Naravno da da.

Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike kaže član 1. – u Zakonu o izboru predsednika Republike, Službeni glasnik taj i taj, od tad i tad, u članu 11. stav 3. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi – lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima.

Zašto? Zato da ne bismo imali situaciju koju imamo sada. Mislim da je to svima u Srbiji jasno i da je postojao ovakav zakon mi ne bismo imali predsednika koga sada imamo, niti onoga pre njega, a to bila i preventivna mera za budućnost, jer ko zna ko sve može da se kandiduje za predsednika države ako ne uvedemo ovu zaštitu. Mislim da je to jasno kao dan.

Pozivam poslanicu ili poslanika, gospođu poslanika koja je govorila pre mene da pročita stenogram i da vidi da naravno nema nikakve veze ono što je ona rekla o mom malopređašnjem izlaganju. Naravno da srpska javnost odavno zna, a na žalost i mnogi iz udruženja invalida različitih oblasti šta je sve urađeno i šta sam lično radio u njihovu korist kao nekadašnji funkcioner. To nije tema, nemam potrebe da se branim od laži, laž nikada nije bila ni opasna.

Ali, moram da dam zbog srpske javnosti nekoliko objašnjenja za ono što su rekli neki poslanici. Nikada nisam bio u Vladi Zorana Đinđića, pod a), nikada nisam bio ministar policije u Vladi Zorana Živkovića, samo minut.

Kao što u javljanju po povredi Poslovnika to ne može da se koristi za repliku, za iznošenje neistinitih, neki bi rekli lažnih podataka o nekom poslaniku nisam hteo ovde da repliciram, jer ne zaslužuju bilo kakav odgovor, a kamo li repliku, ali hteo sam da obavestim građane Srbije da oni znaju o čemu se radi i hvala vam na prilici koju ste mi ukazali.
Dakle, neophodno je promeniti Zakon o izboru predsednika Republike, da nam se ne bi desilo da na čelu države imamo ono što imamo sada.

Hvala lepo.

Ovo je predlog rezolucije koji je predložen prvi put pre jedno dve godine i ja ću ostati uporan u tome. Mislim da ima potpuno smisla da rezoluciju koju je u istovetnom tekstu podržalo preko 20 država, među kojima Ruska Federacija, Grčka, Belgija, Francuska, Kanada, Kipar, Italija, Švajcarska, Argentina, Urugvaj, Švedska, Liban, osudi i srpski parlament, odnosno parlament države Srbije.

Mislim da mi imamo mnogo više razloga, motiva i civilizacijskih, ali i ličnih i nacionalnih, da podržimo jedan ovakav akt. Ponavljao sam više puta, ali pošto konstatujem da je ovde shvatanje onoga što ja pričam malo teži proces, ponoviću da to nema nikakve veze sa sadašnjom politikom Turske, niti ima bilo kakve veze u odnosu na sukob Azerbejdžan-Jermenija. To je pitanje genocida koji je utvrđen, a koji je počinjen u Osmanskom carstvu od 1915. do 1922. godine prema Jermenima.

Zašto je to nama važno? Zato što postoji utemeljeno mišljenje koje, ako nije dobilo pravno utemeljenje, sigurno ima utemeljenje u osećaju dobrog dela građana Srbije da je i nad građanima Srbije, nad srpskim narodom i drugima izvršen genocid nekoliko puta u toku istorije. Nekad su to radili oni koji su bili okupatori, nekad su to radile prve komšije, a nekad su to pokušavali da urade i neki koji su se lažno predstavljali kao patriote. To mora da bude zabeleženo, da nam se ne bi ponovo dešavalo. Jer, može sutra da nam se desi da ponovo na nekim izborima aktuelna vlast naredi građanima Srbije i Srbima, recimo na Kosovu, da glasaju za ratnog zločinca protiv koga ova država ima poternicu Interpola, ili da neko natera sudije Srbe da pred ratnim zločincem, koji je trenutno predsednik nekakvog Kosova, polažu zakletvu. Oni nisu srpske sudije, oni su tada sudije nepriznate takozvane države Kosovo, ili države Kosova, kako kome odgovara. Ali, i jedno i drugo ne sme da nam se desi, a da bismo pamtili, moramo da se setimo i tuđih muka i genocida nad drugim narodima, a jedan od njih su Jermeni.

