Reklamiram povredu člana 104. st. 1, 2, 3. i 4. zato što je replika trajala duže od dva minuta. Sada ću da reklamiram i član 106. Dakle, kada se govornici ne drže teme, kada se ja ne držim teme vrlo lako me predsedavajući opomene. Dakle, gospodin Dulić se nije držao teme. Znači, reciklaža nije tema, ali kada je već pomenuo reciklažu u Inđiji.
Za vreme vašeg mandata je otvorena fabrika za reciklažu olovnih akumulatora na regionalnom vodozahvatu sa upojnim kanalom na kilometar i 200 od centra Inđije i to firma koja je zabranjena u Bugarskoj.
Dakle, ta delatnost kojom se ta firma bavila je zabranjena u Bugarskoj, preseljena je u Inđiju na regionalni vodozahvat koji je ukinut da bi mogla da se sagradi ta fabrika za reciklažu. Pri tome je falsifikovana ekološka saglasnost, odnosno parcela na kojoj je to izgrađeno. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Malo pre sam se javio, ali niste primetili. Hteo sam da reagujem povodom ne odbacivanja neblagovremenih amandmana gospođe Olgice Batić, ili gospođice, koje su dva od nadležnih odbora propustila da odbace kao neblagovremene, budući da su predloženi 30. avgusta u 18,20 časova. Dakle, posle početka načelne rasprave. Takođe, njena tehnička ispravka, a bili smo ovde svedoci koliko je bila srčana. Njena tehnička ispravka se odnosi na amandman koji je imao tri reda, a njena tehnička ispravka navodno tehnička greška se sastoji od više stranica.
Dakle, hoću da kažem da smo mi kao predlagači, a ja sam jedan od onih koji je potpisao ovaj predlog zakona o vanparničnom postupku, da smo mi kao predlagači previše blagonakloni. Ovde je nekoliko puta spomenuto da je sirotinja jako podmitljiva, da su naši ljudi bedni i siromašni. Naš narod je čestit i pošten, a beda i siromaštvo tog naroda su neizdrživi za gledanje. Tu se u potpunosti slažem. A naš narod iako siromašan, taj pretežno siromašni i bedni narod, uglavnom je čestit i nije predmet podmićivanja. Uglavnom mito i korupciju, to treba tražiti na nekim drugim stranama, treba tražiti u zdravstvu, ali recimo vezano za ovaj zakon, možemo da tražimo u policiji, možemo da tražimo u pravosuđu.
S tim u vezi, hoću da kažem, da sem što sirotinja nije podmitljiva, za razliku od ovih drugih koji imaju, hoću da kažem da zbog mreže sudova ovde se nama zamera da ćemo olako dozvoliti upis rođenja osobama koje se eto ne vode ni da su rođene. Em su siromašne, em ne mogu da se zavedu ni u jedne knjige da su uopšte rođene, pa ako umru onda nema nikakvih podataka o njihovom postojanju.
Dakle, ovde se govori da mi olako dopuštamo njihov upis. Ja kažem da to neće biti olako, s obzirom na mrežu naših sudova. Naputovaće se jadnici i siromašni da dokažu svoje rođenje. Tražeći nadležni sud neki će putovati možda i stotinak kilometara, budući da nam je bivša ministarka pravde ili nepravde omogućila da imamo takav pravosudni sistem, da imamo sud njene partije. Mislim da će se sirotinja i ovako naplaćati troškova prevoza i naobijati, ako budu išli peške, ima da putuju deset dana do dođu do nadležnog suda, da pokušaju da dokažu ono elementarno pravo da su rođeni i da jednog dana kad dođe vreme da se venčaju, jednog dana kad dođe vreme da umru da mogu da budu upisani u knjige mrtvih.
Ne tražim povredu poslovnika povodom onog amandmana Olgice Batić, ali želim da kažem da ubuduće odbori vode računa o neblagovremenim amandmanima i da oni budu odbačeni, tim pre što predlagači amandmana nama spočitavaju razne nepreciznosti, a recimo u predlaganju amandmana zakasne i po jedan ceo dan, a tehničke ispravke su im duže i po pet puta od samog amandmana koji su predložili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sticajem okolnosti baš pred moj nastup se promenio predsedavajući, pa ću malo da rizikujem. Pre svega želim da govorim o temi i naravno ne na način na koji su govorili prethodni, ali nešto moram i da prokomentarišem s obzirom da se odnosilo na nas.
Imajući u vidu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim beležnicima, ovde je bivša ministarka pravde doslovce izjavila da ima razumevanje za odlaganje primene Zakona o javnim beležnicima. Mislim da je ona rešila da nam oprosti sve svoje greške. Bivši ministar pravde je prekršio članove Zakona o javnim beležnicima član 176, 177, 178, 179, 180. i delimično član 181. i time doveo u pitanje član 182, primenu zakona koju je ova grupa predložila da se odloži za narednih šest meseci imajući u vidu sve greške koje je Ministarstvo pravde učinilo dok je njime upravljala bivša ministarka pravde koja je ovde stvarno rešila da nam oprosti sve svoje greške. U vreme kada je trebala da rešava pitanje javnih beležnika kojih smo trebali imati stotinak, trebali smo već da imamo komoru javnih beležnika, komora je trebala da izabere svoje organe i da su trebali imati tarifni sistem odnosno pravilnik o tarifama. S obzirom da to nemamo mislim da se ona bavila pre svega utvrđivanjem sudova svoje partije da se nije mešala u svoj posao i da danas nama spočitavaju otprilike ono za šta su oni odgovorni.
Što se tiče Zakona o vanparničnom postupku moram da kažem da ovde pre svega raspravljamo o sirotinji, koja je u prethodnih dvadesetak, neću reći prethodnih četiri godina, temeljno očerupana pa je par desetina hiljada izgubilo pravo da dokaže rođenje, odnosno da bude upisano u knjigu rođenih. Uglavnom se radi o siromašnoj populaciji. Gospodin pre mene je govorio da se radi o izbeglom stanovništvu koje su Hrvati počistili, pa među njima ima dosta osoba koje ne mogu da dokažu svoj identitet odnosno svoj datum rođenja. Iako ih je nama, tradicionalna dobronamerna država proterala i nas optužila za etničko čišćenje. Dakle, mi koji smo dobili 400.000 izbeglica iz Hrvatske optuženi smo za etničko čišćenje, to nikad neću shvatiti. Kao što ne mogu da shvatim da ljudi nemaju pravo da budu upisani u knjigu rođenih.
