Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi plata u javnom sektoru, javnim agencijama, ja se nadam skorijoj reformi i platnim razredima. Za mene, drage kolege, nije prihvatljivo da mi biramo ili postavljamo lica za razne agencije, regulatorna tela, funkcije u javnom sektoru koja imaju po četiri, pet puta veću platu od onih koji ih postavljaju.

Dakle, nekoliko puta imaju veća primanja, što ne znači da se ja zalažem da mi imamo primanja četiri, pet puta veća, nego da to bude usklađeno i da one koje mi biramo ne mogu imati veće plate od predsednika Republike, od narodnog poslanika, od ministra u Vladi Republike Srbije, jer nam se dešava da činovnik, čak i zamenici ovih direktora regulatornih i predsednika regulatornih tela, imaju zamenici, pomoćnici, zaposleni imaju nekoliko puta veće plate od narodnih poslanika koji biraju i postavljaju ta lica.

Te agencije imaju posebna prava i broj zaposlenih po tim agencijama. Ukoliko Odbor gospodina Martinovića odbije slučajno da zaposli neke nove ljude, u tom slučaju se diže galama i dreka. Nisam siguran da zaposleni u tim agencijama su iskorišćenim u punom nekom radnom vremenu i mnogi od njih imaju razne privilegije, a uvek se povika digne na narodne poslanike ili na ministre. Zato se nadam da će uskoro biti reforma tih platnih razreda ili da će se uskladiti.

Što se tiče ove radne snage. Samo da kažem da verujem, čvrsto verujem, da deo radne snage i majstora koji su otišli u zapadnu Evropu da će se jednog dana vratiti u Srbiju, i da nije jedini razlog nedostatak majstora, to što su otišli napolje, već to što nije bilo za vreme žutih žohara, nije bilo dualnog obrazovanja i to što je povećana uposlenost za preko 300 hiljada ljudi u Srbiji, da je to razlog nestašice radne snage, koja će opet dovesti, po meni, do povećanja plata i da će poslodavci platiti taj njihov rad više nego do sada. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. stav 7. i 8.

Zbog toga što se ne pridržavate Poslovnika i što niste izrekli meru u skladu sa ovim članom sa stavom 7. i 8. ja ću lepo sada da odem kući, a vi izvolite i dalje ne morate primenjivati odredbe ovog Poslovnika.

Ako je prethodni govornik govorio o povredi Poslovnika, ja ne znam onda čemu ovo vodi? Bila je klasična replika i vi ste to dopustili po ko zna koji put.

Hajde da taj poslanik nije više puta zloupotrebljavao ove odredbe, pa nekako i da pređemo preko toga, ali vi se izvinjavate, ne primenjujete Poslovnik i ja tražim da se u Danu za glasanje izjasnimo o ovome, a sada ću lepo zbog vaše povrede da idem kući. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam pisao ovaj predlog, tada nisam znao da je deo tog poduhvata i Baškim Ulaj, narko diler i perač para, vođa tropoljske mafije, vođa albanske tropoljske mafije, čiji specijalni savetnik je bio programski direktor „N1“ televizije, Jugoslav Ćosić.

Kolega Komlenski je govorio da su prihodi preko firme „Kej konekšn“ – ključna veza, a stvarno je ključna veza Jugoslava Ćosića i drugog osnivača da su ti prihodi bili preko milion evra, sem 510.000 evra, osnivači te firme su podigli 335.000 funti britanskih, 147.000 dolara i 37 miliona dinara.

Posebno su mi sada interesantni ne samo šiptarski evri, već su mi interesante britanske funte. Svi znate da se general Simović prodao za 200.000 evra, izvršio puč i svi znate da su Srbi izgubili 13% stanovništva za 200.000 evra generala Simovića.

Ovaj general poleta, Ćosić, general savetnik albanske tropoljske mafije je dobio 335.000 evra. To potvrđuje moje navode da u principu ovo što se događa na beogradskim ulicama pre svega, što organizuje nazovi, opozicija je u stvari fizički rad koji treba da se zaštiti nelegalnim biznisom Šolaka, Đilasa, a vidimo da se tu priključio i Jugoslav Ćosić i da ima enormnu apanažu.

S toga, predložio sam da se osnuje anketni odbor i da ispitam kako to neregistrovane televizije u Srbiji emituju program, a da pri tome nisu registrovane. Oni kažu da oni reemituju program iz Luksemburga, ali je utvrđeno preko luksemburškog regulatora da tamo nema emitovanja. Ne može biti reemitovan program bez emitovanja, pri tome, emituju reklame i uzimaju hleb regularnim srpskim medijima koji su registrovani kod REM-a.

