Dame i gospodo narodni poslanici, na trećoj stranici zapisnika sa prošle sednice, taj deo se odnosi na imenovanje sekretara Narodne skupštine, piše da od 171 narodnog poslanika, koji su pristupili glasanju, 168 je glasalo za, a tri nisu glasala. To nije tačno. Za je glasalo 168 poslanika, a tri poslanika su bila protiv. Glasalo se prozivkom i glasali su svi oni koji su bili na sednici, a nije bilo onih koji nisu glasali.

Drugo, na strani 5. zapisnika piše da su u načelnom pretresu, između ostalih, učestvovali Marijan Rističević i Dragan Veselinov. U skladu sa Poslovnikom, član 111. propisuje se da zapisnik treba da sadrži sve glavne i bitne podatke sa sednice. Zato bi u njemu trebalo da piše da su učestvovali u radu poslanici Koalicije "Vojvodina" Dragan Veselinov i Marijan Rističević i da je sednica bila zatvorena za širu javnost, još tačnije da su umesto njih, u pretresu za širu javnost učestvovale spikerke RTS-a. Nijedan moj birač nije čuo da sam učestvovao u radu niti je mogao da čuje kako je iz prihoda budžeta za prošlu godinu na nepoznat način u nepoznate svrhe iscurelo preko 14 milijardi dinara.

U skladu sa Poslovnikom, članom 87., tražim da se pročita stenogram ove diskusije. Tako je ovde bilo kada govore poslanici Koalicije "Vojvodina", koji se ne slažu da Vojvodina bude kolonija i krava muzara, njima se uzme ton, kada glasaju uzme im se glas. Svaka reč i glas protiv vas za nas znači spas.

Predložo sam da se tačka 9, Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, skine sa dnevnog reda. Seljaci, koji sad gledaju ovu skupštinu, a takvi su retki, jer se većina mrzne po poljima, otprilike bi rekli: Vidi koliko ih je u Skupštini, koliko bi ti kukuruza obrali. Seljaci su u pravu, ima prečih i vrelijih životnih problema, o kojima Skupština treba da raspravlja od Predloga zakona o lokalnoj samoupravi. Mogli bismo danas raspravljati o poljoprivredi, o tome kako je ove godine u celoj Vojvodini kupljeno deset novih traktora, a toliko je pre nego što ste vi došli na vlast kupovala moja ulica. Mogli bismo danas raspravljati o Vojvodini, o referendumu za Vojvodinu. To su svakako važnije teme od Predloga zakona o lokalnoj samoupravi.
Ukoliko sa dnevnog reda ne skinete ovaj predlog, ukoliko ga ovakvog usvojite, onda vi ne usvajate Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, već gasite vatru benzinom. Da niste bili zauzeti otvaranjem pogona, koji su otvoreni još pre 30 godina, i da niste bili zauzeti međusobno kačeći limove i plehove na junačke grudi, svakako bi znali da o Predlogu zakona o lokalnoj samoupravi treba da se vodi široka javna diskusija najmanje šest meseci, uz aktivno učešće lokalnih samouprava, na koje se odnosi Predlog ovog zakona.
Vi hoćete po svaku cenu, preko kolena da rešite sve što je po vašem mišljenju problem, sve što nije po vašoj trenutnoj volji, a upravo takvo ponašanje i takva politika nas je dovela dokle nas je dovela, do pećinske Srbije.
Mi iz Koalicije "Vojvodina" stalno smo vas upozoravali na greške koje ćete počiniti. Upozoravamo vas i danas da su druge teme preče od ove, da nam građani teško žive, da je industrija propala, da je poljoprivreda pred kolapsom, da se SRJ i Srbija raspadaju vašom greškom, a ovim predlogom zakona to raspadanje ćete pojačati i ubrzati. Upozoravali smo vas da ćete posle Rambujea dobiti još lošije rešenje i dobili ste ga. Rekli smo vam da se ne uzdate u Ruse, da će nas oni za dobar kredit sami bombardovati. Niste nas poslušali i pobedili ste tako što ni mi, ni vi, pobednici, tamo ne možemo kročiti nogom.
I danas vas upozoravamo da ovim zakonom o lokalnoj samoupravi ne samo da gubite vreme, nego pojačavate raspad Srbije. Zato skinite ovu tačku dnevnog reda i dajte da raspravljamo o važnijim temama. Hvala.