Sem Roma, kao predsednik Narodne seljačke stranke moram da kažem da ovaj zakon rešava pitanje i siromašnih na selu, posebno onih koji su daleko od matičara bili i dan danas takvih ima. Ima takvih koji su daleko od struje i vode, a naravno i od matičara, tako da to siromaštvo koje je najviše izraženo na selu gde ljudi umiru u bedi često od glasi, oni koji su proizveli na stotine hiljada kilograma hrane. Žive u potpunoj bedi i nekada nemaju pravo da upišu novorođeno u knjigu rođenih. Neupisano lice nema pravo na venčanje, o tome niko nije govorio, nema pravo ni na ličnu kartu za koju verujem da bi s obzirom na stepen siromaštva u Srbiji trebala da bude besplatna, s tim što bi fotografima trebalo vratiti da fotografišu one koji vade ličnu kartu. Time bi udruženje fotografa tražilo da uposli hiljade ljudi i nije u redu što im je taj deo posla oduzet.
Takođe mislim da se ovim putem otuđuje i pravo na lična dokumenta koja bi trebala biti besplatna za širu populaciju posebno za ovu koja će biti upisana u knjigu rođenih na ovaj način. Lice koje nije upisano u knjigu rođenih ne može biti upisano ni u knjigu umrlih. Takva osoba koja nije upisana u knjigu rođenih nema pravo ni da umre ili nema pravo da bude zabeležena u knjigama ove zemlje u knjigama rođenih i knjigama rođenih i da je uopšte postojala.
Na kraju vas pitam šta biva ako neko usmrti takvu osobu koja nije upisana u knjigu rođenih, i tehnički se ne vodi da je postojala? Šta će u tim slučajevima biti, ukoliko to lice ne bude upisano?
Najviše primedbi na predlog ovog zakona, ja verujem da će to biti dorađeno amandmanima, s obzirom da je naš predstavnik predlagača već to najavio, dakle, najviše primedbi su uputili oni koji su propustili to pitanje da reše. Neko je ovde rekao da je isuviše lako upisivanje. Naravno, ako bude teško onda neće biti ni dokazivo. To su ljudi koji jedino pomoću dva svedoka mogu dokazati da su rođeni, mogu da dokažu datum rođenja itd. Ovde je rečeno da to što nije komplikovano i da je previše lako da će to da otežava sprovođenje zakona, odnosno da omogući odgovarajuću zloupotrebu. Doslovce je rečeno da će neko spakovati nekog Avganistanca, što baš Avganistanca, može da bude Pakistanac, dakle, da će da bude spakovan i da će ga prevesti preko granice i da će ovaj zakon biti zloupotrebljen u tu svrhu.
Zloupotreba tog zakona naravno da iziskuje krivično gonjenje, a to ako neko nekoga potplati da lažno svedoči i za to može da se odgovara. Ukoliko neko ima novca da potplati svedoke pitam vas šta ga sprečava da kupi naše isprave? To je daleko lakše nego dokazivati vreme rođenja, državljanstvo itd. Najlakše je u opštinama koje su pomenute kupiti isprave. Dakle, ni ta primedba ne stoji.
Ovo što se tiče člana 71. čini mi se E gde stoji da se osobe koje dokazuju svoje rođenje i koje naknadno upisuju u matičnu knjigu rođenih, da ukoliko ne znaju kog datuma su rođene, da će biti upisana nova godina 1.1. te godine, otprilike kada je rođen. Mislim da ovo do sada nije primenjivano u matičnim knjigama rođenih, ali jeste u biračkom spisku. Da vas podsetim da ste vi to radili da ste upisali više stotina hiljada osoba u birački spisak pa ste ih posle eliminisali, koliko se ja sećam. Ima ovde kolega koji to prate i predstavnik predlagača to sigurno zna.
Niste mogli da ih upišete u knjigu rođenih, ali zato ste mogli da ih upišete u birački spisak. Hoću da kažem da se bivša Vlada a posebno stranka koja je bila nosač te Vlade, nije borila protiv siromaštva nego protiv siromašnih i ovaj zakon kojim mi želimo da regulišemo jedno od pitanja siromašnih je dokaz za to.
Na kraju moram da kažem da nam je zamereno ovde da su se neki u ovoj koaliciji, a ja ne pripadam SNS, ja sam u poslaničkom klubu, predsednik sam Narodne seljačke stranke, da su se promenili. To je rekao šef vašeg poslaničkog kluba iako se on, po mom sećanju i po onome što sam čitao iz istorije, iako se on dijametralno promenio ovde je nama zamerao kako se neko promenio i kako neko zloupotrebljava ili je na evropskoj ideji kao da je vaša stranka bila vlasnik evropske ideje i parlamentarne demokratije. Ukoliko je on sam mogao da se promeni zašto to pravo ne bi imali mi.
Na kraju rizikujući da odstupim od teme, ne slažem se sa onim političkim banditizmom posebno zato što se ta rečenica ne odnosi samo na nas. Gospodin Borko Stefanović je to rekao u konotaciji da se odbornici kupuju, da prelaze, da se formiraju neke nove vlasti i da je to politički banditizam. Mislim da nije optužio samo nas, već i gospodina Tadića koji ovde nije prisutan. Dakle, on je prvi rekao da su odbornici i poslanici vlasnici mandata i da oni sklapaju odborničke i republičke većine i da je to sasvim normalno u jednoj parlamentarnoj demokratiji.
Ne razumem zašto sada ono što je izjavio gospodin Tadić pre mesec i po dana, recimo, u Leskovcu, zašto bi to bio politički magnetizam koji bi vi prepisali nama? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana sam se kroz predlog izmena i dopuna zakona već naslušao i ko će biti novi guverner i šta je sve uradio odlazeći guverner. Uglavnom, bivša vlast je kukala nad sudbinom odlazećeg guvernera koji je već podneo ostavku, kao – mi želimo da smenimo Šoškića. Često se pitam – šta je taj Šoškić bio i čime je ovu zemlju zadužio pre nego što je postao guverner, kad je takva finansijska gromada, kad je takav finansijski autoritet, kada se bez njega toliko ne može i kad njegov posao, odnosno kada gubitak njegovog posla predstavlja pravu opasnost za naciju, posle njega potom, posle njega nema ništa, neće biti deviznih rezervi, neće biti stabilnog kursa, neće biti makroekonomske politike? Stvarno ne razumem, za razliku od bivšeg guvernera koga sam spominjao, Đorđa Vajferta, šta je bivši guverner Šoškić bio pre nego što je postao guverner i čime je to veliko zadužio ovu zemlju?

