Dame i gospodo narodni poslanici...
(Predsednik: Izvinite, samo trenutak. Gospodine Stamenkoviću, dovoljno je što niste prisutni u sali, ne morate još i da dobacujete. Budite ljubazni).
Pošto smo danas više puta imali temu ko jeste prisutan, a ko nije prisutan u sali i zaista je poslanička grupa Demokratske stranke upozoravala da ima dosta neodgovornosti oko prisustvovanja poslanika skupštinske većine, ja i ovog puta tražim, u skladu sa Poslovnikom, da se utvrdi kvorum za vođenje ove rasprave.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 113. stav 6. je u direktnoj vezi sa amandmanom na član 18, koji je očigledno ključni amandman vezan za Predlog zakona o osiguranju. Bilo je dosta argumentacije zašto je predloženi amandman na član 18. suštinsko poboljšanje ovog zakona i poslanička grupa Demokratske stranke je zaista koristila argumentaciju koja ide u prilog podnošenju ovakvog amandmana.
Amandman koji sam podneo glasi da se u članu 113. u stavu 6. reči "Narodna banka Srbije" zamenjuju rečju "ministar", a odnosi se na bliže ovlašćenje ministra da donese propise kako se utvrđuju slobodna sredstva tehničkih rezervi u društvima koja posluju sa osiguranjem i kako se prati i utvrđuje likvidnost ovih društava. Ovo je sve u cilju povećanja sigurnosti osiguranika i dobro je što se i na drugim mestima u Predlogu zakona vodi računa o tome.
Gospodin ministar je rekao da je podizanje kapitalnog cenzusa takođe u tom cilju, ali, sa druge strane, ono što je više puta rečeno, a nije suvišno naglasiti, nije dobro da Narodna banka Srbije, kao centralna banka koja ima zakonom određena ovlašćenja, preuzima poslove nadzora nad delatnošću osiguranja. Samim tim smo prinuđeni da vršimo izmenu Zakona o Narodnoj banci Srbije. Dakle, iz toga proizilazi da nije bilo za očekivati da će Narodna banka Srbije, kao centralna banka zadužena za ono čime prevashodno treba da se bavi, vršiti i poslove nadzora društava koja se bave delatnošću osiguranja.
Nije baš bila ubedljiva argumentacija predlagača zakona gospodina Dinkića da je ovo najbolje rešenje. Prosto je korišćena argumentacija da nismo kadrovski osposobljeni ili da bi nas dodatno koštalo ukoliko bi nezavisna agencija vršila nadzor nad poslovima osiguranja.
Sa druge strane, izrečena je procena da ćemo za pet do deset godina biti osposobljeni da u jednoj integrisanoj varijanti (ako sam dobro shvatio ministra kada je prvog dana obrazlagao zakon) poslove supervizije banaka i društva koja se bave delatnošću osiguranja, da kažem, objedinimo u jednoj agenciji. Iz toga proizilazi da su naša predviđanja o približavanju normama evropskih zakona i ulasku u Evropsku uniju u ovom trenutku pesimistična, što nije dobro za ovu vladu, koja i nije baš dala neku ohrabrujuću argumentaciju da ćemo ubrzanim reformama ići ka Evropi.
Takođe, ono što je više puta rečeno, da poveravanje Narodnoj banci i vođenja ekonomske politike nije dobro. To je izvan onoga što treba da bude centralna banka jedne države.
Ne vidim nijedan razlog da u ovom trenutku nismo mogli ići u susret nečemu što su evropski standardi - formiranju jedne nezavisne agencije koja bi, u svakom slučaju, u budućnosti mogla da prihvati i poslove supervizije nad poslovanjem banaka i uvođenju reda, još čvršćeg reda, u finansijsko tržište u našoj zemlji.
Mislim da ovoga puta, ako ne prihvatimo amandmane koji su podneti u onom pravcu da se poslovi supervizije i nadzora nad poslovima osiguranja vrše u agenciji, propuštamo priliku da napravimo jedan pomak u formiranju stabilnog finansijskog tržišta i da time pokažemo da možemo da uradimo i nešto što je hrabriji korak od onog kada kažemo da sve poveravamo centralnoj banci.
