Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim autentičnim tumačenjem otklonjene su neke nedoumice. Meni je drago što je to učinjeno. Iz kog razloga? Razlog se zove Dragan Đilas.
Zašto zaboravljate, dame i gospodo, ono čudotvorno građenje mosta na Adi, na Adi Ciganliji? Mi seljaci imamo jedan dobar običaj, da štedimo, da gledamo kad nešto gradimo gde se mogu postići neke uštede, kako novac uštedeti, kako nešto što brže uraditi da bude što jeftinije, efikasnije i da ga što pre možemo upotrebiti.
Ja ne razumem gradske čelnike, koji u privatnoj firmi dok su gradski čelnici, prihoduju 619 miliona evra, a u isto vreme tamo gde upravljaju u javnom sektoru, budu u minusu milijardu i 160 miliona. Ja to ne razumem, a posebno ne razumem Tužilaštvo, koji su izabrali upravo oni koji nisu išli našom seljačkom logikom, logikom Velikog Miloša, Karađorđa, da nešto treba uraditi što efikasnije, što jeftinije i što brže i što pre ga upotrebiti na korist svom narodu.
Šta su oni uradili? Oni su odabrali mesto gde je Sava najšira. Mi kad pravimo mostove na svom imanju gledamo da napravimo gde je najuža, gde je najjeftinije i gde t najbrže možemo uraditi.
Ako odaberemo da to bude na mestima koja su četiri-pet puta šira od onog mesta gde je to najefikasnije uraditi, onda smo mi protiv svog imanja.
Tako i ovi u Beogradu koji su gradili most na Adi, kao da su gledali da što više novca potroše, a ne da ga naprave najbrže, najefikasnije, da manje košta, jer kada su dizali kredite, građani Beograda su pisali menicu.
Kad vlast u Beogradu digne kredit, narod piše menicu, a pošto su to dugoročni krediti, pa i oni koji se nisu rodili, jeste da se nisu rodili, ali su potpisali menicu i postali žiranti tog kredita. Vlast, ovog puta beogradska, prilikom dizanja tih kredita zalaže sve građane i oni su u obavezi da taj kredit vrate, nikako Đilas.
Ja za taj most imam običaj da kažem da služi da prevede žedne preko vode. Spaja dve beogradske mesne zajednice, ali da krenemo redom.
Ovde govorimo da, bez obzira na te kredite, javne nabavke moraju da bude sprovedene i da ta komisija ima uvid kako se novac troši.
Ja pitam da li su po pitanju Mosta na Adi poštovane procedure? Ja tvrdim da nisu. Most koji je trebalo da košta 118 miliona, prvo je projektovana vrednost bila 90, pa je gospodin Đilas rekao da to treba da košta 118 miliona, pa je ispalo da košta 161 milion, pa je 2011. izračunato da već košta 404 miliona, znači, već ide tri puta gore. Na kraju tvrde da je to 450 miliona, uz nedostatak još nekih saobraćajnica. One saobraćajnice u Radničkoj, i još neke tu, koštale su 280 miliona. Kakav je to most u kome saobraćajnice, pristupne, a nisu sve izgrađene, koštaju dva puta više od mosta? Visok je 200 metara i na mestu te vlasti koja se pogodila tako, ja bih se popeo na najvišu tačku mosta i pogledao dole gde je ispod tvrdo tlo i zbog odgovornosti prema narodu skočio sa tog mosta, da sam to učino.
Naravno da Đilasu ne pada na pamet to. On bi sve nas gurnuo sa tog mosta za onih 619 miliona evra, koliko je prihodovao.
Ja ovde imam ugovor. Pa, ljudi, ovo je tako, oni su tovarili kao na ortačku kobilu, kao na tuđu kobilu. To je bilo što god hoće neko da uzme neki novac na Mostu na Adi, nema problema, poskupeo je čelik, tovari, tovari. Baš ih boli briga, Most na Adi je bio ortačka tuđa kobila na koju su mogli da se natovare svi troškovi Dragana Đilasa i prateće ekipe.