Dakle, 12. janura 2017. godine. Imam dva predloga zakona koji se tiču izmene Zakona o izboru narodnih poslanika. Nažalost, ne vidim ovde koji je koji, ali nema veze, stići će i ovaj drugi na dnevni red. Znači, jedan se tiče onoga što zovemo zdravstvenim zakonima, a to je da se dopuni Zakon o izboru narodnih poslanika, član 1. i da on glasi - u Zakonu o izboru narodnih poslanika, Službeni glasnik itd. U članu 44. stav 2. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi – lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. Ovaj zakon kada ga usvojimo, a biće usvojen kad-tad, ja vam to garantujem, stupiće na snagu osmog dana nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“, upravo onako kao što piše u srpskom Ustavu.

Šta nam donosi ovakva izmena zakona? Donosi nam, kao u slučaju kandidata za predsednika države i kandidata za člana Vlade, da i kandidati za narodnog poslanika, pre nego što bude verifikovana njihova kandidatura, a ne izbor, znači sama kandidatura, moraju da prođu lekarski pregled koji je neophodan za zapošljavanje u javnom sektoru. Taj pregled nije ništa posebno značajan. Neki su kroz takav pregled prošli. Svi ovi ljudi koji nas poslužuju, koji rade za nas i sa nama u ovoj zgradi su prošli takav pregled. On se predviđa i za neke druge dokumente. Mislim da nema razloga da se uopšte bilo ko protivi ovakvom predlogu zakona, osim ako se ne plaši primene tog zakona i ako se ne plaši kako bi prošao lekarski pregled. Tako da, ja vas sve pozivam da se testiramo ovim glasanjem, da vidimo ko glasa za, on se ne plaši lekarskog pregleda, a ko glasa protiv, on se plaši.

Moram da upozorim, pre nego što glasate, da taj lekarski pregled podrazumeva i test na prisustvo droge u organizmu, ne samo aktuelno, nego i ono što je bilo pre pet, 10 ili 20 godina, da iz tih analiza može da se dođe do vrlo interesantnih zaključaka o prošlosti i o opštem stanju zdravlja narodnog poslanika. Tako da, ne bih nikoga da prozivam, ne bih niko da se ponovo prepozna ili da pomisli da ima neke lične veze sa ovim što ja pričam, ali ja mislim da građani Srbije zaslužuju da kada izađu na izbore glasaju za ljude za koje su, ako nisu sigurni da neće da menjaju stranke, bar da budu sigurni da su dovoljno zdravi da sede u ovim klupama. Hvala lepo. Pozivam vas da zajedno glasamo za ovaj predlog zakona.

Tako je, pre godinu dana je ponovo predložena ova izmena zakona, i u prošlom sazivu je isto bio takav predlog. Nije se skupštinska većina ni tada ni do sada odlučila da ga stavi na dnevni red, bez obzira na obećanja koja sam dobio za to. Ima tu i obećanje Vlade Srbije od pre godinu dana, koju je tada vodio valjda Aleksandar Vučić, gde kaže da su ove izmene opravdane, da imaju smisla i da će biti ugrađene u novi predlog zakona o visokom obrazovanju, pa se to nije desilo. Pre petnaestak-dvadesetak dana ovde je sedeo ministar prosvete, pa je rekao da će se u narednim izmenama ugraditi i ova formulacija. Međutim, nije se ni to desilo, te ću ja, zbog srpske javnosti, jer siguran sam da većina vas već napamet zna ovaj predlog, da ponovim šta je predlog.

Predlog je da se u Zakonu o visokom obrazovanju, Službeni glasnik taj i taj, u članu 4. posle tačke 1) dodaje tačka 1a) koja glasi – akademska čestitost, da se u stavu 2. posle člana 5. dodaje naziv člana i član 5a koji glasi – akademska čestitost, da se doda član 5a koji kaže – akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava. Tu, naravno, nije imalo smisla staviti to da je nemoguće polagati i diplomirati u nedelju, da je nemoguće da najbolji studenti samozvanih fakulteta kažu da su najbolji, a studirali su osam-devet godina. Ne znam za fakultet gde redovno školovanje traje osam-devet godina. To isto znači da ne možete da trčite sa fakulteta na fakultet, pa gde vam ne priznaju doktorat da pobegnete preko šumice i odete u neki drugi i da tamo položite. To znači ono što se zove čast i poštenje.