Neću da mislim da su Ministarstvo finansija i ministar Dinkić imali motiv da još čvršće definišu taj finansijski lobi i sve tokove finansija u Srbiji koje trenutno kontroliše jedna stranka. Prosto mislim da je reč o jednoj lošoj proceni, nedostatku hrabrosti da se jednoj nezavisnoj agenciji u ovom trenutku povere ovako važni poslovi i da se uvede red na finansijskom tržištu. Naravno da su poslovi osiguranja jako važni u toj sferi.

Gospodine predsedavajući, gospodo kolege narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 6. proizilazi direktno iz amandmana koji sam takođe podneo na član 7, a amandman na član 6. odnosi se na umanjenje sredstava rezerve za jednu milijardu. Razloge za to objasniću kada dođe na red amandman na član 7. u kome ću dati obrazloženje gde se usmeravaju ta sredstva i zašto je postojala potreba da se podnese amandman na član 6. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, u prethodnom obraćanju, iako se radilo o amandmanu na član 6, dato je obrazloženje na amandman na član 7. od strane narodnog poslanika Milomira Minića. Ali, ne smeta.
Podneo sam amandman na član 7. i iz njega je proizašla potreba za podnošenjem amandmana na član 6. Dakle, radi se o izmeni u Predlogu zakona o budžetu, koja se odnosi na uvećanje sredstava koja se izdvajaju za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom okrugu.
Predlogom zakona o budžetu je predviđeno 500 miliona, a moj predlog je da se ta sredstva uvećaju na milijardu i pet stotina miliona, što je saglasno programu koji je uradio Savet te direkcije i uputio Vladi na usvajanje, a i u Predlogu zakona stoji u napomeni da će sredstva biti trošena prema posebnom programu koji usvoji Vlada tokom godine.
Posledice tog zemljotresa retko ko ne zna. Retko ko ne zna za taj 30. septembar 1998. godine, kada je, sa epicentrom u Mionici, zemljotres pogodio Kolubarski okrug.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije u svojoj kampanji na licu mesta video je posledice tog zemljotresa, kao i drugi političari, i ne jedini obećao da će se, kada za to dođe prilika, ili kada bude mogao, lično založiti da se otklone na adekvatan način posledice tog zemljotresa. Zaista se radi o jednoj elementarnoj nepogodi, koja je izazvala katastrofu u tom inače nerazvijenom kraju.
U mioničkom kraju ima više oštećenih objekata nego što ima domaćinstava. To je podatak koji je evidentan, koji je utvrdila Komisija. Dakle, ako neko ne shvata razmere tog zemljotresa, kao i posledice, onda zaista mi nismo društvo koje ima visok stepen solidarnosti i koje razume potrebu brige prema onima koji nemaju elementarne uslove za život.
Od preko 5.000 domaćinstava u mioničkom kraju, šest hiljada i nešto ima evidentiranih objekata sa oštećenjem, preko 3.000 objekata koji su za rušenje. Prema zadnjim podacima urađeno je nešto više od 900 objekata, koji su predviđeni za rušenje, u kojima se ne može bezbedno živeti, ili se ne može uopšte živeti.
U prethodnim godinama nivo sredstava koja su izdvajana na ovoj poziciji budžeta, nije bio iznos od milijardu i pet stotina miliona, bio je iznos od 760 miliona za 2002. godinu i 700 miliona za 2003. godinu, ali je u tom periodu urađeno mnogo toga da se dobiju precizniji podaci kolika je ukupna procenjena šteta, da se ona sa 24 milijarde, nekakvim određivanjem prioriteta i racionalizacijom, svede na 13 realnih milijardi, da se utvrdi da su do sada revalorizujuća sredstva, koja su u prethodnom periodu ulagana, uložena nešto više od pet milijardi i da su nedostajuća sredstva, koja treba uložiti za potpuno otklanjanje posledica zemljotresa na stambenim objektima, školama, obdaništima i zdravstvenim objektima i još nekim objektima, koji su potrebni lokalnoj samoupravi, oko osam milijardi i šest stotina miliona.
To je podatak koji je usvojio Savet Direkcije koji je prosleđen Vladi. Iz toga je proizašla potreba da se na bazi planiranih sredstava od milijardu i po u 2004. godini obezbedi neka dinamika da se za narednih pet - šest godina otklone u potpunosti posledice od zemljotresa.