Ja ovde imam ugovore koji se zovu ugovor o pružanju usluga rukovodioca projekta, inženjera konsultanta. Ugovor obuhvata period od 2006. godine, pa je produžavan, 58 meseci je trebalo da traje. Ali, gle čuda, kako neko vrši nadzor nad nečim što nema građevinsku dozvolu?
Ja vas pitam da li mogu konsultantske usluge da se vrše u izgradnji na objektu koji nema građevinsku dozvolu? To je meni nezamislivo. Šta ako ne dobiju građevinsku dozvolu? Koji grad, koja direkcija, sme da potpiše tako nešto? Konsultantske usluge se vrše od 2006. godine, inženjera. Mora je inženjer osmatrao tako vazduh, uticaj vlažnosti vazduha na moguću izgradnju itd, mora da je posmatrao uticaj onog marsovca itd, koliko on može da naškodi čupanjem saobraćajnih znakova u blizini i ne znam šta je taj konsultant radio.
Znate li kolika je plata tih inženjera, mesečno? Nemojte da padate u nesvest, 16.000 evra, a lice za odnose sa javnošću, valjda je trebao da govori o tome kako radovi stoje, ne napreduju, ništa se ne dešava itd, to lice ne verujem da se pojavilo između 2006. i 2008. godine, to lice je imalo 4.000 evra. Znači, od 4.000 evra, pomoćno osoblje 3.500 do 16.000 evra. Pa, dragi moji građani, vi koji napadate narodne poslanike, samo da znate da taj Đilasov ugovor i ovi njegovi prijatelji sa 16.000 evra, to znači ovako – da jedan narodni poslanik u Skupštini bude dve godine i radi za jednu mesečnu platu inženjera koji je osmatrao ptice iznad mesta dve godine gde će se most graditi. Početna cena, a sve bez javnih nabavki, nema javnih nabavki, nema žalbi, nema ničega. Firma, ne znam da li je to Skot uvalio ili ko, ili ko je tad bio ambasador, mora da je Dženifer Braš, ona je ovako Đilasa volela. Ugovor je bio sa firmom „Luis Berger“, ako sam dobro rekao, SAD.
Dakle, oni su dobili taj ugovor i osnovni ugovor je bio na 6.489.000. Pa kad su valjda videli kako ovi đilasovci drpaju, onda su rešili da se oni priključe. Bojim se da ih je neki balkanski virus uhvatio, đilasovski, neki žuti, pa kad su videli kako ovi nadziđuju cene čelika, ovoga, onoga, rešili malo i oni da se potpomogunu i da se oporave.
Osnovni ugovor je bio 6.489.000, na 58 meseci, što znači da su oni mesečno, inženjer konsultant, koji je osmatrao ptice dve godine, da je mogao mesečno da računa na prihod od 120.000 evra. Znači, 120.000 evra lice za odnose s javnošću, 4.000, neki tamo pomoćni vozač 3.500, inženjer 16.000 itd.
Onda ide aneks, čuveni aneks. Aneks 1 – dodaj, dodaj još 320.000 evra i dodali. Onda aneks 2, oni to zovu adendum, ja to zovem aneks, je vredeo 155.000, pa im je onda, kako naš narod kaže, guza uhvatila galop, pa je aneks 3 vredeo 6.710.000. Zamislite kad jednim aneksom prebacite osnovnu cenu, znači aneks za jednu godinu 6.710.000, a početna je bila 6.489.000, znači, ovih 6.710.000 se dodaje, sve bez javnih nabavki, bez ikakvih žalbi, bez ičega. Anekse koje sam ja pronašao, a ima ih ukupno četiri, poslednji je izgleda bio malo skromniji, 1.400.000. Sveukupno, ovi ugovori o konsultantskim uslugama rukovodioca projekta inženjer je od 58 meseci je 24 meseca proveo u posmatranju ptica. Građevinske dozvole nije bilo, zato što je gradnja počela odmah po dobijanju građevinske dozvole, tek decembra 2008. godine. To možete vrlo lako proveriti na internetu. Most je trebalo da košta 161 milion, 118, pa 161, pa je koštao 404, pa košta 450.