Takođe, u sklopu anketnog odbora treba ispitati šta rade službenici u REM-u i za koliko novca rade i pravdaju taj Šolakov i Đilasov biznis, službenici, izvršni direktori, generalni sekretar REM-a koji žele po svaku cenu da pokriju ovaj nelegalni biznis koji ugrožava domaće medije, ali i bezbednost i sigurnost svih građana, jer oni su vođe ovoga što se događa, oni to medijski sponzorišu, oni vrše potporu toga, oni vrše izveštavanje, oni organizuju sve što se dešava na beogradskim ulicama. Sve je proizvod nelegalnog Šolakovog i Đilasovog biznisa. Hvala.

Takođe, u sklopu anketnog odbora treba ispitati šta rade službenici u REM i za koliko novca rade i pravdaju taj Šolakov i Đilasov biznis, službenici, izvršni direktori, generalni sekretar REM koji žele po svaku cenu da pokriju ovaj nelegalni biznis koji ugrožava domaće medije, ali i bezbednost i sigurnost svih građana. Oni su vođe ovoga što se događa, oni to medijski sponzorišu, oni vršu potporu toga, oni vrše izveštavanje, oni organizuju sve što se dešava na beogradskim ulicama. Sve je proizvod nelegalnog Šolakovog i Đilasovog biznisa.

Dame i gospodo narodni poslanici, postojao u Cazinskoj krajini čuveni Murat aga Pozderac. NJegov unuk ili praunuk Vuk Jeremić u narodu poznatiji kao Vuk potomak, ako je on bio slavni i čuveni Murat aga Pozderac, onda je Vuk Jeremić nečuveni i neslavni potomak slavnog Murata age Pozderca.

Svakako se sećate da u Savetu bezbednosti, kome je prisustvovao i predsednik lažne države Kosovo Tači, da je za kamen temeljac svoje državnosti naveo mišljenje Međunarodnog suda pravde. Da je na osnovu tog mišljenja on utemeljio i Albanci na KiM utemelji svoju lažnu državu. Gle čuda, taj kamen temeljac kod Međunarodnog suda pravde nisu isposlovali kosovski Albanci, čak ni Amerikanci, nego je taj kamen temeljac dobijen na zahtev Vuka Jeremića koji je tražio mišljenje Međunarodnog suda pravde, znajući da sud sačinjavaju sudije iz zemalja koje su priznale lažnu državu Kosovo.

Znao je unapred kakvo će mišljenje biti i time je taj kamen temeljac Vuk Jeremić dodao u ruke separatista, u ruke albanskih terorista koji su na osnovu toga svoje proglašenje proglasili legalnim zato što tvrde da je Međunarodni sud pravde svojim mišljenjem to potvrđuje.

Verujem da anketni odbor može utvrditi i druge činjenice koje su vezane za taj slučaj jer smatram da je to vraćanje usluga američkoj administraciji i sponzorima kosovske nezavisnosti zato što su Vuk Jeremić i Boris Tadić obećali američkoj administraciji da će to učiniti ukoliko Boris Tadić bude izabran za predsednika Republike Srbije, odnosno da Albanci samo prolongiraju proglašenje nezavisnosti posle izbora Borisa Tadića 2008. godine, za predsednika Republike Srbije. To se i desilo. Čim je Boris Tadić položio zakletvu Albanci su proglasili nezavisnost, a Vuk Jeremić je tražio mišljenje i na određeni način lupio pečat na tu lažnu državu KiM.

Zato mislim da anketni odbor treba da se pozabavi ovim činjenicama i o njima obavesti nadležne organe, tj. tužilaštvo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi znate da je Boško LJotić Žutić svojevremeno primio Boška Pernara ovde. To je unuk onog Pernara koji u Skupštini Kraljevine Jugoslavije pitao koliko košta srpska krv. On je rado primljen gost od strane Boška Žutića LJotića, a ovde imamo njegovog predstavnika, gospodina Ševarlića, koji je juče uprkos insistiranju gospodina Martinovića, nije želeo da se ogradi od snajpera uperenog u predsednika Republike, Aleksandra Vučića i tada predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika.

Uprkos insistiranju, gospodina Martinovića, da se odrekne i ograde od naslovne stranice u vremenu sramne, oni to nisu želeli. Šta hoću time da kažem? Da ekstremizam rađa ekstremizam. Jeste možda gospodin Ševarlić izašao iz grupe Boška Obradovića, koji mu je bio nosilac liste, ali izgleda da Boško Obradović nije izašao iz gospodina Ševarlića.

S tim u vezi, da ga upozorim, da ne podvaljuje ovim građanima Republike Srbije deklaraciju o GMO. Zato što je deklaracija, je li tako gospodine Martinoviću, akt niže snage u odnosu na zakon, a zakon ove Skupštine zabranjen uzgoj i promet GMO. Deklaracija ne može da poništi zakon, deklaracija je niži akt i to je sasvim bespotrebno, ali eto, ekstremističke organizacije pokušavaju da se malo dodvore građanima i preko tih lažnih deklaracija i zalaganja.

