Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8763">Laslo Varga</a>

Laslo Varga

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija godinama ne ispunjava deo svojih međunarodnih obaveza, a za rezultat imamo, s vremena na vreme, zastoj u evropskim integracijama.

Ali, Srbija ne krši samo svoje međunarodne obaveze prema Haškom tribunalu, nego, nažalost, krši mnogo jednostavnije obaveze koje proizilaze iz bilateralnih sporazuma koji su zaključeni sa zemljama u okruženju.

Gospodin Pastor je detaljno govorio o sporazumu o zaštiti srpske manjine, i mađarske manjine u Republici Srbiji. Ja želim samo da ponovim da je na osnovu tog sporazuma formirano jedno međuvladino telo, jedna međuvladina mešovita komisija koja je dva puta zasedala i na tim sednicama je Srbija nedvosmisleno preuzela obavezu da će rešiti pitanje finansiranja onih učeničkih domova koji ne dobijaju pomoć iz državnih izvora.

Sa zapisnikom sa prve sednice, koja je održana 13. decembra 2004. godine, Srbija je preuzela obavezu da reši pitanje dotacija iz budžeta ovim đačkim domovima. Na drugoj sednici iste komisije, godinu dana kasnije, Srbija se obavezala da će sistemski da reši pitanje dotacije ovim učeničkim domovima.

Dakle, sa jedne strane, Vlada Republike Srbije je priznala značaj i postojanje ovih domova učeničkog i studentskog standarda, domova čiji osnivači nisu Republika ili AP i obavezala se da će finansirati rad ovih domova. Mi smo amandmanom predložili jednu jednostavnu stvar, da se 10 miliona dinara, u skladu sa ovim obavezama Republike Srbije, izdvoji za finansiranje rada ovih učeničkih domova.

Drugi deo amandmana se odnosi na finansiranje, odnosno pomoć crkvama i verskim zajednicama nacionalnih manjina. To je u skladu sa onim o čemu već dosta vremena govorimo, a to je činjenica da više od 15% stanovnika Republike Srbije, bez Kosova i Metohije, čine nacionalne manjine.

Smatramo da bi se te proporcije morale uzeti u obzir i kada se raspodeljuju sredstva tradicionalnim verskim zajednicama, a među njima i verskim zajednicama nacionalnih manjina. Amandmani su odbijeni sa obrazloženjem da bi ispunjenje ovog našeg zahteva direktno ugrozilo ispunjenje ciljeva programa za koje smo predložili amandmane.

Sa druge strane, u obrazloženju stoji da se ovi amandmani ne mogu prihvatiti zato što je u finansijskim planovima Ministarstva prosvete i Ministarstva vera već precizno definisano za koje namene je moguće trošiti bilansirani iznos sredstava.

Dame i gospodo, ovo praktično znači da Narodna skupština ne odlučuje o trošenju sredstava građana Srbije, nego ministarstva. Dakle, ja ne znam na šta ovo liči. Prvo, izgleda da ministarstvo donosi finansijske planove, bar po ovom obrazloženju, a onda mi to u Narodnoj skupštini samo aminujemo i nemamo nikakvu mogućnost da izvršimo bilo kakve izmene u planovima ministarstva.

Iz drugog dela obrazloženja proizilazi da smo mi predložili da se sredstva troše za sasvim druge namene u odnosu na namene koje je Vlada utvrdila, što jednostavno nije tačno. Naime, u delu amandmana koji se odnosi na učenički standard predložili smo da se deo sredstava namenjenih za funkcionisanje sistema učeničkog standarda, znači, od tih sredstava koja iznose 2,5 milijarde dinara, usmeri upravo ka finansiranju učeničkih domova. Dakle, u potpuno iste namene, samo smo proširili na ovaj način listu domova učeničkog standarda. Mislim da iznos od 10 miliona dinara sigurno ne bi ugrozio funkcionisanje sistema učeničkog standarda, za šta su planirana sredstva u iznosu od 2,5 milijarde dinara.

Ista je situacija i sa delom amandmana koji se odnosi na pomoć crkvama i verskim zajednicama. Dakle, mi nismo predložili da se ta sredstva usmere za neke druge namene, nego za izgradnju, adaptaciju i rekonstrukciju crkava i objekata verskih zajednica. Samo smo tražili, i to ćemo i dalje tražiti, da se deo sredstava usmeri ka nacionalnim manjinama, jer ovu činjenicu da u Republici Srbiji živi nešto više od milion pripadnika nacionalnih manjina Zakon o budžetu ne bi smeo da ispusti iz vida. Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nešto više od godinu dana donet je novi Ustav Republike Srbije. Želim da pročitam stav 4. člana 87. Ustava: "Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, način njenog korišćenja i raspolaganja uređuju se zakonom."

Dakle, Ustav predviđa obavezu donošenja ovog zakona, a taj postupak, znači, prenos imovine autonomnoj pokrajini i lokalnim samoupravama (nad kojom autonomna pokrajina i lokalne samouprave u ovom trenutku imaju pravo korišćenja, koja je u državnoj svojini) zasigurno će iziskivati određena sredstva. Postoji nacrt zakona o imovini lokalne samouprave i u tom zakonu su predviđena određena sredstva za sprovođenje tog zakona.

Dakle, mislim da je nesporno da će ako se krene u ovaj postupak biti potrebno dosta sredstava, a u budžetu za 2008. godinu nisu predviđena nikakva sredstva za sprovođenje postupka vraćanja pokrajinske imovine lokalnim samoupravama. Stoga smo predložili jedan amandman sa ciljem da se iznos od 20 miliona dinara predvidi za sprovođenje ovih zakona kojima će se urediti način korišćenja i raspolaganja imovinom autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, i to u skladu sa citiranim stavom iz člana Ustava Republike Srbije. Mi smo to predložili da kasnije tokom godine ne bude izgovor da se ovaj postupak ne sprovodi zato što jednostavno nema sredstava u budžetu Republike Srbije.

Odbili ste, naravno, i ovaj amandman. U delu koji ste odbili, koji se odnosi na umanjenje izdataka, mi smo predložili da se umanje izdaci u opisu Razvojni i drugi programi u oblasti lokalne samouprave, a vi ste odbijajući amandman u obrazloženju napisali da sredstva koja su opredeljena za ovaj program jesu sredstva od naknada za odobrenje za posebne igre na sreću i njihova namena je strogo utvrđena zakonom i stoga se ne mogu rasporediti za druge namene.

U tom Zakonu o igrama na sreću stoji da se 20% ovih sredstava iz ove naknade namenjuje za lokalnu samoupravu. Dakle, to stoji u zakonu. Mi smo upravo to predložili, da se deo tih sredstava usmeri za lokalnu samoupravu, tj. za postupak vraćanja imovine lokalnim samoupravama.

