Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zbog kratkoće vremena i pošto posle mene ima još prijavljenih govornika iz DS, govoriću samo o jednom zakonu, mada ima mesta kritici i o ostalim zakonima, ali ja ću govoriti o Zakonu o izmenama Zakona o privatizaciji o čemu je govorio i moj prethodnik i koji je rekao da nije bilo puno govora o veoma važnom zakonu, mislim na ovaj. Slažem sa njim i zato ću ja nekoliko reči reći o tom zakonu.
Ministar je juče u uvodnom izlaganju naveo razloge zašto proces restrukturiranja preduzeća treba da se završi do 30. juna sledeće godine i tu se nema šta puno dodati i svi govornici koji su o tome pričali, takođe su se usaglasili da to treba da se uradi do tog datuma i ja nemam dileme da to treba da se uradi, opet kažem, iz razloga koji su ovde puno puta izrečeni i ne bih da ih ponavljam.
Ne bih se složio sa jednom konstatacijom ministra, a to je da će donošenje ovog zakona asocirati direktore i menadžmente preduzeća u restrukturiranju, da brže i bolje rade. Znam puno direktora koji rade u preduzećima koja su u restrukturiranju, jako dobro rade, maksimalno se trude da obezbede plate, jer problem je u tim preduzećima isplatiti platu, začas dođe prvi u mesecu, a plate nema. Problem je na drugoj strani.
Dakle, preduzeća u restrukturiranju su izgubila svoja tržišta, preduzeća u restrukturiranju imaju zastarelu tehnologiju, ta preduzeća su izgubila najbolje kadrove koji su otišli da rade u firmama gde je plata bolja, gde su uslovi bolji i to su razlozi zbog čega preduzeća u restrukturiranju ne mogu da postignu željene rezultate.
Siguran sam da većina od tih preduzeća neće moći da izađe iz krize do 2014. godine, a to znači da će ta preduzeća otići u stečaj, odnosno da će biti likvidirana. To je proces koji mora da se dogodi. Mene više interesuje ono o čemu ministar juče nije govorio i nismo čuli jasan plan šta će se desiti sa 50.000 radnika koji u ovom momentu rade u tim preduzećima. Odgovor na to nismo dobili i nadam se da Vlada ima jasan plan i jasnu viziju šta će uraditi sa 50.000 ljudi koji će se pridodati armiji nezaposlenih u državi Srbiji.
Sada ću nešto reći o gradu iz koga dolazim, s obzirom da, na žalost, grad Kruševac je bio industrijski centar u staroj Jugoslaviji, u SFRJ, a danas zbog tranzicije, zbog loših privatizacija je daleko od tog imidža, ali nadam se da rukovodstvo Kruševca i Vlada imaju način i želju da vrate taj imidž gradu Kruševcu.
U ovom momentu u Kruševcu je čak sedam preduzeća restrukturiranju i reći ću zbog građana Kruševca koje su to firme. To su "14. oktobar", sa 1.700 radnika, "Župa", "Branko Perišić", to je mlinsko-pekarska industrija, fabrika ulja, fabrika maziva, Savremeni dom i NIP Pobeda.
Ono što je važno, ovih sedam kompanija zapošljavaju preko tri hiljade ljudi. Zamislite da 2014. godine, sve ove kompanije odu u stečaj, još tri hiljade ljudi i Kruševac neće da postoji. Kruševac, ukoliko se nešto ne preduzme, a ne mogu ove kompanije, nažalost, same da izađu iz krize, jer da su mogle, one bi to do sada uradile.
Ponavljam, interesuje me šta Vlada namerava da učini sa gradom Kruševcom, ali i sa ostalim u centralnoj Srbiji, jer većina ovih firmi u restrukturiranju se upravo nalazi u centralnoj Srbiji? Šta će biti od regionalnog razvoja, vi ste ministar regionalnog razvoja, ukoliko se pogase firme? Naravno da od tog posla neće biti ništa.
Osim "14. oktobra", proces restrukturiranja u ovim firmama je upravo nastao zbog loše privatizacije. Tu mogu pridodati i kompaniju "Trajal" sa dve hiljade zaposlenih, koje je takođe loše privatizovano i da nije bilo intervencije Vlade Republike Srbije u maju mesecu ove godine, dve hiljade ljudi bi već bilo na ulici, jer je bio otvoren pred stečajni postupak. Zahvaljujući konverziji od 22 miliona evra, radnici "Trajala" su preživeli. Dokle, videćemo.
Ono što hoću da potenciram i što je jako važno, opet kažem za građane Kruševca, jer sam njihov predstavnik, sve ove sporne privatizacije su izvršene u periodu od februara 2004. godine to maja 2007. godine. Dakle, u vreme kada DS i na republičkom i na lokalnom nivou je bila u opoziciji i ne može nikako biti odgovorna sprovedene privatizacije. Zamoliću, da li ministra Dinkića ili potpredsednika Vlade, Vučića, da se i ove privatizacije ispitaju i da se vidi ko je odgovoran za ovako loše privatizacije koje su dobre firme kao što je "Fam", dovele na ivicu propasti.
Podsetiću vas da je "Fam" kompanija koja posle restrukturiranja, a to važi za mlinsko-pekarsku industriju "Branko Perišić", rade jako dobro i redovno isplaćuju plate. "Fam", za razliku od onih kompanija o kojima sam govorio da imaju zastarelu tehnologiju, nemaju kadrove, "Fam" to sve ima, i dobru tehnologiju, ima tržište, što isto jako bitno i važno i ima dobre kadrove.
"Fam" je upropašćen zato što je prethodni vlasnik zadužio kompaniju "Fam" za 30 miliona evra, da bi spašavao svoje druge firme. Radnici "Fam" nemaju nikakve veze sa tim i mislim da država ne sme da dopusti da "Fam" ode u stečaj, jer, realno, za godinu i po dana oni ne mogu iz profita da vrate 30 miliona evra. To isto važi i za mlinsko-pekarsku industriju "Branko Perišić", koja danas solidno radi, koja redovno isplaćuje plate, ali, opet, ima višemilionske dugove koje je napravio prethodni vlasnik i koji se ne mogu vratiti iz profita "Branka Perišića". Mogao bih još da pričam, ali je malo vremena. Hvala.