ali nemoj na njemu više da prodaješ brzu hranu i ponovo da truješ ljude, molim te. Hvala.

Koristiću vreme po amandmanu, da se ne bi više sa tim Poslovnikom frljali.
Ovde su svima nama, a među nama i meni, prebačene neke 90-te godine, neka 1997, 1998, 1999. godina itd.
Ovde sam govorio o konkretnom slučaju. Govorio sam o privatizaciji tri puta tri evra i govorio kako se neko plovno sredstvo produžilo zbog toga.
Dakle, podržavam da neko bude ironičan i duhovit, ali kad neko govori neistinu, to nije duhovitost. Kad neko galami, onda su mu argumenti veoma tanki. Kad neko nama govori da smo nerazumni, mogu da odgovorim da je meni teško objasniti nekome da taj drugi nije nerazuman, jer tu onda možeš teško naći argument.
Dakle, ovde je govoreno da smo mi devedesetih godina, a ja sam devedesetih godina bio teška opozicija. Devedesetih godina nisam pravio Vladu sa Slobodanom Miloševićem. Demokratska stranka jeste, i republičku, možda ni to nije bilo loše, i republičku i saveznu. Nisam imao ni jednog ministra, i ne znam čime sam zaslužio toliku pažnju mog kolege da to meni prebacuje i spočitava.
Dakle, za razliku od njih, nisam išao ni na Pale da jedem vola. Nisam podržavao neke velike vojne akcije, za razliku od njih. Sada sve ono što nisam radio, neko pokušava meni da inputira. Možda je to bio moj minus. Možda sam trebao to raditi, ali to nisam radio. Stranka koju sada vodi je milijarder, ta stranka u prošlosti je to radila. To je podržavala, to su činjenice, to može da se dokaže. Hvala

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, umalo da mi stane krv. U ovoj ruci držim Poslovnik već pola sata i to ne vredi.
Reklamiram član 104. i član 103. stav 3. Član 104. kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime ili prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Poštujem to što vi favorizujete opoziciju. Poštujem tu pozitivnu diskriminaciju, ali nije u redu prema meni, da mi neko dva ili nekoliko puta u dva navrata spomene ime a da se pri tom gotovo uvredljivo izrazi.
Moram reći po pitanju te žvake da imam hroničnu upalu grlo. Grlo mi se suši ukoliko ne koristim to pomagalo. Imam problema sa glasnim žicama. Tek toliko da se zna da neko ne bi mislio da narušavam dostojanstvo Skupštine time. Moji lični zdravstveni problemi ne bi trebali da se tiču drugih narodnih poslanika. Već kada je dotle došlo moraću da objasnim s obzirom da nas gledaoci gledaju iz poštovanja prema njima i drugim kolegama.
Što se tiče člana 103. – predsednik Narodne skupštine daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika s tim što predsednici poslaničkih grupa imaju prednost. Ni jedan predsednik poslaničke grupe nije tražio povredu Poslovnika pre mene. To moje kolege mogu potvrditi i da sam ja to tražio više puta.
Galamu i uvrede koje smo ovde trpeli vi niste sankcionisali. Nisam za tako neke drastične mere prema opoziciji. Neću tražiti da se izjašnjava Skupština povodom povrede Poslovnika, ali bi vam rekao dobronamerno da ipak treba u tom favorizovanju opozicionih poslanika zadržati neku meru s obzirom da i mi ovde sedimo i moramo sve to da istrpimo.
Za sve drugo moram reći da nisam stručnjak iz te oblasti da treba zvati Slavicu Đukić Dejanović. Tu pomoći nekome ne mogu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 185. stav 1. posle tačke 18) dodaje se tačka 19) koja glasi: "Ako ne izvrši upis u skladu sa članom 55. stav 5. pored novčane kazne iz ovog člana goniće se i za krivično delo prevare po Krivičnom zakoniku".