I za tog monstruma, most monstrum, treba, koliko sam ja čuo, i neki tunel, da će to koštati, sveukupno da se on završi, da bude u punoj funkciji, da će to koštati oko milijardu i po. Znači, osnovni ugovor 6.489.000, za konsultanta inženjera, a konačno, sa četiri ova aneksa, verujem da tu ima još, 15.088.497 evra, što mi je nekako 250% više od projektovane cene.
E, sad, autentično tumačenje, da je ova vlast bila, svakako ne bi dopustila da ovo bude bez javnih nabavki. Zašto? Možda IBRD ima propis da kad oni daju kredit, ne trebaju javne nabavke, mada mi je to onako vrlo labavo.
Oni su dali 69,6 miliona, Evropska agencija za rekonstrukciju dodala je dva ili tri miliona, a Grad Beograd, zapamtite, Grad Beograd iz budžeta, iz javnih sredstava, ne iz kredita 87 miliona. Sad ja pitam da li je ova država spremna da se obračuna sa tim? Kako je moguće da je neko iz gradskog budžeta uzeo za prvu ruku, u ovoj prvoj podeli od 161 milion, 87 miliona iz budžeta za Most na Adi i konsultantske ugovore, inženjera konsultanta koji je nadgledao te faze i iz gradskih izvora, i da sve to bude, i ugovori i aneksi, bez javnih nabavki. Onda se vi čudite zašto ja taj savez koji ovde bojkotujem, verovatno sad ne mogu da uđu da tovare opet neke obaveze na narod i da pune svoje džepove, i onda se čudite zašto ih ja zovem savez lopuža, varajića i prevaranata. Upravo zbog ovoga.
Danas oni bojkotuju državu, a Grad Beograd, samim tim i država Srbija, građani grada Beograda će plaćati sve ove promašaje promašaje koji su promašili javne nabavke. U ovoj državi za vreme žute vlasti, za vreme ovih žutih žohara, za vreme žutih pijavica koje su isisale 619 miliona evra, sa jedne strane, u svoje džepove, a sa druge strane isisali su 400.000 radnih mesta i pri tome prodali sav društveni kapital ove zemlje. Da li neko tužilaštvo koje su oni selektirali, pa je tužilaštvo njihove partije, to je tužilaštvo gde tužioci idu sa mafijašima, gde se više tužioci druže sa mafijašima, nego mafijaši s tužiocima. Mafijaši ne pozivaju tužioce na rođendan, nego tužioci mafijaše pozivaju na rođendan, valjda da im budu pri nadzoru da ne bi nešto klepili sami. Da li ova država gde sudi Majić onako, onako, zamislite kako sudi Majić, kad bi Majić dobio ovaj slučaj ja mislim da bi on doneo sudsku odluku da odlikuje Dragana Đilasa koji je bez javnih nabavki ugovor za inženjera konsultanta povećao za 250%.
U ovoj državi za vreme njihove vlasti državne tajne su bile javne, a očigledno da su javne nabavke bile tajne. Sve su obrnuli. Od vojske su napravili dobro razoružanu vojsku. Od vojno-neutralne države su napravili vojno neutralisanu državu. Dobro su popunili svoje džepove, pokrali sve što nije bilo zakucano za zemlju, a ono što je bilo zakucano za zemlju prodali drugima.
Most na Adi je najkorumpiranija stvar koja se desila ovoj državi. Ovde sam izvadio neke primere. Recimo, u Kini most duži tri puta uz visinu od 18 metara višu je koštao tri puta manje. Drugi most u Kini koji je bio dva i po puta duži koštao je dva puta manje. Most na Adi je naša najskuplja korupcija koja ničim nije kažnjena.
Vi gospodo, moji prijatelji iz SNS, po meni, morali ste da počistite republičkog tužioca, jer je tužilaštvo samostalno od ove vlasti ali vam nije samostalno od bivše vlasti. Sudovi jesu nezavisni od ove vlasti ali nisu nezavisni od bivših. Zato ovo prolazi bez ikakve kazne, a naš narod više od hleba, više od plata želi da se ove krađe kazne. Hvala.