Vi, sa jedne strane, odbijajući ovaj amandman i, sa druge strane, ne planirajući sredstva za sprovođenje ovog postupka jednostavno unapred znate da ćete u 2008. godini prekršiti Ustav, da nećete doneti zakon i nećete vratiti imovinu Autonomnoj pokrajini i lokalnim samoupravama.

Mislim da je to još jedan dobar dokaz zašto mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara nismo glasali za izbor Vlade; i tada smo tvrdili, a i sada tvrdimo da je decentralizacija jedan od poslednjih prioriteta ove vlade.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, više puta smo rekli da poslanici SVM neće glasati za budžet i to iz više razloga, a najvažniji je svakako nastavak centralističke politike od strane Vlade Republike Srbije i, sa druge strane, nepoštovanje autonomije Vojvodine.

Zbog važnosti želim da ponovim neke činjenice koje sam delimično izneo u načelnoj raspravi, a mislim da su veoma bitne. Dakle, stranke vladajuće koalicije su tokom poslednjih godinu dana više puta prevarile građane Vojvodine. Prvi put su to uradile prilikom donošenja Ustava Republike Srbije, pre nešto više od godinu dana, kada su u referendumskoj kampanji prećutale svoju pravu računicu, prema kojoj se, ispostavilo se, u tih sedam vojvođanskih procenata uračunavaju i plate zaposlenih u obrazovanju i deo sredstava u oblasti kulture i to iznosi ukupno nešto više od 23 milijarde dinara. Nažalost, to je svima jasno, uloga organa AP Vojvodine prilikom raspodele ovih sredstava svedena je na ulogu običnog poštara.

Druga prevara se dogodila prilikom donošenja budžeta za 2007. godinu, dakle za tekuću godinu, kada ste u budžetu predvideli sredstva u iznosu od četiri milijarde dinara za projekte na teritoriji AP Vojvodine u glavi - Kancelarija za Nacionalni investicioni plan, a Vlada je umesto da te četiri milijarde dinara prenese budžetu AP Vojvodine ta sredstva, na osnovu jedne uredbe, potrošila. Da prevara bude još veća, potrošila je i organima AP Vojvodine propisala obavezu da ta sredstva evidentiraju u budžetu AP Vojvodine kao prihod iz budžeta Republike Srbije. Nažalost, ta sredstva su potrošena, ne ceo iznos sredstava, ali velikim delom, na projekte koji spadaju u nadležnost Republike – građene su zgrade poreskih uprava, zatvori, prekršajni sudovi itd. Mislim da je ovo čisto kršenje Ustava da jednostavno ne može biti čistije.

Treći put smo prevareni, možda bolje rečeno pokradeni, nakon donošenja budžeta za 2007. godinu.

Naime, članom važećeg Zakona o budžetu utvrđeno je da će se budžetu AP Vojvodine preneti preostali iznos sredstava, dakle pored sredstava od poreza na dohodak građana, poreza na dobit preduzeća, ostalih prihoda na teritoriji AP Vojvodine i pored sredstava za plate zaposlenih u obrazovanju i sredstva za kulturu, znači pored svih ovih sredstava preostali iznos do 7% će se transferisati budžetu AP Vojvodine, i to u skladu sa odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2007. godinu. Ova rečenica stoji u budžetu Republike Srbije za ovu godinu.

Pošto je u tom trenutku budžet AP Vojvodine bio donet, bilo je potpuno jasno koja su sredstva tom odlukom od strane organa, odnosno Skupštine Vojvodine planirana za Vojvodinu. Ta sredstva iznose 21,4 milijarde dinara, a nažalost, i o tome je bilo dosta reči, ostvarenje tih sredstava do 30. septembra iznosi 9,33 posto. Dakle, od 21,4 milijarde dinara dve milijarde su se slile u budžet AP Vojvodine. Naravno, postoje i drugi razlozi, ali prvenstveno zbog ovog razloga ostvarenje celog budžeta AP Vojvodine do 30. septembra je na nivou od 45,85 posto. To znači da je budžet AP Vojvodine u 2007. godini, kako sada stvari stoje, znači 13 dana pre kraja godine, oštećen za 19,5 milijardi dinara. Mislim da je ovo krivično delo. Naime, neko je građane Vojvodine pokrao za 19,5 milijardi dinara.

Prilikom donošenja budžeta za 2008. godinu sprema se nova prevara. Sada se to radi u saradnji sa pokrajinskim rukovodstvom DS-a, što nije bio slučaj kada se donosio budžet za 2007. godinu. Sada se, naime, predviđaju sredstva u iznosu od 9 milijardi dinara za prenos budžetu AP Vojvodine za Nacionalni investicioni plan.

Problem je u tome što će se ta sredstva, sa jedne strane, evidentirati u budžetu Republike Srbije i AP Vojvodine kao izdaci budžetu AP Vojvodine, međutim, raspodelu tih sredstava će vršiti Vlada Republike Srbije svojom odlukom. Dakle, preneće sredstva u iznosu od devet milijardi dinara formalno, ali će suštinski ta sredstva svojom odlukom jednostavno potrošiti. To znači da se pravo odlučivanja o tim sredstvima jednostavno oduzima od AP Vojvodine, umesto da se ostavi njima.

To je takođe kršenje Ustava. Jednostavno, ovo nije u skladu sa Ustavom. Mi smo podneli amandman sa ciljem da se Predlog budžeta za 2008. godinu uskladi sa Ustavom Republike Srbije i da se ostavi pravo odlučivanja organima AP Vojvodine u odnosu na ovih devet milijardi dinara iz NIP-a.

Naravno, nikakvo čudo nije, amandman je odbijen, ali je obrazloženje besmisleno. U obrazloženju zašto se amandman odbija stoji da se amandman ne prihvata iz razloga što je nalogodavac ministar zadužen za NIP. Mislim da ovo obrazloženje nikakve veze nema sa suštinom amandmana.

Dakle, nažalost, u 2008. godini suština ostaje ista kao što je bila u 2007. godini – odluka o korišćenju sredstava iz NIP-a donosi se u Beogradu. Sada će organi AP Vojvodine biti formalno konsultovani, ali neće oni donositi nikakve odluke.

