Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamislite kada jedna stranka u izbornoj kampanji za tri meseca potroši 5.665.000 na elektro radove i to sve na preduzetničke radove, PR, MK-TEL, samostalna elektronska radnja Stari Banovci itd, Branislav Simidžija PR, MK-TEL i potroše 5.665.000. Radi se o velikoj korupciji. Radi se o ispumpavanju novca koji je dobijen za kampanju na predsedničkim izborima kampanja se održavala krajem 2016. i 2017. godine, novac je država dala negde čini mi se oko 30-ak miliona i ukoliko se taj novac ne utroši u kampanju obaveza je bila, po zakonu, da se novac vrati državi, znači u budžet. Znači, radi se o pljački budžeta i vi uzmete taj novac da možete unutar da podmićujete određene članove u rukovodstvu, a dokazaću i kako.

Dame i gospodo narodni poslanici, znači, samo za elektro radove u dve radnje PR, zamislite, kao da su pravili zgradu pa uvodili struju. Mislim, trafostanice su verovatno kupili 5.665.000, ja sam proveravao, toliko koštaju dve trafostanice od 300 kilovata. Znači, dve su mogli da kupe, verovatno da poboljšaju onako napon unutar stranke.

Onda imate Željka Cvijanović PR, Ivan Cvijanović, Verica Cvijanović. Ivan Cvijanović, koliko se sećam, da li on ili Nenad Cvijanović, uglavnom su bili odbornici, odnosno bili su na izbornoj listi organizacije koja sebe zove srpske Dveri. Ja mislim da su to Đilasove Dveri, a ne srpske Dveri.

E, sada kada pogledate, oni su dobili na jednu kuću, na dve preduzetničke radnje 9.698.000 dinara, pa da ne bih zloupotrebljavao dalje vreme, dakle, gospodine Martinoviću, vi mislite da ovo nije tačno, i te kako je tačno, dakle, za sada sam naveo negde oko 15 miliona dinara koje su iz kampanje direktno presuti u džepove svetog Boškića levoručice, Boškića ljotića. Hvala.

Kaže Radojičić - o trošenju novca diskreciono je odlučivalo par ljudi, u prvom redu Boško Obradović i Jugoslav Kiprijanović, to je onaj što blokira ulice, što blokira radove, a inače je bio na platnom spisku Skupštine, gospodine Martinoviću, i sve vreme sad kada je počeo ovaj Bastać nesretni, on je sa njim blokirao radove da se ne uradi Trg republike, umesto da radi u Skupštini, on došao pa radi, ja sam mislio on hoće da bude zidar.

Pa kaže ovako – advokatske kancelarije, kao u Hagu da su bili ovi iz Dveri, znači, za nekoliko meseci 3.260.000. Ja ne znam kolike su advokatske tarife, ali ovo je, brate, mnogo i za Hag, to neka gospoda ovde znaju, 3.260.000, kandidat na listi je bila jedna od dobitnika gospođa Važetić, bila je kandidat na izbornoj listi za poslanike srpskog, odnosno Đilasovog pokreta Dveri.

Idemo dalje, izvesna "Jefimija dizajn", Kostadin Mihailović i Katarina PR, to znači preduzetnička radnja. Ja se izvinjavam što nabrajam imena, ali tako se preduzetničke radnje zovu. Dakle, to je bilo 3.900.600 dinara. Oni su takođe na izbornoj listi Srpskog pokreta Dveri.

Idemo dalje, Nevena Tomić, mislim da je to odbornik na Paliluli, dakle, radi se o licima koja su veoma bliska Obradoviću, tako da su bila na svim njegovim izbornim listama, dobila je studio dizajn 3.400.000 dinara. Mislim da je dobila još neki dinar od gore, ali smo otprilike došli do sume koja se bliži 30-ak miliona.

Onda imate Jelena Manić, to je Crepaja, dakle, radi se o Crepaji, koja je dobila takođe za dizajn, ovi su dizajnirani. Ja sam mislio da je njih Đilas dizajnirao. Zašto su plaćali ovim svojim članovima kada je dizajn bio ekskluzivno pravo Mlađana Đorđevića i Dragana Đilasa, još 2.790.000 dinara, ukupno 28.690.600 dinara je Boško ljotić Obradović oprao i to je gospodin Radojičić priznao i sam napisao, više ne tvrdim samo ja, već i iznutra njegovi poslanici i njegovi funkcioneri tvrde da su gospodin Kiprijanović i gospodin Obradović proneverili ovaj novac i pozivam tužilaštvo da konačno radi svoj posao, a verujem da po krivičnoj prijavi za koju znam da postoji da su nešto istražni organi radili, predistražni, kako se to zove, gospodine Martinoviću, i da verovatno Boško Obradović sad sebe želi da kvalifikuje kao političku žrtvu i zato sve pravi ono napolju, hoće da igra šah, hoće da razbija, uleće s testerama, vešalima. Mislim da je to gluma kojom treba sebe da prikaže kao opasnog političkog protivnika koga, eto, ne hapse zato što je zemio, kako bi rekli ovi što je prisegnuo u Zagrebu i Hrvatskoj Boškić ljotić, zato što je zemio, kako kaže Boško Pernar, 30 miliona, već hoće da kaže da ga jurimo zato što je politički protivnik i lepo sarađuje sa Boškom Pernarom, bugarskom Atakom itd. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Gospodine Martinoviću, vi se svakako sećate kako smo ovo sabirali da bi došli do ovih podataka, kako su korumpirane Dveri, kako su korumpirali ostali članove koji su Boška Obradovića posle pristupanja Savezu za Srbiju ostavili da ne bude smenjen.

Dakle, Boško Obradović kome Skupština plaća stan na Dedinju, u blizini „Pinka“, da mu bude blizu, kad krene na „Pink“. Dakle, novac, ovako, kaže, četiri miliona 200 hiljada za elektro radove, istog dana podignutog u kešu, sav je novac podignut u kešu.

Ja sam strpljivo, sa gospodinom Martinovićem, pravo ovu šemu. Dakle, koliko je novca Boško Obradović prebacio preduzetničkim radnjama, pod kontrolom njegovih kandidata i koliko su oni odmah sutradan podigli. Znači, nikakvog repro materijala nije bilo. Ovaj ti uplati, ne znam, moram da odmaknem, imam kratke ruke, ovaj ti uplati novac tri miliona 577 hiljada ili kao Jelena Manić, odmah sutradan podignete to u kešu i verovatno vratite Bošku Obradoviću.