Govorio sam ovde i o očuvanju kursa. Svakako mislim da će to nastaviti i novi guverner da radi, ali ne na način na koji je to radila bivša vlast. Kako ste vi gospodo očuvali kurs, mi to svi dobro znamo, preteranim zaduživanjem u inostranstvu, i to direktno za održavanje kursa, direktno u javnu potrošnju. Dakle, novac nije išao kroz proizvodnju da bi došao do javne potrošnje, nego prečicom u javnu potrošnju, očuvanje kursa. Zaduživali ste se kod MMF, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, ma do Azerbejdžana ste došli, do Alijeva. Dizali ste spomenike po beogradskim parkovima, da bi imali gde da uzmete pare i da tako očuvate kurs. Kurs se čuva robom, novac je roba.

Dakle, verujem da će novi guverner za razliku od vas moći da monetarnu politiku uskladi sa makroekonomskom politikom i da traži da stabilnost cena, da stabilnost kursa počiva na nekoj proizvodnji, a ne na preteranom zaduživanju, pa ako treba i do Azerbejdžana.

Ovde ste takođe rekli da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci i novi guverner trebaju samo Palmi i meni. Ne znam zašto bi meni trebala NBS, samo meni. Za Palmu, on će to sam reći. Ja sam poljoprivredni proizvođač koji obrađuje 450 hektara. Ja trebam Narodnoj banci, a ne Narodna banka meni. Bavim se proizvodnjom, znam kako se novac zarađuje. Vi, gospodo, ste znali samo kako se novac troši. Srbija u vaše vreme nije živela od zarađenog, nego od zaduženog. Kukali ste i da će novi guverner dovesti pod sumnju neutralnost i nezavisnost NBS. Hajde da budemo iskreni i vi i mi, pa da vidimo od čega je to NBS i od čega je to guverner Šoškić bio nezavisan. Hoćete da mi kažete da je gospodin Tadić predložio nezavisnu ličnost za guvernera tek onako, iako je poznato da je on bio sve i svašta u ovoj državi, gotovo sve?

Drugo, i ako je bio nezavistan i Narodna banka bila neutralna, bila je sa pogrešne strane nezavisne institucije. Dakle, bili su nezavisni od naroda, od države i od Narodne skupštine, ali zato nije bio nezavistan od uvoznih lobija, od pritisaka Vlade, od Vlade koja nije razmišljala o srcem i umom, već s novčanikom, nije bio nezavistan od raznih konsultantskih kuća, na primer, "CES Mekon", itd.

Takođe sam osetio da izbor novog guvernera znači strah i da se bivša vlast boji kontrole banaka. Šta će se sve tamo naći, ostaje da se vidi. Sigurno je da je za sanaciju dve ili tri banke, bivša vlast iz budžeta i od sirotinje otela 200 miliona da bi sanirala banku - Razvojnu banku Vojvodine, ako se ne varam, Srpsku banku, ili će tek to da bude i Agrobanku. Dakle, uzeti od onih gde jedna trećina preskače doručak ili ručak, druge dve trećine preskaču i po dva obroka, da bi sanirali bogate bankare i ljude koji su napravili kapital kroz banke koje se saniraju parama od sirotinje, mislim da je pravi mali zločin.

Govorili ste takođe da će novi guverner potrošiti devizne rezerve. Koje devizne rezerve? Da vidimo šta je ostalo u rezervama. Ako odbijemo štednju građana i obavezne rezerve banaka, ne verujem da tu ima više od pet do šest milijardi evra. Toliko ostaje u kasi. A da vidimo koliki ste dug napravili? Državni dug je porastao na 25 milijardi, trgovinski deficit na šest milijardi na godišnjem nivou. Građani duguju domaćim bankama sa stranim imenom 20 milijardi i realno je očekivati da kroz povraćaj kredita, oni to pretvore u devize i iznesu napolje. Znači, u deviznim rezervama eventualno ima pet-šest milijardi, ali ste zato ostavili dug od 60 milijardi.

Ako uzmemo još da od 2000. godine pa do danas, potrošeno ono što smo dobili na energiji naroda 5. oktobra, da je prozujalo kroz Srbiju 50 do 70 milijardi, nije teško pretpostaviti šta će sve novi guverner naći i novo rukovodstvo Narodne banke, kada uđu tamo.

Naš problem nije ni visina duga. Naš problem je što kada ste pravili taj dug, niste vodili računa o strukturi duga i niste vodili računa o izvorima za vraćanje duga. Struktura našeg duga je kratkoročna, većinom su dugovi kratkoročni. U naredne tri godine dospeće za povraćaj 11 milijardi evra, a u deviznim rezervama imamo pet. Dakle, izvor za vraćanje duga je trebala biti neka privreda, koja je kroz neku izvoznu varijantu trebala da obezbedi devizne rezerve, da obezbedi i novac za vraćanje duga. Gospodo, to vi niste napravili.

Moram da kažem da ste potrošili sve što ste imali. Potrošili ste i više od onoga što smo imali i ništa niste ostavili osim dugova. Bavili ste se privatnim poslovima. Nema proizvodnje, nema izvoza, došlo vreme  - vrati koko što si pozobala, a vi nama držite moralne pridike.

Ovde je takođe bilo reči o poljoprivredi. Jedan savetnik bivšeg ministra poljoprivrede, bivši pre bivšeg, i bivši ministar poljoprivrede, spominjali su svoje agrarne politike i robne rezerve. Bivši ministar ne priznaje šta je uradio njegov kolega, ili njegove kolege, dva-tri mandata pre njega. Za njega je poljoprivredna politika Demokratske stranke nastala samo od trenutka, kada je on postao ministar, inače se ono pre ne računa -  majke mi. Demokratska stranka samo odgovara za poteze poslednjeg svog ministra, ali ne odgovara za Sašu Dragina.

Kada ste govorili o robnim rezervama, da nešto i ja kažem. Lično sam vas upozorio – čemu služe robne rezerve ove zemlje? Služile su privatnim interesima određene grupe ljudi. Za vreme vašeg mandata, a da ne grešim dušu, i za vreme mandata bivših ministara poljoprivrede i bivših ministara trgovine, da ne nabrajam sva imena, robne rezerve nisu služile za očuvanje cenovne stabilnosti i sigurnosti tržišta, sigurnosti države od mogućih vojnih i ekonomskih pritisaka.

Vi ste plaćali maglu umesto realne robe. Umesto da se kupuje pšenica i kukuruz, novac se trošio. U robnim rezervama su ovlašćeni skladištari prikazivali seljački kukuruz koji je dat na čuvanje kao kukuruz – majke mi, ovo sam kupio za vaš novac, za novac države. Ne samo to, nego ste svakog meseca plaćali čuvanje navodnih robnih rezervi, a u stvari ste platili maglu.

(Predsedavajuća: Molim vas, vratite se na temu.)

Sačekajte, završavam.

Svakog meseca ste plaćali čuvanje te magle, čini mi se, jedan posto. Lično sam vas upozorio mejlom da robne rezerve, bez obzira što sam bio teška opozicija, dovedete pod hitno u funkciju u kojoj treba da budu.

Na kraju bih rekao da je Srbija stvarno velika zemlja kada je vas mogla da izdrži. Hvala.

Ne bih se ni javio za repliku, ali je ovde izgovorena jedna velika neistina.

Prvo, nije tačno da je Srbija po prvi put ostavila u robnim rezervama najveću količinu od 100.000 tona pšenice. Naprosto, to nije tačno. To je neistina. To odgovorno tvrdim. Ako je istina, spreman sam da vratim moj poslanički mandat nazad. Ako nije istina, očekujem od mog kolege da to isto učini.