U čemu je razlika u odnosu na 2007. godinu? U tome što će se u 2008. godini umesto četiri milijarde, kako je to bilo u 2007. godini, od organa AP Vojvodine oduzeti sredstva u iznosu od devet milijardi dinara, i to potpuno legalno, na osnovu Zakona o budžetu, i niko ništa kasnije neće moći u tom smislu da kaže. Šta je sa preostalim sredstvima do 7%? Ona će se prenositi budžetu AP Vojvodine kroz ostale projekte NIP-a, to stoji u Predlogu budžeta. To znači da čak i bez mišljenja organa AP Vojvodine, i o tome je bilo reči da sa veoma lošim izgledima, imajući u vidu odnos ministra Dinkića i ministra Ilića prema Vojvodini...

Da se vratimo malo na 2007. godinu. Naime, postoje neki podaci koji zaslužuju da budu citirani. Sa jedne strane, ukupni prihodi budžeta AP Vojvodine u 2007. godini će iznositi oko 35 milijardi dinara, imajući u vidu finansijska kretanja do 30. septembra, što znači da će oko 6% u odnosu na budžet Republike Srbije za 2008. godinu biti ostvareno. Dakle, biće sigurno ispod Ustavom utvrđenog iznosa od 7% i formalno će se prekršiti Ustav Republike Srbije. Naravno, krši se i na suštinski način, i to je mnogo bitnije. Sa jedne strane, organi AP Vojvodine u 2007. godini će samostalno odlučivati o trošenju oko 15 milijardi dinara; dakle, umesto 7%, što bi značilo autonomiju, u skladu sa Ustavom, oni će odlučivati o oko 2,5% republičkog budžeta, znači, o tolikom iznosu. Sa druge strane, kapitalni izdaci će iznositi oko 4,5 milijardi dinara u 2007. godini; dakle, umesto 3/7, Vojvođanima će za kapitalne izdatke pripadati 1%.

Mislim da je dobro jedno poređenje sa budžetom grada Novog Sada, koji iznosi 14 milijardi dinara. Naravno, o raspodeli tih sredstava odluku donosi Skupština grada Novog Sada. U odnosu na to, praktično, organi AP Vojvodine odlučuju o budžetu koji je približno iste visine.

Postavlja se pitanje da li je ovo o čemu sam ja pričao ustavnost i zakonitost. Ja mislim da nije; vidi se koliko je licemerno da vi iz Vlade Republike Srbije postavljate pitanje zakonitosti i ustavnosti odluka AP Vojvodine. Ako ste zaboravili, želim da vas podsetim da ste pre nekoliko meseci doneli izmene i dopune Zakona o državnoj upravi i propisali organima AP Vojvodine da svoje odluke pre stupanja na snagu šalju na kontrolu nadležnim ministarstvima. Mislim da je ovaj položaj toliko podređen da ni "a" od autonomije ne postoji, da mesne zajednice u Severnoj Koreji imaju veću autonomiju od AP Vojvodine.

Ono što predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine radi, to je "marketing autonomija".

Naime, on mnogo priča o autonomiji Vojvodine, a u saradnji sa vama poslanicima DS-a ovde u Narodnoj skupštini radi upravo na slabljenju položaja AP Vojvodine. Takve ciljeve dele i neke druge stranke sa sedištem u Beogradu. Međutim, problem je u tome što gospodin Pajtić priča nešto sasvim drugo, pravi neku pozorišnu predstavu, umesto da prizna ovo o čemu ja govorim.

Naravno, po uzoru na Velimira Ilića i on posećuje gradilišta, otvara gradilišta kojih, na svu sreću, u Vojvodini ima mnogo, i to naravno priznajemo. Ne bi bio problem to što predsednik Izvršnog veća obilazi ta gradilišta, ukoliko bi on saopštavao istinu građanima na tim gradilištima. Istina je da bi se moglo pet puta više graditi ukoliko građani Vojvodine u 2007. godini ne bi bili pokradeni za 19,5 milijardi dinara od strane Vlade Republike Srbije.

U raspravi u načelu sam postavio jedno pitanje gospodinu Cvetkoviću, ali nisam dobio odgovor. Sada ću to pitanje da ponovim i da ga dopunim sa još dva pitanja. Prvo pitanje, koji će iznos sredstava – gospodine ministre, vama postavljam pitanje, molim vas da me saslušate – biti prenet AP Vojvodini za kapitalne rashode u 2008. godini, a o čijoj će raspodeli odluke donositi organi AP? Sa druge strane, novim Zakonom o budžetskom sistemu ćete definisati pojam budžeta i iz toga će biti sasvim jednostavno utvrditi šta znači tih 7%. Drugo pitanje, koliko će do kraja 2007. godine iznositi ukupan budžet Republike Srbije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu? Ovu informaciju tražim zato da bih mogao i ja da izračunam koliko će to kršenje Ustava biti, koliko će sredstva biti ispod 7%.

Sa treće strane, gospodin Elezović, predsednik Pokrajinskog odbora za DS, sinoć je u jednoj TV emisiji izjavio da do kraja godine ima još 13 dana i da će iz budžeta Republike Srbije biti preneta sredstva Fondu za razvoj Vojvodine u iznosu od milijardu i po dinara, dakle, u narednih 13 dana. Moje treće pitanje je – da li je ovo obećanje gospodina Elezovića utemeljeno na činjenicama?