Šta je Boško Obradović još radio kako je bio korumpiran? I ostatak novca koji je bio na, gospodine Radojičiću nadam se da gledate ovo, dakle, muški sako 24.000, muški sako 19.000, sve na račun stranke. Ovaj pije, jede, oblači se na račun stranke. Evo ovako, muški sako tri puta, kupio tri komada. Šta sad, ima se može se, sa cenama od 19.000 do 24.000. Moje odelo košta 7.000. Dakle, muške pantalone, pazi, ne može čovek da ide bez pantalona, mora stranka da mu kupi. On je drug član, prvi član. Znači i to 12.600. Pa, druge muške pantalone. Pa, zima ide, treba i muški kaputić. Znači, to je koštalo 12.500, sveukupno 109 hiljada dinara.

Da li je ova vrsta unutrašnje političke korupcije u stranci da pričamo onako po zabavama koje je priređivao? Pa, recimo, nema domaće rakije na njegovim zabavama. To su računi, ne znam, milionski, negde po nekim skupocenim lokalima. Džoni Vokere, Čivas, Džek Danijels, Jeger, Master, Džin, Drajv, Beks, onda imate koktele, kaže – seks na plaži, tako se zove koktel. Ako to nije korupcija, a šta je onda korupcija? E, zato je uzeo Đilas.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, da ne bi bilo nedoumice, gospodin Martinović i Orlić su različita poslanička grupa, dakle, da ne bi bilo kršenja Poslovnika, u odnosu na mene su različita poslanička grupa, pa prema tome, imam pravo na repliku. Neću koristiti ono preostalo vreme ovlašćenog.

Dakle, gospodine Orliću, niste baš u potpunosti u pravu. Gospodin Radojičić je ukazao i na N1 televiziji. Ja sam u toku sednice dobio zanimljiv dopis od jednog advokata, koji je tužio N1 televiziju u ime izvesnog Marinkovića i dobio odgovor od N1 televizije, takođe vas obaveštavam, odnosno advokata N1 televizije, da moj vlastodavac nije medij u smislu Zakona o javnom informisanju i medijima, niti pružalac medijske usluge, emiter u smislu Zakona o elektronskim medijima, što se lako može utvrditi uvidom u relevantne registre kod Agencije za privredne registre i REM. Dakle, nedvosmisleno je da N1 televizija sama ukazuje na to da nije registrovana, da nije upisana u registar i samim tim je piratska.

Gospodine Martinoviću i Orliću, gospodin hajnekena, gospodin Radojičić, je tvrdio da će glasati, pa da neće glasati zato što je neko prebijen. Ja držim krivičnu prijavu iz aprila meseca 2016. godine, kada je gospodine Radojičić Kena, zvani hajnekna, prebio čoveka starog 66 godina. Dakle, nije prebio nekog odbornika, političkog protivnika, šta više, prebio je običnog građanina starog 66 godina, pri tome, priložen je izveštaj lekara specijaliste. Dakle, radi se o licu koje je izvršilo krivično delo nasilja, posebno nad starim licem. Verovatno da on voli kada se nasilje vrši nad slabijim osobama.

Završiću sa gospodinom Radojičićem, kojem odajem priznanje zato što je smogao snage da, gospodine Martinoviću i Orliću, on je smogao snage da ipak se izdigne iznad ove grupe, Đilasove grupe i stranke Dveri. On kaže - ušli smo u savez sa onima koji su odgovorni za uništenje države, ogroman kriminal i izdaju, sa onima koji su nas pokrali na izborima održanim 2012. godine. Zar nije to najveći dokaz da je za vreme žutih krpelja, dakle, ovo tvrdi čovek koji je izašao iz stranke, ove Đilasove, koja ne pita zašto, nego pošto, dakle, zar to nije najveći dokaz da je za vreme stranke bivšeg režima kao u grčkoj tragediji? Grčka tragedija je počivala na mitu, a za vreme žutih krpelja srpska tragedija je počivala na mitu i korupciji. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, iznad nas je duh Slobodana Stojanovića, ako se ne varam, malog Gajića od četiri godine, koji od gore svojim duhom posmatraju šta mi ovde radimo.

Srebrenica je osetljiva tema. U Srebrenici se desio zločin kao rezultat zločina oko Srebrenice. Sve što se događalo tri godine oko Srebrenice, pa i nešto što se događalo pre Drugog svetskog rata, kada su Srbi u Opštini Srebrenica bili većina, a posle rata, po komunističkoj ideologiji, postali manjina, ali po njihovoj ideologiji, iz nepoznatog razloga, postali manjina. Znači, od većine pre Drugog svetskog rata, posle Drugog svetskog rata su postali manjina. Ta manjina je bila rezultat stravičnog zločina koji su izvršili SS „Handžar divizije“. To istorijsko pamćenje Srba u stradanju u Srebrenici i oko Srebrenice 3.500 civila, uključujući i žrtvu Elfete Veseli, Slobodana Stojanovića, rezultiralo je 3.500 Srba je izgubilo život, a od toga se preko dve hiljade ne uklapa u ratnički profil, da su mogli da budu vojnici. Ili su bili prestari, ili su bili premladi ili su bili žene. Baš zbog toga treba razmisliti o nekoj vrsti kazni.

Ja nisam za ovako drastičnu kaznu, ali jesam za kaznu da oni koji tvrde, poput Sande Rašković Ivić, da je Srebrenica bila genocid, moraju da odgovaraju pred ovom državom.

Ova skupština je donela Deklaraciju, čini mi se, o tome da se u Srebrenici desio zločin i ja od toga neću odstupiti. Neću odstupiti od toga, ali neću ni dozvoliti da neko Srbe naziva genocidnim narodom. Nismo mi razbili multietničko društvo. Ja nisam bio komunista, ali komunistička Jugoslavija je bila multietničko društvo, hteli mi priznati ili ne, da li pod pretnjom sile, da li u diktaturi. Uglavnom, ta država je bila multietnička.

