Dame i gospodo narodni poslanici, naše obaveze i dužnosti su posebne. Skupština je najviši organ u zemlji, te poseban organ. Njega čine posebni ljudi koji su izabrani neposredno od građana, da li na izbornim listama, proporcionalnim ili većinskim sistemom. Uglavnom, mi smo poznati građanima kao izabrani predstavnici. Odgovornost nam je velika.
Prvi problem je što uz tu odgovornost ne idu ni privilegije o kojima se u javnosti priča. Mislim da nema parlamenta u Evropi i svetu gde narodni poslanici imaju manja primanja od onih koji ih biraju ili imenuju. To je slučaj samo u Srbiji.
Danas verovatno biramo one koji imaju tri puta veća primanja, a usudiću se reći, i tri puta veće privilegije i čija je funkcija stalna, dakle, sa tri puta većim platama. To nije logično.
Uz naš posao ide i odgovornost. Onda oni koje mi biramo, koji se prvi put biraju na funkcije, predsednici sudova, krše zakon.
Za mene je nedozvoljeno da sudija prekrši zakon, neoprostivo, ali da prekrši zakon i Ustav i da pri tome ostane sudija, to je za mene neprihvatljivo. Neprihvatljivo mi je da i oni koji kontrolišu njihov rad i koji su dužni da ih razreše, za mene je neprihvatljivo da ostanu na svojim funkcijama.
Onaj ko je propustio da sankcioniše sudiju koji je kršio zakon, ne može više da sedi tamo gde se taj sudija prati, nadzire i kontroliše. Šta kaže Ustav Srbije? Član 102. stav 2. – narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost. Na krivičnu ili drugu odgovornost ne može biti pozvan. Pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije. U vršenju svoje poslaničke funkcije. Mi nju ne vršimo samo u sali. Ali, gle čuda. Ova odredba Ustava ne važi za sve.
Imamo Zakon o Narodnoj skupštini, član 38. stav 2 kaže – za usmeno ili pismeno izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije, narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost. E, pa sad, kad sudija prekrši zakon i Ustav, i on važi za sve građane i poslanike, sem za mene, i kada se ja požalim onima koji treba da ocene rad tog sudije, ne desi se ništa, nema veze. Ustav i zakon važe za mene čija je odgovornost daleko veća. Sudija prekrši zakon, nikom ništa. Prekrši Ustav, nikom ništa.
Imate na ulazu, kad prođete, Karađorđa sa svoje desne strane, stvaraoca moderne države Srbije. Levo imate cara Dušana. Malo ga zagledajte. Malo ga pogledajte, svi vi koji prolazite i ulazite u Skupštinu. On drži nešto ovde. Drži neku knjigu, drži Zakonik. Šta drži u levoj ruci? Drži topuz, drži silu, drži moć kojom će da sprovede Zakonik. Kaže – ako ne poštujete zakon i zakonik, ja ću primeniti silu i moć da zakon bude poštovan, da Ustav i zakoni budu poštovani.
Moć bez pravde je tiranska, to je izreka. Pravda bez moći je nikakva. Mi u nekoliko situacija imamo baš to, pravdu bez moći. Zašto je to neko dopustio? Verovatno zato što su neke naše sudije kao članovi isturenog odeljenja DS. Kao - to je preblag izraz, gospodine Martinoviću, kao. To što su oni radili 2009. i 2010. godine, mi ne smemo da uradimo.
Od onih sam koji nije za ustavne amandmane, da se ovakvom pravosuđu dozvoli da budu potpuno nezavisni od nas. I ovako su previše nezavisni. Navešću primere, Sudija Majić.
Visoki savet sudstva me je osudio zbog mog nastupa, verovatno i kolegu Martinovića. Zato što sam komentarisao presudu koja je stara nekoliko godina. Kaže – nisam trebao da komentarišem presudu. Sudija Majić ide u politički angažovane emisije kod Olje Bećković. Onog trenutka kad je ušao u politički angažovanu emisiju, on je prestao da bude sudija. On se, narodni izraz, uneredio na sudijsku funkciju. To pitajte svakog seljaka, on će vam to reći. Nije on ništa meni uradio, on je uradio vašoj profesiji.