Dakle, radi se o mom prethodnom amandmanu po kome sam tražio da se jahte ovih bezobrazno bogatih registruju u našoj zemlji i da tu plaćaju porez, s obzirom da je on za njih gotovo zanemarljiv, s obzirom da su i previše uzeli od ove države i bilo bi dobro da nešto i vrate.
Poznato je da je Bil Gejts od 66 svojih milijardi koje je zaradio na Microsoft, pošteno zaradio, rešio da 95% ne vrati sirotinji, već da udeli sirotinji 95% svog novca koji je zaradio na projektu Microsoft. Kod nas imamo milijardere kojima ne pada na pamet da bilo šta vrate narodu. U ovom trenutku zahvaljujući jednom režimu, jednom ortačkom društvu koje je otišlo sa vlasti, koje je od javnih funkcija i javnih poslova napravilo privatne biznise, zahvaljujući tome imamo nekoliko hiljada bogatih, nekoliko desetina bezobrazno bogatih i nekoliko miliona ili sedam miliona potpuno siromašnih ljudi.
Ovim predlogom amandmana i prethodnim amandmanom želim da ako ne zakonom, onda na neki drugi način kao u Rusiji privedemo pravdi i privedemo znanjima prava onima koji su se u vreme kada su svi gubili novac, silno obogatili, jer danas imamo ljude koji jedanput jedu i imamo ljude koji ne znaju šta će sa parama, koji kupuju jahte dužine više desetina metara, dakle gotovo kao fudbalsko igralište.
Tome se jednom mora stati na put i ovaj predlog mog amandmana je svakako izvodljiv. Nisam siguran da li je u sklopu Zakona o dvostrukom oporezivanju, s obzirom da registruju te svoje jahte u nekim belosvetskim državama, ne znam da li su ti međunarodni sporazumi, sporazume koje smo napravili i da li se odnose na ovu problematiku. Priznaću da kao zemljoradnik ne poznajem sve stvari, ali bih voleo da se ovako bahati, bezobrazni, bezobzirni oporezuju i da se nešto ovoj sirotinji vrati od onog što je oteto u prethodnih 12 godina. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam znao da će se pripadnici bivšeg režima ovoliko uzbuditi oko nekoliko amandmana. Rekao sam da nisam siguran da sam 100% stručan za ovu oblast, time sam priznao da eventualno ima nedostataka u tim amandmanima s obzirom na međunarodne sporazume koji možda zabranjuju da se vrši dvostruko oporezivanje. Dakle, ukoliko su oni te jahte prijavili tamo, ukoliko je to zabranjeno, rekao sam da postoji drugi mehanizmi i da se oni privedu da plate neke dažbine ovoj državi i da nadoknade ono što su od siromašnih oduzeli.
Dakle, mogao bih da navedem i neke ruske modele kako su određeni tajkuni privođeni pravdi, odnosno kako su se privoleli da u korist svojih građana ostave značajna finansijska sredstva koja su prethodno iscrpeli od prirodnih i drugih dobara iz zemlje Rusije.
Dakle, smisao ovih mojih amandmana je bio da oni koji su se u tranziciji previše obogatili, vrate nešto onima koji su previše osiromašili. Stvarno nisam znao da će moj amandman toliko da uzbudi, posebno bivši režim, s obzirom da znam da im je predsednik milijarder, verujem da je to zbog toga. Njihov predsednik se bavio medijima, svi mediji su propali, ali njegova firma koja se bavila medijima je zaradila milijarde.