Etničke države nisu napravili Srbi. Srbi su čuvali multietničku državu, sprečavali multietnička čišćenja. Etničke države su napravili oni koji su mislili da je demokratija imperijalni proizvod, da se može tako olako uvesti u bivšu Jugoslaviju i oni su, razbijajući SFRJ, pravili etničke države. Oni koji danas govore da su protiv prekrajanja granica, oni su prekrajali te granice. Oni su od stada pravili države. Čije stado, toga je i livada. Oni su krenuli tim principom. Srbi su bili protiv toga. Jasno su bili protiv toga. Srbi su bili armatura bivše multietničke države koja se zvala SFRJ. Oni koji su napravili to su napravili, podelili jugoslovenske narode i okrenuli ih jedni protiv drugih. Rezultat toga su zločini, većinom nad Srbima. Srbija je jedina država bivše SFRJ koja nije promenila etničku sliku. Ja se time ponosim. Svi drugi jesu. Srbi su najsurovije etnički počišćeni. Preko milion Srba više ne živi na teritorijama gde je živelo, a Srbi su, koji su etnički počišćeni, proglašeni da su druge etnički čistili, što je neistina. Srbi su se branili i nekad u toj odbrani preterivali.

Pravo žrtava je na jednakost. Mora da bude izražen u ovoj skupštini pod uhom Slobodana Stojanovića, koji takođe ima pravo na pravdu, kao i druge srebreničke žrtve.

Ne možete imati manje i više vredne žrtve. Ja sam, kada je bio gospodin Putin ovde, došao iz jednog razloga da ga dočekam, zato što je sprečio, pošto je Rusija sprečila da ova Skupština, da srpski narod, da ova Skupština ne bude predstavnik genocidnog naroda. To morate da imate u vidu.

Ne znam, ja ću glasati za ovaj amandman, zato što verujem da u ovom trenutku većina će proceniti da je kazna prestroga. Većina nas misli da to treba da bude krivično delo, ali ja lično mislim da je kazna prestroga, da ona treba da bude ograničena, recimo sa pet do deset godina zatvora, jer takvo krivično delo može da bude izazvano pijanstvom, svađom, tučom itd, ali ću zbog svih žrtava, pa i muslimanskih i srpskih, glasati da nema lažnih genocida, da ima velikih zločina i da sve žrtve imaju pravo na jednakost i da sve ubice, bez obzira na veru i naciju, treba da budu kažnjeni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, govorili smo o ljudskim pravima. Pravo na život, pravo na slobodu, pravo na sigurnost, to su univerzalna ljudska prava.

Ja ne razumem ljude ili čoveka koji može da ubije drugog čoveka zbog verskih razlika, nacionalnih razlika, navijačkih razlika, a najgore je ubiti čoveka zbog toga što je druge vere. Ako veruješ u nešto, onda moraš da veruješ i u pravo te osobe da živi.

U to nije verovala Elfeta Veseli, ali to ne znači da i mi prestanemo da verujemo. Pravo na život je neprikosnoveno.

Ima tamo jedna nacija, ima jedna država koja je gotovo istrebila celu jednu ljudsku rasu – Indijance. Ima tamo jedna država koja je zasigurno izvršila genocid, samo što u to vreme nije postojalo to krivično delo. To se zove Hirošima i Nagasaki. Postoji jedna nacija, postoji jedna država koja je to učinila. Ja sam ponosan što srpska država i srpski narod to nije učinio.

Čitajte DŽona Šindlera, jednog od šefova CIA šta kaže o Srebrenici. On kaže da nije bio genocid. On kaže, iako je bio činovnik administracije čiji je šef bio Klinton.

Nemojte zaboraviti da je Klinton sa Alijom Izetbegović dogovorio pad Srebrenice, gde se desila užasna osveta za ubistvo preko 3.000 Srba u i oko Srebrenice. To je bio zločin kojim se ne može opravdati prethodni zločin, ali nije bio genocid. Možda je bio za Sandu Rašković Ivić i za njenog šefa Vuka Jeremića, verovatno sada i za Đilasa i za Boška Obradovića. Za mene nije bio, mada obeležja genocida ima ono što se desilo oko Srebrenice, jer se neselektivno ubijalo stanovništvo celih sela, cele opštine jedne, neselektivno, od najmlađeg do najstarijeg.

U Srebrenici su, srećom u nesreći, civili odmah odvojeni, a potencijalne vojničke osobe koje su mogle biti u vojsci, koje su mogle izvršiti one zločine su bile predmet srpskih operacija i desio se zločin. Mi to ne negiramo i Deklaracija Skupštine da se u Srebrenici desio veliki zločin. Mi se nećemo od toga skrivati. Mi ne treba da skrivamo naše zločince nikako. Oni koji su ubili moraju da odgovaraju.

Takođe, insistiram da i oni koji su ubijali Srbe moraju da odgovaraju, da ne može neko ko zverski izreže dečaka, zakolje ga, iseče mu stomak u obliku krsta, da bude osuđen samo na 10 godina. Oni koji su ga osudili su pljunuli na svoju profesionalnu, pravnu školu i pravni fakultet, oni koji su osudili na tako blagu kaznu.

Mi jasno kažemo da je bio zločin, ali je njega dogovorio Klinton i Alija Izetbegović. Za Klintona svi smo mi kolateralna šteta i on koristi bivše jugoslovenske narode jedne protiv drugih. Ja se sa tim ne slažem, ali ne mogu da se složim da su Srbi učinili genocid u Srebrenici. Jesam za to da se kažnjava, ali mislim da kazna u predloženom amandmanu je prevelika. Hvala.

Kratka replikica.

Jeste.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ostanem do kraja jasan. Svi oni kao što to tvrdi Sanda Rašković Ivić, svi oni, nisam rekao samo ona, svi oni, a tu uključujem i one koji je sad pokrivaju sa kim - Đilas, Jeremić, Sanda Rašković Ivić, svi oni koji misle da se u Srebrenici desio genocid čine veliku štetu srpskom narodu. Srpski narod nije genocidan.

Ja žalim za svim žrtvama i rekao sam da je za mene život čoveka neprikosnoven. Za Klintona nije bio. Klinton i Izetbegović su dogovorili pad Srebrenice. Iz toga je proistekao veliki zločin, ali to nije genocid. Možda je bila osveta, možda je bio veliki zločin, ali to nije bio genocid.