Dame i gospodo, ovde je Boško Obradović, Boško LJotić, Boško Žutić primio bugarsku organizaciju „Ataka“ koja želi da pripoji Bugarskoj određene teritorije, južne teritorije naše države. Sada ne treba da vas čudi zašto je zanovljena saradnja sa bugarskom novinarkom, koja sve najgore piše o našoj namenskoj industriji koja kreira afere itd, sve je to u sklopu ekstremističkih organizacija. Nemoj da vas čudi, kada stupite u kontakt sa ekstremnim organizacijama, onda i vi postajete ekstremni i onda tražite silovanje, u logore, streljanje, snajpere, čupate znakove, pregrađujete ulicu, nabijate kese ljudima na glavu, pribegavate mučenju itd.

Ekstremizam uvek rađa drugi ekstremizam. Ekstremistička organizacija Bugarska i ekstremistička organizacija iz Hrvatske, sa kojima su oni stupili u kontakt, od njih prave ekstremističku, pa čak i terorističku organizaciju. Zato je potreban anketni odbor da se pozabavi tim pitanjima, jer to može u znatnoj meri da uruši državu Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja pozdravljam podatak da je nezaposlenost spala ispod 10%. To znači da će porasti prihodi u PIO fondu, prihodi zdravstvenog osiguranja, prihodi lokalnih samouprava zbog poreza na plate, itd.

Ono što je najbitnije za naše građane je da kad je niska nezaposlenost, onda rastu dnevnice, onda se pravednije raspoređuje novac između kapitala i radne snage. Dakle, kada imate visoku nezaposlenost, onda poslodavac može da bira, može da daje niže dnevnice, ali kada je, zahvaljujući investicijama i novom zapošljavanju, došlo do niske nezaposlenosti, doći će i do manjka radne snage.

Kad imate manje radne snage onda to poslodavac koji želi da ima kvalitetnog radnika mora da plati više svojom voljom više nego što bi to platio ukoliko je nezaposlenost 25% koliko je bila za vreme ovih žutih nesrećnika koji nas kritikuju što brže ne rešavamo sve probleme koji su nastali za vreme njihove vladavine, odnosno one koju su oni napravili.

Verujem da će niska zaposlenost doći do većih penzija, jer će penzijski fondovi biti puni, dovešće i do boljih zdravstvenih usluga i do većih plata u zdravstvenom sektoru zato što će takođe, Republički fond za zdravstveno osiguranje biti puniji, imaće više novca, a samim tim moći će da poveća plate u zdravstvu. Takođe, verujem da će biti izgrađene nove bolnice, da će biti obnovljeni ili zanovljene one koje treba obnoviti.

Sve polazim od proizvodnje. Prilikom privatizacije, ili bilje reći grabizacije, koja je bila nepažljiva, ovi koji bojkotuju sednice otpustili su nekoliko stotina hiljada ljudi. Tih nekoliko hiljada ljudi nije otpušteno iz javnog sektora, javni sektor je rastao, a oni koji su trebali da izdržavaju taj javni sektor, oni su ostali bez posla, ostali su bez plate, bez dostojanstva i svojim ukućanima, svojim novim pokoljenjima, sinovima i ćerkama nisu mogli da posluže kao primer da vredi pošteno raditi i za taj pošteni rad biti nagrađen.

Lišeni dostojanstva tumarali su predgrađima bez ikakvog posla. Nova vlast je zahvaljujući investicijama uposlila, pre svega u proizvodnji, veliki broj ljudi. Rezultat toga je i pokrivenost uvoza izvozu. Pokrivenost uvoza izvozom za vreme ovih nesrećnika je bila jedva 50%, sada je skočila na 70 i nešto %.

Ono što raduje je podatak da se značajan deo uvoza odnosi na uvoz sirovina i opreme prilikom novih investicija, što ohrabruje i pruža novu nadu da i ovih 10% uskoro neće biti nezaposlenih, već će nezaposleno biti samo oni koji ne žele da rade poput ovih koji bojkotuju sednicu Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da razumem povećanje takse za pretplatu RTS. Mogu da razumem da je to neophodno, ali ja za to neću da glasam. To je moj lični stav prema uredničkoj postavi u RTS-u i njenom direktoru Draganu Bujoševiću.

