Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Ako neko kaže da se vrši sahranjivanje u najlon kesama, onda takav poslanik rizikuje čak i da dobije opomenu.

Dame i gospodo narodni poslanici, seljačke penzije su bedne. One su često niže nego socijalna pomoć. Poruka je veoma loša – bolje je biti socijalni slučaj nego poljoprivrednik. Zašto? Kada moj kolega govori o tome, moj kolega koji pati za selom ali ne na selu, koji ima penziju veoma pristojnu, trebao je da kaže zašto se to desilo. Za vreme vladavine bivšeg režima i DSS, na čijoj listi je i on izabran, donet je suludi zakon, da penzijski staž poljoprivredni treba da plaćaju za sve članove domaćinstva na poljoprivrednom gazdinstvu koje podleže doprinosima za PIO. Tako su nastali dugovi od 250 milijardi dinara zato što ljudi nisu mogli da plaćaju PIO i zdravstveno osiguranje sve članove domaćinstva, posebno PIO. Tako natovarena obaveza je prouzrokovala ove dugove.

Danas se uprkos uplatama najviše iz budžeta, a to će ministar svakako potvrditi, dotiraju penzije poljoprivrednika koje su niže od socijalne pomoći, što znači da su dubioze toliko da u ovom trenutku imate recimo za zdravstvo osiguranika svega 92.000. Zbog dugova ljudi su prestali da plaćaju PIO osiguranje i vreme je da se dozna da se penzije zarađuju, da se one ne poklanjaju, ali moj kolega ne zna.

Kada je već tako kritičan, treba onih 63.000 evra koje je uzeo iz poljoprivrednog projekta za Staru planinu, a sada kada smo trebali da idemo na Staru planinu on je odabrao da ide u Moskvu, dakle, čovek u narodnoj nošnji trebao je znati da se za 63.000 evra moglo isplatiti 650 poljoprivrednih penzija. On je to lagano za jedan dan stavio u svoj džepić koji nije bio u narodnoj nošnji ili se moglo isplatiti 320 prosečnih penzija u Republici Srbiji, pa je trebalo biti malo samokritičan i reći – mi smo za vreme žutih razvlačili pare i zato su penzije sada toliko male. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, eto, ja kao poljoprivrednik malo sam pismen, pa ću navesti član, osnov za koji se javljam.

Član Poslovnika 103. stav 4 – narodni poslanik je dužan da navede koji član ovog Poslovnika je povređen. To je prvi osnov. I član 108 – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Naravno da je kolega namerno zaobišao sve, ali dragoceno je njegovo priznanje. Dakle, on je priznao da kao član Odbora između obaveze da zastupa svoju poslaničku grupu u Odboru koju više nema, zapamtite, koju više nema. Mi smo demokratski parlament, mi i van procedure zbog demokratije dozvoljavamo da pojedini poslanici imaju prava koja su izgubili.

Sad me pažljivo slušajte, prenesite gospodinu Ševarliću da samostalni poslanici ne mogu da budu članovi Odbora. On je član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu ispred poslaničke grupe Demokratska stranka Srbije – „Dveri“. Neka Boško Obradović juri ulicama, kad preti šamaranjem, kad čupa znakove, kad upada u RTS itd, to je bio nosilac izborne liste ispred „Dveri“, na listi koja se zvala DSS – Dveri. Tu izbornu listu i tu poslaničku grupu „Dveri“, zapamtite, poslaničku grupu „Dveri“ je zastupao gospodin Ševarlić u Odboru za poljoprivredu. Sad ta domaćinska organizacija, koja je njega poslala kao domaćina, gde se on odjednom modifikovao u narodnu nošnju, proslavio Vidovdan, Srbi ne slave Vidovdan, već ga obeležavaju, dakle, on sad tvrdi da je tamo kao samostalni.

Evo, i gospodin Martinović, svi znamo, to je nemoguće. Ali, jedno je priznanje dragoceno, on je priznao da između seljaka na Staroj planini i odbrane njihovih interesa koji su specifični, radi se o područjima koje Milija naziva marginalnim, sa otežanim uslovima rada, ipak odabrao da ode u Moskvu kao član Odbora. To je priznao.

Drugo, po pitanju projekta, sada je priznao da je dobio novac, a govorio je da nije, ali da to nije bilo samo za njega, već i za neke strane konsultante. Jedini strani konsultant je bio jedan Iranac, a sredstva za njega je tražio dopunski. Dakle, tražio je dopunski, kao da ćemo mi ovde da gajimo pistaće.

Poslednje, sa ovim završavam. Dakle, tih 63.000 evra, ponovo ponavljam, je bilo 650 poljoprivrednih penzija i 320 prosečnih penzija. Naše penzije nisu rasle zato što su ovi, na čijoj listi je bio, otpuštali ljude, tako se smanjivao PIO fonda i poljoprivrednika i zaposlenih i zato što su vukli pare u svoje džepove, nisu ih ostavljali za penzije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da ću to govoriti kasnije i u drugoj fazi kao ovlašćeni, ja ću moje vreme ustupiti čoveku koji se, takođe, bori za interese poljoprivredniku, gospodinu Miliji Miletiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

U ime pristojnosti, ako neko za Jovu Bakića kaže da je to ugledni Jovo Bakić, to je povreda dostojanstva Narodne skupštine. Ovde sedimo mi za koje je Jovo Bakić preporučio da nas jure ulicama. To mu je bilo malo, pa je onda pozivao na krv i obračune. Ako je to ugled koji ima Jovo Bakić, šta reći za njegov poziv da nas puste da plivamo Savom i Dunavom. To je radio samo Jovo Budak i Ante Pavelić.

Koleginica koja je govorila pre mene, ako je rekla da je Jovo Bakić ugledan, onda po njenom standardu su i Pavelić i Mile Budak ugledni. Ja bi rekao da su zločinci i ustaše. To što određeni deo opozicije daje sebi za pravo da prema nama primenjuje ili preporučuje ustaške metode, to nije ugled, to je nedostatak ugleda, to su čak zločinačke namere.