Svi koji tvrde, kao Sanda Rašković Ivić, svi kao Jeremić, svi kao Đilas, svi kao Borko Stefanović, svi kao Janko Veselinović, svi u toj grupi koji tvrde da je u Srebrenici bio genocid greše. Oni amnestiraju Klintona, a Klinton je mislio kad je to dogovarao da je narod, da su živi ljudi kolateralna šteta. To Srbi nikad nisu mislili, ja ne dozvoljavam da na takav način amnestiram Klintona, koji misli da živ čovek može da bude kolateralna šteta. Za mene živ čovek je živ čovek, bez obzira koje je vere, koje je nacije i jednostavno svako ko kaže da se u Srebrenici desio genocid je amnestirao i Klintona i Izetbegovića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji više vrsta korupcije i meni je žao što danas nisu prisutni ovde ovi iz stranke bivšeg režima pojačani Boškom LJotićem, da i njima objasnim u kom delu i u kom obliku korupcije su bili. Najopasnija je crna korupcija. Dakle, to je ona korupcija kada javne poslove spojite sa privatnim biznisom. Nema očiglednijeg primera od Dragana Đilasa. Nema očiglednijeg primera posle njega od Vuka Jeremića.

Dakle, ukoliko neko koga ste na određen način delegirali da bude predsednik Skupštine UN, predsednik skupštine celog sveta, ukoliko neko na toj funkciji koju mu finansira Republika Srbija, koja mu daje lični dohodak od osam do 10 hiljada dolara, koliko se sećam, plaćala mu je stan koji je koštao, gotovo isto toliko, vozača koji je koštao pet hiljada evra, sve živo mu je plaćala Republika Srbija, da bi on imao tu čast da predsedava Generalnom skupštinom UN. On je to grubo zloupotrebio i verujem da su ga Amerikanci iskoristili da svedoči protiv Patrika Hoa, čoveka sa kojim je on pravio privatne biznise u vreme dok je predsedavao, dok je vršio javnu funkciju, a nema veće javne funkcije u Srbiji od one koju je on vršio da bude u ime Srbije delegiran iz Srbije kao predsednik skupštine UN. U to vreme je pravio velike biznise koji su bili zasnovani na korupciji sa Patrikom Hoom i drugim svojim prijateljima, i za te poslove dobio veliki novac. Na kraju je svedočio protiv svojih prijatelja, mislim da osim što su ga Amerikanci amnestirali, da mi nemamo pravo da izvršimo amnestiju takvog funkcionera koji je danas predsednik jedne političke partije, koji je ovde bio ministar spoljnih poslova, bio je savetnik Tadića, savetnik za telekomunikacije, bio je savetnik za odbranu, bio je u predsedništvu dok je gospodin Tadić vršio funkciju predsednika Republike Srbije.

Drugi njegov, kako bi naš narod rekao, pajtaš, gospodin Đilas, je za vreme dok vršio javnu funkciju, funkciju gradonačelnika, funkciju ministra za NIP i dok je bio šef narodne kancelarije za svoje firme prihodovao preko 500 miliona evra. Kakva je to crna korupcija? Najcrnja moguća korupcija u svetu da je neki javni funkcioner uspeo da prihoduje 500 miliona dok vršio svoju funkciju i da je uz put, preko reklama, kontroliše medije, da mediji koji nešto loše napišu o njemu i Borisu Tadiću, ne mogu da dobiju reklamu, ne mogu da oglase nijedan proizvod, zato što je imao apsolutni monopol i na reklame i na medije. Pri tome, kao javni funkcioner zaradio 500 miliona evra, i bio umešan u razne korupcionaške afere, o kojima ću govoriti kasnije. Nema većeg oblika korupcije da prikažemo na način na koji pokušavamo da prikažemo od onoga koji su imali Đilas, Jeremić, kome se pridružio, gle čuda, Boško Obradović, koji se navodno, nekad davno, borio protiv korupcije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Đukanović me je pogrešno razumeo. Nije Dragan Đilas samo na reklama bio koruptivan.

Gospodine predsedavajući, prenesite gospodinu Đukanoviću da je Most na Adi započet da se gradi bez građevinske dozvole. Taj most na Adi trebalo je da košta, čini mi se, 115 miliona. Koštao je 500 miliona. Dragan Đilas, koji sada ima neku stranku…

(Aleksandar Martinović: Kupio.)

… To je još jedno preduzeće koje je osnovao. Jedinu stranku koju je Dragan Đilas sigurno osnovao je Dveri. To je sigurno. Ovo sve drugo je kupio.

Da li je korupcija kada Dragan Đilas kupi poslaničku grupu? Verovatno da je to najcrnji oblik korupcije. Korupcija je i nepotizam. Recimo, zamislite Radulović koga bi sve stavio na listu, gospodina Šapića? I to je korupcija. Nepotizam je korupcija. Uraditi nekom uslugu radi usluge i to je korupcije, ali blaži oblik, ali crna korupcija kada funkcioner svoj položaj koristi u svrhu svojih privatnih poslova, kada spoji javnu funkciju sa privatnim biznisom. To je Dragan Đilas uradio čak više nego i sam Vuk Jeremić koji je predsedavao Generalnom skupštinom u ime Srbije i pravio poslove sa Patrikom Hoom, zbog kojih je ovaj osuđen.

Dragan Đilas je, sećate se, nasledio Zelenu stranku. Udružio se sa Boškićem LJotićem, a ovom je bilo teško. Kada je uzeo iz Hilandara pet hiljada evra da li je to korupcija? Zakleo se nad Trojeručicom Boško Obradović da neće praviti stranku i onda mu Đilas napravio stranku. Ja sam dugo mislio da je on prekršio zakletvu. Zato sam ga i zvao „sveti Boškić levoručica“, ali on nije prekršio zakletvu, njemu je Đilas osnovao stranku. Ja to dugo nisam ukapirao.

Pa, Đilas je korumpiran ne samo sa reklamama, sa mostom, sa drvosekom. On nasledio Zelenu stranku, kupio Zelenu stranku, a čovek posekao 500 platana u Bulevaru kralja Aleksandra. Najcrnji oblik korupcije. Nema korupcije koja je postojala, a da je Draagan Đilas nije upotrebio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko malih ispravki.

Gospodin Aleksić nije prodao stranku samo Jeremiću. To je bila preprodaja, a prethodno je stranku bio prodao Borisu Tadiću. Čisto da znamo da je čovek dva puta prodao stranku i uopšte nije predmet ove agencije za korupciju. Ja ovu agenciju zovem - agencija za korupciju. Da nije bilo te agencije za korupciju, ja veruje da ne bi bilo ovolike korupcije. I to odgovorno tvrdim.

Dakle, ukoliko je neko, možda je na prvi pogled smešno, ukoliko je neko od pripadnika zemunskog klana kupio zgradu u kojoj je agencija, bez javnih nabavki, ja vas pitam koja hrabrost je trebala stranki bivšeg režima da to uopšte nazove Agencijom za borbu protiv korupcije, ako su ljudi koji su vodili tu agenciju otišli na Zeleni venac i kupili zgradu od pripadnika zemunskog klana, bez javnih nabavki? Evo, ja to tvrdim. Iza toga stojim.