Dakle, postavio sam RTS-u pitanje u vezi njenog odnosa sa „Dajrekt medijom“, odnosno firmom Dragana Đilasa. Dobio sam odgovor na pitanje 25. jula, u kome Dragan Bujošević kaže, između ostalog, da jeste imao ugovore sa „Dajrekt medijom“ oko prenosa sportskih događaja, da je kupovao sportska prava, ima ugovor sa „Dajrekt medijom“ kao ovlašćenim pravnim licem, da je pravno lice, ne znam, od strane Međunarodne košarkaške federacije itd, ovlašćeno. Predmet ovog ugovora su prenosi evropskog prvenstva itd. Ta prava su plaćena novcem RTS-a, ali je odbio da mi da podatke o kakvim poslovima se radi.

Rekao je da je to tajna, da su se ugovorne strane složile da sadržina tih ugovora bude tajna. Sad, zamislite Javni servis, poslovna tajna, tako su naznačili. Kaže – ugovorne strane su se saglasile da usvojeni podaci i informacije u vezi sa realizacijom ugovora predstavljaju poslovnu tajnu.

Dakle, Javni servis RTS ima poslovnu tajnu sa Draganom Đilasom, koju narodni poslanici koji treba da glasaju da se taksa na brojilo uveća, da se na takav način ta vrsta pretplate uveća, ne mogu da saznaju sadržine njihovih ugovora sa Draganom Đilasom, odnosno njegovom firmom, jer eto, oni se dogovorili da to bude poslovna tajna za nas obične smrtnike.

Kad je to poslovna tajna, ja ne želim da glasam za tajne Dragana Bujoševića i Dragana Đilasa, koji je dok je vršio vlast bio vlasnik svih sekundi na RTS-u, na Studiju B, Boga mi i na Pinku, koji je svoje emisije emitovao na RTS-u, emitovao na PINK-u, emitovao na svim televizijama. Recimo, ova „48 sati svadba“ je emitovana ne znam koliko 50, 100, 200 epizoda i sve su plaćene od strane RTS.

Dok je bio vlasnik televizijskih sekundi reklamnog prostora, on je bio glavni i odgovorni urednik svih medija. Dakle, mediji koji nisu emitovali njegove sekunde i njegove reklame nisu mogli da računaju da će uopšte dobiti pravo na oglašavanje. S jedne strane je zakupljivao reklamni prostor, sa druge strane, štampani i elektronski mediji su bili ucenjeni, jer ukoliko mislite da dobijete reklame najvažnijih preduzeća i proizvoda, vi ste morali da izađete u susret Draganu Đilasu, odnosno da mu predate svoj reklamni prostor i svoje sekunde.

Tako je Dragan Đilas, dok je bio predsednik izvršnog odbora DS, dakle, najviši partijski funkcioner partije koja je držala vlast i dok je bio gradonačelnik, ili kradonačelnik Beograda, dok je pravio dug na javnoj funkciji u gradu Beogradu od 1,2 milijarde evra, u isto vreme sticao na svoje privatne firme prihode od 619 miliona evra. Bio je veoma uspešan u privatnim firmama zahvaljujući monopolu i na RTS-u, na sekundama nad medijima iz kojih je isisavao novac. Stoga je bio uspešan u privatnom biznisu, a usput je kontrolisao sadržinu programa i niko ništa nije smeo da kaže protiv njega i Borisa Tadića.

Ta vrsta njegovog biznisa je bila svojevrsna kontrola medija. Mogao je da cenzuriše koga hoće, što je i činio.

Danas je taj čovek, koji i dalje ima ugovore sa RTS-om, a nedavno je bilo i jedno hapšenje, kada je Dragan Đilas, koji nije bio uhapšen, odjednom počeo da se buni zbog hapšenja direktora firme za koju je tvrdio da više nije njegova. Dakle, i dan danas postoje biznisi Dragana Đilasa sa medijskim kućama.

Otuda čudi što se RTS nije branio od upada te rulje koja sebe naziva opozicijom, Savezom za Srbiju, nije se branio RTS, barem po meni ne dovoljno, ili se branio tek onako. Ja čak mislim da su neki od njih u RTS, posebno urednici, koji su čak u vezama sa liderima opozicije, reći ću čak i u bračnim, da su priželjkivali da se taj upad desi.

Nisam uveren da to nije bilo u dogovoru i naručeno. Dakle, Dragan Đilas tvrdi da televizija u kojoj je on zaradio milione i milione, da ta televizija nije objektivna, iako nijedan urednik, nijedan urednik nijedne redakcije nije promenjen. Svi su iz vremena kada su vladali ovi žuti žohari.

Takođe, Dragan Bujošević nije svakako naš kadar. Ja verujem da mi ni portira nismo zaposlili u RTS. I danas treba da dignemo takse da Dragan Bujošević ima dovoljno novca da može da posluje sa Đilasom i da to proglasi poslovnom tajnom.