Druga stvar, pristojnost. Ja jesam za pristojnost, ali ajde da vidimo, da li sam ja upadao gitarom da povredim intoniranje himne Republike Srbije? Vi znate ko je upadao, ja nisam. Da li sam ja jurišao na klupe opozicionih kolega ili nekoga pljunuo? Ja nisam. To su radili pripadnici DJB koji sada sebe zovu Strankom moderne Srbije i prediraju na pristojnost, a pri tome samo par godina ranije da izginu za Sašu Radulovića. Zašto? Da li je pristojno uzeti iz budžeta novac namenjen za rad stranke, za takozvano kliktanje? E, to je ta pristojnost, to je ta moderna Srbija, koja kaže da je Jovo Bakić ugledan. Ne da nije ugledan, Jovo Bakić je jedan običan hohštapler. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da penzioneri imaju penziju 1.000 evra. Zašto da ne 1.000 evra. Nedavno je u Švajcarskoj sproveden referendum pre par godina. Pitanje je bilo, da li želite da bez rada, da svako bez obzira da li je radnik, penzioner, bogataš, siromah itd. dobije 2.500 evra mesečno? Sedamdeset osam posto švajcaraca je reklo ne, jer su bili svesni da bi ih to uvuklo u ekonomsku krizu.

Dakle, ako stanovništvu bez obzira na pol, starosti, itd. podelite više novca nego što ste zaradili, vi upadate u ekonomsku krizu iz koje se teško možete izvući. Penzioneri stvarno treba da imaju 1.000 evra. Zašto ja navijam za penzionere, radnike, seljake i domaćice? To je državotvoran deo naroda, to nisu ovi nesrećnici iz kruga tramvajske dvojke, ovi što bojkotuju rad, uzimaju plate 100 hiljada. Oni uzmu plate 100 hiljada, uzmu nešto još pored plate kao Bastać, pa onda šetaju sa gomilama evra i uglavnom to iznose u inostranstvo i tamo troše. Penzioneri bi sve to potrošili ovde, dakle, automatski bi se iz potrošnje 20% vratilo u budžet. Ali, oni znaju i zato glasaju, da na nezarađen novac, novac iza koga ne stoji ozbiljna proizvodnja usluge, da ne može da donese dobro državi, i zato se izjasnili da tu svoju malu penziju i malo veću penziju, da vredi štedeti da bi država stala na noge, jer su znali da se novac mora da se zaradi.

Bruto domaći proizvod je jedna pogača. Za vreme žutih ta pogača je bila siromašna, ja ću objasniti koliko je to bila sirotinjska pogača. Oni se zvali 13% BDP, a prosečna penzija je bila 193 evra. Sada se izdvaja 10,2%, ali su penzije 228 evra prosečno. Znači, veličina BDP zarađenog novca, ono što mi moramo da zaradimo, da umesimo, da stavimo kvasac, da ispečemo, da napravimo malo veću pogaču, i onda tih 10% koje pripadne penzionerima će biti 1.000 evra, ali kada napravimo pogaču iz koje može da se deli 1.000 evra.

Ja sam ovde danas slušao mnoge i slušao sam jednog neradnika, koji se oznojio nije, ekser u zid nije ukucao, ali da umre za visoke penzije. Verovatno će njegova biti visoka, ali prilika za veće penzije je rad, mi u mladosti, kaže Konfučije, u mladosti morate da odsečete štap na koji ćete se osloniti u starosti. Šta je problem? Problem je što su naši penzioneri nekad vredni i čestiti ljudi, koji su radili godinama, izdvajali, koji su odsekli taj štap na koji su trebali da se oslone u starosti, što je njima taj štap ukraden, što je stranka bivšeg režima iseckala taj štap i više nisu imali zdrav oslonac na koji mogu da se oslone u starosti.

Zato ja tražim da se novac zaradi. Ja tražim da seljačke penzije budu veće, daleko veće. Danas su seljačke penzije manje od socijalne pomoći. Seljak za penzije mora nešto da izdvaja, ali ja moram da priznam, 80% novca koji seljaci dobijaju za tako malu penziju, se dotira iz budžeta svega 20% se prikuplja od poljoprivrednika. Zašto? Jer su dugovi veliki.

Ja tražim od Ministarstva poljoprivrede da nađe način da se dugovi za PIO poljoprivrednika, koji su dostigli možda već 200 milijardi dinara i dugovi za zdravstveno osiguranje, koji su dostigli gotovo 100 milijardi dinara, da se pitanje tih dugova reši. Jer, broj osiguranika pada i prihodi u PIO fondu od osiguranika zemljoradnika pada, jer ne mogu da se reše dugova i postalo je bespredmetno uplaćivati to. Ako je socijalna pomoć veća od penzije, još ako imaju dugove, oni doživljavaju to da ne treba uplaćivati. Mnogi od njih prodaju zemlju, štekuju novac da bi ostvarili pravo na socijalnu pomoć, jer ona može da se ostvari pre 65 godine, pre 60, u 55, u 50. Zato te seljačke penzije treba dizati. Ali, sve penzije moramo prvo zaraditi. Na mladima je da te penzije zarade, to je generacijska solidarnost.

Naši penzioneri nisu zaslužili da se novac štampa i da se iz kredita njihove penzije isplaćuju, već od zarađenog. Novac mora prvo da se zaradi proizvodnjom i usluga, pa onda da se deli. Ne možete piti vodu iz prazne čaše, ne možete jesti iz praznog tanjira. To mora da se zaradi, a kada se zaradi onda se podeli. Da ne zaboravimo ljude koji su stari, koji su zaslužili da žive životom dostojnog čoveka. Svi imaju pravo na dostojanstvenu starost i mi moramo praviti neku reformu u PIO osiguranja.