 Već duže vreme građani Srbije plaćaju kroz struju pretplatu Radio televiziji Srbije, a da većina njih te usluge ne koristi.
To sredstvo propagande vladajuće partije prikačeno je na električno brojilo. Građanin, koji ne sluša i ne gleda RTS, koji čak i nema radio i TV aparat, ako koristi jednu sijalicu, ili ako ne koristi tu jednu sijalicu, dovoljno je samo da na mreži ima električno brojilo, dužan je da plati 100 kilovata mesečno za RTS.
Samo u Vojvodini za te namene, građani izdvoje mesečno skoro četiri miliona maraka, što na godišnjem nivou iznosi oko 45 miliona maraka, a za te novce koje nam uzmete u Vojvodini možete da kupite 250 hiljada tona pšenice ili da isplatite 22.000 penzionera cele godine, po 1.000 dinara mesečno.
Toliko RTS košta samo građane Vojvodine, a šta smo dobili zauzvrat? Dobili smo po jednog lažova u kući, Vojvodina nema čak ni svoju radio-televiziju, imala je dok niste pretvorili tu televiziju u vaš studio Radio-televizije Srbije, te propagandne kuće koja vam služi kao ogledalce, koje vam svaki dan govori da ste najbolji, najlepši i najhrabriji na svetu.
Zašto bi tu lagariju svi građani trebalo da plaćaju? Čak i mi, koje ta ista radio i televizija blati svaki dan. Vreme je da RTS radi na tržišnom principu, neka već jednom sami stanu na svoje noge, dokle će ih osiromašeni građani nositi na grbači. Neka prohodaju sami, dosta smo ih nosili.
Predlog zakona o ukidanju takse na električno brojilo poslanici Koalicije "Vojvodina" predložili su još u februaru i krajnje je vreme da se ovaj predlog nađe na dnevnom redu. Hvala.
Zahvaljujem.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Marijana Rističevića da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o ukidanju takse na brojilo.
Za je glasalo - 49, protiv -171, uzdržanih - niko, nije glasalo šest, ukupno je prisutno 226 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
7. Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI POLjOPRIVREDNE PROIZVODNjE I DONOŠENjU ZAŠTITNIH CENA ZA STRATEŠKE POLjOPRIVREDNE PROIZVODE, koji je Narodnoj skupštini podneo 6. avgusta 1999. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Želi).
Izvolite.
MARIJAN RISTIČEVIĆ: Obećavam da više neću izlaziti za govornicu, oko dopune dnevnog reda, pod uslovom da RTS obeća da neće pokrivati moj govor svojim komentarima.
Dao sam predlog za dopunu dnevnog reda tačkom - Predlog zakona o zaštiti poljoprivredne proizvodnje i donošenju zaštitnih cena za strateške poljoprivredne proizvode. Danas, kada seljaci svoje poljoprivredne proizvode ne prodaju, već predaju, a Vlada umesto da ih otkupljuje, ona ih preuzima, to je samo po sebi dovoljan razlog zašto se ovaj predlog zakona morao naći na dnevnom redu ove sednice Narodne skupštine.
Bilo bi krajnje vreme da Vlada počne da otkupljuje i odmah plaća poljoprivredne proizvode, po pristojnim cenama. A, Predlog zakona o kome mi iz Koalicije "Vojvodina" tražimo da se raspravlja, upravo govori o tome. Vreme je za patriotizam, a taj patriotizam je zaštita stanovništva, pre svega seoskog stanovništva od namerno štetnih zakona, uredbi i odluka sopstvene vlade.
Mislim da bi vladajuća većina trebala već jednom da shvati da se nerealno niskim cenama ne može večito čuvati socijalni mir, a time i vlast. I, da je krajnje vreme da se nepravde koje se godinama čine seljacima isprave, što se ovim predlogom zakona, koji su podneli poslanici Koalicije "Vojvodina" čini.
Šta ima loše u tome da jedan kilogram pšenice vredi najmanje koliko vredi kilogram mineralnog đubriva "Urea", da 25 tona pšenice vredi koliko traktor snage do 45 konjskih snaga. Šta ima loše u tome da litar mleka vredi koliko i 4 kilograma pšenice ili litar dizela. Šta ima loše u tome da kilogram pšenice košta 10% više od kilograma kukuruza.
Ukoliko ne stavite ovaj predlog zakona na dnevni red, bili biste dužni da objasnite široj javnosti, šta je to loše za državu, za građane, za seljake u ovom predlogu Koalicije "Vojvodina", ili vi možda mislite da mi ovde ne treba da činimo dobre stvari, već samo loše. Ako je tako, onda ste to već odavno dokazali i pokazali. Hvala.