Kada je on napao Skupštinu, nije bilo problema. Niko iz VSS nije stao u odbranu parlamenta. Kažu – ljudi, ne možemo mi, možemo na seminaru ocenjivati zakone, predloge, itd. na sudijskim stručnim seminarima, to nije sporno, ali ne možemo u politički angažovanim emisijama komentarisati predloge zakona, što je Majić uradio.
Sada, kada je taj sudija u pitanju, on je osnovao nevladinu organizaciju koja se finansira ko zna odakle. Ima priče da se finansira iz fonda nekog sa Kosova, sa nekom rezervom. Bilo bi u redu da taj njegov Centar za pravosudna istraživanja pokaže šta se radi.
Zamislite sada, kada bi mi osnovali nevladinu organizaciju i sada, onako, tajkuni naručuju zakone, mi to usvajamo i kažemo – pare stižu na NVO, imamo tu projekte i uzimamo neku paricu i kažemo – znate šta, ne, mi nismo, to je na nevladinu organizaciju, to je bilo za projekte, nije to bilo za nas. Tako je sudija Majić primio pare.
Taj njegov centar čiji je on šef ili šta već, u kome su advokati i tužioci i sudije, pa se desio konflikt interesa u slučaju Novakovića. Tu je valjda bio sudija koji je sudio i advokat gospodina Novakovića, koji ga je branio. Vrlo lepo. Sve može, kad se slože.
Sada, sudija Majić oslobodio je 11 terorista, ja to ne zaboravljam, koji su usmrtili 80 Srba, nealbanaca, metodom laganog uzimanja duše. Tih 80 ljudi i 250 mučenih, 80 pogubljenih, mene obavezuje da to iznosim. Nisam predstavnik samo živih, ja sam predstavnik onih mrtvih koji ne mogu da se brane. Ne mogu samo Srbi biti zločinci, a svi drugi da budu cvećke. Valjda i srpske žrtve imaju pravo na suzu i na pravdu. I tu pravdu ja tražim.
To što je sudija Majić ne traži, i Hadžiomerović, to je problem sudija, pravosuđa, to je problem vašeg esnafa. Nije moj. Moj je da branim žrtve i od Albanaca i od vaših odluka. Oni su imali pravo da njihovi zločinci budu sankcionisani, oni su oslobođeni apelacionom odlukom. Znači, dva puta su osuđeni na 100 godina i više robije i onda su ih sudije Majić i Hadžiomerović oslobodili.
Rekli su da eto, to je urađeno posle Kumanovskog sporazuma, pa kao oni ne mogu da budu osuđeni. Sada ne mogu nigde da budu osuđeni, a ja onda kažem da je to nezakonito i VSS me je onako obeležio. Mene i Martinovića, ali gle čuda, nisam ja rekao da je to nezakonita odluka. Ja sam poštovao odluku VKS, koji je po pitanju te presude utvrdio da je nezakonita, da je došlo do kršenja zakona od strane sudija, usvojili su zaštitu zakonitosti, ali Albancima više nije moglo da se sudi.
Jer propis kaže – kada se usvoji zaštita zakonitosti, kada je na štetu države, nema novog suđenja. Tako je napravljena kombinacija između Tužilaštva i sudova. Sudije Majić i Hadžiomerović se oslobodili ove, a Tužilaštvo je izboksovalo odluku VKS, čije sudije sede i u VSS, koji su eto, mene osudili iako su i oni u svom zaključku naveli da su sudija Majić i Hadžiomerović kršili zakon, na štetu oštećenih, u korist OVK terorista. Ja sam to izneo. Sudija Majić je išao od studija do studija nekih televizija. Mene niko nije zvao.