Ta vrsta ponašanja RTS-a, da uvek za njih mora da bude dovoljno novca, gde mogu da prave gubitke koje će država pokrivati, za mene je neprihvatljiva. Itekako onih 619 miliona evra koje je Dragan Đilas prihodovao potiču iz RTS-a.

Na kraju, da se ne bavim previše RTS-om, jer ja svakako neću glasati da im se dodeli više novca, mislim da oni treba na tržištu nešto da zarade, a ne da se kače na džepove običnih građana.

Na kraju, nešto da kažem o penzijskom i invalidskom osiguranju zemljoradnika i da ponovo apelujem da se dug od 160 milijardi samo za PIO osiguranje zemljoradnika mora regulisati, da se to, recimo, proda za 5% vrednosti. Na takav način ćemo steći novi novac, ali neki ljudi koji za sada ne plaćaju PIO osiguranje, kad regulišu stare dugove, ponovo će krenuti da plaćaju PIO osiguranje, svesni toga da će dočekati pravo da imaju penzije. Na takav način ćemo imati dve vrste prihoda – prihod zbog toga što smo regulisali stare dugove i, sa druge strane, imaćemo tekuće prihode svake godine zato što će pojedini osiguranici ponovo rešiti da plaćaju PIO osiguranje, svesni da će posle 15 godina ostvarivati pravo na penziju, koja je u ovom trenutku nešto manja od socijalne pomoći, ali mnogi poljoprivrednici, ne želeći da prodaju zemlju da bi bili socijalni slučajevi, opredeliće se da plaćaju i da dostojanstveno uđu u tu minimalnu penziju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram član 103, 106, 107.

Sada vas ja pitam, prvo, gospodine predsedavajući, o čemu će se Skupština izjasniti? Prethodni govornik je propustio da navede član Poslovnika na koji se pozvao i koji je reklamirao. E, sada ja vas pitam - o čemu ćemo se izjasniti?

Ja se slažem da svaki predsedavajući ima svoju taktiku, ali i svaki poslanik ima svoju taktiku. Pa, recimo, da je gospodin Ševarlić došao u narodnoj nošnji, možda bi vi imali popust, kao što je juče bio. Dakle, on kada obuče narodnu nošnju, onda ima pravo na više replika, nego kada je nema. Ta njegova modifikacija iz profesora u domaćina, u narodnoj nošnji, ja bih voleo da vidim njegovu neku fotografiju pre 2016. godine, dok nije postao poslanik, da vidimo negde gde je on to obukao narodnu nošnju. Da vidimo jednu fotografiju itd.

Ovde se požalio na penzije. Seljačka penzija je manja od socijalne pomoći, ali naši seljaci treba da znaju, da se seljačke penzije dotiraju sa 80%. Zbog dugova koji su nastali u vreme kada je on iz start projekata dobio 600 seljačkih penzija za projekat obnove stočarstva na Staroj planini, za neku studiju o zadrugarstvu, koja nikada nije odštampana, naštampana, to ministar zna, uporno smo je tražili po Ministarstvu poljoprivrede i nismo našli ni jedan primerak od tih hiljadu. Čak da je uradio tih hiljadu primeraka, to bi bila najskuplja sabrana dela gospodina Ševarlića, skuplja od Andrića i Ćosića, jer bi svaki primerak te studije o zadrugarstvu koštao 60 i nešto evra.

Nažalost, toga nije bilo, ali je potrošeno 600 seljačkih penzija. I zato su možda penzije daleko manje nego što bi bile. Ali, istinu na videlo, zbog zakona koji su oni imali su nastali dugovi od dve milijarde za PIO i socijalno osiguranje, zato što su svi članovi seljačkog domaćinstva morali, bez obzira na površinu zemlje, morali da plaćaju obavezno PIO osiguranje zemljoradnika, a mi smo to 2013. godine posle promena izmenili.

Da nije bilo njihovog suludog zakona, danas bi bile penzije veće, a dotacije iz budžeta manje. I, da ponovim, seljačke penzije bi trebalo da budu veće, dugove treba da reguliše, sve njihove probleme treba da rešimo, ali oni nemaju prava da nam prigovaraju što brže ne rešavamo probleme koji su oni ostavili 100 godina.

Ne tražim da se glasa.

Gospodine predsedavajući, da iskoristim svoja dva minuta i da poljoprivrednicima kažem. Ovi što im prigovaraju na budžetu, poljoprivrednom, obično puste mene da iskukam malo više para. Moram reći, predsednik Vlade, sada predsednik Republike i sadašnji predsednik Vlade i ministri, svi su bili blagonakloni.

Dakle, malo po malo, subvencije su 2012. godine bile 19 milijardi i 950 miliona, zapamtite. Isti kurs, ista država. Kurs je bio 117 dinara koma nešto. Subvencije za poljoprivredu, koje su oni planirali, bile su na iznosu od 19 milijardi i 900 i nešto miliona, što je bilo oko 165 miliona evra.