Stvarno sam obećao da neću više izlaziti, ali je bio uslov da Televizija Srbije ne prekida makar jedno moje izlaganje. Pošto se to nije desilo, naravno da ću izaći ponovo. Pre manje od godinu dana upotrebio sam možda ne grubu kvalifikaciju, nazvavši Vladu narodnog jedinstva, Vladom opšte narodne propasti. Danas sa žaljenjem konstatujem da je takav naziv bio čak i prestrog za ovakvu Vladu. Mi, iz Koalicije "Vojvodina", nemamo ništa protiv ljudi koji ulaze u Vladu. Njihova krivica nije u tome što ulaze u Vladu, već u tome što pristaju da budu protagonisti propale politike koja se vodi u poslednjih 10 godina, politike primitivnog kafanskog nacionalizma i patriotizma, koja nas je i dovela na poslednje mesto u Evropi. Pre 10 godina imali smo sve Srbe u jednoj državi, sa mesečnim primanjima od 1.000 maraka mesečno. Onda se jedan čovek dosetio da svi Srbi treba da žive u jednoj državi, koja će biti uređena po njegovom modelu i pod njegovom kontrolom. Menjaju se vlade, konstruišu, rekonstruišu, prave se i rasturaju vladajuće koalicije, ali politika jednog čoveka se ne menja.

Od svih Srba u jednoj državi dogurali smo do svih Srba pod jednom šljivom, a u ekonomskom smislu dogurali smo do svih Srba na jednom kazanu. Možda smo već i u kazanu.

Rekonstrukcija vlade ne znači ništa. To je šminka i kozmetika, tu stvarnih promena nema, sem što će nekoliko stolica promeniti vlasnike. Ili što će vladajuće porodice u Srbiji preraspodeliti vlast, a bogami i slast.

Mi, iz Koalicije "Vojvodina", znamo da će i ova rekonstruisana vlada uzimati od siromašnih i davati bogatima. Od 10 miliona dobrostojećih građana napravili ste 10.000 ekstremno bogatih i 10 miliona ekstremno siromašnih. Želeli bismo da verujemo da će Vlada otkačiti silne takse, poreze, namet na vilajet sa zemlje, kuća, stanova, imovine, telefona, automobila, električnih brojila, građanima čije plate su ispod 1.000 dinara i od kojih odbijate dnevnice solidarnosti.

Stanje u zdravstvu ste doveli dotle da običan čovek bez 1.000 maraka u džepu ne može ni da se uhvati ni za kvaku od bolnice. Uslovi u istim bolnicama su nikakvi, kao i plate zdravstvenih radnika.

Fizička i imovinska sigurnost građana gotovo ne postoji. Policiji je dozvoljeno da hapsi samo sitne kriminalce, dok one velike, njih izgleda moraju da čuvaju.

Poljoprivredna politika koju Vlada vodi je takva da je treba sudskim putem zabraniti. U ovoj državi jedan kilogram veštačkog đubriva dva puta je skuplji od vekne hleba. Seljake više nema pas za šta da ujede. Zaštitne cene štite sve druge, osim seljaka. Poljoprivreda je bila poslednja zelena grana, koja se pritisnuta šapom Vlade suši. Cena pšenice za poslednje tri godine otišla je 40% gore, a inflacija u istom periodu je bila 400%.

U sudstvu stanje je takvo da onima kojima bi najviše trebalo da se sudi ne može, jer su kod nas veliki lopovi pod zaštitom države. A, oni najveći ne rade protivzakonito, jer oni obično sebi naruče zakon.

Penzioneri su umesto novca dobili struju. Sada mogu da se šišaju na tu struju.

Spoljna politika vam je takva da je prava sreća što ova vlada nema ministarstvo spoljnih poslova, koje bi moglo da se druži samo sa državama slobodoljubivih naroda, sa Kubom, Irakom ili Libijom.

Unutrašnja politika Vlade je takva da ste se posvađali sa drugim okom u glavi, Crnom Gorom, a Vojvodina je u kolonijalnom položaju ili bolje reći u stanju trajne muže.

U rekonstruisanoj vladi, vidim, napredovao je ministar saobraćaja. Sećam se, dan pred rat, dotični ministar obećao je da će NATO paktu slati vize kroz cev, sa neograničenom važnošću. On to, naravno, nije učinio, i sada se vojnici NATO pakta šetaju po kosovskim putevima, po kojima ni mi, ni ministar ne možemo više. A, za vreme rata uništili su nam rafinerije, skladišta goriva, puteve, nadvožnjake, mostove, pa nam je od celog saobraćaja jedno vreme ostao samo ministar. I sada, evo, napredovao je u potpredsednika Vlade. Prošli put smo izgubili Kosovo, šta li ćemo sada izgubiti.