Na kraju želim da postavim pitanje predsedniku Narodne skupštine – da li ste spremni, gospodine predsedniče Narodne skupštine, da poslušate apel gospodina Balinta Pastora da se ne radi na dan katoličkog Božića ili i dalje stojite na stanovištu da imate nameru da na ovaj način ponizite poslanike koji tog dana žele da praznuju?
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da nastavim tamo gde je gospodin Pastor stao.
Na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, 19. septembra, gospodinu Slobodanu Milosavljeviću sam postavio pitanje – koje će mere Vlada Republike Srbije preduzeti u cilju otklanjanja posledica ove elementarne nepogode koja se desila, s jedne strane, u severnoj Vojvodini, a i u ostalim delovima Republike Srbije.
Ministar je tada priznao da je ova suša zaista poprimila sve razmere elementarne nepogode i da će Vlada u roku od dve do tri nedelje preduzeti neke mere, odnosno doneti neke mere, kako bi se olakšao položaj poljoprivrednika.
Ovo obećanje je dato 19. septembra 2007. godine. Prošlo je, umesto tri nedelje, tri meseca, a Vlada nikakvu pomoć ovim ljudima nije pružila. Neke stvari je, međutim, uradila.
Kada su poljoprivredni proizvođači, 30. oktobra, izrevoltirani odnosom Vlade Republike Srbije i Ministarstva prema njihovom problemu, organizovali protest, onda je Vlada, o tome je već bilo dosta puta reči za ovom govornicom, poslala žandarmeriju da pregovara s njima.
Ceo dan su ti ljudi proveli pored autoputa, dok se neko iz Ministarstva nije udostojio da se tamo pojavi, naravno, u kasnim večernjim časovima. Ceo dan je padala kiša, bilo je strašno vreme, on je tada došao kod tih ljudi, ispričao svoju priču, dao neka obećanja i, naravno, vratio se u Beograd.
Posle toga, 8. novembra, Vlada je donela zaključak kojim je prihvatila informaciju Ministarstva poljoprivrede o nastalim štetama i utvrdila da je šteta u Bačkoj, Banatu i Sremu iznosila 10%.
To ne odgovara istini, jer je šteta prouzrokovana sušom samo na teritoriji pet opština severne Vojvodine, dakle, na teritoriji opština Bačke Topole, Kanjiže, Malog Iđoša, Novog Kneževca i Subotice, iznosila 7,5 milijardi dinara. To sigurno nije 10%. Naravno, skupštine opštine ovih opština su proglasile i elementarnu nepogodu na svojim područjima. One su radile ono što su mogle.
Dalje, gospodin Velimir Ilić je pre nekoliko dana, ministar za infrastrukturu, koji je ujedno i predsednik Vladine Komisije za elementarne nepogode, 10. decembra, primio delegaciju poljoprivrednih proizvođača iz severne Vojvodine i dao im čvrsto obećanje da će najkasnije do kraja februara biti isplaćeno 8.000 dinara po hektaru obradivog zemljišta na ime štete nastale od letošnje suše. Dao je i obećanje da će se ovaj problem naći na dnevnom redu Vlade Republike Srbije, na sednici Vlade, koja je održana u četvrtak 13. decembra. Možete pretpostaviti da ni reči o ovom problemu na toj sednici Vlade Republike Srbije nije bilo.
Dakle, poljoprivredni proizvođači su još jednom od strane Vlade prevareni. Ovaj uvod je bio potreban kako bi svi mogli steći jasnu sliku o odnosu Vlade Republike Srbije prema poljoprivredi.
Što se amandmana poslanice Elvire Kovač tiče, ona je predložila da iznos od jedne milijarde dinara u Ministarstvu poljoprivrede bude namenjen za otklanjanje posledica od elementarne nepogode. Kako se to moglo i očekivati Vlada, nije prihvatila ni ovaj amandman opozicije. U obrazloženju stoji da se amandman ne prihvata iz razloga što se sredstva za otklanjanje posledica elementarnih nepogoda planiraju u drugoj ekonomskoj klasifikaciji, dakle ne u ovoj u kojoj smo mi predložili, nego u jednoj drugoj ekonomskoj klasifikaciji.
Ovo je, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici, odnosno predstavniče Vlade, pravo licemerje. Naime, Vladi ni na kraj pameti nije padalo da proglasi elementarnu nepogodu, nego je falsifikovala podatke i utvrdila da šteta u Bačkoj, Banatu i Sremu iznosi 10%. Iz tog razloga, nije nam preostalo ništa drugo nego da predložimo da se iz ekonomske klasifikacije 451 – subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, opredeli deo sredstava za otklanjanje posledica suše.
Da smo predložili da se deo sredstava iz ekonomske klasifikacije 484, dakle, naknade za štete nastale usled elementarnih nepogoda, opredeli za pomoć poljoprivrednim proizvođačima na ime suše, vi biste onda odbili amandman s obrazloženjem da od strane Vlade Republike Srbije nije proglašena elementarna nepogoda i bili biste u pravu.
Naravno, sve ovo što sam ispričao samo je forma, a suština je jednostavna. Vlada poljoprivrednim proizvođačima koji su u 2007. godini pretrpeli ogromne štete ne želi pomoći.
Šta se istovremeno dešava? Recimo, 14.12, ministar zadužen za Nacionalni investicioni plan, gospodin Dragan Đilas, u Babušnici daje izjavu da je Vlada iz sredstava Nacionalnog investicionog plana obezbedila skoro pola milijarde dinara za hitnu sanaciju oštećenih objekata, puteva i mostova u toj opštini.
Molim vas, nemojte me pogrešno razumeti, nemam ništa protiv toga da se pomogne građanima Babušnice, ali smo protiv ove politike dvostrukih aršina i protiv ovog načina sprovođenja programa ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije. Mislim da je ovo poslednje što građani, poljoprivredni proizvođači severne Vojvodine zaslužuju. Hvala.
Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ne grešim ako kažem da je Predlog zakona o budžetu najvažniji zakonski predlog koji se nalazi na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije u ovoj godini. Iz tog razloga, imam četiri nagradna pitanja za predsedavajućeg.
Prvo pitanje glasi: Gde je šef Poslaničkog kluba DS-a? Drugo pitanje: Gde je šef Poslaničkog kluba DSS-a? Treće pitanje: Gde se nalazi šef, odnosno šefica Poslaničkog kluba G17 Plus? Četvrto pitanje:
Da li postoji u Evropi bilo koja zemlja u kojoj, kada se vodi rasprava o zakonu o budžetu, predstavnici poslaničkih klubova vladajuće većine, jednostavno, ne dolaze na sednice Narodne skupštine.
Da li mogu dobiti odgovore, pa bih onda nastavio o amandmanu?
Znači, ako vas ubedim, onda vi imate mandat da prihvatite ovaj moj amandman.
Dakle, za upravne okruge su planirana sredstva u iznosu od 433 miliona dinara u Predlogu budžeta. Ministar Marković je pre nekoliko nedelja za ovom govornicom izjavio da veliki broj upravnih okruga ne radi ništa. Doslovce je te reči tada izgovorio.
Država troši skoro pola milijardi dinara na njihovo funkcionisanje. S druge strane, to nepravedno raspodeljuje. Naime, za Severnobanatski okrug je predviđeno 17% više sredstava po glavi stanovnika u odnosu na Severnobački okrug.
Mi smo amandmanom predložili smanjenje izdataka Severnobanatskog okruga za iznos od 1.330.000 dinara i povećanje predviđenih sredstava za rad Severnobačkog okruga za isti iznos, sa ciljem da se troškovi funkcionisanja ova dva upravna okruga po glavi stanovnika izjednače.