Uz rizik da to što govorim nije prepoznatljivo svim kolegama, ja se ipak nadam da možemo da učinimo napor i da dođemo do toga da prepoznamo šta je to akademska čestitost. Čestitost životna, da tako kažem, bi trebalo već da nas krasi u mladim godinama, da to pomaže i ljudima koji su imali nesreću, koje je možda Bog kaznio, koji su možda imali nekakvu, otkud znam, kakvu muku životnu, ali zato je društvo, zato su nadležne institucije koje mogu da budu i preventivne i kurativne, mogu da pomognu da se i ti ljudi vrate do toga da postanu čestiti.

Naravno da je neophodno da ljudi koji treba da edukuju buduće generacije koje, nadam se, više neće bežati od vas iz države, nego će ostajati ovde, to moraju da budu ljudi koji imaju jasno znanje o tome šta znači akademska čestitost i čestitost uopšte.

Zahvaljujem.

To je Predlog zakona kojim pokušavam da sprečim, već jako dugo, nenamensko trošenje, bacanje narodnih para, budžetskih para za nešto što se zove – predizborni propagandni program, odnosno tu su one besprizorne, pre svega TV reklame po nacionalnim i ovim manje nacionalnim televizijama, gde je za cilj da se kandidati za razne funkcije u ovom društvu, političke naravno, predstave pametnijim, lepšim, sposobnijim, bržim i kako beše, ne znam, ono treće, nego što oni to realno jesu. Ogromne pare, procene su da je to negde između 70 i 90 miliona evra godišnje se baca za to, za fotošop, izmenu lika, za scenario, sa gospođa Nado, sa ne znam kojim sve besmislenim stvarima, koji bi trebalo da zavedu ljude i da pomisle da to jeste ozbiljna stvar, a ne samo loša kopija scenarija nekog rijaliti programa ili neke TV serije, iz nama daleke ali prijateljske zemlje.

Prema tome, da bi se sprečilo bacanje para za to i da se te pare usmere za mnogo potrebnije potrebe, o nekima sam već govorio, neke kolege su govorile pre mene, ako je to tačno 70-80 miliona, možete da izlečite u toku godine svu decu kojoj je potrebna medicinska pomoć, operacije ili bilo kakva terapija koja ne može da im se da u Srbiji, nego moraju da putuju u inostranstvo.

Znači, ne bismo imali SMS poruke za lečenje dece koja sutra treba da naslede dugove koje je ova vlast napravila, nego bismo imali jedan normalan fond koji bi išao na to da se ta nesretna deca, njihovi roditelji i neki drugi ljudi, ako je to potrebno, da budu izlečeni i da budu sposobni da prođu lekarski pregled pa da budu i kandidati i za poslanika i za ministra i za predsednika države.

Ne vidim ništa stranačko u ovome. Znači, samo treba da se odreknemo svi od toga da državne pare preko nekih raznih transmisija i pranja trošimo za nešto što je besmisleno bacanje para, a ne za nešto što pomaže ljudima da ostanu zdravi.

Naravno da građani Srbije moraju biti obavešteni o tome šta nosioci lista, političke stranke, organizacije, pokreti nude ali to treba da se uradi tako što se organizuju na svim nacionalnim televizijama ili na pokrajinskoj, ako su pokrajinski izbori, ili na lokalnim ako su lokalni, duel emisije, gde će politički neistomišljenici da nude svoje programe građanima Srbije.

Ovaj zakon je vezan za zakon koji sam malopre branio i pokušavao da vas ubedim u to da je bolje da se to da za lečenje dece ili za neka naučna istraživanja ili za socijalna davanja u nekoj drugoj oblasti, nego da se bacaju za glupe TV reklame, ali da bi to bilo uspešno, nije potrebno promeniti samo Zakon o izboru narodnih poslanika, nego i Zakon o finansiranju političkih stranaka, gde bi pisalo da je zabranjeno da se troši novac u kampanji za finansiranje promotivnih spotova na elektronskim medijima.

Ima puno drugih medija koji mogu da, ako baš neko misli da je mnogo lep, pametan, u nekom spotiću, može to nebitno i preko Fejsbuka, preko tvitera, preko nekih trećih, četvrtih društvenih mreža, može da ide od kuće do kuće, ako sme bez obezbeđenja pa da pita komšije šta misle o njemu, može da ode kada je kampanja u Pančevo da se pozdravi sa radnicima fabrike za proizvodnju čipova, koja je tamo, u stvari nije napravljena, ali je obećano da će biti napravljena. Ili, možda može da sedne u ovaj kineski voz koji ide za Budimpeštu, ali ni to nije urađeno, samo je obećano, ili možda da neko ode da pije vino, kao što dobacuje kolega tamo, to je onim vozom koji je šaran da ide za Kosovo Polje, pa je došao tu negde do Batajnice, sve junak do junaka bio tamo.