Obnova teče po planu samo na RTS-u. Puštaju se u rad postrojenja koja su puštena u rad još pre 30 godina. Uz svaka kolica betona slika se pola Vlade. Vlada je izgradila ovo, Vlada je izgradila ono, a nigde se ne spomene da je taj novac ubran od sirotinje.

Ako mi Vojvođani budemo čekali da nam Vlada sagradi ona tri divna mosta, onda ćemo to dočekati kada na vrbi rodi grožđe i engleska trava. Mi čak više ne možemo ni sami da napravimo te iste naše mostove, jer nemamo dozvolu iz Beograda.

Mi, iz Koalicije "Vojvodina", mislimo da će i posle ovih promena u Vladi, u ovoj državi i dalje ostati Vlada i dva naroda, Bosanci i Golanci. Bosi smo i goli, jer nas vođa voli. Hvala.

Ovo je Ustav, ovo je Poslovnik, gde piše  da niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati osim predsednika Narodne Skupštine u slučajevima predviđenim u ovom poslovniku. Dakle, ......

Meni je lično drago što je danas među nama ustavotvorac, jedan od pisaca republičkog Ustava, jer u Ustavu Srbije piše: "Narodna Skupština Srbije odlučuje o ratu i miru". O ratu nije odlučivala, o miru jeste. Dalje: "Kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, predsednik Republike Srbije proglašava ratno stanje". Da li je to on učinio? Nije. Za vreme ratnog stanja predsednik Srbije može da donosi akte iz nadležnosti Narodne skupštine dok se ne steknu uslovi da se ona sastane. Ako je predsednik donosio akte iz nadležnosti Narodne skupštine onda je mogao donositi zakone i to pod uslovom da je proglasio ratno stanje, a ne uredbe. Uredbe su podzakonska akta i one nisu u nadležnosti ovog parlamenta. Takvi zakoni i po Ustavu Srbije podnose se Narodnoj skupštini na potvrdu, čim se steknu uslovi da se ona sastane. Je li to učinjeno? Nije. Skupština se sastala 3.6.1999. godine, a ove uredbe nisu podnete Narodnoj Skupštini. Zato bih danas, umesto što je na dnevnom redu potvrđivanje uredbi trebalo da stoji, da Narodna skupština oceni da je predsednik Republike Milan Milutinović povredio Ustav Srbije i pokrene postupak za njegov  opoziv. Gospodin Milutinović je ovim uredbama izvršio državni udar, jer je uzeo više vlasti nego što mu pripada.
Budući da ste vi glasali, valjda smatrate da ne bi trebalo ni da ga poštujete. Naravno da će vladajuća većina odbiti moj predlog, da se gospodinu Milutinoviću pomogne da ode, zbog povrede Ustava, ustavnim postupkom za njegov opoziv, jer očito smatra da predsednik Republike ne mora čitati Ustav, već mora samo slušati, valjda, vrhovnog komandanta.
Gospodin Milutinović je već 100 puta iz političkih razloga morao otići, da je imao ličnog dostojanstva, otišao bi onog dana kada je odlučio da povuče granični kamen prema Beogradu. U ovim uredbama predsednik je povećao represiju prema stanovništvu i prema neposlušnim radnicima MUP-a, a sa ciljem lova na rezerviste, otimanja imovine, zatvaranja raznih radnji i zatvaranja neistomišljenika.
Uredbe o ličnim kartama i promeni boravišta uopšte nisu za Narodnu skupštinu. Te uredbe su pre za "Politikin zabavnik", "Diznilend", a možda i za "Bambilend". One su dokaz da olovka trpi sve, da olovka nema dušu, a papir trpi sve. Predsednik naređuje da za jedan dan 700 hiljada maloletnika mora imati ličnu kartu. Da je NATO pakt bacao lične karte iz aviona, ne bi uspeo da baci 700 hiljada ličnih karata za jedan dan.
Uredba o okupljanju građana je u stvari uredba protiv okupljanja građana i doneta je da se maksimalno pojača represija prema građanima. Nadalje, sledećim uredbama propisuje se kako iscediti "suvu drenovinu" i prikupiti što više sredstava i što brže naplatiti, kako efikasno oduzimati robu. Ovakvih stvari nije bilo ni za vreme Turaka.
Pa onda ide Uredba o igrama na sreću. Pa da smo mi imali sreće ne bi ni imali ovakvo državno rukovodstvo. Gospodin Milutinović naređuje ministrima da moraju da vrše funkciju i posle davanja ostavki. Po Ustavu, samo vlada u ostavci, dakle, cela vlada, kada da ostavku, mora do izbora nove da vrši funkciju. Dakle, vlada, a ne ministri. Mi nismo imali tu sreću da naša vlada da ostavku.
Interesantna je Uredba o završnom računu budžeta Republike Srbije za 1999. godinu. Predsednik Republike je potrošio 30% više od planiranog, Skupština 20% manje, a Vlada gotovo 40% više od planiranog. Predsednik i Vlada su poskupeli, poslanici pojeftinili. MUP je potrošio 80% više od planiranog, potrošio je pet milijardi dinara od planiranih tri i nešto. Potrošio je dvogodišnji rod pšenice, dakle, negde oko pet miliona tona pšenice, ili 127 hiljada ITM traktora.