Vlada je odbila amandman, s obrazloženjem da će Severnobanatski okrug u 2008. godini imati veće potrebe, pre svega, zbog planiranih sredstava za adaptaciju i rekonstrukciju zgrade u kojoj se nalazi sedište Okruga, kao i za nabavku računarske opreme i softvera.
Kao dokaz da osoba koja je pisala obrazloženje amandmana nije pročitala amandman, navodim da sam predložio da se izdaci za plate smanje za Severnobanatski okrug i da se sredstva za iste namene povećaju u Severnobačkom okrugu, a sredstva koja su planirana za adaptaciju i rekonstrukciju zgrade, kao i za nabavku računarske opreme i softvera, ostala su netaknuta ovim amandmanom.
Zašto smo predložili smanjenje izdataka za plate za Severnobanatski, a povećanje za iste namene za Severnobački okrug? Iz dva razloga. S jedne strane, oba okruga imaju isti broj zaposlenih, dakle osam zaposlenih. Stoga je neshvatljivo da je za plate u Severnobanatskom okrugu potrebno 17% više sredstava nego za isti broj zaposlenih u Severnobačkom okrugu. Neka mi neko ovu razliku objasni, meni je ovo nerazumljivo.
S druge strane, na teritoriji Severnobanatskog okruga živi 165.881 građanin, na području Severnobačkog okruga živi 200.140 stanovnika, prema poslednjem popisu. Nije moguće, mislim da je protivno svakoj logici da isti broj zaposlenih opslužuje toliko različiti broj stanovnika. Naime, u Severnobanatskom okrugu pada nešto više od 20.000 stanovnika na jednog zaposlenog u upravnom okrugu, a u Severnobačkom okrugu ta cifra iznosi 25.000 stanovnika po jednom zaposlenom.
Nešto, dame i gospodo, nije u redu, a pokušaću i da objasnim šta kaže Zakon o državnoj upravi, koji je stupio na snagu 29. septembra 2005. godine.
U članu 39. tog zakona stoji da Vlada uredbom obrazuje upravne okruge, s tim da je dužna da područje upravnog okruga odredi tako da ono omogući racionalan i delotvoran rad okružnih područnih jedinica državne uprave. Vlada je donela uredbu, koja je stupila na snagu 7. marta 2007. godine, o upravnim okruzima, kada je tom istom uredbom tri bačvanske opštine (Adu, Kanjižu i Sentu) pripojila Severnobanatskom upravnom okrugu.
Dakle, problem je u tome što je ova uredba protivzakonita i, stoga, i protivustavna, i to iz razloga što ova organizacija ne omogućava racionalan i delotvoran rad okružnih područnih jedinica državne uprave. Zašto? Najbolji dokaz je Predlog budžeta za 2008. godinu.
Naime, zbog ove potpuno neracionalne organizacije ova dva upravna okruga, mnogo je skuplje i održavanje sistema ta dva područna organa državne administracije. Ova protivzakonita i protivustavna uredba prouzrokovala je, inače, dezorganizovanost, praktično, celog društvenog i ekonomskog života ove regije.
Sada bih želeo da objasnim u čemu se ogleda ova deorganizovanost. S jedne strane, zamislite da je, na primer, policijska uprava MUP-a sa sedištem u Subotici nadležna za tri opštine, za Suboticu, Bačku Topolu i Mali Iđoš, a područna uprava u Kikindi, pored ostalih, za Adu, Kanjižu i Sentu, znači, za tri bačvanske opštine. Stoga, građani Ade, Sente i Kanjiže idu po lične karte, po pasoše, po saobraćajne i vozačke dozvole u Kikindu i potrebno im je zbog toga više vremena i više troškova.
S druge strane, imate organizaciju javnih tužilaštava, odnosno Okružnog javnog tužilaštva i Okružnog suda u Subotici, koji je nadležan za teritoriju opština Subotica, Bačka Topola i Mali Iđoš, a pored njih i za opštine Ada, Kanjiža i Senta. Dakle, policijska uprava je organizovana na jedan način, Okružno javno tužilaštvo i Okružni sud na drugi način.
Sada zamislite novi sistem vođenja istražnog postupka. Počini se neko krivično delo u Kanjiži, okružni javni tužioc je u Subotici, načelnik policijske uprave je u Kikindi, zamislite efikasnost rada ovakvih državnih organa, umesto da jedan od drugog budu udaljeni jedan kilometar, kolika je, inače, udaljenost između sedišta Upravnog okruga u Subotici i policijske uprave.
Što se tiče ekonomskog života i njegove dezorganizovanosti, tu je Regionalna privredna komora, sa sedištem u Subotici, pod čiju nadležnost spadaju opštine Subotica, Bačka Topola i Mali Iđoš, a, sa druge strane, Komora sa sedištem u Kikindi, koja u svojim granicama ima i Adu, Kanjižu i Sentu. S druge strane, Trgovinski sud u Subotici je nadležan za opštine Subotica, Bačka Topola i Mali Iđoš, naravno, i za Adu, Kanjižu i Sentu.
Naravno, i telekomunikaciono područje ovih pet opština, odnosno šest opština je jedinstveno i ima pozovni broj 024. Severnobanatski upravni okrug je sasvim drugo telekomunikaciono područje, sa sasvim drugim pozivnim brojem, što znači ogromne troškove, odnosno ogromno povećanje troškova po minutu razgovora.
Da nastavim s jednom drugom oblašću života – zdravstvenim osiguranjem. Recimo, Republički zavod za zdravstveno osiguranje sa sedištem u Subotici je nadležan za teritoriju Subotice, Bačke Topole i Malog Iđoša, a, s druge strane, filijala za Severnobanatski okrug, pored banatskih opština, nadležna je i za Adu, Kanjižu i Sentu. Ista je situacija sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.
S druge strane, naravno, Republički fond za PIO nema ovakvu organizaciju. Ne spadaju ove bačvanske opštine pod okrilje filijale u Kikindi.
Zašto je ovo štetno po građane, dame i gospodo? Zato što se 72 hiljade građana maltretira, praktično, svaki dan ovom neracionalnom organizacijom. Tvrdim da je ovo geografsko pitanje, ili bi trebalo da bude, a ne političko. Naime, reka Tisa teče između Bačke i Banata, a Ada, Kanjiža i Senta se nalaze na bačvanskoj strani.
Verujte, dame i gospodo, da stanovnike Kanjiže, Sente, kao i Ade ili Mola, duboko tišti činjenica što se ove opštine nalaze, praktično, u Banatu. Ako mi ne verujete, ima u Narodnoj skupštini poslanika iz Ade, pitajte njega – mislim da će potvrditi ono što ja tvrdim.
Naravno, ministar Marković se pre nekoliko nedelja složio sa mnom, da ovo ne bi trebalo da bude političko pitanje. Da li prihvatate?
Dakle, da nastavim. Izađite u susret građanima Ade, Kanjiže i Sente, ispunite njihov san, koji traje već 15 godina. Mislim da bi to bilo najpoštenije. Jednostavno, ova nepravedna organizacija, koja je toliko neracionalna, što se dalo zaključiti iz onih cifara koje sam izneo u vezi s Predlogom zakona o budžetu, mislim da je neodrživa. Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom je praktično predloženo ukidanje Kancelarije za pridruživanje EU. Nije mi jasno zašto Vlada Republike Srbije ovaj amandman nije prihvatila kada se ovaj amandman u značajnoj meri slaže sa politikom Vlade Republike Srbije. Tvrdim i tvrdio sam i u načelnoj raspravi da su evropske integracije za ovu vladu postale deveta rupa na svirali. Kada za BIA ima 3,4 milijarde dinara i za platu 1953 zaposlena, onda je jednostavno poražavajuće da za Kancelariju za pridruživanje EU ima jedan milion evra, to je 79 miliona dinara, i da ta kancelarija ima, odnosno imaće u narednoj godini 53 zaposlena, što je jedan zaposleni više u odnosu na 2007. godinu.