Zaista ne razumem poslaničku grupu Socijalistička partija Srbije - Slobodan Milošević, ne sumnjajući u dobre namere poslanika i mog kolege iz Valjeva Milomira Minića, da je ovo bio pravi momenat kada se od poslaničke grupe koja čini skupštinsku većinu ovde očekuje da podrži Predlog zakona i da se ovo ugradi u Predlog zakona o budžetu.
To stvarno liči na jeftinu političku demagogiju. Bilo je toliko prilika da se, ako je bilo dobre volje, ako je zaista ovo bilo iskreno, angažuju Ministarstvo finansija, Ministarstvo za kapitalne investicije, koje je direktan korisnik ovih sredstava, da se dostave obrazloženja i da to bude ugrađeno u Predlog zakona o budžetu.
Ja sam danas, kontaktirajući poslanike koji pripadaju poslaničkim grupama skupštinske većine, dobio neka obrazloženja da milijardu i petsto miliona nije realno, da je moglo nešto više, ali da eto proceduralno nije bilo na vreme. I zaista, ako ni u jednoj poslaničkoj grupi, a ovde skoro u svakoj, osim u poslaničkoj grupi G17 plus, ima poslanika iz Valjeva, odnosno iz Kolubarskog okruga, niko proceduralno nije našao mogućnost da na jedan adekvatan način obrazloži ovaj predlog i da on uđe u Predlog zakona, a sada čujemo da postoji nepodeljena briga za sudbinu građana Kolubarskog okruga i da će to biti nadoknađeno, ovo je bio pravi način i jedina potpuna garancija da će to biti urađeno.
Pošto je Odbor za finansije odbio predlog ovog amandmana, potpuno je nelogično da odavde čujemo još jedan apel poslanika iz SPS-a - glasajte za ovaj amandman. U Odboru za finansije sede predstavnici svih parlamentarnih grupa skupštinske većine. Kako je izglasan predlog za odbijanje ovog amandmana? Nemojte da odavde šaljemo poruke unesrećenim građanima Kolubarskog okruga i pre svega Mionice, dajte da budemo do kraja iskreni. Dakle, nije postojala volja skupštinske većine da bude ozbiljno razmotren predlog koji je prosleđen iz Ministarstva za kapitalne investicije za zahtevom da to bude na nivou od milijardu i petsto miliona.
Još jednom vas pozivam da glasate za predlog ovog amandmana, ako zaista postoji iskrena volja da se ublaže muke tih građana i tih silnih porodica koje žive, hajde pitajte gde, ne u svojim kućama, i nemaju nikakve objekte za elementarni život, a prošlo je šest godina od kada je zemljotres bio u mioničkom kraju. Izvinjavam se zbog prekoračenja vremena.

Zaista ne mislim da je gospodin Anđelković taj koji bez ikakvog prava zloupotrebljava ovu govornicu i drži nekome pridike o tome šta je trebalo raditi sa posledicama zemljotresa u Kolubarskom okrugu. To je jedna toliko teška politička, socijalna i ekonomska tema u Kolubarskom okrugu i mislim da neko drugi snosi odgovornost zašto su oni koji su najviše zloupotrebili muku građana iz Kolubarskog okruga danas dobili opet pravo da drže pridiku i da nas podučavaju šta je trebalo raditi i koliko je truda trebalo upotrebiti da se preispita sve ono što je zloupotrebljeno na muci tih građana do 2000. godine, šta je sve urađeno.
Zaista ću podržati svaku inicijativu da se sve do kraja utvrdi kako je građeno, šta je građeno, gde su išla sredstva, ko je davao naloge, po kom prioritetu su građene kuće.
Nemojte vi, gospodine Anđelkoviću, ovde da govorite poslanicima Demokratske stranke šta je trebalo uraditi i šta je urađeno. Mi ćemo podneti sve račune za ono što smo radili po pitanju te direkcije za prethodne tri godine. Ja sam u zadnje dve godine bio član saveta te direkcije ispred Vlade Republike Srbije i znam kako je rađeno, znam koliko je promenjeno u metodologiji rada i u kriterijumima za utvrđivanje prioriteta u toj direkciji i znam kako se došlo do ovih realnih pokazatelja koji govore šta treba uraditi i kako je svedeno ulaganje na najracionalnije i najpotrebnije.