Mi dotiramo, kaže - država je uzela penzije, zašto lažu. Kada se penzije dotiraju, daleko manje nego 2012. godine, ali su veće u evrima, dotiraju se iz državnom budžeta. Kako smo to uzeli penzionerima penzije kada ih dotiramo iz budžeta te penzije sa 173? Nekada je bilo 273 i nije bilo dovoljno. Ove je 173 milijarde pokazuju da svaku penziju dotiramo godišnje sa 100 hiljada dinara, ali zarađeno iz BDP koji smo stvorili. Zato treba da se borimo.

Neka onaj neradnik koji je ceo dan pričao kako treba penzije, ukrali ste, treba dotirati više, treba biti ovoliko. Šta ako nisu zarađene? Šta ako nemamo proizvodnju? Kako možemo iz prazne čaše da pijemo vode? Kako možemo iz prazne tepsije možemo da delimo pogaču? Mi mladi to treba da zaradimo, ne samo ovde u Skupštini, već moramo da zaradimo uslugama, prenosom znanja, moramo da zaradimo većom proizvodnjom. Na takav način da podignemo i plate. Kada podignemo plate doprinosi su veći, više para u PIO osiguranju. Tako se obezbeđuje generacijska dostojanstvena starost za one koji su živeli pre nas.

Svi mi hoćemo da živimo dugo, ali niko od nas neće da bude star. To je nemoguće. Dakle, ukoliko želite da živite dugo naravno da morate da ostarite. Kada ostarite, niste radno sposobni, neko drugi mora da radi za vas. Da li vi znate koliko ljudi više imamo starih od 65 godina, da će to biti novi problem? Imamo daleko više ljudi starijih od 65 godina, nego mlađih od 15 godina. To pokazuje da ćemo morati da pažljivo rukujemo sa novcem, da ćemo morati da dižemo proizvodnju, da će ljudi morati da budu produktivniji, da ćemo morati da imamo inovativniju industriju koja je profitabilnija da bi se sa manje ljudi obezbedio novac za više starih ljudi. Ovo ovde smo samo slušali kako novac treba deliti.

Niko od ovih iz opozicionih redova nije želeo da pokaže kako se novac stvar. Novac je sredstvo za razmenu robe. Kao neko ko proizvodi robu, vrlo dobro znam kako se ona stvara, vrlo dobro svi oni penzioneri sa najnižim penzijama, su imali najteže poslove, najteži rad. Bili su rudari, bili su metalci, bili su varioci, mnogi od njih su generacijama preneli svoje znanje. Oni su zaslužili, ponavljam, da imaju hiljadu evra penziju. Ali, mi koji smo još uvek radno sposobni moramo tu penziju za njih da zaradimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vama je svakako poznato da svaka naša pevačica, pa i nisko rangirana pevaljka, kad ode u neku evropsku zemlju da nastupa u bilo kojoj kafani, mora da taj nastup prijavi, mora da plati porez. Ako nije rezident te zemlje, mora da plati porez i tamo i ovde.

Zato moje pitanje poreskoj upravi je sledeće – da li N1 televizija, „Nova S“ i televizija pod nazivom „Sport klub“, a ima ih više, ima ih desetak, da li imaju poreski broj, PIB? Ako nemaju poreski broj, moje pitanje vezano za poresku upravu i Ministarstvo finansija – kako onda oni plaćaju radnu snagu, kako plaćaju dobavljačima, kako plaćaju uopšte bilo koju poresku obavezu Republici Srbiji kad nemaju PIB, tj. poreski broj, preko koga se evidentira njihova poreska obaveza? Kako njihovi dobavljači uopšte mogu da koriste prethodni porez ukoliko oni nemaju PIB?

Dakle, radi se o jednoj divljoj televiziji, piratskoj, koja godinama u Republici Srbiji ne plaća ništa, a u međuvremenu se pojavila i televizija „Nova S“, a njihovim stopama idu i sport klubovi, koji emituju reklame, emituju na reklamnom tržištu reklame za preko 20 miliona evra godišnje i pri tome izbegavaju da plaćaju bilo kakav porez, što se vidi, i poreska uprava to treba da utvrdi iz nedostatka PIB-a, poreskog broja, preko koga se evidentira plaćanje tih obaveza.

Dakle, samim tim, možemo da utvrdimo da su to nelegalne, ne registrovane, prekogranične televizije, strane televizije, koje imaju nameru da kreiraju medijski pejzaž i da utiču na političke prilike u Republici Srbiji.

Oni su čak u prethodnim izborima učestvovali u političkom marketingu. Zamislite da mi osnujemo neku televiziju u Srbiji i u Albaniji zakupimo studio i u Skoplju i počnemo da emitujemo program protiv vladajućih struktura u Tirani, u Skoplju i govorimo mi smo prekogranična televizija, mi smo tamo fiktivno registrovani u Luksemburgu ili u Srbiji i mi nemamo nikakve obaveze prema vama i možemo da se mešamo u političke prilike u Albaniji i Makedoniji, odnosno to se sada zove Severna Makedonija. Kako će se sutra zvati, ja to tačno ne mogu znati, ali sam siguran da vam ne bi dozvolili da imamo svoje televizijske kanale, divlje piratske koji se mešaju u političke prilike u Albaniji i Makedoniji, u bilo kojoj drugoj zemlji.

Zato je moje pitanje za Vladu, Ministarstvo kulture i informisanja dodatno – šta će učiniti da spreče da lažne, prekogranične, strane televizije emituju predizborni politički marketing i politički program kojim utiču direktno na rezultate izbora? To se zove krađa glasova, samo što gospođa Marinika ne zna, jer i ona učestvuje u krađi glasova, tako što su birači, kad su je birali i glasali za izbornu listu Lige socijaldemokrata Vojvodine, onda je ona tih 15.000 glasova uzela, neovlašćeno od tih birača i prenela kod Dragana Đilasa, pre toga kod Jankovića, Živkovića itd, preselila mimo izborne volje tih birača 15.000 glasova. Dakle, to se zove krađa glasova, tako što strane televizije kreiraju političke prilike, utiču u izbornoj kampanji na rezultat izbora, time što emituju program iako su te stanice ne registrovane u Republici Srbiji i nemaju poreski broj.