Za agrarni budžet, kod poljoprivrede je potrošeno 900 miliona, to su značajna sredstva, da su ih dobili seljaci. Većina sredstava je potrošena na prerađivače mleka, ulja, hleba, i prijatelje Ministarstva poljoprivrede. Isplaćivane su premije prijateljima Ministarstva za stotine junica koje ne postoje, na fiktivnu lažnu dokumentaciju. Možda zato ministar poljoprivrede odbija sastanak sa mnom, mada ja nedeljama tražim taj sastanak.
Program naturalne razmene je propao i Vlada duguje seljacima traktore i mehanizaciju. Štedelo se na zaštiti životne okoline, omladini, sportu, socijalnim pitanjima, u rudarstvu, energetici, u nauci i tehnologiji, u kulturi. Štedelo se na brzi o porodici. Ova država se stara samo o jednoj porodici, pod parolom: "Sve porodice za jednu porodicu".
Udruženje boraca od 1990. godine dobilo je tri puta manje sredstava od Udruženja boraca 1945. Valjda nam je Tito još uvek miliji i draži.
Ministarstvo vera dobilo je malo i od toga uštedelo jednu trećinu. Ova vlast izgleda ne veruje u Boga nebeskog, već u svog zemaljskog, za vreme rata ispodzemaljskog, tj. podrumskog.
Da li je ovaj račun u stvari tačan? Ako je tako, ovde je sabrano da su rashodi (ovo je vaš papir) 16 milijardi 807 miliona 2.914 dinara. Prihodi su isto toliki, ali kad se pažljivije saberu, prihodi nisu 16 milijardi 807 miliona 472 hiljade 914, već preko 30 milijardi i 208 miliona dinara. Negde je iz prihoda iscurelo 13 milijardi i 400 miliona dinara. Po prošlogodišnjem kursu ovde nedostaje dve milijarde i 233 miliona maraka.
Ako je ovo tačno, onda imamo posla sa lopovima, i nije čudo što nam na vreme niste dostavili materijal za sednicu. Vi ste ovde predvideli sredstva za obnovu zemlje. Ja ne znam šta ćete vi obnoviti. Vi za pet godina niste uspeli da pokrpite dve rupe na putu. Iz inostranstva vam nude pomoć za obnovu Balkana, ali se zna pod kojim uslovima. Vojvodini je nuđen most, vi ste odbili da izdate vize stručnjacima, koji su trebali da procene kako će taj most da postave.
Za AP Vojvodinu, koja u budžetu učestvuje sa više od 30%, vraćeno je za njene potrebe manje od 1%. To nije jedina pljačka Vojvodine. Samo kroz ponižavajuće nisku cenu pšenice, olakšali ste Vojvodinu ove godine za pola milijarde maraka i pitate nas šta će nam autonomija. Treba nam da zaštitimo ne samo prirodna i stvorena dobra, već i da se zaštitimo da sutra ne prođemo kao Kosovo.
Sa Srbijom uvek hoćemo, Srbijom nećemo, dosta je bilo - vama žito, nama slama. Mi nećemo više slamu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam vas pažljivo slušao, pa vas molim da i vi mene saslušate. Slušajući pojedine naše predstavnike u državnoj delegaciji, koja je učestvovala u razgovorima u Rambujeu i Parizu, mislim da smo prošli upravo onako kakva nam je bila i delegacija. Slušajući gospodina ratnog retoričara mogu da kažem da se slažem sa njim da su Amerikanci i Englezi zli i stvarno su nas bombardovali, ali ne znam gospodine kako ste tim zlim i opakim Amerikancima mogli da nudite svojevremeno vojnu pomoć 1991. godine u američko-iračkom ratu u Zalivu.
Danas po drugi put po hitnom postupku raspravljamo o kosovskom čvoru. Drešiti ili seći, NATO pakt ili rat. Odgovore na ova pitanja neko je već znao, a taj neko rešio je da za svoje već donete odluke podeli odgovornost na Skupštini. Čuli smo izveštaj državne delegacije, videli smo i dokumente, nismo stigli da ih pročitamo, ali između ove dve poslednje sednice poslanici su mogli da se informišu tako što su na RTS mogli da čuju o velikom uspehu u Rambujeu, koga sada odjednom nema i da gledaju na mitinzima podrške zastave, barjake i dosta slika vodenog lika.
Koalicija "Vojvodina" u potpunosti podržava teritorijalni integritet Srbije i nepromenljivost njenih granica, a nas Vojvođane niko ne zarezuje, mi se pitamo manje od Egipćana. Ponekad imamo pravo reči ukoliko nam ne isključe ozvučenje, što je bio slučaj na prošloj sednici i što je bio slučaj dok je govorio danas predsednik Koalicije "Vojvodina" Dragan Veselinov. Tako mi uživamo sva prava koja se mogu svesti na to da imamo pravo da oremo, sejemo, kopamo, žanjemo i ćutimo. Koliko ste naše hrane odneli pobunjenim Albancima kao humanitarnu pomoć? Vojvođani seju, Rugova i Tači se smeju.
Gledano uopšteno građani Vojvodine i građani Srbije uživaju samo mučenička prava u državi u kojoj sve nazaduje, osim lopovluka, špekulacija i mahinacija svih vrsta, koje napreduju i bujaju. Problem Kosova ovaj odnarođeni režim je nasledio. Zašto mi stalno pretite da ćete me ubiti? Čemu to? (Smeh u sali.) Gospodine ministre za rupe, ako hoćete nešto da vidite stvarno smešno doneću vam ogledalo.