Nemojte nas podučavati kako se radi na pošten način, kako se radi sa uvažavanjem prioriteta na zahtev građana, sa validnim odlukama koje postoje o svemu što je rađeno. Ta direkcija, sasvim sigurno znate jer su vaši partijski drugovi sigurno radili u dogovoru sa vama, bila je osnovna poluga za vođenje političke ekonomije u Kolubarskom okrugu, bez iskrene namere da se pomogne građanima koji su pretrpeli elementarnu nepogodu i jednu ličnu katastrofu.

Istina je da po treći put izlazim za govornicu, ali da ne bi bilo zabune moram da kažem da je na vlasti u Valjevu Demokratska stranka. Jeste, ona je u koaliciji DOS ponudila kadrove koji su u to vreme bili kvalitetniji.
U Valjevu je predsednik skupštine opštine iz Demokratske stranke, predsednik izvršnog odbora je iz Demokratske stranke, ali smo zajedno u čvrstoj koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije, sa Novom Srbijom, Liberalima Srbije i sa još šest drugih stranaka koje su tada učestvovale u vlasti.
Gospođa Milica Vojić je potpredsednik Skupštine opštine Valjevo, potpredsednik Izvršnog odbora iz Demokratske stranke Srbije, i zaista je neumesno sada govoriti da je Demokratska stranka po pitanju otklanjanja posledica zemljotresa i nekih dogovora o prioritetima radila nešto što nije prošlo proceduru, što nije prošlo kroz izvršni odbor, itd. Sve smo to zajedno dogovarali i zajednički pokušavali da rešimo probleme.
Prema tome, nemojte ostavljati u zabuni narodne poslanike i one koji nas gledaju. Dakle, radili smo zajedno i nije bilo pojedinačne loše namere ni na jednoj strani. To ovde odgovorno tvrdim.
Što se tiče primedbe gospodina Anđelkovića da sam amandman podneo kada sam video nečiji drugi, amandmani Demokratske stranke - Boris Tadić su podneti jutros, sinoć smo ih dogovorili. Ako ste na Administrativnom odboru glasali za taj amandman, očekujem da ćete i ovde glasati za amandman i da će poslanička grupa SPS nakon neprihvatanja amandmana razmisliti da li treba da glasa za Predlog zakona.
To je elementarni pravni princip, čega ovde nema i nemam iluzija da će tako biti, ali ako neko ko je deo skupštinske većine sazna za predlog zakona na dan kada se o njemu raspravlja, podnosi amandmane i to bude hladno odbijeno, onda zaista nemam mnogo nade da će ovako skupljena skupština većina, uz pomoć SPS- Slobodan Milošević, obezbediti neke kvalitetne zakone ili reforme, a možete da pravite aluzija koliko god hoćete.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, pre ove diskusije želim da predsedavajući, shodno članu 82. stav 6, utvrdi da li postoji kvorum za rad ove skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista nije ni potrebno, a nisam ni očekivao izvinjenje od predsedavajućeg, a najmanje da me podučava kako se treba ponašati u parlamentu.
Ne znam da li da svoju diskusiju o ekspozeou mandatara ili kandidata za predsednika Vlade Srbije počnem konstatacijom da je ovako predloženi program Vlade lako kritikovati ili da se o njemu ne može govoriti, jer ovo je jedan papir koji, u suštini, ne daje gotovo ništa.
Nema jasne koncepcije iz koje bi se videlo kakva će politika vlade biti u narednom periodu, nema jasno naznačenih prioriteta kojima će se vlada baviti u narednom periodu, nema rokova, uprkos činjenici da je gospodin Koštunica juče reagovao veoma nervozno na takvu primedbu i, čini mi se, dodatno uneo nepotrebnu nervozu u raspravu o jednom jako važnom pitanju. Koje bi bilo važnije ako ne ono kada parlament raspravlja o programu buduće vlade, o par ekselans važnom državnom pitanju.