Ako ovo što ja govorim nije tačno, da je zgrada kupljena bez javnih nabavki, Agencija za borbu protiv korupcije kupila zgradu u kojoj je i dan-danas, bez javnih nabavki, verovatno odlukom Vlade, Mirka sedog i bledog prvog tunjavog, dakle, verovatno se tako desilo, pretpostavljam, da je to ta vlada, bez ikakvog integriteta, ta vlada u kojoj je bilo svega i svačega sem nekog autoriteta, gde je naručivao ko je šta hteo. Dakle, lakše su naručivali poslove nego pice iz obližnje picerije.

Jeremić kaže - treba mi honorar 25 hiljada evra mesečno ili 30 hiljada, čisto da mi dopunite karticu i Mirko Cvetković, sedi, bledi, kaže - nema problema, Vuk Jeremić ima džeparac od 25 hiljada evra mesečno.

Kad krenemo prvo od Agencije za borbu protiv korupcije, ja tvrdim da je to, i uopšte ta regulatorna tela, ja se slažem sa gospodinom Đukanović, to je bio rezervni sastav drpokratske stranke. Ja nemam ništa protiv Demokratske stranke, već protiv onog što je ona postala, zato je i ne zovem Demokratska stranka, jer se ona još uvek samo tako zove u registru, za mene je ona drpokratska stranka, pokrali su sve što nije bilo zakucano za zemlju, a ono što je bilo zakucano za zemlju su prodali ili kupili bez javnih nabavki.

Takođe se delimično slažem da je gospodin Đilas bio prodavac magle, ali sitno seckane, prosejane kroz krupno rešeto. To je čovek koji danas ne podnosi "Beograd na vodi", ali je Beograd na magli i te kako podnosio. Dakle, nema šta nije unovčio, od reklama, medija, itd. To je prvi gradonačelnik koji je bio vlasnik "Presa", jednog medija, to je čovek koji je kontrolisao sve medije, dakle, zalagao se za slobodu medija tako što su smenili sve urednike dnevnih listova, tako što su sa dugim cevima upali u sedište "Kurira", tako što su zauzeli BK televiziju, čisto da prikriju svoje tragove.

U ovom članu piše da Agencija za sprečavanje korupcije treba da ima svoje organizacije i van Beograda. Zamislite da se to desilo za vreme stranke bivšeg režima, za vreme drpokratske stranke, zamislite da se to desilo da su imali svoju organizaciju u Inđiji? Pa, oni bi imali posla. Zamislite u Inđiji. Nisam rekao u Indiji nego u Inđiji. Ne znaju žuti šta je Indija, oni znaju šta je Inđija.

Dakle, zamislite da su došli kod Ješića i da su samo beležili svaki dan koliko je taj nekretnina kupio, za njega i njegovu porodicu. Žena takođe ima svoj deo. Sa ženama je malo problem. Ako hoće da se reše muža, sad samo jednostavno ne prijave imovinu, muž ode u zatvor, ljubavnik dobro došao. To može vrlo lako da se desi. Dakle, tu moramo biti veoma oprezni, posebno zato što nasilje nad ženama nije dozvoljeno. Znači, ne možeš da je prisiliš da ti oda sve svoje račune i sve svoje tajne, a to može za nas, muške poslanike, da bude veoma pogubno, tim pre što sad na 160 ko će, bre, da korumpira bilo kog poslanika?

Mi možemo da ukrademo samo bunt papira i dve fascikle, olovku sam verovatno već krao, jer sam je stavio u džep. Dakle, teško je, ali u njihovim odnosima kada su vladali sa 127, 128, korupcije je među poslanicima i te kako bilo i zato te odredbe zakona treba čuvati za tu situaciju da ne daj Bože se oni vrate i opet vladaju na 127.

Treba da postoji neka zakonska odredba koja će onemogućiti novu, ponovljenu korupciju u parlamentu, čega u njihovo vreme je i te kako bilo. Zato preporučujem građanima da nikako ne glasaju za one bele čadore i šatore i tako će najbolje sprečiti mogućnost da korupcije bude, tako što ćemo mi uvek ubedljivo pobeđivati. Dakle, kod Vučića nema korupcije, ali ima 160 i nešto poslanika, pa ajde da vidim ko će da se drzne i da traži nešto zbog glasanja u parlamentu ili ko će da pokuša da progura neki zakon ili zakonsko pravilo, kao za vreme žutih, što su pojedinci i njihovi pojedini poslanici radili.

Sad da uzmemo Inđiju, ne Indiju, da uzmemo za primer.

(Marko Atlagić: A Kenu?)

O Keni ćeš ti da pričaš.

Dakle, zamislite sad i oni beleže, pa stan 110 kvadrata na dva nivoa. Sto deset, predsedniku opštine. Goran Ješić nije tu. Dakle, to je čovek koji je sad korumpiran. Mi ga korumpiramo? Mi mu dajemo platu, a njega nema godinu i po dana. Dakle, i to je neki način korupcije. Znači, staneš na listu, šta je ono DS ga je optužila da je prilikom poslednje kampanje uzeo 60.000 evra. Kako se zvao onaj, Bislimi, jel tako

Ne govorim ja, rekao Bislimi, čovek uzeo 60.000 evra u izbornoj kampanji. Zar to nije neka vrsta korupcije? A, kad sam ja to tvrdio o njemu, oni su govorili – ne, gde bi Ješić uzeo, ne bi on uzeo. Pa, ne bi on uzeo tad toliko malo kad je bio predsednik opštine. U njihovo vreme 60.000 evra su krali predsednici mesnih zajednica.

Dakle, lepo prvo stan od 110 metara kvadratnih na dva nivoa, a onda je to u Inđiji malo. Onda uzmemo još jedan stan preko puta Kulturnog centra, tek toliko da se nađe, pa onda za majku, glupo je da živi u Inđiji, ajde jedan stan u Novom Sadu, onako u elitnom naselju, pa onda brat siroti Vlada Ješić, znate novinari, to je jako profitabilna profesija, ja znam, gotovo svi novinari nisu stambeno obezbeđeni, a ovaj stančuga u Novom Sadu. Sad mislim da ima na nekoliko nivoa, itd, nekoliko stotina kvadrata. Ajde da mu se brat ne pati.