Prema tome, hajde da se ne igramo cirkusa, nego daj da radimo nešto što je posao narodnih poslanika, a to je da pomognemo ovom napaćenom narodu, građanima Srbije, svih vera i nacija, da žive tako da im se bar na trenutak učini da žive u Evropi 21. veka, a to možemo da uradimo tako što ćemo početi da se ponašamo kao ozbiljni ljudi. Uvek neko može nekome da smisli neku laž. To je istorija laži. To je enciklopedija laži.

Možete da pričate o čemu god hoćete, ko je koga pelcovao, ko je kome skidao budnu, ko dobro čuje, ko dobro ne čuje, ko je služio vojsku, ko puši, a ko je lule, sve to može da se priča koliko god hoćete, ali daj da radimo nešto ozbiljno. Nismo mi izabrani ovde da gledamo ko može od sebe da napravi veću budalu, nego smo izabrani da pomognemo našim građanima. Zato apelujem na vas da glasate za ovaj predlog zakona, da kažemo da te pare usmeravamo za lečenje dece koja se danas leče SMS porukama.

Zahvaljujem.

Dakle, to je isto jedan stari Predlog zakona koji je bio predložen i u prethodnom sazivu. Praktično to je abdejtovana varijanta zakona koji je usvojen 2003. godine, koji je bio jedan ozbiljan zakon koji je imao u sebi sve sadržaje, a i podzakonska akta, koji su bili neophodni zato da se stane na put bespravnoj gradnji u ovoj državi. Taj zakon je usvojen, ponavljam 2003. godine, ali je njegova primena odmah, nakon roka za početak primene, koji je bio 2004. godine, opstruisan sa mnogih strana i on nije ostavio neki ozbiljan trag, nego ozbiljne pozitivne posledice za stanje u našoj državi. Tako dan danas gde se okrenete oko sebe možete da vidite koliko god hoćete bespravne gradnje, možete da to pogledate u nečemu što se zove „Beograd na vodi“, možete to da pogledate na nečemu što se zovi stanica „Prokop“, pošto izgleda tamo niko ne sme da uđe vozom, vidim da je otvorena, vidim da je to glavna beogradska stanica, bar su tako pisali kada su krečili, ali tamo ja vidim da idu samo neki lokalni vozovi, neki vozići od Pančevačkog mosta do te stanice i do Batajnice.

Imate takve primere danas u Beogradu, ima preko 150 objekata za koje su nadležne gradske službe, gde su vaše kolege iz vaših stranaka na vlasti doneli pravosnažna rešenja o zabrani gradnje i o rušenju izgrađenog, ali se to radi i dalje kao da se ništa nije desilo. Kolega sa bradom iz trećeg reda, levo od mene, je svedok jedne takve gradnje u Nebojšinoj 8a. Recimo, pred očima vlasti se to dešava. Upozoravao sam na to nekoliko puta i rekli su mi – pazi šta radiš, njega štiti neko gore. Znam da je to gore, ja znam da je to najgore, ali to me neće sprečiti da nastavim ne zbog tog slučaja samo nego i zbog mnogih drugih da se uvede red u tu oblast u Srbiji. Bespravna gradnja, zdravi kandidati za poslanike, ministre i predsednika, ne bacanje para na reklame, nego lečenje dece od tih para, sve su to stvari koje Srbiju mogu da učine boljom zemljom, zemljom koja, ne zbog EU nego zbog nas samih može što pre da ostvari evropske standarde i da ostvarimo taj cilj za koji se mnogi kunu da je životni, a bojim se da nisu svesni šta rade. Prema tome, ja vas pozivam da časno glasate za ovaj predlog zakona.

Hvala lepo.

Ovom odlukom se predlaže da se obrazuje anketni odbor radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole za rad Akcionarskog društva za osiguranje „Takovo osiguranje“ Kragujevac.