Tvrdim da je u robnim rezervama tokom 2002.-2003. godine ostalo 550.000 tona pšenice. Nadam se da ovde ima predstavnika Vlade, koja je nasledila Vladu Zorana Đinđića i gospodina Živkovića koji to mogu da potvrde. Ako nije istina da je u robnim rezervama tada            ostalo preko 500.000 tona pšenice, koja je na čudan način sledeće godine prodata po nekoj ceni koja je daleko niža od tržišne, u to ne ulazim, spreman sam da se povučem i da vratim svoj mandat. Ako je istina ovo što tvrdim, očekujem da to isto kolega uradi.

Kolega je takođe govorio o zabrani izvoza. Čim je došao na mesto ministra, zabranio je izvoz. Nama seljacima kada god su cene u okruženju malo veće, zabrane izvoz i kažu – sada je zabranjen izvoz zbog prehrambene sigurnosti našeg tržišta. Kada je napolju nešto jeftinije, onda kažu – što ne izvezete, ako imate gde da izvezete? Takođe govore i o budžetu koji je, gledajte, 30 milijardi.

Od toga ne znam koliko je direktno išlo u poljoprivredu, zapošljavani su neki savetnici. Ni jednog nisam video, a radim 450 hektara zemlje, i ne znam šta su mogli da me savetuju, jer su neki bili u zrelim godinama, promašena investicija dibidus. Znači, cenovna stabilnost, posebno cene hleba, nije zavisila ni od koga, već je zavisila od nas seljaka proizvođača i od zabrane izvoza pšenice. Dakle, direktno je to bilo na uštrb poljoprivrednih proizvođača.

Takođe, samo još jednu rečenicu da dodam i u robnim rezervama…

(Predsedavajuća: Vreme, molim vas.)

Ukoliko se utvrdi da nije bilo zloupotreba, spreman sam da vratim mandat, ali ukoliko je bilo zloupotreba gospodine Petroviću, vratite ga vi, je li dogovoreno?