Takođe, za MUP pitanje – šta će preduzeti protiv Jugoslava Ćosića, organizatora demonstracija od 16.ovog meseca pred Vladom Srbije, gde je skupio 150 ljudi, da se kobajagi protestvuje protiv medijskih nesloboda, nekih pritisaka zato što je neko na letku napisao da je njegova televizija luksemburška, što je on sam priznao? Dakle, Zakon o javnom okupljanju kaže da se javni skup morao prijaviti pet dana ranije. Ukoliko on to nije učinio, pitanje za MUP – šta će preduzeti protiv Jugoslava Ćosića i ostalih organizatora zbog organizovanja ne prijavljenog javnog skupa, što je kažnjivo po Zakonu o javnom okupljanju? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka „Bolje je patiti za selom, nego patiti na selu“. Ne možete svoju patnju iskazati za selom tako što ćete s vremena na vreme obući potpuno novu narodnu nošnju.

Nju uglavnom u celini ne nose seljaci u Srbiji, nose poneki komad odeće, šajkaču, pantalone, rajtozne itd. neko i opančiće, ali celu nošnju nose samo oni koji dolaze na predstave. Znači, to su folklorna društva koja organizuju predstave, koja organizuju igre itd. i oni se oblače u tu narodnu nošnju.

Ne možete svoju bol za selom i patnju dokazati tako što ćete samo obući narodnu nošnju i biti protiv GMO. Možete recimo, da birate da li ćete da idete u Moskvu ili na Staru planinu, dilema. Onaj ko voli selo, rešiće da ide na Staru planinu, da vidi rezultat njihove poljoprivredne politike, odnosno poljoprivredne politike koju je podržavao onaj koji je obučen u narodnu nošnju, želeći da predstavi sebe kao poljoprivrednika.

Da vas podsetim da projekat za koji je izdvojeno 63.000 evra je iz kredita za Staru planinu upravo, za obnavljanje stočarstva na Staroj planini, autohtonog stočarstva. Ali, gle čuda, razni konsultanti koji se danas oblače u narodnu nošnju su dobili taj novac. Nije otišao za stočarstvo, otišao je za konsultante gospodine predsedniče, i dostavio sam vam dokumentaciju koja je arhivirana, da je tačno ono što sam govorio, da je izdvojeno 63.000 evra za konsultantske usluge i za štampanje studija o zadrugarstvu u 1.000 koja nikad nije objavljena, niti odštampana.

Kada podelite 60 i nešto hiljada evra sa 1.000 primeraka, dobijete da svaki taj primerak studije koja nije odštampana je koštala 60 i nešto evra. Za taj novac možete kupiti sabrana dela i Ćosića i Ive Andrića. Sa nama sedi u narodnoj nošnji najskuplji srpski pisac koji je birajući da li da ide u Moskvu ili na Staru planinu, izbegao da dođe na Staru planinu, odakle je, kako bi rekli mladi Hrvati – zemio pare. Verovatno mu se nije dolazilo na mesto zločina.

Kada neko kaže da deklaracijom hoće da zabrani GMO, uprkos zakonu koji je izričit, zakon brani, deklaracija samo daje izjavu, vi izjavljujete da ste protiv GMO, a zakon izričito zabranjuje to i kada neko traži deklaraciju, hleba preko pogače i obuče narodnu nošnju, on je politički gledano modifikovan organizam. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako je kurs evra 2012. godine, kada je neko u narodnoj nošnji dobijao parice za isti dan tri tranše 60 hiljada evra, vi imate to gospodine predsedavajući, pa vas pitam, ako su seljaci zakinuti sada kada se izdvaja 43 milijarde i 711 miliona za podsticaje, koliko su onda bili 2012. godine zakinuti kada je isti kurs evra bio, u državi živeo veći broj stanovnika, a subvencije u poljoprivredi bile 19 milijardi? Onda nisu bili zakinuti, zato što su stizale pare sa Stare planine iz kredita Svetske banke, namenjenih Staroj planini za konsultantske usluge zadrugarstvo, sad su zakinuti.

Govori o PKB-u, a ja ću govoriti o zadrugarstvu koje je on predavao. Ajde nađite jednu izjavu gde je on osudio bivši režim zbog prodaje zadruga i zadružne imovine. U Vojvodini je nestalo 180 hiljada hektara zadružne imovine, stotine zadruga su ugašene, desetine i stotine zadruga je ugašeno, bez i jedne izjave osude tog postupka stranke bivšeg režima.

Danas se zadruge zanavljaju, osnivaju se ponovo. Država je izdvojila 600 i nešto miliona dinara ove godine za osnivanje novih zadruga, ali neko ko je predavao zadrugarstvo to ne beleži u agrarni budžet, to za njega nije agrarni budžet. Za njega je samo Ministarstvo poljoprivrede, za njega je to agrarni budžet ili tačnije rečeno, za njega su samo suvi podsticaji agrarni budžet, sve što prati agrar za njega nije agrarni budžet.

Zaboravio je, recimo, interventni otkup poljoprivrednih proizvoda od 500 miliona dinara, koji je takođe otišao za agrar, ali se setio 24 miliona koliko fali u suvom razdelu Ministarstva poljoprivrede da to bude tačno onih 5%. Agrarni budžet sa svim ovim stavkama je prešao 5%.

Kada je u pitanju PKB, ja nisam video izjavu čoveka u narodnoj nošnji, koji u gradu pati za selom, da ne bi patio na selu, nisam video izjavu osude privatizacije poljoprivrednih kombinata u Srbiji. Do 2012. godine prodati su svi kombinati, zadruge na teritoriji Vojvodine, sa 300.000 hektara za 50 miliona evra i zemljište i imovina itd, za 50 miliona evra, PKB je prodat sa stočarstvom za 120 miliona evra, dva i po puta skuplje od celokupnog društvenog kapitala po pitanju zemljišta kombinata itd. Ono mu je bilo u redu, a ovo nije u redu.