Znate šta je rezultat ove politike? Rezultat je da će Srbija iz predpristupnih fondova dobiti samo jednu milijardu dinara u narednih šest godina, a nove članice EU, koje imaju sličan broj stanovnika kao Srbija, u istom tom periodu dobijaće više od 20 milijardi bespovratne pomoći za svoje razvojne projekte.

Znači, svaka zemlja slične veličine 20 milijardi evra u narednih šest godina. Mi gubimo 20 milijardi evra zbog toga što prioriteti ove vlade nisu evropske integracije.

Da vas podsetim, 1. oktobra 2006. godine stranka G17 plus je izašla iz Vlade i Skupštine kada je utvrdila da se pregovori sa EU zaustavljaju, da se zaustavljaju evropske integracije, a pošto prioriteti ovog budžeta sigurno nisu evropske integracije, želim da postavim pitanje, pre svega poslanicima iz G17 plus, kako možete da glasate za predloženi budžet za 2008. godinu?
Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na sam tekst amandmana želim da dam jedan kratak uvod. Želim da kažem nekoliko reči o načinu funkcionisanja Vlade Republike Srbije, vladajuće koalicije, kao i o odnosima Vlade i Narodne skupštine.

Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, ovim načinom rada, kako se ovaj budžet usvaja, jednostavno samo postojanje Narodne skupštine gubi smisao. Vi poslanici vladajuće koalicije, naravno, na ovo pristajete. Ovo nemo posmatrate, ćutite.

Kakav je to poslanički rad kada su na najvažniji zakonski predlog u ovoj godini iz poslaničkih grupa vladajuće koalicije, od ukupno 130 narodnih poslanika, pristigla tri amandmana? Koja je u ovom sistemu funkcionisanja vladajuće koalicije vaša uloga? Zašto vi sedite ovde u sali i provodite vreme u ovom domu? Neka mi neko ospori tvrdnju da Narodna skupština služi samo kao glasačka mašinerija Vlade, što mislim da je jako loše.

S druge strane, Vlada Republike Srbije prihvatila je ukupno pola amandmana poslanika opozicije. Da li Vlada Srbije zaista smatra da bezmalo 120 opozicionih poslanika ne može da ima niti jedan dobar predlog, niti jednu dobru ideju, da niti jedan od podneta 104 amandmana opozicije nema smisla? To jednostavno ne može da bude tačno. Ne može da bude tačno, ako ne iz drugog razloga, onda, naravno, po osnovu zakona velikih brojeva. Da ne govorim o tome zašto se amandmani ne prihvataju. Bilo bi mnogo poštenije da je Vlada jednostavno rekla da se amandmani opozicije ne prihvataju zato što su te amandmane podneli poslanici opozicije. Tako biste uštedeli i papir i vreme. Neka obrazloženja su, naime, toliko besmislena da čovek prosto ne može da veruje kada ih pročita.

Sada nešto malo i o našim amandmanima. Postoji jedna latinska izreka koja glasi - Repeticio est mater studiorum, što znači - ponavljanje je majka znanja. U duhu ove izreke želeo bih da govorim o ovom amandmanu koji su podneli moje kolege poslanici.

Dakle, i u načelnoj raspravi smo rekli, želim da ponovim, da su budžetom prvi put od donošenja Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina predviđena odgovarajuća sredstva za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Ovo je zajednički uspeh zajedničkog nastupa svih nacionalnih saveta nacionalnih manjina, a naravno uspeh i nas poslanika Saveza vojvođanskih Mađara koji smo diskusijama tokom usvajanja budžeta za ovu godinu uspeli da ubedimo vladajuću koaliciju da prilikom izrade budžeta za 2008. godinu uzme u obzir opravdane zahteve nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Međutim, u budžetu i dalje nisu planirana sredstva za početak rada Fonda za nacionalne manjine. Dakle, za troškove funkcionisanja nacionalnih saveta jesu, ali za početak rada Fonda za nacionalne manjine nisu. Želim da vas podsetim, dakle, članom 20. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina je osnovan Fond za nacionalne manjine. Od donošenja tog zakona je proteklo pet godina, a usled nedostatka obezbeđenih budžetskih sredstava Fond, nažalost, nije počeo sa radom.

Amandmanom smo, dakle, predložili da se obezbede sredstva u iznosu od 10 miliona, praktično simboličnih 10 miliona dinara za početak rada ovog fonda.

Naravno, predložili smo izvor za ovu namenu, a to bi bilo smanjivanje enormnih troškova izdataka kabineta potpredsednika Vlade Republike Srbije.

Nažalost, amandman je odbijen i to, po meni, sa smešnim obrazloženjem. Naime, u obrazloženju stoji da se amandman ne prihvata iz razloga što su sredstva za finansiranje aktivnosti nacionalnih manjina predviđena u budžetu Službe za ljudska i manjinska prava. Predviđena su, to je istina, za rad nacionalnih saveta.

Naravno, rad nacionalnih saveta nije jednak finansiranju aktivnosti nacionalnih manjina. Sada se postavlja pitanje da li Vlada zaista smatra da je za finansiranje aktivnosti više od milion stanovnika ove zemlje iznos od dva miliona evra dovoljan? Dakle, dva evra po svakom pripadniku nacionalnih manjina u budžetu od osam milijardi evra. Ovo je za nas ponižavajuće.

Sa druge strane, u obrazloženju stoji i to da se amandmanom predlaže opredeljivanje sredstava u Fond za nacionalne manjine, koji nije osnovan niti jednim propisom. O tome je gospodin Pastor govorio; ja želim da ponovim, to je obična izmišljotina. Naime, Fond je osnovan članom 20, stav 1. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. U skladu sa stavom 3. tog istog člana istog zakona, Vlada je bila u obavezi samo da donese bliže propise kojima će se utvrditi sastav i delatnost fonda, i naravno, da obezbedi sredstva za početak rada fonda. To nije učinila. Dakle, to je puna istina.