Problem Kosova ovaj odnarođeni režim je nasledio i poodavno ga zapustio i propustio priliku da u povoljnijim geopolitičkim okolnostima problem Kosova makar ublaži. Ne da problem nije rešen, nego su ga negovali i koristili u svrhu odbrane vlasti, a bogami i slasti. TV Srbija daje reč samo onima koji će navodno braniti i odbraniti Kosovo. Ja se slažem da svi branimo Kosovo, ali je problem u sledećem - niko neće da ide i da živi na Kosovu. Koliko sam razumeo, stav našeg rukovodstva je da bez obzira na moguće vojne akcije NATO pakta branimo Kosovo i ne prihvatamo dokument koji su u Parizu potpisali pobunjeni Albanci.
Šta će se desiti u slučaju da Kosovo ne odbranimo? Zašto nam se ne kaže kolike su nam šanse da dobijemo rat i bolja rešenja? Odgovor je - gotovo nikakve. Novija istorija govori nam da smo posle odbijanja loših rešenja dobijali i prihvatali još lošija, koja su se posle predstavljala kao velika pobeda naše politike. Zašto ne kažete građanima Srbije da odbijeni Haški dokument za nas Srbe bio je sto puta bolje rešenje od kasnije potpisanog Dejtonskog sporazuma, koji se slavio kao velika pobeda sve do Brčkog. Od celog sveta čine nam se nepravde. Saveznike nemamo. Rusi su nam takvi saveznici da mi se čini da bi nas za jedan dobar kredit sami bombadovali. Hoćemo ponovo da ispravljamo nepravde. Dokle ćemo mi Srbi ispravljati sve svetske nepravde.
Pogledajmo unazad i vidimo da smo, ispravljajući svetske nepravde, desetkovali naciju i doveli je na prag biološkog opstanka. General poziva mladiće da krenu putevima 1.300 kaplara. Zašto im nije rekao koliko ih je preživelo? Citiraju se reči Cara Lazara - ne ravna se prema sili koja je ispred nas, već prema svetinji koju branimo. Svetinja 1389. nije odbranjena, Lazar je izgubio glavu. Danas Car Lazar neće na Kosovo, a Marko će sigurno zakasniti.
Mi iz Koalicije "Vojvodina" nismo ni očekivali da će naša delegacija bilo šta potpisati zato što mi znamo ko u ovoj zemlji potpisuje lažne sporazume. Svakako ga ne potpisuje Egipćanin. Režim je zarad odbrane vlasti i privilegija zemlju već doveo do ekonomske, vojne, naučno-tehnološke propasti. Sada će pozvati građane, sirotinju, raju na novo izginuće da brane teritoriju. Bojim se, takva su nam iskustva, da ćemo braneći postojeći poredak izgubiti i ljude i teritoriju.
Voleo bih da nam se kaže, pre nego što ostatak sveta krene na ostatak jednog naroda, ko će u slučaju neuspeha odgovarati? Hoće li neko od odgovornih podneti ostavku? Ako ne daj bože dođe do vojne intervencije i zbog nje izgubimo vojnu moć i vojne efektive, preostale još iz Titovog doba, moram vas upozoriti da mogu oživeti stare teritorijalne aspiracije našeg suseda i čime ćemo se onda braniti? Što se tiče Amerikanaca i Engleza, stvarno su krivi zato što su četrdesetih godina bombardovanjem u Jugoslaviji ustoličili jednu vlast iz koje je proistekla i ova današnja. Zato mi iz Koalicije "Vojvodina" pozivamo vlast, onu koja može da stavi svoj potpis, da ukoliko ne želi da ovo bude priča sa tužnim krajem, da maksimalno pokuša da poboljša dokument i takav poboljšani dokument potpiše. Radnike treba vratiti u fabrike, njima treba posao, seljake treba vratiti u njive, dizele umesto u tenkove sipajmo u traktore, sačuvajmo ljude. Ukoliko ne učinimo sve da se vojna intervencija spreči, ukoliko se ide u izolaciju radi vlasti, u sukob radi amnestiranja odgovornosti, ukoliko idemo na to da umesto potpisom silom za trajno izgubimo Kosovo, onda mi imamo najhrabriju vlast na svetu. Ne zato što se ničega ne boji, već zato što se ničega ne stidi. Hvala.