U proceduri dogovaranja oko formiranja ove vlade došlo se, kroz jednu vrstu političke kampanje, do poruke građanima Srbije da je važno imati vladu, kakvu-takvu vladu. Ako je ovo ta takva-kakva vlada, hajde da uvažimo i tu činjenicu da nije bilo moguće, sa političkim potencijalom koji su imale, da stranke koje formiraju skupštinsku većinu okupe u kraćem periodu tu skupštinsku većinu, pronađu personalna rešenja, postignu politički dogovor i formiraju vladu. I hajde da uvažimo činjenicu da je Srbija zaista u poziciji da je vreme najkritičniji resurs i da treba da formiramo vladu koja će pristupiti realizaciji jednog ozbiljnog programa.
Poslanički klub DS zaista ne nalazi da u ovom programu, ovako kako je predložen u ekspozeu budućeg predsednika Vlade, stoje, pre svega, jasno naznačeni osnovni prioriteti, za koje mi smatramo da su prioriteti za građane Srbije. Komentarisaću samo onaj deo koji se odnosi na ekonomske, a upotrebiću reč reforme, koliko god da se to neće svideti budućem predsedniku vlade, jer je u posebnom delu komentarisao koliko je to rogobatna i ružna reč, sve u najnegativnijem kontekstu, iako je pomenuta samo na jednom mestu, kada se radi o nastavku reformi u BIA-i, kao da ih nema, da ih nije bilo i da nisu potrebne u drugim segmentima i resorima kojima će se baviti Vlada Srbije.
Lepo je konstatovati da je ekonomsko pitanje ključno i da u Srbiji postoji potencijal da se bolje živi i da građani Srbije, pre svega, to nose u sopstvenoj motivaciji, želji i kvalitetima da mogu da iznesu tokove reformi, ali je vlada, ministarstva i oni koji su za to zaduženi, obavezna da stvori makroekonomske uslove, da stvori ambijent u kome se može motivisati, staviti u funkciju sav taj potencijal.
Osnovna nelogičnost koja preti da ugrozi makroekonomsku stabilnost naše države je teza da je potrebno smanjiti poreze koji opterećuju našu privredu, kao pokretač i osnovnu motivaciju za privredni prosperitet. To zaista ne drži vodu. Nisam siguran da takve poreske olakšice u ovoj situaciji u našoj privredi mogu biti adekvatan podsticaj da se nadoknadi sve ono što ćemo izgubiti na drugoj strani, ugrožavajući budžetsku ravnotežu i vodeći računa da takvi eksperimenti kada je u pitanju poreska politika nisu potrebni ovom narodu.
U prethodnom periodu, uprkos vašoj tvrdnji da vlada nije radila na kvalitetan način, upravo u sferi poreske politike, uravnoteženog budžeta, smanjenja javne potrošnje i velike discipline u sferi javne potrošnje imali smo izuzetne rezultate i evidentno je da vlada koja treba da preuzme mandat u narednom periodu u tom smislu preuzima budžet u kome ima novca, u kome nema dugova.
Čudno je da svi oni koji su ovde izlazili da hvale, po pravilu one eksperte koji su u međuvremenu postali loši političari, a bili su učesnici u prethodnoj vladi, govorili su da su oni bili i te kako uspešni, ali u kojoj vladi, kada je vlada u celini, po vašoj oceni, radila loše i nije ostvarila nikakve rezultate. Da li su ti ministri radili van sistema i van te vlade?
Zaista je nelogično da se u daljem obrazloženju govori na koji način će se vršiti podsticaj privrednog razvoja i, kako je rečeno, izdvajanje sredstava iz realnih izvora, intervencije iz budžeta u prioritetnim granama privrede, koje treba podsticati u svom razvoju, ako se na početku govori o smanjenju poreskih stopa, dakle o direktnom smanjenju budžetskih prihoda.
Sa druge strane, o tome smo govorili kada je bio na dnevnom redu Predlog zakona o ministarstvima, izostavljanjem pojma "privatizacija" iz naziva Ministarstva za privredu i privatizaciju naznačeno je da buduća vlada nema baš jasne ciljeve i jasan program na koji način će ovaj važan segment naših ekonomskih reformi ili ključni segment ekonomskih reformi i privatizaciju dovesti do kraja, a da pri tom vodi računa o svojim predizbornim obećanjima, da u privatizaciji nije ništa valjalo, da ona treba da pretrpi korenite izmene, da treba doneti novi zakon.
Iz ekspozea premijera ne vidi se da će išta biti preduzeto konkretno. Stoje određene konstatacije, razmotriće se, videćemo, potrebno je, što praktično ukazuje da način na koji vlada ulazi korz ovaj program u tako ozbiljne poslove govori o njenoj nedoslednosti i nesigurnosti.