Onda je trebalo tamo nešto, neku zgradu graditi bez građevinske dozvole i on se lepo ububrežio i kaže – jedan pentahaus od 250 kvadrata sa terasom od 50 kvadrata. Stan u kome su živeli kao porodica, pre nego što je došao na javnu funkciju, je imao 45 kvadrata. Zamislite samo kad u jednom penthausu ima preko 50 metara terase, a sve ostalo je 250 metara kvadratnih.

Naravno, onda je poželeo da ide malo na olimpijske igre, pa je u selu, kako beše, u opštini Ruma, gospodine Martinoviću, vi taj slučaj svakako znate, mislim da je u Putincima kuća za nezaposlenog ujaka sa zatvorenim bazenom, on je nezaposlen, ali ima kuću sa zatvorenim bazenom, to nije korupcija. Dakle, rešio čovek da trenira. Ja se i dalje kajem što ga nismo poslali na olimpijske igre, s obzirom na uslove koje je imao. Imao je bolje nego Čavić. Verujem da bi on tamo doneo, kao Mark Špic ili ovaj, kako se zvao ovaj drogirani, ovaj drugi što mu srce sporo radi. Mislim da bi on doneo više medalja našoj zemlji nego svi plivači u istoriji.

Onda, gle čuda, kuća na Tatarskom brdu. Videla žaba da se konji potkivaju, pa je i ona digla nogu. Video je on tamo neke biznismeni, ljudi od uticaja, da tamo imaju tako kuće, pa je i on kupio jednu kuću na Tatarskom brdu i uselio brata. Znači, ne može brat, porodica da se razvija i ona organizacija „Bebac“, ne može to tako da se razvija u Novom Sadu, moramo mi to malo, malo na Tatarsko brdo, ono sa pejzažnom arhitekturom. Neki preduzetnik tamo, zapelo mu, čovek morao da proda, poslovne teškoće, levo, desno, ali tu su profitabilni javni funkcioneri, braća Ješić. Može kuća na Tatarskom brdu, 400, 500 kvadratnih metara, sve sa platom predsednika opštine od 800 evra.

Dakle, zamislite da je organizacija bila ove Agencije za korupcije tada, ova sad što će se zvati kod nas agencija za sprečavanje korupcije, zamislite da je onda beležila sve te nekretnine.

Sad, na kraju, bilo mu malo. I onda našao Bislimija da zavrne, što kažu naši. I, lepo kupi 130 metara kvadratnih u centru, Đorđa Jovanovića ili Jovana Đorđevića, ja mešam ta imena i prezimena, u centru Novog Sada. To onako, malo na suprugu, tek toliko da se to kao zna, da ima i supruga šta da prijavi, prijavi sve sa onim nekim firmama „Milk republik“, „Fruit republik“, onda mu je nalog „Užička republika“. Pa, gospodin Ješić ima više republika nego bivša SFRJ, a ima više nekretnina nego celo jedno selo u Srbiji.

Ali, da bude ovako osvajač, rešio je ono što nisu uspeli ovi, Sulejman, itd, rešio on i zauzme centar Beča. Uzeo čovek i zauzme veliku površinu u centru Beča, penthaus od 160 metra kvadratnih. Sad zamislite sudskog pozivara, da ova regulatorna tela malo, malo, pa mene nešto tuže. To su ti, gospodine Đukanoviću, to su ti rezervni sastavi DS, žuti. Da se ne lažemo. Ja sam im ljubimac. Prijavnice samo stižu. Nekad za isto delo, navodno, po nekoliko puta, iako sve što imam, imam u Novim Karlovcima. Sem automobila, sve što nađete van sela Novi Karlovci, a tamo nisam među prvih 10 po imovini, dakle sve poklanjam onome ko nađe.

Zamislite, goran Ješić napiše ovako – samo da znate, znamo vam sve adrese. Ja odgovorim – gospodine Ješiću, lako je naći moju adresu. Dakle, lako je naći moju adresu, ona je ista, ne menja se 50 godina, a kako mi da nađemo tvoju adresu od ovih silnih nekretnina? Krene sudski pozivar, ne može da ga nađe. Mi u Inđiji moramo da imamo sudske pozivare sa pasošem, da može da izađe čovek da ga nađe u Beču. Hvala.

Dame i gospodo, zbog ovih tenkova, zbog uspešnog pretapanja, na razne načine, Dragan Šutanovac, zvani „zgrabinovac“, jedan tenk je prodavao za 5.000 dolara. Zamislite tu vrstu korupcije kad prodate tenk za 5.000 dolara, a onda Radoslav Milojičić Kena, zvani „hajnekena“, za jedno veče popije, koliko beše, 300 i nešto piva, što je koštalo više od 5.000 dolara. Sad zamislite tu vrstu korupcije da oni jedan tenk popiju za jedno veče. Zato Dragan Šutanovac koji je omogućio topljenje tenkova, slabljenje vojne moći verovatno treba da dobije orden svetog livca prvog stepena. Dakle, od tenkova je napravio američki čelik, to je bilo u to vreme američka čeličana. Tako od rusko-srpskih tenkova dobijete američki čelik proizveden u Srbiji. I taj US Steel je takođe bio predmet neviđene korupcije, zato što je ta njegova privatizacija ili vlasnički odnosi urađena za vreme „Sablje“, kada su mnoga prava bila suspendovana. Verujem da jedan od razloga zašto je ubijen bivši premijer je upravo to.

Vi ste se smejali na ono što sam govorio Ješiću. Nažalost, i ja bih voleo samo da je to bila moja duhovitost, međutim, to je bila jedna vrsta ironije na stravičnu istinu koja se u Inđiji dogodila. Dakle, ja sam započeo industrijsku zonu u Inđiji 2001. i 2002. godine. To je ova industrijska zona za čiju lokaciju i opremljenost industrijske zone i „Folksvagen“ kaže da je najbolja. Znači, po pitanju lokacije Srbija ima najbolju lokaciju za „Folksvagen“. Da li će on doći ili neće, ima interesovanja, naravno, i od „Micubišija“, ali da li će doći ili neće, to je neko drugo pitanje.