Želim da napravim malu digresiju, da se osvrnem na rad Službe za ljudska i manjinska prava. Nažalost, ova služba godinama praktično ništa ne radi. Direktor službe, koji je ujedno sekretar Republičkog saveta za nacionalne manjine, dve godine nije organizovao sastanak Republičkog saveta za nacionalne manjine. Poslednja sednica tog tela je održana 23. decembra 2005. godine. S druge strane, njegov zamenik, dakle, zamenik direktora, koji je član grupe koja radi na izradi zakona o nadležnostima i izboru nacionalnih manjina, na sednicama te radne grupe ne radi ništa drugo osim što vrši opstrukciju rada te radne grupe tako da rad na izradi najvažnijeg zakona za nacionalne manjine u ovoj zemlji ide što sporije.

U drugom i trećem delu naš amandman se odnosi na finansiranje kulture i informisanja na jezicima nacionalnih manjina od strane Ministarstva kulture.

U načelnoj raspravi sam rekao i sada ponavljam, planirana su značajna sredstva za kulturu i informisanje, ali predlogom budžeta nije definisano koliko će od tih sredstava biti utrošeno za podršku kulturnih aktivnosti nacionalnih manjina, kao i za potrebe informisanja na jezicima nacionalnih manjina.

Mi smo samo predložili da se deo sredstava u budžetu Ministarstva kulture nedvosmisleno opredeli za finansiranje programa i projekata nacionalnih manjina iz ove dve oblasti, i to uzimajući u obzir činjenicu da 15% stanovništva Srbije, bez teritorije AP Kosova i Metohije, čine nacionalne manjine.

Kada je rađen ovaj amandman uzeta je u obzir i činjenica da Autonomna pokrajina za listove na jezicima nacionalnih manjina izdvaja značajna sredstva, i to više od 200 miliona dinara, a i za kulturne aktivnosti nacionalnih manjina nekoliko desetina miliona dinara. Stoga je amandman imao za cilj da se u što većoj meri izjednači položaj nacionalnih manjina koje žive na teritoriji AP sa položajem nacionalnih manjina na drugim područjima Republike Srbije.

S druge strane, u poslednjem periodu smo od predstavnika Ministarstva kulture dobijali uveravanja da će se u 2008. godini predvideti značajna sredstva za finansiranje programa na jezicima nacionalnih manjina u okviru elektronskih medija, i privatnih a i onih čiji su osnivači u ovom trenutku (i nadamo se još dugo) lokalne samouprave.

Odbili ste i ova dva naša predloga sa obrazloženjem da se amandman u delu kojim se vrši unapred opredeljivanje sredstava za realizaciju konkursa iz ove dve oblasti ne može prihvatiti, jer se raspodela može vršiti samo nakon utvrđivanja kriterijuma. Ili ste vi u potpunoj zabludi što se našeg amandmana tiče ili je onaj ko je pisao ovo obrazloženje namerno vršio zamenu teza. Nismo predložili da se unapred raspodele sredstva za realizaciju ovih konkursa, nego smo predložili da se utvrde ukupna sredstva za realizaciju konkursa iz oblasti kulture i informisanja na jezicima nacionalnih manjina, a da se raspodela sredstva naravno vrši, kao što se i do sada radilo, na osnovu konkursa i nakon utvrđivanja kriterijuma.

S druge strane, da licemerje bude veće, u budžetu za 2007. godinu, u važećem budžetu, vi ste na isti način kako je ovim amandmanom predloženo unapred opredelili deo sredstava za pojedine namene. Naravno, isto ovako okvirno. Želim da citiram i Zakon o budžetu za 2007. godinu, jednu rečenicu koja glasi: "Iznos od 13.508.000 dinara namenjen je za programe u oblasti međunarodne saradnje, narodnog stvaralaštva i stvaralaštva nacionalnih manjina." Dakle, u 2007. godini kada ste vi isto rešenje predložili, doduše, predložili ste i opredelili bedna sredstva, ali ste isto rešenje predložili, onda je moglo, a kada smo mi ove godine isto to rešenje predložili, onda se ne može.

Naravno, postavlja se i pitanje na osnovu kojih kriterijuma je odlučeno da se sa iste pozicije za Radio-televiziju Srbije predvide sredstva u iznosu od pola milijarde dinara za nabavku opreme. Naravno, vidi se i veza između ovog iznosa i odbijanja našeg amandmana.

Naime, obećanja koja su se odnosila na davanje podrške elektronskim medijima nacionalnih manjina koji emituju programe na jezicima nacionalnih manjina su bila lažna obećanja, i to iz razloga što ste verovatno ta sredstva opredelili, odnosno predvideli za kupovinu opreme za RTS.

Na kraju, što se poslednjeg dela ovog amandmana tiče, predloženo je da se putem posebnih priznanja u budućnosti vrednuju i ostvarenja umetničkog stvaralaštva nacionalnih manjina. Ta ostvarenja iz objektivnih razloga ne mogu značiti doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji, ali znače izuzetan doprinos kulturi nacionalnih manjina koje žive u ovoj državi. Veoma je interesantno da za odbijanje ovog dela amandmana u materijalu ne postoji baš nikakvo objašnjenje.

Mislim da je odbijanjem svih ovih amandmana Vlada Republike Srbije još jednom pokazala kakav odnos ima prema pripadnicima nacionalnih manjina.
Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine, i to stav 1, prema kojem su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodin Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ovaj član Poslovnika je prekršio 10. decembra ove godine, kada je za ovom govornicom izjavio da je njegovo ministarstvo pripremilo informaciju sa predlogom zaključaka koja ide u Vladu u četvrtak, tj. juče, u kojoj se traži zaustavljanje privatizacije medija na jezicima nacionalnih manjina.
(Predsedavajući: Gospodine Varga, izvinjavam se, vi to tražite povredu Poslovnika retroaktivno, od pre četiri dana? Upašćemo u nevolju ako budemo tako radili.)
Ova povreda Poslovnika je učinjena praktično tog dana, ali su se posledice desile danas. Sada ću vam to objasniti.
Gospodin ministar je to tada izjavio, juče je bila sednica Vlade, a danas se pojavio u "Politici" poziv za privatizaciju dva medija na jezicima nacionalnih manjina - Radija Bačka Topola i Radija Novi Bečej. Mislim da je ovo potpuno nepoštovanje Narodne skupštine jer je ministar, koji je gost u ovom domu, u obavezi da, kad izađe za ovu govornicu, govori istinu.
Mislim da sam ja reklamirao povredu Poslovnika u skladu sa Poslovnikom i molim da se o ovoj povredi Poslovnika u Danu za glasanje Narodna skupština izjasni. Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine potpredsedniče Vlade, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Vojvođanski poslanici neće podržati Predlog zakona o budžetu za 2008. godinu. Pokušaću naravno ovaj naš stav da obrazložim.