To se desilo pre neku godinu i po tvrdnji ljudi koji su vodili to osiguranje, po tvrdnji ekonomskih stručnjaka, po tvrdnji 408 zaposlenih ljudi koji sada nemaju posla zbog toga što je to osiguranje zatvoreno, da je tu bilo puno prljavih radnji od strane Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija i još nekih umešača. To ne sme da ostane tajna. To mora da dobije svoj epilog pred očima srpske javnosti, a ja se nadam da ovaj parlament ima dovoljno snage, kredibiliteta, časti, poštenja, ili bar želje, da neku od tih velikih trauma koje su se desile u ovoj državi u zadnjih nekoliko decenija rešimo.

Ovde se radi o tome da se predlaže da taj anketni odbor čine po jedan narodni poslanik iz svake poslaničke grupe, da prvu sednicu Odbora, naravno, saziva predsednika Narodne skupštine, ili predsednica, kako god, da anketni odbor na svojoj prvoj sednici bira iz reda svojih članova predsednika i zamenika predsednika anketnog odbora, da je zadatak odbora da sagleda i utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole za rad.

Odgovornost Narodne banke Srbije zbog oduzimanja dozvole za rad zbog nedostatka tehničkih rezervi u trenutku kada su one bile iznad proseka koji je bio neophodan, odgovornost za uništenu reputaciju vlasnika „Takovo osiguranja“, odgovornost za 408 zaposlenih koji su ostali bez posla.

Da se utvrdi da li je postojala saglasnost Pravne službe Narodne banke Srbije za oduzimanje dozvole za rad ovog AD društva za osiguranje, i da li je u likvidacionom postupku AD osiguranje „Takovo“ Kragujevac utvrđeno da nije bilo potrebe za oduzimanjem dozvole za rad. A to se desilo.

Anketni odbor ima pravo da traži od državnih organa i organizacija podatke, ispravke i isprave i obaveštenja. Anketni odbor je dužan da radni zadatak završi u roku od 120 dana i mislim da je to dobra prilika da polako vraćamo čast ovom hramu demokratije, ovom hramu parlamentarizma i politike Srpske, a to se zove Dom Narodne skupštine Republike Srbije.

Na član 3. kojim se menja član 105. tražimo da se brišu reči – i zaposleni, u rečenici koja kaže – mentori u programu stručnog osposobljavanja pripravnika u državnim organima jesu, po pravilu, državni službenici i zaposleni.

Voleo bih da ministar da jasno objašnjenje koja je razlika između državnih službenika u državnoj administraciji, i zaposlenih u državnoj administraciji. To bi bilo jako interesantno, ne samo meni, nego široj javnosti.

Znači, još jedan primer da je zakon pisan, prepisan sa nekog jezika koji nije bio baš dovoljno jasan onome ko je prepisivao, pa imamo razne suvišne reči, besmislene reči, neću kouč više da pominjem. Recimo, pitao sam ministra, u Zakonu o Nacionalnoj akademiji, da mi kaže koja je razlika između opreme i sredstava, jer smo tražili da se briše reč sredstava, pa nisam dobio odgovor ni na to. Ako ne zna ministar, neka nam kaže neko ko to zna, ali mislim da bi bilo važno da ovako loše zakone bar imamo pravopisno i gramatički ispravne, jer to bi bio prvi korak da se vidi da je ova Vlada malo napredovala.

Pored toga, jako interesantno oko mentorstva. Da li se predviđa da postoji mentor za izbor pesama i trbušnih plesova kada dođe neki strani državnik? Kad predsednik stranke, ministar predlagača, ima svoj nastup, da li ima mentora za to ili ne? Da li je mentor samo za vokalni deo ili i za ovaj igrački deo, i da li postoji neki deo koji se radi, a da mi ne vidimo da je sakriven iza očiju javnosti, a radi se u toku noći kada imamo nekog kandidata, odnosno nekog stranog državnika u našoj poseti. Voleo bih da imamo tu informaciju, jer 500 godina pod Turcima nije mala stvar.

Hvala lepo.

Ovde se radi o roku za utvrđivanje podzakonskih akata koji treba da prate ovaj zakon, naravno, kao i svaki drugi, i dat je u Predlogu zakona rok od šest meseci, što je jedan predug rok. S druge strane, može da napravi puno i puno problema.