Danas su podsticaji, zajedno sa amandmanom kolege Martinovića, 41 koma nešto milijardu ili 350 miliona evra. I sada nam prigovaraju oni koji su izdvajali 165 miliona evra, a pri tome, za njihov džepić je uvek bilo, za stočarstvo na Staroj planini, pa onda konsultantske usluge, pa milioni, avioni, kamioni i autoputevi koji su građeni isključivo prema njihovim džepovima, a ne prema potrebama građana. Tim autoputem se slivao državni novac itd. Sada nam prigovaraju oni koji su izdvajali 165 miliona evra za subvencije, nama koji izdvajamo 350 miliona evra godišnje za subvencije.

Još da kažem poljoprivrednicima u ova dva minuta da je dogovor i sa ministarstvom i sa Vladom, ovo je projektovano na osnovu potreba i potrošenih sredstava u jednoj godini, pa je malo i dodato. Ukoliko bude trebalo više novca, svi zahtevi koji budu podneti za podsticaj u poljoprivredi, od direktnih plaćanja, ruralnog razvoja itd, biće ispoštovani po cenu i da se ova stavka iz Zakona o budžetu probije. U tom slučaju ćemo raditi rebalans budžeta ili ćemo javnim dugom ponovo to platiti.

Uglavnom, ukoliko bude trebalo više novca za poljoprivredu, što dao Bog za subvencije, ukoliko bude više zahteva, sve te zahteve ćemo ispoštovati po cenu da probijemo i ovu stavku od 350 miliona evra. Ja sam u obavezi da to kažem našim poljoprivrednicima da znaju i da mogu da podnesu sve zahteve za koje misle da ispunjavaju uslove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, povreda dostojanstva Narodne skupštine.

Kada neko uporno pored deset objašnjenja neće da vidi razliku između agrarnog budžeta i subvencija, onda se tu mnogo ne može pomoći. Verujem da je to povreda dostojanstva Narodne skupštine. Agrarni budžet obuhvata i troškove oko sprovođenja isplata subvencija. On obuhvata i veterinarsku zaštitu. On obuhvata ispitivanje na rezidu, Institut za higijenu i tehnologiju mesa, veterinarske specijalističke institute koji rade kontrolu u prehrambenoj industriji. On obuhvata i fitosanitarnu zaštitu. On obuhvata i veterinarske preglede i fitosanitarne preglede na graničnim prelazima. Kao što i budžet EU, koji je 45% zajedničkog evropskog budžeta, zbog zajedničke evropske poljoprivredne politike, obuhvata troškove sprovođenja tog budžeta, tako i naš agrarni budžet obuhvata sve troškove i nivo subvencija.

Da ne bi bilo obmane i povrede dostojanstva, u obavezi sam da kažem našim poljoprivrednicima da svi zahtevi koji budu podneti će biti isplaćeni bez obzira na zacrtani nivo u Predlogu budžeta, a kada ga usvojimo to će biti zakon o budžetu. Ukoliko bude više zahteva od onoga što je bilo prošle godine plus uvećanje koje smo planirali, u tom slučaju će isplate nesmetano da se vrše ukoliko su zahtevi blagovremeno podneti u skladu sa Poslovnikom. Problem je malo u obradi zahteva. U isplati novca problema nije bilo ove, ni prethodne godine, ali broj službenika je bio nešto manji koji su trebali da obrade sve te njihove zahteve, a jedno poljoprivredno gazdinstvo je podnosilo i pet, šest zahteva, recimo, za priplodnu stoku, za tov junadi itd. Ukoliko se uprosti podnošenje zahteva, u tom slučaju će isplata biti brža, jer novca nikad nije falilo. Ukoliko probijemo tu stavku, ti zahtevi će biti isplaćeni i sada vas pitam, mi možemo da planiramo 100 milijardi…

(Predsedavajući: Hvala.)

…a zahteva ima 30 milijardi, dakle, plan budžeta mora da bude realan u skladu sa mogućnostima i potrebama poljoprivrednika. Ukoliko budu veći, svi će biti isplaćeni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet zbog gledalaca.

Godine 2012, gospodine ministre, vi to svakako znate, kako su pljačkani penzioneri. Javni funkcioneri su od javnih funkcija napravili privatne biznise. Tu je Dragana Đilas prednjačio. Neki su mu za novac pomagali. On je stekao prihod od 619 miliona evra, plus neke povezane firme, možete to da saberete sve, ima gotovo 800 miliona evra. On se čak hvalio u televizijskim emisijama kako, eto, za vreme prethodne vlasti on je mogao da prihoduje samo 74.000 evra, a za vreme njegove vlasti, dok je vršio javnu funkciju, uspela njegova firma ili njegove firme da prihoduju 619 miliona evra. Tim se on ponosio. Takođe, bio je i vlasnih određenih medija i bio vlasnik sekunda svih medija. Tako je Dragan Đilas zarađivao.