Poslanici "Koalicije Vojvodina" protestuju protiv nečuvenog akta diskriminacije od strane Radio-televizije Srbije, kome je bio izložen predsednik "Koalicije Vojvodina", narodni poslanik Dragan Veselinov, jer za vreme njegovog govora televizija je isključila ton, tako da gledaoci nisu mogli da čuju njegove reči. Gospodine predsedavajući, ne znam da li će se to desiti i meni.
Srbija se branila u Kninu, branili ste je u Bosni, a ne daj bože sutra je možete braniti u Beogradu. Gospodin potpredsenik Vlade, osim što je pokazao da je dobar geometar, malo je preterao u osudi Amerikanaca, s obzirom da se 1991. godine nudio Džordžu Bušu da svoje četnike povede u pomoć američkoj vojsci u zalivu.
Ostaju ova dva dana pre sudnjeg dana da Narodna Skupština raspravlja o Kosovu po hitnom postupku. Kao da je tamo, ne daj bože, bio zemljotres, a ne kriza, koja traje više od deset godina. A da budemo iskreni do kraja, ova skupština se i ne pita, niti je ikada odlučivala o tako važnim i velikim problemima. Odluke se donose na drugom mestu, znamo i kome, a potom, radi podele odgovornosti, Skupština odluči kako je već odlučeno na nenadležnom mestu.
Stavovi međunarodne zajednice su takvi da su svi protiv nas osim Rusa i Kineza. Dal je to tako? Naravno da nije. Da nezavaravamo narod, Rusi će eventualnu vojnu intervenciju osuditi, ali će za jedan dobar kredit zažmuriti Iako spoljna politika nije tržišna, ipak trguju. A iz pušaka kineske proizvodnje poodavno se puca na našu policiju, civile.
Kad smo već kod oružja, voleo bih da neko iz vlasti odgovori odakle pobunjenim Albancima toliko oružja? Dal( je to kućna radinost, u šta ne verujem, ili je neki uvoz, u šta verujem?
Nijednog trenutka ne podržavajući terorizam na Kosovu i spoljne pritiske, hoću da kažem da dobar deo krivice snosi naša vlast, koja vuče kontinuitet od osamdesetih godina, koja je umesto u političke i ekonomske reforme krenula u očuvanje vlasti po svaku cenu, pa i cenu sukoba. U tim sukobima mi smo izgubli sve, a naši protivnici dobijali sve.
Vlast sebe predstavlja kao zaštitnika naroda. A kako su nas štitili negde, bolje da nisu . Na hiljade ljudi žrtvovano je za teritorije, da bismo izgubili i ljude i teritorije. Vlast želi da stvori utisak da se žrtvuje za narod, a u stvari žrtvuje narod zarad vlasti, a bogami i slasti.
Hoćemo li biti patrioti, pa na osnovu onog refernduma, na koji smo potrošili milione dinara, bolje da smo napravili neku fabriku ili platili seljacima proizvode, hoćemo li na osnovu tog referenduma pozvati građane Srbije da brane Kosovo i državu, u kojoj nisu izvršene ni osnovne političke i ekonomske reforme? A to je uzrok ne samo kosovske krize . Od političkih reformi izvršeno je samo šminkanje. Za političke snage naš narod s pravom kaže: Svi su isti, samo im se stranke drugačije zovu. Opozicija je ugušena, jer sad ide kao dve palice uz doboš, uz vladajuću partiju.
Od objektivnog informisanja nije ostalo ništa osim takse na brojila i po jedan lažov u kući, koji nam govori kako je kod nas sve uredu, a svuda u svetu potop.