Dakle, mi koji imamo najveću odgovornost, koje narod najviše pljuje, koji za sada potvrđujemo neke izbore, samo, nas može da razapne ko hoće. Sudija koji je kršio zakon, šta kažu drugi zakoni, mora da bude razrešen. To je opredeljujući uslov da neki sudija bude razrešen. Ne, on nije razrešen. On deli moralne lekcije. On organizuje kroz tu njegovu nevladinu organizaciju neki parasudijski organ. Šta je njegova druga presuda? Neznanje ne oslobađa, ni onog sudiju koji meni sudi, ni onog koji sad se priprema da mi sudi. Prilaže video snimak sa Skupštine i ja na sud. Em, ne mogu biti pozvan na krivičnu odgovornost, on je priložio snimak. Pazi, bogati.
Zašto sam tvrdio da je neko dobio pare. Nisu me tužili zato što su dobili pare, već navodno, onaj pokvareni policajac i pokvareni lekar koji vade strancu organ. Stranac nije bio Albanac, nego taj neki film, nego je bio Ukrajinac, ili tako nešto. Kao ja čujem, dobio sam neku tužbu. Video snimak prilaže. Hajde da vidimo šta je, eto, neznanje ne oslobađa.
Šta je Majić uradio? Oslobodio pedofila, je li tako, gospodine Martinoviću. Znači, posle svog tog mog izlaganja, ukazivanja, on oslobađa pedofile. Kaže - nije znao da je pedofil, da je zabranjeno obljubljivati decu, nije znao, pa ga je sudija svojom odlukom oslobodio. Čekaj, jel imaju žrtve neko pravo? On ga je oslobodio, kao eto, čini mi se, rekli su, optuženi je bio Rom. Znači, svaki pedofil ima pravo da se izjasni kao Rom, kao na fakultet kad idu, ko god se upiše na fakultet, izjasni se da je Rom, nema prijemnog, da, ili Vlah, ne znam da li to važi za Vlahe, ali za Rome važi.
Znači, neznanje oslobađa. Pitanje je da li je bilo neznanje, on je to učinio. Da li je on povredo zakon? Jeste vama to smešno, meni nije, samo se vi smejte, ova država ima snage, a vi se smejte. Vrlo brzo će država doći u tu poziciju da će morati tu snagu kao Car Dušan da pokaže. Pokazaće. Ako ne budete sprovodili zakon, država ima moć da to učini, na način na koji je propisan Ustavom i zakonom, a mi možemo da menjamo i Ustav i zakone. Nije uopšte smešno.
Sudija je prekršio zakon. Da li je razrešen? Ne, on je pod zaštitom Amerike. Vi svi mislite Amerika je sveta krava, šta Amerika kaže može. E, neće da može. Može on da ide na američke programe sa Ješićevim Vejvodom, može on Amerikancima da vraća usluge da su njihovi ljubimci Albanci nevini i da ih pušta. Može on to da uradi, ali vi ste u obavezi da to sankcionišete. Kad je povredio zakon, ne jednom, dva puta, nema postupka za razrešenje. Šta je on? Sveta krava.
Pitam vas, gde su vam ovde na spisku Obradović, gde vam je Boško Obradović na spisku? On sudi. On preti da će da sudi. Što ga ne stavite na spisak onda? Imate političara koliko hoćete. Majić je malo manji političar od Boška Obradovića. Jel, preti da će išamarati predsednika? Jel pokrenut postupak za to? Šta onaj drugi preti da će šamarati Vesića. Ne može da ga stigne, težak mu onaj ranac sa parama. Neće moći da ga stigne, još ako bude u metalu ima da se prevali ovako. Mora u krupnim apoenima da mu evre ubacuju spolja, da se plaćaju neredi po Srbiji.