Dame i gospodo narodni poslanici, guverner nas je obradovao svojom ostavkom. Nadam se da će i drugi organi raditi svoj posao. Gotovo je neshvatljivo da u razlozima za svoju ostavku navodi da je predložen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci. Taj zakon još nije usvojen, tako da je ne vidim neki bitan razlog, dakle, on se još amandmanima mogao popraviti, ukoliko misli da taj predloženi zakon je valjao.
Barem je on imao ovde dovoljno onih koji su se za njega zalagali.
Treba reći reč, dve o samoj Narodnoj banci. Ona je nastala 2. jula 1884. godine i zvala se privilegovana banka meni drage kraljevine Srbije. Posle toga je menjala pet, šest puta naziv. Trenutno se zvanično zove Narodna banka Srbije, ali bi je slobodno mogli nazvati bankom koja služi privilegovanim uvoznim lobijima, raznim ekipama, finansijskim grupama, konsultantskim kućama itd. Najmanje ona trenutno služi narodu.
Narodna banka je nezavisna, ali moje drage kolege tu nezavisno tumačenje malo drugačije nego ja. Banka treba da bude nezavisna od politike, od grupe špekulanata, od onih koji manipulišu kursom u cilju da bi se uvozni lobi obogatio, a najmanje što bi trebalo da bude nezavisna, to je od Narodne skupštine i samim tim od naroda. Ona nikada ne bi trebalo da bude nezavisna, već bi trebalo da koristi tom narodu.
Šta bi ona trebala da radi? Trebalo bi da vodi monetarnu politiku, politiku kursa, da čuva devizne rezerve, emituje novac, stara se o funkcionisanju platnog sistema i vrši kontrolu drugih finansijskih institucija. Ciljevi NBS su postizanje cenovne i finansijske stabilnosti. Izgleda vrlo prosto.
Sada da vidimo one koji su ga zdušno branili, da je on to činio, da vidimo da li je to stvarno uradio. Monetarna politika morala je biti usko povezana sa makroekonomskom politikom. To je znao i čuveni guverner, a ovaj mu nije ni do pertli, guverner se zvao Đorđe Vajfert. Za razliku od naših guvernera, on je prvo imao pa je postao guverner, za razliku od naših guvernera i ministara finansija i ministara za privatizaciju, recimo. On je prvo imao, pa je postao funkcioner, postao je guverner Narodne banke.
Ovi tamo, bivši režim, oni su prvo postali guverneri, pa su onda imali. Da li treba da dokazujem to Jelašićevom vilom, da li treba to da dokazujem tetkinim kaučom od 12 miliona evra? Mislim da nema potrebe, da vi to i te kako dobro znate.
Što se tiče stabilnosti kursa, ona je usko povezana sa onim prethodnim. Samo se vi smejte, gospodine Petroviću, ko se poslednji smeje, najslađe se smeje.
(Predsednik: Gospodine Rističeviću, izvinjavam se što vas prekidam, molim narodne poslanike da omoguće da gospodin Rističević neometano završi svoju diskusiju, a vas molim, sa druge strane, da imenom ne pominjete druge narodne poslanike. Hvala.)
Mislim da je stabilnost kursa usko povezana sa onim što sam prethodno pričao, pa ću vam opet govoriti o Đorđu Vajfertu, na koga vaši guverneri ni malo nisu ličili, barem ne po načinu poslovanja.
Dakle, 1923. godine, a to dobro pamti vaš šef poslaničke grupe, cene u Srbiji su divljale. Onda je guverner Narodne banke rešio da novac pusti u privredu i u trgovinu. Za dve godine, pažljivo me slušajte, govorim istinu za razliku od vas, mnogih, izvinjavam se…
(Predsednik: Gospodine Rističeviću, molim vas samo da u svom izlaganju…)
…Izvinjavam se. Iznosim istinite podatke za razliku od mnogih njih. Jel može tako?
(Predsednik: Gospodine Rističeviću, samo vas molim da vodite računa o dostojanstvu Narodne skupštine. Pažljivo pratimo vaše izlaganje, ali vas molim da se uzdržite od svih izraza koje bi neki od poslanika mogli da protumače kao uvredljive, koji jesu uvredljivi za neke. Hvala.)
Ko se prepoznao, taj je uvređen. Ja sam se već izvinuo.
Za razliku od bivšeg režima, pušteni novci u privredu i pušteni novci u trgovinu su pojačali srpsku valutu, da je za dve godine ojačao u odnosu na švajcarski franak za 45%, a u odnosu na dolar i funtu za 60%, a onda su guverner i tadašnji ministar finansija bili dovoljno pametni da taj rast dinara zaustave da ne bi škodio izvozu Srbije. Danas NBS i njen guverner koji je sad dao ostavku, koji i dalje obavlja tu funkciju, nimalo ne liče na nekad domaćina, guvernera Đorđa Vajferta, za koga sam već rekao da je prvo imao, pa postao funkcioner, a ne bio funkcioner, pa onda imao.
Da vidimo to oko deviznih rezervi. Šef jedne poslaničke grupe je rekao da ne smemo prokockati devizne rezerve. One su već prokockane. Od 2000. godine do danas, kroz Narodnu banku je prošlo više od 50 miliona evra deviznih sredstava, od prodaje kapitala, od MMF je samo zadnju godinu stiglo tri milijarde i sve je to potrošeno na održavanje kursa. Tim kursom se manipulisalo uglavnom da bi se uvozni lobi obogatio i nije služilo cenovnoj stabilnosti i finansijskoj stabilnosti ove države. Devizne rezerve trenutno su, navodno, 10 milijardi, ali kad oduzmemo deviznu štednju, one jedna da prelaze pet milijardi. Dakle, tolike su ovom trenutku devizne rezerve ove zemlje, a obaveza je u naredne tri godine, da podsetim one kojima je to smešno, obaveze koje su nam ostavili, koje treba isplatiti iz tih deviznih rezervi su u naredne tri godine 11 milijardi. Ako uzmemo još da je spoljni ukupan dug zemlje 25 milijardi i da unutrašnji dug, dug građana prema bankama, našim bankama sa stranim imenima, je 20 milijardi, koji takođe mora da se naplati kroz devizne rezerve i iznese napolje, onda treba da shvatite da vi niste ostavili nikakve devizne rezerve. Ostavili ste samo velike minuse.
Što se tiče kontrole banaka, tu je tek priča sa tužnim krajem. U poslednjih godinu dana, zbog loše kontrole NBS u Agrobanci i Razvojnoj banci Vojvodine, iz budžeta je izdvojeno oko 300 miliona evra za sanaciju banaka koje su kredite davale bogatima, banaka koje su očigledno krale i pljačkale. Pokriven je gubitak iz budžeta koji puni sirotinja, raja.
U prvom kvartalu ove godine, za razliku od tih 300 miliona, za socijalne fondove i za tu sirotinju jedva da je izdvojena jedna šestina, 50 miliona evra. Važno je napomenuti da je u Agrobanci zastupnik državnog kapitala koji je propao bila konsultantska kuća Ces Makon, mislim da se govori Ces Makon. Mislim da je vama dobro poznata. U njoj je konsultant, a možda i direktor, bio sadašnji ministar finansija, gospodin Mirko Cvetković. Bivši ministar, izvinjavam se ako se smatra uvređenim. Takođe u toj konsultantskoj kući radi i bivši ministar bivšeg ministra finansija, gospođa Dragutinović. U toj konsultantskoj kući je takođe i Dušan Nikezić, državni sekretar donedavno tog bivšeg ministra. Ta ekipa od 2007. godine je gazdovala i Ministarstvom finansija i NBS i ostavila nam je sve one rupe i sve one dugove koje sam već spomenuo. U tom periodu dinar je, od 2007. godine, svi spominju 2008. godinu sa 74 dinara skočio na 120. Plate su sa 430 evra pale na 330, 25% su realno pale i penzije.
Zbog nesaradnje monetarne i makroekonomske politike, privreda je gotovo nestala. Jedino što su radili, radili su uvozni lobiji i prema njima je šticovan kurs. Isisan je finansijski kapital našem čoveku, svakom čoveku, svakom starcu, svakoj ženi, svakom detetu, svakom budućem detetu. Pokolenjima će ostaviti dugove koje moraju da otplaćuju, kako novine pišu, do 12 kolena. Novcem sirotinje ste pokrivali gubitke bogatih bombankara. Zbog toga se i u Americi štrajkovalo na Vol stritu.
Mislim da ne treba više podataka, da specijalni tužilac konačno shvati šta je organizovani kriminal i da se malo pozabavi ovom temom, posebno "Agrobankom" i "Razvojnom bankom Vojvodine", koja je u jednom trenutku bila čak sumnjiva za pranje novca i koja je bila kasica prasica u kampanji DS.
Da smo iz Narodne banke, poput Đorđa Vajferta, izvukli par miliona evra, ubacili to u zalivne sisteme, samo se smejte, devizne rezerve sad ne bi bile pet milijardi nego 20 milijardi i imali bi poljoprivrednu prerađivačku industriju. Da smo to uložili, ne bi imali ovakve rezultate suše, gospodine ministre. Da su vaši guverneri uložili taj novac, da su vaši ministri finansija to dozvolili i četiri vaša ministra poljoprivrede to uradili, danas ne bi imali ovo, a ovo je sistem za zalivanje u Srbiji DS. Mogu da vam ga poklonim, slobodno, da zalivate paradajz kad dođete kući.
Gospodo bivši ministri, vi ste jako siromašni, sem novca, ništa drugo nemate. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajućem i gospodinu Petroviću što imam pravo na repliku.
Dakle, gospodine Petroviću, u izvršnoj vlasti nikada nisam bio sa Dinkićem, vi ste bili i više puta, koliko se sećam. Bile ste ministar po potrebi. Mogli ste biti ministar pravde, a već u sledećem mandatu ste mogli iz velike nužde da budete i ministar poljoprivrede i trgovine. Time ste jasno pokazali da vam resor poljoprivrede ne služi za razvoj poljoprivrede, već pre svega za trgovačke interese nekih vaših prijatelja, pod znacima navoda, da se ne nađete uvređenim.
Za vreme vašeg mandata vi ste se pozivali na oživljavanje stočarstva, a mislim da je poklano oko 200 do 250 hiljada krava. Od 500 hiljada ne znam da li je ostalo 250 do 300 hiljada. Dakle, to su rezultati vaše vlasti. Kada ste bili u koaliciji sa gospodinom Dinkićem u izvršnoj vlasti, a ja to nikad nisam bio, za razliku od vas, mogli ste mnogo toga uraditi. Vi ste obećali narodu, a ne ja, da će jesti zlatnim kašikama, a doveli ste ih do praznih tanjira. Hvala.