Uvereni smo u to da u Vladi Srbije, možda ne baš u sali gde sede ministri, ali da oko njih ima dovoljno pametnih, pismenih ljudi i mi smo uvereni da to može da se uradi za 60 dana i to je ono što piše u našem amandmanu, a to znači da se rok za podzakonske akte sa šest meseci svede na dva meseca. To bi bilo jako važno i zbog toga što bi time bili jasni parametri za kreiranje budžeta za sledeću godinu, jer ti podzakonski akti sami po sebi proizvode neka trošenja sigurno, prihode verovatno ne, ali neka trošenja sigurno i onda bi bilo dobro da onaj ko kreira budžet za sledeću godinu zna koliki će biti novi troškovi vezani za usvajanje podzakonskih akata koji su vezani za ovaj zakon.

Ponavljam, sigurno da je u svakoj Vladi bilo nekoliko nepismenih ljudi, negde potpuno nepismenih, negde zlonamernih, negde dobronamernih, ali na pogrešnu stranu. Sve je to moguće, ali se ja uzdam u nementorisane i nekoučonisane državne službenike. To je ona trećina koja radi u administraciji. Rekao sam već, jedna trećina ne radi ništa, jedna trećina bolje da ne radi ništa i jedna trećina radi. E, pa, dajte ovoj trećini koja radi, i dobro je da nešto radi, da podzakonske akte iz ove oblasti, kao i kod drugih zakona, uredi i sredi u roku od dva meseca. To je sasvim dovoljna stvar. Mnogo komplikovaniji procesi i zakoni su bili uređeni podzakonskim aktima za mnogo kraće vreme. Ako vam treba neka stručna pomoć, slobodno se obratite.

Član 108. ovo je rasprava o amandmanima i postoji mogućnost, mada dosta retka, da predlagač prihvati amandman. Pošto ovde nema predstavnika predlagača, a to je ministar, moramo da prekinemo rad dok se ne vrati. Hvala.

U načelnoj raspravi smo već rekli da smatramo nepotrebnim da se osnuje ovakva akademija, da postoje naučne institucije, da postoje institucije o visokom obrazovanju, srednjem obrazovanju koje su dovoljno kompetentne da obrazuju kadrove za javnu upravu, a ako postoji potreba za nekim specijalističkim ili specijalnim obrazovanjem iz te oblasti, to mogu da rade iste te institucije, znači, srednje škole za taj nivo i fakulteti za nivo koji je potreban za visoko obrazovanje.

Nema nikakve potrebe da se pravi paravaspitna organizacija koja, rekao sam, čim mi kažete nacionalna, ja se uplašim, pošto to nacionalno, kada ste govorili vi predlagači u 90-im godinama, to je uvek bila neka krađa ili neki gubitak, ili smo nešto gubili ili je neko krao, što mu dođe na isto.

Dali smo neke amandmane da vam pokažemo da možda je to moglo i da se uradi na jedan način iskren, pošten, sa namerom da ste hteli da uradite nešto dobro.

Ovo je jedan od tih amandmana.U članu 6. tražimo da se briše reč „sredstva“, pa da član 6. stav 4. tačka 3) glasi: „Opremu (nameštaj, računare, projektore, table za prezentaciju i drugo) koja je neophodno za realizaciju programa.“ Zašto i „sredstva“? Šta od ovoga što je navedeno u zagradi – nameštaj, računari, projektori, table za prezentaciju su sredstva, a šta je oprema? Voleo bih da mi ministar da objašnjenje za to koja je razlika između opreme i sredstava, i zašto je neophodno da se stavi jedno i drugo?

Ako me ubedite u to, možda ćemo da pomislimo da imate dobre namere sa osnivanjem ove nacionalne institucije najnovijeg ranga i da pomislimo da to neće biti večernja škola za loše kadrove koje ste zaposlili zajedno sa koalicionim partnerima u poslednjih pet, šest godina. Naravno, da je takvog zapošljavanja bilo i ranije, ali to ne znači da treba da se nastavi.

Prema tome, ministre, kažite mi razliku između opreme i sredstava?

Hvala lepo.

Mi smo podneli kao poslanički klub puno amandmana na ove zakone, posebno na Zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, ali sam sada na ivici želje da promenim taj stav, da povučemo sve te amandmane i da podržimo zakone zbog ovog objašnjenja koji nam je dao sada ministar o kouču. To je stvarno jedna genijalna stvar i da smo ranije znali, stvarno ne bismo ušli u dilemu oko ovog zakona i uopšte oko potrebe da se on donese.

Sad mi je jasna i ova odredba o razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku, kaže – predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija u sistemu javne uprave. Naravno, što hitnije, jer već od 15. veka postoji izraz kouč. Iz mađarskog jezika, preko koučijašenja po svim jezicima, došao je i do nas i sada će da nam reši pitanje uprave.