Još nešto, to zemljište PKB-a neće da ode nigde, plaćeno je vlasništvo, promenjena je samo vlasnička struktura, znači imovinsko stanje. Zemljište ostaje u Beogradu, kupljena je nova mehanizacija, firma koja je registrovana je takođe srpska firma. Znači, promenjeno je samo, nije vlasnik, Martinovi recimo, već je vlasnik Rističević, ali PKB nije naš naravno, ali PKB ostaje u vlasništvu srpske firme, jer firma koja je to kupila se registrovala u Srbiji.

Šta reći još za čoveka koji obuče narodnu nošnju i na odboru kaže – ja idem da slavim Vidovdan. Koji srpski domaćin može da slavi Vidovdan? Vidovdan možemo samo da obeležimo sa tugom i setom, ali ne možemo da ga slavimo i to dovoljno kada neko slavi u narodnoj nošnji Vidovdan, onda znate koliko je to stvarno srpski domaćin. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada obučete nošnju i slavite Vidovdan, naši seljaci koji voze traktore bi rekli, ovaj je pomešao vodu i ulje. Dakle, karike, motor produva, pa da vam to objasnim.

Rekao je malopre da je razdeo Ministarstva poljoprivrede 43 milijarde. Pazite, bivši profesor u narodnoj nošnji, član Odbora za poljoprivredu, koji je birajući da li da se pojavi na odboru u Staroj planini među seljacima ili u Moskvi, izabrao Moskvu, jer bolje je u Moskvi patiti za selom, nego na Staroj planini pokazati tu svoju bol.

Evo, ovde, da ga obavestim, da je razdeo poljoprivreda 54 milijarde i 614 miliona, a on je malopre tvrdio da je to 43 milijarde i 711, evo ga ovde, razdeo poljoprivreda 54.614.663.000, evo, malopre je tvrdio. Zamislite člana Odbora za poljoprivredu koji ne zna koliki je razdeo Ministarstva poljoprivrede, a direktna plaćanja i subvencije, znači ono što dobiju zemljoradnici na ruke su 43 milijarde i 711 miliona, plus 640 miliona za zadrugarstvo, plus 500 miliona za interventni otkup i plus 100 miliona, koje se iz kredita Abu Dabi daje za poljoprivredne sisteme za navodnjavanje.

Sada mi vi recite da li sam ja upravu kada to tvrdim? Da li je bilo neke osude, recimo najmlađi Titov odbornik u Beogradu, koji je tada živeo u Čačku, zamislite kad govori o zadrugama. Godine 1974. komunisti su podržavili sve zadruge. Ja da sam bio član te partije iscepao bih knjižicu i rekao - ja se odričem najmlađeg Titovog odbornika i Tita i Krcuna i svih redom.

Međutim, samo on se nije odrekao komunizma. On se komunizma odrekao tek kada je komunizam propao. Dakle, nije osudio nestanak zadruga. Moram da ga obavestim da smo mi 1989. godine, pritisli Antu Marković i doneli Zakon o zadrugarstvu da vratimo zadruge iz kombinata. On u tome nije učestvovao, on je predavao zadrugarstvo u trenucima kada su zadruge listom nestajale. Neka mi neko pokaže njegovu sliku pre 2012. godine, u narodnoj nošnji i izjavu gde on osuđuje poljoprivrednu politiku Saše Dragina, Petrovića i tako dalje i ja ću da mu se javno izvinim. Takve izjave nema.

Dakle, imate projekat, konsultantski projekat o stočarstvu na Staroj planini bez stočarstva, gde se uzme 63.000 evra i dao sam vam te dokumente da ne bi više osporavao. Tri puta sam ih ovde javno pokazivao za oživljavanje stočarstva na Staroj planini. I kada dođe vreme da dođete na Staru planinu kao član Odbora, vi to odbijete, vi koji u narodnoj nošnji slavite Vidovdan, vi odbijete da dođete među seljake i kažete im gde se dele pare za stočarstvo na Staroj planini, već odete u Moskvu, pomešate cifre, ne pomešate, već ne znate koliki je razdeo Ministarstva poljoprivrede, a pri tom ste član odbora i bivši profesor. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, vi znate da je najmlađi Titov odbornik izabran na listi koja je vezana za DSS, čiji je predsednik nekada bio Vojislav Koštunica koji je bio predsednik Vlade u dva navrata.

Godine 2006. nesumnjivo je ta stranka vladala Srbijom. Godine 2005. je izdvojila 145 miliona evra za subvencije. Godine 2006. 136 miliona i gospodin u narodnoj nošnji ćuti. Sada se izdvaja 350 miliona evra. Koliko je to puta više? Tri puta više. Tri puta više u odnosu na 2005. i 2006. godinu.

Tačno je da poljoprivredno zemljište izdavano u zakup nije obrađivano državno, da bi se uzelo 100 evra po hektaru. Mi smo to raskinuli. Tačno je da su zbrisane zadruge, gospodine Martinoviću, nestale su. Sa nestankom zadruga u opasnost su došla iz sela. Više taj kapital kad tajkuni uzmu zadrugu oni kupe pevačici gaćice, silikone, stoku rasteraju, pokolju, uzmu jednog traktoristu. Pa ne, bila je aukcija, što se smejete? Bila je aukcija. Jedan tajkun iz njihovog vremena, švercer šećera itd, koji je došao do 30.000 – 40.000 hektara zemlje u ono vreme kada je on kritikovao žestoko kao, Bože moj.