Samo hoću da kažem, dok je gospodin Dinkić hteo sa njima u ovu vladu koja je formirana, dok su oni mislili da će je oni formirati, onda im je bio dobar, onda je bio njihov, a sada je odjednom postao moj, ne znam zašto. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman se odnosi na član 11. kojim se uređuje Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, bez trgovine.
Lično mi je žao što još uvek aktuelni ministar poljoprivrede, od juče i predsednik Odbora za poljoprivredu, gospodin advokat, da mu ne spominjem ime jer se ne mogu obraćati neposredno poslaniku, nije tu. Mora da je otišao da zalije paradajz, s obzirom da je suša. Barem tako mislim. On je odjednom postao ekspert za poljoprivredu.
Moj amandman se odnosi na deo koji uređuje Ministarstvo u delu Uprave za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. Nije dovoljno jasno da li ta uprava ostaje. Ta uprava je za vreme vladavine ovih koji se sada najviše bune, kao da nisu vladali skoro 12 godina, bila glavni generator kriminala, na koji su ukazivali mnogi seljaci. Da ne govorim o nezakonitim sprovedenim konkursima za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
To bi mogao da nam objasni ovaj njihov gradonačelnik, koji je napravio onaj most da bi preveo žedne preko vode, kako je raspisao konkurs suprotan članu 64b. Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Dakle, nije dovoljno jasno da li se ta uprava ukida, s obzirom da ona, ukoliko se ukine, dovodio u koliziju Zakon o poljoprivrednom zemljištu, jer on propisuje da takva uprava postoji.
Stoga sam podneo ovaj amandman, naravno, želeći da ukažem i na druge vidove kriminala koje su nastale kroz ovu upravu i koje valja proveriti. Podsetiću vas samo na slučaj Živković, bivši premijer onih koji danas najviše galame.
(Predsednik: Gospodine Rističeviću, dozvoliću vam da nastavite, ali vas molim, prema članu 106. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda, odnosno o amandmanu o kome se vodi pretres, pa vas molim da vodite računa o tome.)
Naravno da vodim računa o tome i govorim o amandmanu na član 11. stav 2. Amandman se odnosi na Upravu za zemljište i nije dovoljno jasno da li će ta uprava za poljoprivredno zemljište postojati i dalje i govorim zbog čega treba da postoji. Zato što je tu bio glavni generator kriminala koji je sproveden, gde su bile nezakonite licitacije, gde je bivši premijer, protivsrpski Sanader, dobio pravo da na već zasađeni vinograd, gotovo godinu dana kasnije, dobije premiju od 525 hiljada evra.
(Predsednik: Gospodine Rističeviću, molim vas, da ne spominjemo ljude koji nisu ni narodni poslanici, ni u ovom sazivu i da na koristimo izraze koji mogu biti uvredljivi. Molim vas samo da primerite vašu raspravu o tome.)
Nisam vas dovoljno čuo, šta je uvredljivo?
(Predsednik: Ne bih ponavljao ono što ste izgovorili, ali vas molim, vi znate da ova rasprava mora ići u skladu sa nekim normama.)
Samo tvrdim da je dobio 525 hiljada evra premije, zato što Uprava za zemljište nije radila svoj posao. To je Uprava pomoću koje mogu da dokažem da na njihovu vladu nisu uticali i sastavili je tajkuni, da su u njihovoj vladi sastavljeni tajkuni.
Takođe želim da kažem da je ta uprava dozvoljavala da njihovi tajkuni menjaju zemljište šeste kategorije za zemljište prve kategorije. Ukoliko vi ne želite da o tome govorim, naravno da ja neću više govoriti. Oni su preko toga napunili svoje džepove i novčanike. Sada tim novčanicima mašu pred očima osiromašenog naroda.
Samo da podsetim, draga moja prebogata gospodo, Tolstoj je rekao: "Zadovoljstva vas bogatih plaćaju se suzama siromaha.". Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da ukažem na povredu člana 104. stav 1, 2, 3, 4. i 5, koji kaže: "Replika ne može da traje duže od dva minuta". Moj uvaženi stariji kolega će se svakako složiti da je demokratija procedura i da, bez obzira na broj godina, ukoliko to u Poslovniku ne stoji, ono što važi za pripadnike većine, važi i za pripadnike stranaka bivšeg režima. Njegova replika je trajala duže od četiri minuta. Jedno pravilo koje je važilo za mene, nije važilo za njega. Takođe, prilikom te replike, moj uvaženi stariji kolega, pripadnik starog režima, od njegovog postojanja 1945. godine do danas, se nije držao teme i nije shodno, izvinite, nemojte se smejati, ja poštujem tu političku praksu bez obzira kakva je bila i koliko smo se borili protiv nje, pa i sam moj uvaženi kolega. U vezi sa tim, povredio je član 106. stav 1, ali uopšte nije bitno. Samo molim predsedavajućeg da nema dva poslovnika. To što dozvoljava opoziciji, odnosno pripadnicima bivšeg režima, to nek dozvoli i nama. Znači, sa moje strane ne tražim da se o tome glasa, verujem da ste to uradili iz najbolje namere, ali to isto pravo makar malo dozvolite i meni. Hvala.

Dame i gospodo, strpljivo sam slušao pripadnike bivšeg režima, pokušavajući da razumem njihov amandman i došao sam do sledećeg zaključka, da su oni od države napravili partiju, a na javnom konkursu su napravili partijski konkurs gde su primili svoje partijske ljude i čini mi se da se radi o čitavih 420 ljudi. Sada su se raskukali nad sudbinom tih 420 ljudi.
Gospodo iz bivšeg režima ovako, hajde da vam ja kažem kako sam ja ostao bez posla 5. oktobra 2007. godine. Tako što me Demokratska stranka smenila sa mesta predsednika Skupštine u zgradi Uprave vodovoda u Inđiji. Onaj vaš ministar je napisao da je to u redu i negde je otplovio onom vašom belom lađom. Napisao je da je u redu i vaše pravosuđe mi je odgovorilo ovako, tužilac - da nema nikakve krivične odgovornosti, jer izvršna vlast, koja treba da bude odeljena od zakonodavne, je rekla da je to u redu i to je bilo dovoljno tužiocu da odbaci moju krivičnu prijavu. E, tako sam ja ostao bez posla, što nije bitno.
U poslednjih godinu i po dana, dok ste debelo zaduživali Srbiju i niste pare, koje ste uzimali, puštali kroz proizvodnju do plate i penzija, nego ste uglavnom to trošili na partiju i javnu potrošnju, u ovoj državi je nestalo 16.000 preduzetnika, firmi. U tim firmama je ostalo bez posla preko 160.000 ljudi. U drugim granama je još 80 i nešto hiljada ljudi ostalo bez posla. Ukupno 250.000 ljudi je izgubilo posao samo za nepune poslednje dve godine vaše vladavine. Nisam vas video da kukate za tim ljudima koje više kuče nema za šta da ujede. Jedina lustracija, koju ste i vi izveli po zakonu od dve hiljade i neke godine, je lustracija radnika u fabrikama. Ništa drugo niste lustrirali, osim radnika iz fabrika i seljaka sa njiva. Toliko o vašem otpuštanju, a ovo što govorite da neko hoće da promeni zakon i na zakonit način da otpusti one koje ste vi smatrali profesionalcima samo što su vama dobro služili.
Da ne govorim o onih 2.000 savetnika, koje je ministar protiv poljoprivrede zaposlio neposredno pred predizbornu kampanju. To je dokaz da ste od države pravili partiju, a da ste od partije pravili svoje privatne biznise. Te, koji budu po zakonu ostali bez posla, vodite u te vaše privatne firme, u te firme koje ste obogatili, napunili džepove, tako što ste od javnih funkcija pravili privatne poslove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, već drugi put reklamiram da u ovoj skupštini izgleda postoje dva poslovnika, jedan za nas obične poslanike i jedan za gospodina, uvaženog starijeg kolegu Mićunovića.