U Srbiji osim nakazne latino - američke privatizacije, gde je mali broj ljudi napunio džepove, nikakve ekonomske reforme nije bilo. Hoćemo li braniti Kosovo i državu, u kojoj caruju razbojnici, bezakonje, kriminal, nasilje i korupcija? Da je na snazi Dušanov zakonik u Srbiji i da se za krađe seku ruke, petina države bi bila bogaljasta, bar po ovim na Dedinju. Kako braniti državu, u kojoj neko prevari milione štediša za više stotina miliona maraka i šeta slobodno?
Država je uvela stotine poreza, taksa, doprinosa, razne harače. To je država u kojoj se poljoprivredni proizvodi ne prodaju već predaju, ne otkupljuju, već preuzimaju i ne plaćaju. Novac nije sredstvo za kupovinu robe, već sredstvo za kupovinu deviza. Naša vlast ne voli ništa sa Zapada osim zapadnog novca i zapadnih automobila.
Hoće li vlast u odbranu Kosova pozvati građane na srpsko junaštvo? Pa, mi smo bili Srbi i pre ove vlasti, bićemo i posle nje, a bogami neki su bili Srbi i kada su se zvali komunistima, od kojih danas čestit Srbin ne može ući u crkvu. Naša zamerka se odnosi na to što na ovu sednicu nije pozvan predstavnik Srpske pravoslavne crkve, na primer Vladika Artemije. Danas je Kosovo na redu, a šta je sa Vojvodinom, njenom autonomijom, koja je danas takva da ni pecaroške dozvole ne možemo samostalno izdavati. Ili, ako možemo, onda jedan primerak moramo slati u Beograd.
Građani Vojvodine su miroljubivi ljudi, oni neće puške, već traže nazad svoj novčanik. Traže samo takvu autonomiju, sa kojom mogu uspešno da štite prirodna i stvorena dobra, da upravljaju sami celom Vojvodinom, teritorijom do "Gazele", sa vojvođanskom rukom u vojvođanskom džepu. Mi ne želimo sukobe sa braćom preko Save i Dunava. Mi jesmo braća, ali nam kese nisu sestre. Mi hoćemo samo čist račun, čist račun je duga ljubav.
Odluku o Parizu ste već doneli. Mi bi trebalo da glasamo protiv nje, ali nećemo s obzirom da idete u Pariz. Mi jesmo opozicija vlasti, ali nismo opozicija državi i građanima. Putujte u Pariz i savet "Kolacije Vojvodine" je da na svakom papiru koji potpišete, uključujući i hotelski račun, stoji da je isključena svaka mogućnost za nezavisnost Kosova. Potom pristupite ozbiljnim političkim i ekonomskim reformama u Srbiji.
Zbog opisanog stanja, u kome se država nalazi, putujte u Pariz, učinite kompromis zbog dobra građana Srbije, mada bi za njih možda bilo najbolje da se neki odande i ne vrate. Ako odlučite da ne putujete, onda će biti gadno kao u onoj narodnoj pesmi: "Beži Milane, moja ružo, NATO -pakt se naoružo". Hvala.

Ovaj predlog zakona daje Vladi pravo da poremećaje u proizvodnji i prometu roba na tržištu otkloni neekonomskim merama, dakle ne samo puštanjem robe iz robnih rezervi, uvozom slične robe i puštanjem na tržište, već ima pravo da uvede privremene mere u proizvodnji, u promet proizvoda za koje smatra da je došlo do poremećaja na tržištu.
To su diktatorske mere i one su odlika dirigovane privrede.
Vlada može sa ovim da favorizuje određena pravna lica, da stvara ....