Zamislite tu vrstu korupcije kada između starog i novog puta, između pruge i auto-puta neko se setio 2001. i 2002. godine da napravi industrijsku zonu. Dok sam ja to gradio, prvo sam, pošto nije bilo novca u državi, doveo čoveka koji je digao fabriku cigareta Fast i onda su mi mnogi učinili uslugu, Petrovića iz „Telekoma“, Naumova iz „Elektroprivrede“, treba nabrojati Branka Jocića itd, mnogi su mi pomagali, sem Gorana Ješića i inđijske vlasti. Na kraju, kada su videli da će industrijska zona biti realizovana, oni su ni manje ni više od Opšte zemljoradničke zadruge „Srem“ preuzeli lažno dužničkim poverilačkim poslovima zemljište i oni su ga preprodavali, iako nikada nije bilo njihovo vlasništvo.

Podneo sam nekoliko prijava, što preko Verice Barać, što direktno gospodinu Tadiću, nikakve velike reakcije nije bilo, a nije bilo ni reakcije kasnije od Agencije za korupciju, kako sam je ja nazvao. Uglavnom, oni su preprodali 200 hektara poljoprivrednog zemljišta iz industrijske zone koje nije bilo njihovo i na takav način zaradili negde, po mojoj proceni, oko 30 miliona evra.

Bilo je smešno kada sam nabrajao sve nekretnine koje su oni stekli u Inđiji zahvaljujući tim manipulativnim, špekulativnim, kriminalnim poslovima. Rezultat na kraju svega toga je ono što koruptivna vlast radi, da koruptivna vlast po svaku cenu želi da zadrži te privilegije, beži od svake vrste reforme, beži od svake vrste promena.

Doživeo sam da me 5. oktobra na sednici koju sam kao predsednik SO Inđija sazvao, baš na taj datum, želeći da ga podelim, dakle, kao neko ko je bio u DOS, ja sam poželeo da sa njima i završim 5. oktobra, smenjen sam u zgradi Uprave vodovoda, bez kvoruma, bez sekretara, bez potpredsednika, dakle na jednoj divljoj sednici kojoj je predsedavao, gle čuda, Nikola Divljak. Znači, divljak na divljoj sednici, u zgradi Uprave vodovoda su smenili predsednika Skupštine, tj. moju malenkost, da bi zataškali neviđenu korupciju koja se desila oko industrijske zone koju sam zajedno sa nekim ljudima gradio, želeći da se pre svega taj deo Srema, a gospoda iz Rume znaju jer su i oni postradali u tom periodu, što pre ekonomski razvije.

S obzirom da smo mi dobili iz Krajine, Like, Banije, Korduna 50% novog stanovništva u Inđiji, nama je preko bilo neophodno da što pre dođu svi stanovnici u Inđiji do posla i hleba. Jesu stanovnici Inđije došli do posla i hleba, ali su prethodno funkcioneri „drpokratske stranke“, kako sam je ja nazvao, napunili svoje džepove i zato su osvajački stigli novcem sve do Beča. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja prvo ne mogu da verujem da Gordana Čomić bojkotuje Narodnu skupštinu. Ne mogu da verujem da sednice Narodne skupštine bojkotuje Dragoljub Mićunović. Ovaj Đilas je pravo čudo. On je konačno zaveo red u sve stranke. Evo i ovu što je osnovao, ovu stranku što sam ja dugo grešio, ovim putem se izvinjavam Bošku Obradoviću zato što sam tvrdio da prekrši zakon prema Hilandaru. Da je za pet hiljada evra sveštenicima na Hilandaru obećao da neće osnivati stranku, da će to ostati porodična organizacija, da se zakleo na ikonu Trojeručicu. To pravilo sam ja mislio da je prekršio Boško Obradović i da je osnovao stranku Dveri, naknadno su utvrdilo da je stranku Dveri osnovao Dragan Đilas i njegov kum.

Ovim putem se ja izvinjavam Bošku LJotiću Obradoviću zato što sam ga optužio da je on osnovao stranku Dveri i sada sam nedvosmisleno utvrdio da je to uradio Dragan Đilas i Mlađen Đorđević kako se zove Đilasov kum.

Dakle, Boško LJotiću sve ti je oprošteno, tvoj greh deliš zajedno sa Draganom Đilasom. Definitivno znamo da su Dveri, žute Dveri i ja se izvinjavam njihovim biračima što nisam na vreme otkrio i uvideo i upozorio da se radi samo o rezervnoj Đilasovoj stranci, a da je tu Boško LJotić Obradović, levoručica, da je on u stvari bio samo najamnik poput ovog zalutovca.

Dakle, Dragan Đilas je kupio i Demokratsku stranku. Ova njihova agencija za korupciju, a sada ubuduće agencija za sprečavanje korupcije treba da se pozabavi i tim pitanjem. Na koji način Dragan Đilas kontroliše Demokratsku stranku, kroz dužničko ropstvo. Dakle, Demokratska stranka je zaremljena, kako to mladi kažu u korist Dragana Đilasa, zato što je on navodno preuzeo neki njihov dug i gazduje Demokratskom strankom. Dakle, to je još jedna od njegovih firmi.

On je kupio i šoferku Mariniku Tepić, pa da vidimo tu vrstu korupcije, treba takođe da se pozabavimo tim pitanjem. Zamislite neko ko u nepune tri godine promeni pet stranaka. Koalicije neću da nabrajam. Zamislite te visoko preletačke sposobnosti, kada iz LDP-a prelazite u LSDV, to je kratak prelet. Onako, to je bio - preletim iz sličnog u slično, to sam nekako i razumeo.

Posle toga je preletela u onaj pokret, onog bolesnog zaštićenika od građana. Kako se zvao onaj? Janković, Saša Janković preletela je kod njega. Od njega je preletela, verovatno pod uticajem vinove loze, preletela u novu stranku kod Zorana Živkovića. Posle toga ne znam koji marigani su bili u pitanju, ne mogu da je pitam, zašto, mogu da pitam pošto, ne mogu da pitam kako, mogu da je pitam za koliko. Obrela se kod Dragana Đilasa. I Dragan Đilas, čuo sam, sad je ne koristi kao šefa poslaničkog kluba zašto je kupio, već je koristi za ličnog šofera, barem po izjavama Dragana Đilasa. Gde god je napravio neki saobraćajni prekršaj, on kaže - vozila me Marinika. Dobro, ajde da mu verujemo da je vozila Marinika. Uskoro ako tako nastavi ostaće bez vozačke dozvole, s obzirom na broj prekršaja koje je svojim vozilom, džipom pravi Dragan Đilas koji se veoma bahato ponaša.