Reklamiram član 103. stav 4. koji kaže – Narodni poslanik je dužan da navede koji je član ovog Poslovnika povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim što može govoriti najduže do dva minuta.

Dakle, dva puta je gospodin Mićunović reklamirao povredu Poslovnika, a da pri tome je i sam povredio Poslovnik, član 103. koji sam već naveo. Bojim se da se ovde ne radi o povredi Poslovnika, nego da se radi o tome što su povređeni i uvređeni poslanici bivšeg režima. Hvala.

Član 107. stav 2. – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku. Jedan od naših kolega je prozvao gospodina Drecuna. Zato mislim da je povredio član 107, a ovde nam drži lekcije iz neke demokratske procedure. Da sam Dragoljub Mićunović, tog mog kolegu bih pitao za njegov prvi milion i za njegovih prvih 10 miliona.
Ne tražim da se o ovome glasa, već samo da ubuduće oni koji nam skreću pažnju da mi kršimo Poslovnik, vode računa da ga ne krše oni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ne vidim jednog mog starijeg kolegu kritičara svega. Dolazeći na ovu sednicu video sam jednog osedlanog kako sa rotacijama i blinkerima, sve sa nalepnicom juri prema Beogradu, pa sam verovao da moj kolega dolazi na sednicu. Ne znam da li je bio A5, A6, A7, izgleda da je bio turbo dizel. Mislim da ako ga garažira da će mu duže potrajati. Žao mi je što je kolega odjahao, jer ono što imam da kažem jeste da nemam ništa protiv DS, ali imam protiv onoga što je ona postava.

Oni koji danas kritikuju i koji misle ovde da su predstavnici DS, treba da znaju da se njima stranka samo tako zove.

Na početku izlaganja ću citirati, a verujem da će kolege demokratske orijentacije uspeti da shvate koga sam citirao. Kaže – postoje države koje imaju sve, prirodna bogatstva, zlato, rude, dijamante, ali su siromašne jer ljudi ne znaju to da iskoriste. U drugom delu citata kaže – postoje države koje nemaju ništa, ali su bogate jer ljudi znaju da se organizuju. Ostaviću vama na savesti da pogodite koga sam citirao, a mi smo upravo tu da pokušamo kroz ove zakone da organizujemo državu i da od države kojoj je Bog i priroda dala sve, a budale uzele još više, da od te države kroz organizaciju napravimo državu u kojoj će svako imati pošten posao, pristojnu platu, čestit dom, dostupno školstvo i zdravstvo i dostojanstvenu starost. Mislim da bi za početak od nas to bilo dovoljno.

Takođe, moram da izrazim svoje nezadovoljstvo rečima i ponašanjem Vlade koja još uvek postoji, koja još uvek deluje i koja nije otišla. Mislim da oni koji sede u toj Vladi još uvek, koje sa pravom mogu da nazovem Vladom opštenarodne propasti i koju je vodio, barem mislim da je vodio, mada mnogi ne dele moje mišljenje sa tim, gospodin Mirko Cvetković, koga sa pravom mogu nazvati Mirko prezaduženi. Dakle, ta vlada i predstavnici te vlade, koji se sada smeškaju, pokazali su neviđenu hrabrost ne zato …

Nemojte ni da pokušate da me opomenete

Ja sam upravo to radio sa dužnim poštovanjem, svakome prema onome što je zaslužio i zadužio. Dakle, ne treba vas da podsećam da je ova vlada zadužila ovaj narod, a kada se Vlada zadužuje narod piše menicu.

Dakle, da je Vlada koja još uvek nije otišla zadužila ovaj narod i ovu državu za osam milijardi evra i da se mirno smeškao, ne verujem da sam bilo koga vređao niti je to moja namera. Govorim istinu. Ukoliko je istina bolna, tim gore po one koji su se ovde smeškali.

Sada ću probati da govorim o ministarstvima ukoliko mi dozvolite, naravno. Krenuću od MUP koje je prvo i za koje verujem da će delovati i da će, ovde to decidno ne piše, mnogo svoje energije i pažnje posvetiti korupciji koja je bila prisutna, moramo se složiti, u odlazećoj vladi. Dakle, ta vlada je od države napravila ortačko društvo. Od ministarstava, od javnih funkcija je napravila privatne poslove. Verujem da mi to nećemo učiniti ni od jednog ministarstva.

Drugo ministarstvo je Ministarstvo finansija i privrede. Hoću da verujem da je gospodin Dinkić juče bio u pravu kada je rekao da zbog odnosa u bivšoj vladi nije mogao da dođe do punog intenziteta svoga rada i svoga nastojanja. Mislim da će nam dokazati u budućnosti da on nije bio deo problema i da će nam pokazati da će biti rešenje tog problema.

Ne treba da vas podsećam da u ovom trenutku Srbija ima budžetski deficit od preko dve milijarde, da ima trgovinski deficit od oko šest milijardi, da troši više nego što zarađuje šest milijardi. Sve su to rezultati onih koji se smeškaju i za koje verujem da će Vlada i ministarstvo koje preuzima gospodin Dinkić stanje u državi makar popraviti.

Ministarstvo spoljnih poslova. Verujem da će novo, za razliku od starog, više slušati šta govori Narodna skupština  a manje šta govore naši tradicionalni prijatelji u Sarajevu i Zagrebu i da neće, slušajući Narodnu skupštinu, apriori primati sve savete koji dolaze, bez obzira odakle dolaze, da li iz Brisela, Vašingtona ili Moskve. Dakle, da ćemo povratiti makar deo suvereniteta koji smo izgubili.

Hoću i to da kažem da oni koji su nas ovde kritikovali da ovde u ovom Zakonu o Vladi, u Zakonu o ministarstvima postoje dva premijera, zaboravili su da kažu da su oni imali vladu bez premijera. Njima je predsednik republike bio i predsednik republike i predsednik partije, najverovatnije i predsednik vlade. Sa punim pravom mogu da kažem da za malo da bude i patrijarh, toliko se gurao posle smrti patrijarha Pavla u Patrijaršiji. Dakle, bio je kao vegeta, mešao se u sve, a nije uradio ništa.

Što se tiče Ministarstva odbrane, želim da kažem da ćemo i tu da popravimo stanje, jer u ovom trenutku je Lovački savez veća oružana sila od naše armije. Mislim da smo imali Ministarstvo odbrane samo iz dva razloga: samo zato da bi imali ministra vojnog i da bi ministar vojni imao javne nabavke. Od vojske je napravio družinu Pere Kvržice.

Samo da vas podsetim na sataru poslovicu: "Ko ne hrani svoju vojsku, imaće tuđu." Da prevedem, ko nema svoju vojsku na svojoj teritoriji, imaće tuđu. To stanje je stanje odlazećeg ministra odbrane, koji se po malo bavi građevinama.

Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave. Verujem da ćemo rešiti pitanje Vojvodine, da to neće eskalirati. Verujem da ćemo rešiti pitanje regionalizacije, pitanje preglomaznih opština i da ćemo vlast uspeti da rastegnemo u državi tako da podelimo ovlašćenja i odgovornost, a da pri tome sačuvamo državu od mogućeg pucanja.

Takođe želim da kažem, po pitanju regionalnog razvoja, da postoji ruralni razvoj i da će ministarstva sva zajedno pokušati da spreče poslednjeg jahača apokalipse koji u Srbiji svake godine poženje trideset pet hiljada ljudi više, nego što se rodi. Rezultat toga su opustela sela i ne treba da vam kažem da je nekad kada je umirao seljak umirao seljak. Sad kad umre seljak, umre cela kuća, a često se dešava kada umre neko na selu, da umre celo selo, pa i manje naselje. Verujem da i tu možemo da napravimo pozitivniji korak.

Ministarstvo saobraćaja, hoću da verujem da više nećemo odlazeći iz ove skupštine imati železnički saobraćaj kao 132. po kvalitetu na svetu, da ćemo imati kvalitetnije puteve i da nećemo biti 130. u svetu, da će ministarstvo saobraćaja imati moderne autoputeve, da ćemo obezbediti sredstva za to i da nećemo imati ovoliko rupa na putu.

Ministarstvo građevine i urbanizma, verujem da će biti legalizacije. Verujem da ćemo pokrenuti ono što je gospodin Dulić prikočio i ne treba da vas podsećam da, osim ministra odbrane ,gotovo niko ništa nije izgradio u ovoj državi za vreme dok je gospodin Dulić vodio to ministarstvo. Mogu sa punim pravom da kažem da za vreme njihovog mandata ni kućicu za papagaja nisu napravili kako valja.

Ministarstvo pravde i državne uprave, takođe želim da verujem da pravna država podrazumeva vladavinu prava i pravila, a ne vladavinu pojedinca, da pravna država podrazumeva silu zakona, a ne zakon sile, kakva danas vlada. Pravosuđe nam je takvo i takvo su nam ga ostavili, sa reformom, gde ko je više uticajan i para stavio na vagu gospođe boginje pravde, taj je pobedio. Sa pravom očekujem da će Ministarstvo pravde i gospodin Selaković, ako bude bio izabran za ministra, to pokrenuti u nekom pravcu u kome to treba da se desi.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, nema trgovine. Zašto je trgovina bila sa ovim ministarstvom možete da zaključite i sami. Ministarstvo poljoprivrede je bilo više ministarstvo protiv poljoprivrede i seljaka. Kao jedini poljoprivrednik ovde imam legitimno pravo da to iznesem. Poljoprivrednu politiku, koju su vodili naši prethodnici, možemo sa pravom nazvati kriminalnom poljoprivredom politikom protiv sela i seljaka. Samo da vas podsetim da odlazeći ministar poljoprivrede, samo u poslednjih mesec dana pred izbore, tri puta promenio poljoprivrednu politiku. Čovek koji se zalaže za Evropsku uniju, za evropske tekovine, izgleda da ne zna da se u Evropi poljoprivredna politika ne menja i da je dugoročna i da se samo koriguje svakih sedam godina. Takođe ne zna, da je poljoprivredna politika zasnovana na visokom agrarnom budžetu i da su premije i subvencije u EU, kojoj je on težio i njegova partija, bile veće i za deset puta po hektaru od onih koje su bile u Srbiji.

Moram da kažem da su najstariji seljaci, čija je penzija bila manja od socijalne pomoći, bili izopšteni iz te premije i subvencije. Dakle, njima je bilo zabranjeno, da u koliko rade, da dobijaju premije i subvencije, bez obzira što proizvode hranu, što je bila kazna, a starost to nije trebala da bude. Takva je poljoprivredna politika bila koju su vodili ljudi koji odlaze iz tog ministarstva. Ta poljoprivredna politika više je bila u korist sponzora njihovih partija, nego što je bila u korist razvoja sela i poljoprivrede.

Što se tiče Ministarstva zdravlja, nadam se da ćemo se pokrenuti sa poslednjeg mesta u Evropi. Ministarstvo energetike i razvoja zaštite životne sredine, verujem da to nije slučajno spojeno, da kroz veću proizvodnju, takozvane, zelene energije da se može uspešno štititi i životna sredina, a i proizvoditi energija i da iza nas neće ostajati samo deponija šljake.

Ministarstvo kulture i informisanja, verujem da će pokrenuti neke procese da konačno vidimo ko su vlasnici ovih medija. Mediji za vreme bivše, odnosno odlazeće, Vlade nisu bile pod kontrolom Vlade, to jedna laž. Oni su bili u vlasništvu određenih ministara u toj Vladi i žao mi je što su se posvađali. Da se nisu međusobno posvađali, mogli su osnovati jednu redakciju i uštedeti na tome, i samo menjati kao u "Radovanu trećem", zaglavlja.

Na kraju, da kažem da je najtužnije u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, siromaštvo i beda našeg naroda je neizdrživa i za gledanje. Imamo hiljade, stotine hiljada, milione nezaposlenih. Imamo pravi kolaps. Na jednog zaposlenog dođe jedan nezaposleni. Stanje u poljoprivredi, poslednje suše o kojima niko nije rekao ni reči i gubitak od 4, 5, a možda i 6% društvenog proizvoda, gubitak od milijardu i po do dve milijarde evra na godišnjem nivou, našu katastrofu će gotovo učiniti neizbežnom. Seljačke penzije danas su manje od socijalne pomoći. Želeo bih da ovo ministarstvo učini sve da one budu makar jednake najmanjoj radničkoj penziji, jer su seljaci i radnici braća po znoju, braća po muci.

Ministarstvo spoljne trgovine, telekomunikacija, verujem da će sve učiniti da trgovinu ne vršimo u korist stranih trgovinskih lanaca, strane robe, već da ćemo i tu nešto učiniti. Što se tiče robnih rezervi, želim da kažem da ćemo sve učiniti da kontrolišemo da se robne rezerve  više ne koriste u korist debelih novčanika članova Vlade i njihovih bliskih prijatelja, već da će one, pre svega, biti u korist održavanja stabilnosti cena, sigurnosti naše države od ekonomskih pritisaka, da će biti u korist očuvanja pariteta cena u poljoprivrednim proizvodima.

Na kraju da kažem da se nadam da ćemo svi zajedno, a Srbija je država u stanju u kojem je ona zastava koja je bačena arnautskim rukama u prašinu i blato. U tom stanju je danas država koju mi preuzimamo. Nadam se da ćemo svi zajedno imati snage da kao naši preci uzdignemo, podignemo i da to bude mesto za život dostojan čoveka i da ćemo sve učiniti da obnovimo čast i slobodu našeg naroda. Hvala vam.