Dakle, sada obučeš narodnu nošnju i postaneš kritičar. Dakle, u to vreme taj kapital više nije reinvestiran oko sela. Zadruga je uvek finansirala KUD, kupovala nošnje itd, fudbalski klub lokalni, lokalne potrebe društva itd, vatrogasce, sve i svašta su zadruge finansirale u selu. Radili ljudi na stočarstvu bilo zaposleno 100 ljudi, 50 ljudi, itd. E, kada dođe tajkun on uzme jedan „Džon Dir“ veliki, uzme jednog traktoristu i više nema prihoda koji otpadaju u blizini sela.

Znači, demografski ljudi se sele sa sela i demografski su uticali negativno na državu Srbiju, gde se stanovništvo zbog toga nije ravnomerno raspoređivalo i ravnomerno se država razvijala.

Šta se dalje desilo? Izvršen je „kravocid“, 200.000 krava je poklano. Nije bilo nikakvih podsticaja, bili im podsticaji za nepostojeće hektare, ne obrađene, ali nije bilo podsticaja recimo za stočarstvo, voćarstvo. Šta mi sve finansiramo? Recimo, svaka krava 25.000 dinara, svaka krava, tele 25.000 dinara, svaki tovljenik bik 15.000 dinara, svaka krmača 7.000 dinara, svaka ovca 7.000 dinara, svaka koza 7.000 dinara, svaki tovljenik 1.500 dinara, svako jagnje 1.500 dinara itd.

U njihovo vreme se subvencionisala samo biljna proizvodnja tzv. paori, koji su dizali revoluciju zato što stočarima dajemo određene povoljnosti. I onda naša biljna proizvodnja, bez stočarstva, koristila je za prerađivačku industriju i stočarstvo drugih zemalja, i sada zamislite koliko bi mi trebali da budemo naivni da subvencionišemo biljnu proizvodnju koju će koristiti druge države. To je bila njihova poljoprivredna politika i odande ćemo uvoziti meso sumnjivog kvaliteta.

Pošto smo mi rešili da čuvamo ostatak stočarstva, nismo napravili veliki napredak uprkos tome što smo uložili za zadnje tri godine milijardu evra u poljoprivredu, ali nismo izgubili stočni fond i poljoprivrednu proizvodnju što su oni učinili i cilj nam je da biljna proizvodnja, kao u Danskoj, se koristi za našu stoku, za naše stočarstvo da ga zanovimo i da time podignemo preradu mleka, mesa, jaja, voća i povrća, da intenziviramo poljoprivrednu proizvodnju i da podignemo prerađivačku industriju, odakle će biti više novca za poljoprivredu zato što ćemo imati iz industriju odakle da ga uzmemo, a prerađivačka industrija će imati korist jer će imati jeftiniju sirovinu i biti konkurentna ovde i napolju. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Proizvodi dvostruke namene, baš lepo. Obmanjujući proizvod. To me posebno, onako, inspirisalo. Proizvodi dvostruke namene.

Najbogatiji ljudi u Srbiji nisu Mišković i ostali tajkuni, MK, najbogatiji ljudi u Srbiji su Šolak, Đilas, Dragan sekunda, mister sekund, sekunda. Zamislite, kad postanete najbogatiji u Srbiji, kad prihodujete 619 miliona evra, a nemate proizvod. Da li je to obmanjujući proizvod, trgovac reklamama, na medijima koji nisu njegovi, na državnom, na javnom, servisu, da li je to obmanjujući proizvod?

Zamislite državu u kojoj Dragan Đilas napada za strogo poverljive tajne po pitanju proizvodnje oružja, raketa, druge vrste naoružanja postanu javne. Zamislite. Đilasova ekipa traži da pitanje proizvodnje i trgovine oružja bude transparentno, odnosno da ne postoji ona oznaka poverljivosti, da to može da se proda bugarskim novinarkama, ko je kome, da državne tajne postanu javne. Ali, kad su u pitanju ugovori, tako gospodine Bujoševiću, kad su u pitanju ugovori Dajrakt medija sa RTS, javnim servisom. Javni servis finansiraju svi građana koji biraju ovu Narodnu skupštinu.

Ako smo mi obavezni da javno radimo, valjda je obavezan i javni servis. Ali, gle čuda, poslovna tajna je sadržina ugovora između RTS i Dajrakt medija, o prenosu košarkaških utakmica, recimo. To je poslovna tajna i kad neko zatraži javni podatak, šta radi javni servis, onda Dragan Bujošević odgovara mojoj malenkosti, narodnom poslaniku, da je sadržina ugovora između njega i Dragana Đilasa tajna. E, sada da su njih dvojica kao privatna lica potpisala… ja bih verovao da imaju pravo na tu neku vrstu tajnosti, ali s obzirom da jedan predstavlja javni servis u obavezi je da narodnom parlamentu, Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima saopšti te podatke.

Koja je to vrsta obmane, koja je to vrsta proizvoda dvostruke namene? Trgovina sekundama, tuđim sekundama, reklamni prostor u RTS, ja sam Dragan Đilas, koristim državne resurse, državnu pretplatu, koristim sve ono što se finansira RTS, držim male plate zaposlenima, ja kao Bujošević, ali za Đilasa mora da ima. Mora tih 619. Bogatstvo vam je kao morska voda, što ga više piju sve su žedniji. Tako i Dragan Đilas, bez obzira na 619 miliona trebaju mu ugovori sa žutim Bujketom, i, onda žuti Bujke drži niske plate svojim zaposlenima, ali zato zanavlja, obnavlja, zaliva bogatstvo Dragan Đilasa.

To bogatstvo, da se izrazim Đinđićevim rečima, je korov. Bujke predstavlja RTS, on zaliva taj korov, umesto da reklamni prostor koristi da ovim kamermanima, montažerima i zaposlenima u RTS digne plate, on podiže i uvećava bogatstvo Dragana Đilasa, a tu je i Šolak.

Probaću da vam kažem koliko otprilike idu transferi i veza između Dajretk medija, koja je vezana za Đilasa i gospodina Šolaka i njegovih firmi „Junajted medija“ i SBB.