Dakle, dame i gospodo, narodni poslanici, za vreme stranke bivšeg režima smo imali takvu vrstu korupcije koja je pojela državu. Mi smo želeli tržišnu ekonomiju i demokratiju, dobili smo kriminal i monopol. Monopoli su, monopoli su. To je ono što sam ja odavno rekao, pa je mene Đinđić citirao.

Dakle, za vreme 1997, 1998. godine, to se Vjerica, svakako seća, ja sam rekao da svaka država ima kriminal, da kod nas kriminalci imaju državu ako se nastavi. Nažalost DOS je nastavio. I kada ste ulazili u stranki Demokratsku stranku, za vreme Đilasa kada ste ulazili u tu stranku, Jeremića, Borisa Tadića, Borka Stefanovića, i ostalih sitnih i velikih štetočina, to su bili kao žuti krpelji bili. Znači, kad se prisloni kao žuti krpelj, dok ne isisa sve pare iz organizma za koji se uhvati i resor za koji se uhvati, oni ne odustaju. Dakle, kad se ulazilo u njihovu stranku niste mogli da znate da li ste ušli u političku stranku ili kriminal ili u organizovani kriminal, da budem precizniji.

Dakle, postoje države bez demokratije, ali nema demokratije bez države. Tada, za vreme žutih, država je bila korupcija koja je pojela državu. Imali smo samo privid države i zato mislim da je kojom srećom ili ne srećom Al Kapone danas bio živ, verovatno ga Đilas u svoju stranku ne bi primio, ne trpi konkurenciju. Hvala.

Dame i gospodo, ta koruptivna bivša vlast, zaboravio sam Borka Stefanovića, ovaj što maše nekom košuljom.

Kada su mene pred predsedničke izbore, početkom januara, negde iza Božića, posle jedne misije gde sam ovako nastupao - ja tvrdim da će mene oni, ne daj Bože da dođu nasilno na vlast, ono što prete streljanjem i vešanjem, kod mene neće biti dileme, ima da me obese jedno 10 puta, a na streljanje će da čekaju kao, na primer, kada se otvarao „Delez“. Ima da čekaju svi da me streljaju po jednom.

Evo, gospodin Martinović se nešto mršti. To je bolno samo prvi put, tako da bolje da me zbog vernosti države streljaju, nego da me zbog korupcije časte i zbog izdaje države da me časte. Bolje da me zbog vernosti države i streljaju tih nekoliko stotina puta.

Dakle, oni to nama stalno obećavaju. Valjda svaka koruptivna vlast u njihovo vreme je gledala da se snađe kako zna i ume da se očuva, korupcijom. Dakle, 127 poslanika, idemo malo korupcije. Korupcije malo prema onome iz Sandžaka, kako se zvao. On se nešto malo buni, pa oni njemu malo novca itd. Vladalo se na 127.

I, zaboravim ja Borka Stefanovića. Mene su prebili početkom januara i onda su u Dnevniku objavili kako smo novinar Sarapa, koji je tada bio novinar u Studiju B, kako da kažem, naklonjen malo Đilasu, malo, malo. Dakle, naklonjen Đilasu. Prebili su njega i mene posle emisije zato što sam vrcavo govorio o reketima Borisa Tadića.

Naime, ja sam u toj emisiji rekao da su Boris Tadić i njegova ekipa vrhunski teniseri - nemaju lopticu, ali često lupaju reket. Posle te emisije, odabrano društvo, koje je malo pre toga poskidalo uniforme, prebilo je mene i Sarapu. Oni su iza toga objavili kako smo, eto, mi pod uticajem alkohola napali grupu mladića i nikada nismo znali, ni saznali šta je ta grupa mladića bila, da li je to bila grupa iz DS, da li je to bila grupa pridružena Tadićevom obezbeđenju, nebitno.

Predsedničkog kandidata u demokratskom društvu prebiti nekoliko dana pred izbore, pred prvi izborni krug. Dakle, tu sam, naravno, govorio o Kosovu i o mogućim nagodbama koje je Boris Tadić, na kraju smo iz Vikiliksa depeša to i videli. Ali, kada je neko lupio čvrgu, a ja se ne slažem sa nasiljem, niti sam zato da se bilo ko kažnjava nasilnim metodama, onda je Borko Stefanović, veliki Đilasov levičar, ali takođe sklon - leva ruka desni džep, to ću i objasniti kako, onda je nastala prava uzbuna i, navodno, oni su sada u protestima. Počeli protest od toga i došli su do belih šatora tamo u Pionirskom parku.

Borko Stefanović nije bio borac protiv režima Slobodana Miloševića kao što sebe predstavlja. Nije bio ni Vuk Jeremić. To je naftaška porodica. To je porodica koja je krala i Slobodana Miloševića. Dakle, otac Vuka Jeremića je bio direktor „Jugopetrola“ i javno se priča da je njegova funkcija kod Borisa Tadića proistekla iz brze korupcije posle promena 5. oktobra, gde je otac Vuka Jeremića, Miško Jeremić, na brzinu ponudio određene tentijeme gospodinu Tadiću i tako je Vuk Jeremić postao savetnik za svašta.

Kako je Boris Tadić kretao iz Ministarstva telekomunikacija u odbranu, pa na mesto predsednika, tako se za njim kretao i trag kao za pužem kad ide onaj mokar, sluzav trag, tako je i Vuk Jeremić išao za Borisom Tadićem. Na koju funkciju ovaj, on se pridruži i tako su verovatno došli korupcijom koja je naftaške prirode.

Ali, kakve to veze ima sa Borkom Stefanovićem, velikim borcem i navodnim otporašem? Pa, i onaj Saša Janković je gledao promene sa prozora JUL-a, ali oni hoće da kažu da su bili veliki borci protiv Miloševića, o kome ja sada neću ništa da kažem, jer sve što sam imao da kažem ja sam mu rekao dok je bio živ, a oni tek kada je postao pokojnik, kada više nije mogao da se brani…

Sačekajte.

Borko Stefanović je sin Vasilija Stefanovića, koji je bio jedan od direktora NIS i zato je Borko Stefanović bio pregovarač sa Rusima i zato je NIS, po meni, otišao po niskoj ceni. Mi taj ugovor svakako nećemo dirati, ali takođe stric Borka Stefanovića je radio, Mirko Stefanović, visokorangirani diplomata u režimu Slobodana Miloševića i zato oni nisu nikakvi borci protiv Miloševića bili. Oni su bili borci koji su puni svoj kapacitet koruptivni stekli tek kada je Milošević bio oboren, kada su se lično i personalno domogli i nafte i vlasti i spoljnih poslova. Hvala.