Uvek se uplašim i pipnem za novčanik kad neko iz SPS, ili iz ovih što su zajedno sa njima držali vlast u devedesetima, pomene nacionalno. Tu znam da je ili neka prevara ili neka krađa. Uvek kad je bilo nacionalno, a da su ga osnivali u devedesetim godinama SPS-ovci i njihovi tadašnji-sadašnji partneri, to je bila neka prevara građana. Tamo gde su štitili Srbe, više ih nema. Tamo gde su bile institucije, pa su postale nacionalne, nestale su. Sa tim oprezom sam ušao i u analizu ovog Predloga zakona. Naravno, već na prvi pogled je očigledno da je ovo još jedna farsica koja bi trebalo da bude moderni izraz kao kouč za ono što se u Srbiji odavno zove večernja škola za partijske kadrove, nižeg i srednjeg nivoa.

Kaže – Nacionalna akademija je centralna institucija sistema stručnog usavršavanja sa statusom javno priznatog organizatora aktivnosti neformalnog obrazovanja odraslih. Znači, to vam je nešto između feng šui varijante i obuke za makrame i druge ručne radove, a ovoga puta bi to trebalo da bude na korist javne uprave i to da bi, kaže ministar koji to predlaže, službenici postali ljubazni i da bi se dovelo do toga da postoji razvoj veština službenika. Koje su to veštine koje službenici inače nisu mogli da nauče u srednjim školama i na fakultetima u ovoj državi Srbiji? Šta je to što se uči i što je potrebno za javnu upravu, a ne uči se na pravnom fakultetu, na ekonomskom fakultetu ili nekoj stručnoj školi? Šta je to, koje su to veštine, šibicarenje, uzimanje mita, organizovanje po partijskom principu?

Ovaj Predlog zakona je šamar obrazovanju u Srbiji, šamar i osnovnom i srednjem i posebno visokom obrazovanju, gde se sada pojavljuje mambo-džambo kouč varijanta nauke, gde se sve to što inače može da se nauči na tim fakultetima stavlja u fioku i sada će da se napravi jedna ekipa koja će da to sve promeni i biće nam bolje, efikasnije, korisnije i ne znam kako. To su besmislice.

Naravno da je potrebno stalno obrazovanje zaposlenih svuda, posebno u javnoj upravi, tu nema nikakve sumnje, ali naravno da to obrazovanje može da bude sprovođeno na način tako da to ostane u sistemu obrazovanja, a ne da se prave večernje škole. Bila je jedna u Kumrovcu, jedna je bila u Požarevcu, ne znam gde će biti ova, da li na severnoj tribini nekog stadiona među delijama ili će biti na Novom Beogradu, ili će biti u Krunskoj ili će biti, ne znam gde stanuje ministar? To je neozbiljno, to je farsa.

Kažu neki da neće biti te partijske piramide, neće biti ničega što liči na to. Pa, hajde da vidimo da li će biti ili neće biti. Evo, recimo, ovde je ministar državne uprave. Koliko se sećam, on je i potpredsednik SPS. Da li se dobro sećam, jel jeste? Mislim da jeste. Na kraju klupe gde on sedi, sedi mladi čovek koji je predsednik omladine SPS. To nema nikakve veze sa stranačkim organizovanjem. To nema nikakve veze ni sa čim što ima veze sa partokratijom, nego eto, slučajno se desilo da od petoro ljudi koji ovde sede, tu je jedan potpredsednik SPS, a drugi je predsednik omladine. Pa, ja sam bio nešto malo u vlasti, jedno desetak godina, pa nikad predsednik omladine moje stranke nije bio nigde u državnoj upravi. To je lako proverljivo. Ne sumnjam u stručne kvalitete, ne sumnjam u lične kvalitete, u ljudske kvalitete, ali naprosto to ne može da se desi.

Prema tome, molim vas da povučete ovaj zakon, da dobre službenike nagradite i postavite ih kao primer lošim službenicima koji su većina. U svakom ministarstvu imate 30% ljudi koji ništa ne rade, 30% ljudi koji bolje da ništa ne rade i 30% ljudi koji rade. Da zakon ne valja, tome svedoči i bojkot poslaničke grupe SPS, koja je prisutna sa 10% od ukupnog broja poslanika u trenutku kada njihov ministar brani zakon. Prema tome, povucite zakon iz procedure.