U to vreme, gospodine ministre, penzije su dotirane iz budžeta koji je bio dosta sirotinjski, iznosio je 824 miliona evra. Penzioneri su dotirani sa 273 milijarde iz budžeta. Zato što je polovina penzija isplaćivana iz budžeta, što znači da su penzionere dotirali oni koji nikada neće imati penziju ili poljoprivrednici koji su bili stari 80 godina, penziju nisu imali, ali kada naspu u traktor 100 litara goriva oni su dotirali penzije ljudima koji su tu penziju primali, ali oni to pravo nisu imali.

Danas se penzije dotiraju. Govornici tvrde kako država, ne znam, zakida penzionerima. Penzije se zarađuju. Prihodi u PIO fondu nisu dovoljni danas da se isplate penzije u iznosu u kome se isplaćuju, a će sledeće godini biti povećane, čini mi se, za 5,4%. Penzije će se dotirati i u narednoj godini sa 151 milijardom. Mi smo u obavezi da kažemo našim penzionerima da penzije koje primaju se ipak dotiraju otprilike sa 90.000 dinara po jednom penzioneru.

Završavam, ja mislim da su naši penzioneri zaslužili da mi zaradimo veće penzije i da oni jednog dana ako treba imaju penziju i hiljadu evra, ali da mi kao generacija koja radi, zaradimo te penzije koje ne primaju, da ih prime iz PIO fonda. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi poljoprivrednog zemljišta, pošto ministar poljoprivrede nije tu, da kažem da u Srbiji ima oko 520 hiljada hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. Na seoske utrine i pašnjake kojima upravljaju mesne zajednice otpada 75 hiljada, 450 hiljada je pod kontrolom Uprave za zemljište. Uprava za zemljište upisuje svih 520 hiljada, a onih 70 hiljada je pod kontrolom mesnih zajednica. To su utrine i pašnjaci.

Od 455 hiljada hektara, sada se u zakup izdaje 280 hiljada. Ostalo zemljište nema zainteresovanih, uglavnom je na Goliji i užem, tzv. delu Srbije, gde je zemljište nešto nižeg kvaliteta, iscepkano i nema zainteresovanih za takvu vrstu zemljišta, niti se javljaju na konkurse. Ima ukupno uzurpiranih dve do tri hiljade hektara trenutno i oko toga se vode sporovi.

Pre tri, četiri godine, kada smo menjali Zakon o poljoprivrednom zemljištu, uzurpiranih površina je bilo preko 100 hiljada hektara. U međuvremenu je zemljište privedeno nameni, izdaje se u zakup i tih uzurpiranih površina ima svega između dve i tri hiljade hektara i oko toga se vode sporovi.

Na sajtu Uprave za zemljišta imate u elektronskoj formi svo državno poljoprivredno zemljište koje je uneto označeno i na svakom poljoprivrednom zemljištu možete da nađete da li je izdato u zakup ili nije i, ukoliko postoji neki dokaz, ja molim da mi se dostavi da to na Odboru za poljoprivredu sa ministrom rastumačimo i da vidimo ko je su to uzurpirane parcele i da li se oko toga vode sudski postupci, pošto svaka ta parcela je sada uneta u digitalnoj formi u Upravi za zemljište. Sajtom se veoma lako rukuje i može se videti da li postoji zakupac ili ne.

Ukoliko taj zakupac ne postoji, a zemljište je obrađeno, ja molim da mi se dostave brojevi parcela i s tim u vezi ćemo, ukoliko ne postoji sudski postupak, povesti sudski postupak za uzurpaciju poljoprivrednog zemljišta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Univerzitet u Beogradu je akademski čestito dobio 820 miliona više.

S tim u vezi, u današnjoj štampi ste mogli pročitati nešto zanimljivo o ovima koji insistiraju na ispitivanju svih doktorata, ali da se ispituju samo doktorati onih poslanika, onih funkcionera koji podržavaju vlast.

Ali, gle čuda, jedna od najglasnijih, doktorica Ana Stevanović, čija majka radi u Agenciji za borbu protiv korupcije, pa valjda ona može sve, pa može da utiče, je prepisala svoj doktorski rad. Dakle, radi se o osobi koja je prepisala, plagirala i glasove.