Takva je konstatacija da restrukturiranje velikih sistema ne mora nužno da znači ostajanje bez radnih mesta, jer ako se potrudimo da preusmerimo višak neuposlenih kapaciteta na profitabilna i fleksibilna, mala i srednja preduzeća, radnici će imati posla. To je isto kao kada bi ste rekli, ako uspemo da proizedemo proizvode koje će kupovati ceo svet i izgradimo efikasna preduzeća, rešićemo svoje ekonomske probleme. Na koji način? To je pitanje sa kojim niste navikli da se susrećete, gospodo, vi koji tretnutno činite skupštinsku većinu. Pre svega, mislim na Demokratsku stranku Srbije.
Ovde smo čuli u prethodnoj raspravi, pustite nas da radimo. To je jedna sasvim neobična, za Demokratsku stranku Srbije nova izjava. Gospoda hoće da rade, neće više da trpe kritike da su prespavali, dremali, hoće da rade.
Budite sigurni da Demokratska stranka neće ni jednog trenutka vršiti opstrukciju kada su u pitanju kvalitetni i pozitivni zakonski predlozi, kada je u pitanju prepoznatljiv reformski kurs buduće vlade i mi u ovoj raspravi učestvujemo na način da u samom polaznom programu buduće vlade damo doprinos da bude dorađen, da bude konkretan i, ako hoćete, bez nekakvih iluzija da će to biti prihvaćeno, da ukažemo šta nije valjalo u polazu u ovom programu.
Mandatar je ostao dosledan u činjenici da je njegov način političkog poimanja da nikada ne obećava ništa konkretno, da uvek govori o opštim mestima i da time izbegava odgovornost o preispitivanju njegovog rada kada za to dođe vreme. Ali, to je njegovo pravo, a naša je obaveza da ukažemo na tu činjenicu, da u programu Vlade koji je ovde ponuđen ne stoji ništa konkretno.
I ne možemo posle godinu dana reći, vi ste obećali da će u roku od šest meseci biti promenjen Zakon o privatizaciji i da će biti otvoreno 10.000 novih radnih mesta, da će standard u Srbiji porasti tako što će, za razliku od prethodnog perioda, u kome je vladala Vlada Zorana Đinđića, kada su plate sa 40 evra porasle na 190, u budućem periodu sa 190 porasti na 195. Ni toga nema ovde.
Dakle, nema nikakvih konkretnih obećanja. To je, možda posledica načina na koji ste formirali skupštinsku većinu i jedne koalicije koja ni po čemu ne može biti srodna koaliciji u kojoj, da ne ponavljam ono što je rečeno, jedni zagovaraju legalizam, drugi su eksperti kojima je Srbija na prvom mestu, treći su monarhisti i oni koji podržavaju ko zna šta. Svaki dan čujemo nešto novo o toj Socijalističkoj partiji Slobodana Miloševića, ali građani Srbije ih prepoznaju svaki put, ma šta oni govorili i kako god predstavljali sebe i svoju ulogu u podržavanju ove vlade.
O personalnim pitanjima u budućem kabinetu mandatara ovde su govorili najviše ljudi iz poslaničke grupe G17 plus, hvaleći svoje kandidate za buduće ministre.
Mislim da ne bi mogao da se preskoči komentar oko personalnog rešenja za Ministarstvo privrede, ali to se nadovezuje na činjenicu, koliko je to opaženo kao manje važno, samim izostavljanjem u nazivu Ministarstva pojma "privatizacije". Zaista, neću komentarisati to personalno rešenje. Ne želim da uđem u rizik da prekršim Poslovnik, stav 2. člana 100, jer sve što bih iskreno rekao o kandidatu za to ministarstvo moglo bi da zavredi kršenje Poslovnika i eventualno neku opomenu. Hvala.