Ono što hoću na kraju da kažem, to je da smo mi sa sela jako nezadovoljni zato što taj medijski servis, koji je pomogao tom milijarderu da se obogati, nije našao za shodno da prenosi juče finale Đoković-Marej. Dakle, nemamo mi satelitske i nemamo svi umrežene kablovske kanale. Većina na selu to gleda putem antena i bili su uskraćeni za jedan doživljaj, za jednu malu radost koju su mogli da gledaju u svom domu, da im je zvanična RTS to omogućila, a nije zato što je iz nje ispumpan novac i dat jednom milijarderu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću dužiti. Javio sam se za diskusiju da u okviru Zakona o žigovima govorim malo i o poljoprivredi. Poznati su naši sporovi oko ajvara sa Slovenijom. Poznati su i naši sporovi sa šljivovicom sa Češkom, Italijom i Nemačkom. Dakle, to su sporovi gde smo mi učinili propust i dopustili da žig, odnosno robnu marku, zaštite neki drugi i to je, koliko ja znam, prevaziđeno time što smo mi na nacionalnom nivou registrovali srpsku šljivovicu i srpski ajvar, da bi prevazišli taj propust koji smo učinili i dopustili da drugi registruju i zaštite naš brend.
Što se tiče našeg ponašanja, tu treba navesti primer Slovenije i Austrije, koji se i te kako, za razliku od nas koji smo to olako prepustili nekima drugima, oni se spore oko kranjske kobasice. Austrijanci pokušavaju da dokažu da je to njihov brend, s obzirom da je ta kranjska oblast nekad bila u Austriji. Dakle, poznati su sporovi oko prehrambenih proizvoda. Grci i Danci se spore oko sira. Mislim da su se sudili negde oko 15 godina oko sira "feta". Grci i Turci se spore oko đevreka, dok se mi uglavnom nismo bavili zaštitom svojih domaćih robnih marki, dakle, svojim žigovima nismo štitili ono što smo godinama proizvodili.
Prošle godine je Vlada, koliko se sećam, izdvojila 24 miliona dinara da bi se bavili ovim problemom, ali je na međunarodnom planu zaštićeno svega četiri robne marke na osnovu žigova, i to samo u 27 zemalja, a na nacionalnom nivou je zaštićeno 43 brenda, odnosno 43 žiga na tim brendovima.
Kod nas su najpoznatiji švercovanje stranih robnih marki iz Kine. Dakle, oni proizvedu robu kakvu god hoćete, sa bilo čijim žigom i uvoz takve robe može da proizvede posledicu po našu zemlju, tako da organi koji se bave zaštitom žiga moraju i te kako da koordiniraju svoj rad sa carinskim organima da bi sprečili da ova zemlja jednog dana ne dođe u poziciju da zbog propusta i dolaska robe iz Kine sa zaštitnim znakovima, odnosno žigovima stranih brendova, da ne bi morali da plaćamo štetu.
Bio sam svedok od 2000. do 2004. godine da su Vlada na nacionalnom nivou i Zavod za intelektualnu svojinu hteli da dopuste da se dve strane cigarete registruju kao domaće i ta registracija je čak bila obavljena i u poslednji trenutak smo uspeli da ih sprečimo da Vlada Republike Srbije načini taj propust, da uz pomoć Savezne vlade dopusti proizvodnju i promet takvih proizvoda koji su spadali u one poznate brendove i uživali posebnu zaštitu kao žigovi i to bi iziskivalo nenadoknadivu štetu. Čovek koji je u to vreme bio umešan u sve to, kao ministar, sa kojim smo imali posla, danas je, kao opozicioni predstavnik, tako zdušno branio strane žigove i robu.
Takođe, poznati su sukobi "Samsunga" i "Epla", a ovde se uglavnom govorilo o "Majkrosoftu" itd. "Majkrosoft" je milijarder koji će svoje milijarde pokloniti nekome. Mi imamo jednog poznatog biznismena, ne znam kako će on zaštiti svoju robnu marku, s obzirom da je milijarder postao prodajući maglu. Bojim se da će njegov zaštitni znak, pored toga što je poznati predsednik opozicione stranke, da će zaštitni znak i robni žig njegove robe biti sijalica maglajka, s obzirom da se uglavnom bavi prodajom magle i da je na takav način stekao milijarde, za razliku od Bili Gejtsa koji svoje milijarde poklanja onima koje on nije vlastoručno opljačkao, ali je našao snage da to pokloni siromašnima. Kod nas se od siromašnih samo otima. Sa ovim završavam i zahvaljujem se.