Svi znate da je Saša Radulović dobio glasove za udruženje dosta ih je bilo, a onda je gospođa plagirala 15.000 glasova i prenela ih Đilasu. Zašto Đilasu? Zato što je funkcioner Đilasove stranke Tijana Mandić, njena mentorka. Njena mentorka zna dobro da je ona prepisala doktorat, doktorski rad i to se vidi odmah u uvodu da je prepisala rad Majkla Mamforda, Svena Hemlina itd. Evo, ja imam, to sam dobio. Izvadio sam danas iz štampe.

Zato apelujem na gospođu rektorku, koja je dobila za Beogradski univerzitet 820 miliona više, sada ima više prostora da ispita, kada je već krenula, doktorski rad Ane Stevanović, naše koleginice poslanice, koja godinu dana prima platu i ne dolazi ovde na posao, em je plagirala glasove, prenela ih od Saše Radulovića Draganu Đilasu, em je plagirala platu, em je plagirala i doktorski rad. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se mnogo govori o penzijama, o pravima.

Probaću da govorim o dugovima. Zato, gospodo ministri, moramo naći način da otpišemo ili u velikoj meri otpišemo dug za PIO osiguranje zemljoradnika. U ovom trenutku taj dug je sa kamatama preko 160 milijardi. To je proizvod onog besmislenog zakona bivšeg režima koji je propisao da svi ukućani na jednom poljoprivrednom gazdinstvu koji su stariji od 18 godina moraju da budu obavezno penzijski osigurani kao poljoprivrednici ukoliko nisu zaposleni.

Ukoliko su gubili posao pa se vraćali na svoje gazdinstvo takođe su morali da budu osigurani. Tako su nastali nenaplativi dugovi. Tih 160 milijardi je gotovo nenaplativo. Mi to moramo otpisati u velikoj meri, otpisati kamate i deo glavnice i na takav način omogućiti novoj generaciji poljoprivrednika da može da se penzioniše, a shodno tome imaćemo i veći broj uplata.

U ovom trenutku na tu bednu seljačku penziju, koja je često manja od socijalne pomoći, a sa tim u vezi da kažem da je prosečna uplata za penzionera zemljoradnika 18 godina, a za zaposlenog 38 godina, a za samostalne delatnosti 32 godine. Dakle, i to malo što dobijaju je pokriveno svega sa 20%.

Da bi dobili veći broj korisnika i da bi poljoprivrednici dobili veću penziju, moramo likvidirati dug od 160 milijardi da bi porastao broj ljudi koji plaćaju penzijsko i invalidsko osiguranje. Sada sa ovim dugom oni nemaju želju da to uplaćuju, jer je to po njima bacanje u bunar. S toga, dug za PIO što pre treba regulisati, kao i doprinose za zdravstveno osiguranje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, 106, 107. pa sve do 111.

Dame i gospodo narodni poslanici, znate li vi šta je minimum fašizma. Dakle, kad izdvojiš jednu grupu, pa vršiš istraživanja, ispitivanja, koliko su oni kriminalni, kriminogeni itd. Kad u ovom slučaju uzmeš migrante, kao jednu određenu grupu i baviš se njima, izraziš, kolika je, ne znam stopa kriminaliteta, itd. To je minimum fašizma.

Razumem da neko čiji je nosilac liste bio sledbenik Dimitrije Ljotić, može tako da razmišlja, ali mi drugi to treba da osudimo, bez obzira što se radi o penzionisanom profesoru. To je jedno.

Drugo, mi smo narod osetljiv na migracije. Mi smo narod koji je prošao ratne strahote, samo u Torontu živi 80 hiljada Srba. Da li su oni migrirali? Da vas pitam koliko je naših ljudi sazidalo kuće zato što je živelo i radilo u Iraku, u Siriji, u Libiji. Nismo mi razorili te države, razorili su ih Amerikanci i EU, NATO pakt. Zašto mi ne bi pustili ljude koji u tranzitu, uz vrlo malo zadržavanja pokušavaju da se domognu Evrope, Evrope bez granica. Dakle, one Evrope koja je doprinela da se njihove države nađu u ratnom vihoru.

Mi Srbi koji smo takođe imali spolja, iznutra, ali spolja nametnut rat, koji smo migrirali za vreme ratnih sukoba iz Bosne, sa teritorije Republike Srbije, čak ih Hrvatske, i tako dalje, u mnoge evropske zemlje, u Ameriku u Kanadu. Zamislite sada kad bi neko sve sprske migrante koji su migrirali, a gotovo svaki drugi Srbin živi van Srbije, kad bi neko rekao – hajde da ih vratimo da ispitamo koliko su kriminalni, hajde da ih vratimo u Srbiju, šta rade oni na našim teritorijama.

Šta bi se desilo kad bi neko nama to uradio, što pokušava prof. Ševarlić da uradi njima. Dakle, to je minimum fašizma, i ja mislim da je vreme da mi to osudimo. Hvala.