Evo, recimo transfera – 28.231.685,00; 3.005.000,00; 144.757.000,00; 153.630.990,00 dinara, 85.848.508,00 dinara; 153.680.670,00 dinara; 75.600.875,00 dinara; 3.671.710,00 dinara. Sve ukupno – 643 miliona u dinarima, ali imamo i dalje. Nisu samo dinari. To su proizvodi dvostruke namene.

Imamo i evriće. Recimo, prilivi Dajrakt medije od „Junajted medije“, Šolakove, znači, prilivi Dragana Đilasa od Šolaka, isključivo iz pretplate SBB, pa idemo redom: 22.550,00 evra, 255.000,00 evra, 344.000,00 evra, 255.000, 171.500,00 evra, 261.000,00 evra, 166.500,00 evra, 171.500,00 evra, 1.019.000,00 ulazimo u 2017. izbornu, 401.500,00 dinara, ulazimo polako u proteste, 790.000, uvećava se suma koju Šolak uplaćuje Đilasu i onda, 5.209.805,00 dinara, koja „Junajted medija“ Šolakova uplaćuje Đilasovoj Dajrakt mediji.

Dakle, to su proizvodi posebne namene, to su proizvodi koji su obmanjujući, to su proizvodi dvostruke namene, jedna namena da se obogati Šolak, druga namera je da se obogati Đilas. E, sada, ta ista ekipa nama zamera što brže ne rešavamo sve probleme koji su nam ostavili oni. Ja moram svima da kažem da smo mi u obavezi da ovo sankcionišemo, i njihov „N1“, „Nova S“ televizije, Đilasove, Šolakove, Lažne prekogranične kanale i da sprečimo ispumpavanje novca, jer se tim novcem finansiraju antidržavne delatnosti, dok „N1“ i „Nova S“ u potparoli antidržavne politike i biznisa Šolak, Đilas, dotle ovim novcem se finansiraju protesti u Beogradu, koji postaje sve radikalnije.

Ne radi se više samo o ekstremističkim organizacijama, već o ekstremnim razbojničkim terorističkim grupama. Mi smo u obavezi da branimo državu. Važnije je braniti državu, izgrađivati je, nego njome vladati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, taj Dejvid Petreus, bivši šef CIA i komandant vojnih snaga u Avganistanu je svoj udeo prodao BS Partnersu za 2,6 milijardi evra. Za 2,6 milijardi evra je prodata „Junajted grupa“ koja je sastavljena uglavnom od SBB, Totala i prekograničnih televizija, Sport klubova, N1, Nove S, Dajrekt medije, koja je bila Đilasova firma itd.

Dame i gospodo, N1, a sada i Nova S postaju država u državi. Ovo je imitacija pasoša te države. Šef te države je Jugoslav Ćosić. On je sam rekao da je njegova televizija registrovana u Luksemburgu. Njegova televizija i N1 televizija i Sport klubovi ne plaćaju, nisu registrovani u APR, nisu registrovani kao elektronski mediji kod REM-a, ne plaćaju nikakve obaveze REM-u, RATEL-u, Sokoju. Ne plaćaju poreze.

Gospodine Arsiću, vi veoma često govorite o finansijama, N1 televizija nema PIB, nema poreski broj. Kako onda N1 televizija uopšte plaća svoje obaveze ako nema poreski broj? Kako plaća plate, kako plaća doprinose, kako plaća PDV? Kako plaća PDV na reklame? Očigledno da ne plaća ništa.

Ove prekogranične televizije koje ne plaćaju ništa, od SBB dobijaju novac. Domaći kanali koji sve te obaveze izmiruju, od SBB ne dobijaju novac. Na ovaj način se ispumpava pretplata, a radi se o sistemu od oko 500 miliona evra. U regionu od milion i po pretplatnika, 900 hiljada je u Srbiji. Na takav način se ispumpava 500 miliona evra iz tog sistema na lažne prekogranične kanale i na fiktivne firme u Luksemburgu, Malti, Švajcarskoj itd.

Sam Šolak koji sa Đilasom ima ovaj biznis se pohvalio, a sada vidite odakle ovih 619 miliona evra koje je Đilas prihodovao. Pohvalio se da nije poreski obveznik u Srbiji, već u Švajcarskoj. Biznisi su mu u Srbiji, ovde ništa ne plaća, a navodno je poreski obveznik u Švajcarskoj. Dakle, radi se o očiglednom ispumpavanju para i ceo taj sistem je prodat za 2,6 miliona evra.

Dakle, REM ne radi svoj posao. Da radi svoj posao, naložio bi kablovskom operateru da isključi kanale koji su povezani sa njim i koji nisu registrovani kod REM-a kao pružalac medijskih usluga. To se ne dešava i zato ja tražim da se formira anketni odbor, da se detaljno pozabavimo finansijskom stranom ovih špekulacija koje su vredne više stotina miliona evra.

Naš narod ima pravo da zna, jer plaća pretplatu SBB-u i na takav način učestvuje nevoljno u bogaćenju Šolaka, Đilasa. Da vas samo podsetim da Šolak vozi avion vredan 55 miliona evra. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vuk Jeremić poznatiji kao Vuk potomak, slavni potomak Murata age Pozderca, odnosno potomak slavnog Murata age Pozderca, neslavni potomak slavnog pretka Murata age Pozderca, svi ste to mogli da čujete sa gospodinom Roćenom se pohvalio kako je doakao državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Posle je tužilaštvo ostalo nemo. Radilo se o radnjama koje su antidržavne.

Ta državna zajednica je imala svoje državne granice, imala je svoju teritoriju, imala je svoje organe i bez obzira što je bila kao složena, neka vrsta države, ali je bila. Tužilaštvo je ostalo nemo na činjenicu da se sam neslavni potomak slavnog Murata age Pozderca pohvalio kako je uništio jednu državu. Da vas podsetim i na njegovo učešće u zataškavanju slučaja pogibije dva vojnika na Topčideru.