Zaista, neću ovoga puta odlazećem predsedniku Skupštine pružiti to zadovoljstvo da i dalje krši Poslovnik, da zloupotrebljava mesto predsedavajućeg. On je pokazao da zna da radi. Videćemo ga kada dođe ovde da podnosi izveštaj kao ministar onoga što verujem da ni u ovom trenutku ne zna šta podrazumeva.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, pridružujući se zahtevu, odnosno podnetom amandmanu kolege poslanika iz poslaničkog kluba Demokratske stranke gospodinu Aleksandru Vlahoviću i Dušanu Petroviću za promenu sadržaja člana 2. predloženog zakona o ministarstvima, zaista želim da još jednom naglasim ovde koliko je važno da do kraja sagledamo koji su razlozi za podnošenje ovakvog amandmana i usvajanje njegovog sadržaja iz predloga.

Ako je obrazloženje dato u Predlogu ovog zakona toliko neuverljivo, da novo ministarstvo koje ima samo jednu ovako prepoznatljivu i upečatljivu adresu - kapitalne investicije, kao da ih nigde nema izvan delokruga ovih poslova državne uprave koja je obuhvatila dva ministarstva, onda zaista je i neka vera da će efikasnost vlade (kao što stoji u naznaci razloga za donošenje ovog zakona) biti poboljšana time što je formirano novo ministarstvo za kapitalne investicije, taman toliko izvesna koliko je i ubedljivo obrazloženje koje stoji u Predlogu ovog zakona.

Samo u jednoj rečenici nastaje novo ministarstvo spajanjem poslova iz delokruga dva ministarstva. Dosadašnja iskustva govore da su se iz Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija, koje je izuzetno značajno po sadržaju i delokrugu poslova koji su njime obuhvaćeni, mogla formirati dva ministarstva, ali potpuno kompetentno, da se razvijao sadržaj ovih poslova koji su u njihovom delokrugu.

Dobro, hajde da uvažimo činjenicu da je jedan od načina za smanjenje troškova administracije, ovde je naglašeno da se to može meriti u promilima, i smanjenje ministarstava. Na ovaj način očigledno je da je ovo bilo pitanje političkog kompromisa, pre nego iznalaženje nekih efikasnih rešenja koja će obezbediti bolju stabilnost buduće vlade i njenu visoku efikasnost; zaista, mislim da je to potrebno više puta naglasiti zbog građana Srbije, a nemamo nikakav negativan komentar, koji čekaju da se formira nova vlada i da počne da radi. Ako je to bila cena političkih kompromisa nove koalicije formirane u ovoj skupštini, onda je zaista potrebno da više puta kažemo da ne očekujemo, ispred poslaničkog kluba Demokratska stranka – Boris Tadić, da će rad ovog ministarstva ovako formiranog, sa ovim obrazloženjem, biti efikasniji.

Naravno da je potrebna koordinacija za ovako važne poslove kao što su kapitalne investicije. Još jednom napominjemo da ih ima izvan ovih ministarstava, pre svega u Ministarstvu za energetiku, a i u resoru drugih ministarstava, i ako je bila potrebna koordinacija nekoga ko ima političku težinu u okviru vladajuće koalicije, onda je to moglo da se obavi sa mesta potpredsednika Vlade. Ali, ako je obrazloženje da je Vlada u svojoj konfiguraciji efikasnija, jeftinija i bolja zato što ima manje potpredsednika, zato što je spojeno jedno ovakvo glomazno ministarstvo, zaista mislim da nemamo puno razloga da očekujemo da će tako i biti.

Ali, nemojte da bude da je DS podnosila amandmane da bi vršila neku opstrukciju, vezano za donošenje zakona o ministarstvima i formiranje Vlade. Naprotiv, naša je obaveza kao stranke koja je bila kičma prethodne vlasti da konstruktivno damo sve sugestije, da sa punim pravom, jer to očekuju i građani koji su glasali za DS, ukažemo na sve ono što smatramo da je važno za stabilnost buduće vlade i njenu efikasnost.

Nemojte da pokazujete nervozu pre nego što smo došli do formiranja vlade ili ocene njenoga rada. Naša obaveza je da se bavimo poslom za koji smo dobili mandat u Skupštini Republike Srbije i to ćemo činiti i ubuduće. Pozivam narodne poslanike da zaista još jednom razmislimo i izglasamo ovaj amandman i da ostavimo rešenje koje je bilo dosta dobro u prethodnom zakonu o ministarstvima. Ne vidim nijedan razlog - da je postojao, on bi bio dat u obrazloženju ovog zakona - da ova dva ministarstva treba usvojiti na način kako je to predloženo.