Da li je neko odgovarao za čupanje saobraćajnih znakova? Pa, taj Bastać kriminalac vam je pregradio ulicu u Beogradu. Ko mu je sudio? Pa, moji seljaci se čude što ste mu to dopustili. Ne možemo mi da pokrećemo postupak, da mi tužimo, sastavljamo optužnice i sudimo. I, kad komentarišemo, odmah kažu – e, vi hoćete da nam sudite. Ne, nećemo da sudimo, hoćemo da vas nateramo da vi sudite onima koji su činili prekršaj ili krivično delo.
Da li su znakovi čupani? Da li se u RTS-u vitlalo testerama? Da li su nosili maske? Da li je gađano kamenjem? Da li je tamo neko u RTS-u prefarbao sve ono? Da li lepe nalepnice po saobraćajnim znakovima? Koji su to neredi? Da li prete silovanjem predsedniku Vlade ili predsednici Vlade? Prete silovanjem, prete. Da li su nosili vešala? Ne, to je kao… Pa, Đorđe Vlah dođe i kaže – e, pa nemojte da vešate na Terazijama, tamo su vešali Rodoljuba. On kao najmekši. Znači, treba da se obesi na neko drugo mesto.
Da li su pretili streljanjem kao Čaušesku? Da li su rekli da ćemo plivati Savom i Dunavom? Ne, u Savi i Dunavu, nego ćemo plivati Savom i Dunavom. To su radile ustaše, one su Srbe puštali Savom i Dunavom. Da li je neko sankcionisan?
Da li je sankcionisan Sergej Trifunović za uvrede, čuvene uvrede koje je ovde izrekao pred Narodnom skupštinom? Naravno da nije. Za njih važe posebni zakoni, oni su zaštićeni. Ako bi mi pritisli da se njima sudi, nema tu Boška Obradovića, nema Borka Stefanovića. Oni danima prete šta će uraditi sa nama kada dođu na vlast. Oni prete policajcima da neće vršiti svoj posao. Šta to znači? Da će imati oni svoje stranačke neke policije koje će, valjda oni ljudi koji su trčali za Vesićem. Da li je neko odgovarao za to? To je razbojnička družina. To je ekstremistička razbojnička družina. Oni pribegavaju terorističkim modelima.
Boško ljotić žutić vam je rekao, citirao, Dimitrija Ljotića – ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci. To se stvara. Šta ljudi više čekamo? Ukoliko pravosuđe zataji, ko će drugi da radi to? Šta čekamo? Šta čekamo da nekog ubiju, kao onog ministra Draškovića itd. Šta treba nekog da izrešetaju?
Šta treba kad pred Skupštinom čovek mene zove da izađem da me ubije, tri puta. Tužilaštvo kaže – nema obeležja krivičnog dela. Šta biva kada Đukanoviću kažu da će ga oražnjiti? Onaj Daško, kako se zvao novinar, Zapad Todorović na svom profilu, da će ga oražnjiti. Oni donesu odluku, kažu – to je bila njegova sloboda izražavanja. Pazi, da sam ja otišao pred zgradu Zagorke Dolovac i rekao – hajde izađi da te ubijem, čekam te pored crvenog automobila, hajde šta čekaš, ne budi p, hajde izađi. Da li bi to onda bilo krivično delo? I te kako bi bilo i tu se slažem, ali kada mene zovu da ubiju, onda to nije krivično delo. Kad ovaj Zapad Todorović, Daško onaj novinar, napiše da će ovog oražnjiti, ne, to nije krivično delo. Pazi bogati.
Znate šta je sada napisao? Sada je napisao da poziva na građanski rat i sukobe. Hoće li ga neko sankcionisati? Naravno da neće, to je to slobodne… itd. Zašto ja slobodno ne bi onda tumačio da su to ekspoziture DS i opozicionih stranaka? Na šta ovo liči? U državi mora da bude red, rad, red i disciplina.
Zato kažem, pozivam se na Cara Dušana – moć bez pravde je tiranska, ali pravda bez moći je nikakva. Ova država će imati moć da pravdu sprovede. Hvala.