Takođe taj slučaj nikada nije razrešen. Kako je on to kao civilni vojnik, odnosno civilno lice na služenju vojnog roka saznao za ubistvo pre vrhovnog komandanta, čiji je savetnik bio kao vojnik? Mnogo je kontraverzi oko Vuka Jeremića, a najveća je njegovo učešće u izgradnji lažne države KiM. On je ničim izazvan tražio mišljenje Međunarodnog suda pravde, znajući unapred da sudije dolaze iz zemalja koje su priznale KiM. On je na određen način legalizovao mišljenje Međunarodnog suda pravde lažnu državu KiM i danas se svi šiptari, od Tačija pa nadalje, pozivaju na mišljenje Međunarodnog suda pravde, koje je ničim izazvan tražio neslavni potomak slavnog Murata age Pozderca. Zato ja tražim da se formira anketni odbor i ispita delovanje ove štetočine koja se zove Vuk Jeremić. Hvala.

Danas ova lažna prekogranična televizija, luksemburška država u državi na Novom Beogradu, brani i čuva lik i delo Boška „Ljotića Žutića“, Boška Obradovića i ekstremističke organizacije „Dveri“.

Ta ekstremistička organizacija „Dveri“, koju vodi Boško Obradović, je te navike stekla družeći se sa Ivanom Pernarom, unukom gospodina Pernara koji je u Skupštini Kraljevine Jugoslavije pitao koliko košta srpska krv?

Takođe, gospodin Obradović i njegova ekstremistička organizacija „Dveri“ su se družile sa bugarskom organizacijom ekstremnom „Ataka“, koja se zalaže da pripoji srpske teritorije Bugarskoj, odnosno da stvori veliku Bugarsku na račun srpske države i srpskih teritorija.

Sam Boško Obradović i njegova organizacija je prerasla u ekstremističku organizaciju i svoje ponašanje prenela na „savez lopuža, prevaranata i varajića“ koji oni nazivaju „Savez za Srbiju“. To je savez protiv Srbije, svakako.

To finansira Republika Srbija. Novac se ispumpava i ovih dana Boško Obradović se žali kako je neko unovčio menice i zadržao novac za sebe, a inače je ranije, te sam dokaze više puta pokazivao, taj novac je ispumpavan na preduzetničke radnje i završavao u džepovima samog Boška Obradovića.

Ovako, novac iz budžeta je namenjen finansiranju parlamentarnih političkih stranaka koje nisu ovde prisutne, završava u ekstremnim organizacijama i džepovima pojedinaca koji vrše nasilje na beogradskim ulicama.

Malo pre je jedna koleginica pitala za uplate SNS od donatora, fizičkih lica. Ne bi bilo čudno da se ne radi o osobi koja bi mogla nešto da kaže o isplatama, ne Stranke moderne Srbije, već prethodne stranke ili ne znam koje, u kojoj je bila, koja je u stvari nevladina organizacija i zove se DJB – Dosta je bilo. „Dosta ih je bilo“, koliko vidim.

Ta organizacija je firmama svojih članova, pa uključujući i koleginicu, isplaćivala stotine hiljada dinara za tzv. „kliktanje“. Dakle, za fiktivne poslove, pa kada neko pita za finansiranje političkih stranaka, da se pozabavimo i tom nevladinom organizacijom i da vidimo kako su to dobijali novac članovi te organizacije iz budžeta za fiktivni posao „kliktanje“, pa onda neki pripadnici te novonastale Stranke moderne Srbije preneli su glasove sa onog udruženja, pa onda neka pitaju kako se finansiraju regularne političke stranke, nemam ništa protiv. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo sam dobio, dostavom. Ovo je pasoš države N1. Verujem da je imitacija, ali ta država postoji. Verovatno pasoši ne postoje, ali država N1 televizija postoji. To je država u državi, u državi. Znači, to je država nastala u Luksemburgu, a osamostalila se na Novom Beogradu. Ovo je šef te države. Kako beše, kako se zvala država tamo između Srbije i Hrvatske? Ono je neka šala, ali ovo nije šala. Ovo je šef države, Jugoslav Ćosić. Verovatno oni smatraju da je ovo diplomatski pasoš. Meni je dostavljen. Jugoslav Ćosić, država N1, koja ima vize Luksemburga. Te države su počele da se razmnožavaju. Danas imate i „Novu S“, takođe neregistrovanu luksemburšku televiziju koja nije registrovana u Srbiji.

Vas i sebe pitam – da li ova država, odnosno Televizija N1, ima registraciju u Srbiji? Da li je registrovana u APR-u? Da li je registrovana kao elektronski medij, kao pružalac medijske usluge u REM-u? Nije. Da li ima matični broj? Nema. Najvažnije je da građani razumeju, da li N1 ima poreski broj, tzv. PIB? Nema.

Ako neko pravno lice, koje je na divlje osnovano u Srbiji, koje nema osnivača u Srbiji, koje ima neku registraciju u Luksemburgu, koje navodno ovde reemituje luksemburški program, koji se u Luksemburgu ne emituje, pa nema reemitovanja bez emitovanja, neko ko ne plaća nikakve obaveze ni REM-u, ni RATEL-u, ni bilo kom dobavljaču, kad nemaš PIB ne možeš ništa regularno da platiš… To što oni imaju neku firmu kojom pokrivaju plate da šef države Jugoslav Ćosić ima četiri hiljade evra platu, pitanje je – ko isplaćuje ako N1 televizija nema matični broj, PIB, ako nije registrovana, ako nema rešenje u APR?

Zato, dame i gospodo, tražim da se ove Šolakove lažne države, lažne prekogranične televizije koje služe da se ispumpa pretplata od 500 miliona evra sa teritorije Srbije na lažne prekogranične kanale u Luksemburgu i Malti, da se anketni odbor pozabavi ovime, a bogami, preporučujem i poreskim organima. Hvala.