Sa jedne strane, ni 15. maja ove godine nismo održali izbor Vlade Republike Srbije iz više razloga. Naravno, ne zato što smo imali zamerke na prioritete koje je tada izneo ministar, nego zato što smo bili ubeđeni da ta vlada neće biti niti stabilna, niti efikasna u sprovođenju svog programa, niti će evropske integracije značiti za nju istinski prioritet. Naša očekivanja su se, naravno, obistinila i ovaj predlog zakona o budžetu za 2008. godinu nas još više jača u tom uverenju. Molim vas, gospodine potpredsedniče, da mi ne dobacujete.

Da se podsetimo pet prioriteta Vlade. S jedne strane, prvi prioritet je bio očuvanje Kosova i Metohije. Predsednik Vlade, ministar za Kosovo i Metohiju, ministar inostranih poslova, ministar unutrašnjih poslova, pa odbrane, kao i predsednik Republike se danonoćno bave ovim pitanjem. Neretko to čini i ministar prosvete, pa u poslednje vreme i potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije. Toliko, dakle, pažnje cela Vlada posvećuje ovom pitanju, dakle i oni ministri čija je to dužnost, kao i oni koji su zaduženi za sasvim druge oblasti. Nažalost, zbog ove činjenice mnoga druga pitanja ostaju u drugom planu, kao na primer evropske integracije koje su bile drugi prioritet Vlade.

Činjenica je jednostavno da evropske integracije u ovom trenutku stoje ili teku jako, jako sporo. To je pitanje u ovom trenutku, ali sigurno da ne idu brzo. Gospodin Đelić proslavlja činjenicu da će Srbija u narednih pet godina iz pretpristupnih fondova dobiti čak milijardu evra. To je naravno tačno i to je velika suma, ali radi poređenja, nove članice Evropske unije koje imaju sličan broj stanovnika kao Srbija godišnje dobijaju četiri do šest milijardi evra iz fondova Evropske unije. Mi dakle gubimo četiri do šest milijardi evra godišnje zato što istinski prioritet ove vlade nisu evropske integracije. Dakle, mi ćemo za pet godina praktično izgubiti 20 milijardi evra zbog ove činjenice.

Naravno da su moje tvrdnje tačne, da nisu evropske integracije istinski prioritet Vlade, to dokazuje i predlog budžeta. O tome je inače bilo reči, ali želim da ponovim da je povećanje budžeta Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji 2,4% u odnosu na prošlu godinu. Da se podsetimo, zadatak ove kancelarije je podsticanje i praćenje usklađivanja propisa Republike Srbije sa propisima i standardima Evropske unije. Kancelarija je imala u 2007. godini 52 zaposlena. U 2008. godini će imati čak i jednog zaposlenog više. Dakle, 53 zaposlena. Radi poređenja, imamo otprilike 260.000 budžetskih korisnika.

Sad se naravno postavlja pitanje kako mogu ti ljudi, njih 53 da prate pravne tekovine, standarde i propise Evropske unije, kojih u ovom trenutku ima otprilike 100.000 strana. Naravno, i drugo poređenje je na mestu, u vezi sa Kancelarijom za saradnju sa medijima i naravno ti podaci dosta govore o privrženosti Vlade evropskim integracijama i naravno o tome da za Vladu nisu važni ciljevi, nisu važni rezultati, nego više medijska propaganda.

Treći prioritet ove vlade je bila saradnja sa Haškim tribunalom. To naravno nije pitanje budžeta nego političke volje, koje nažalost u ovom trenutku nema. Začuđujuće je da BIA ima 1.953 zaposlena, sa budžetom od 3,4 milijarde dinara, a tako bezuspešno traga za svim tim beguncima.

Možemo da nastavimo sa četvrtim prioritetom, sa socijalno-ekonomskim pitanjima. Istina je da su predviđena značajna sredstva za ekonomski razvoj, pre svega u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Posebno za turizam, ali u atmosferi konstantne političke nestabilnosti, ponekad i ratobornih izjava vladinih zvaničnika, jednostavno ne dolaze turisti, ne dolaze investitori, nema novih radnih mesta. Tu nezdravu klimu bi trebalo izmeniti i onda bi naravno budžet imao mnogo više sredstava i za socijalna davanja.

Naravno, tu je i peti prioritet, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Rast pravosudnog budžeta je manji u odnosu na rast celokupnog budžeta. Tako se ozbiljna država ne bori protiv kriminala.

S druge strane, i taj pravosudni budžet zavisi od izvršne vlasti. Kada će u Srbiji jednom da i pravosuđe ima nezavisan budžet, kao što je slučaj u drugim evropskim zemljama? U 2008. godini nažalost neće.

S druge strane, i o tome je bilo reči, da se smanjuje budžet Saveta za borbu protiv korupcije za 5% u odnosu na prošlu godinu, a Savet i dalje neće imati niti jednog zaposlenog. U vezi ove činjenice želim da ponovim da se tako iole ozbiljna država ne bori protiv korupcije. Može potpredsednik Vlade pružiti verbalnu podršku radu Saveta, ali sada se jasno vidi koliko je to neiskreno.

Jedino što je ohrabrujuće je činjenica da će budžetom biti obezbeđena sredstva za početak rada Državne revizorske institucije. Doduše, samo sa 87 zaposlenih i tu naravno želim jedno poređenje. U Republici Mađarskoj ista ta institucija ima 600 zaposlenih i ima budžet od 29 miliona evra. To nije zato što je budžet Republike Mađarske 15 puta veći od našeg budžeta, nego zato što tamo postoji svest o tome da se ti rashodi efikasnim radom te institucije višestruko vraćaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da nastavim sa drugom temom, a to je odnos Vlade prema institucijama. Mislim da je taj odnos generalno tragičan. Da napomenem samo jedan primer, a to je primer prekršajnih sudova. Naime, prema članu 91. Zakona o prekršajima, prekršajne postupke vode prekršajni sudovi. U članu 308. istog zakona stoji da će se taj zakon primenjivati od 1. januara 2007. godine. U Predlogu zakona o budžetu za 2008. godinu i dalje se planiraju sredstva za opštinske organe za prekršaje. Predlažem da razmislite o tome.

Sada nešto o autonomiji Vojvodine. Stranke vladajuće koalicije su poslednjih 12 meseci najmanje tri puta prevarile građane Vojvodine. Prvi put prilikom donošenja Ustava.

Naime, u članu 184. Ustava Republike Srbije je kao mamac stavljena odredba prema kojoj budžet Autonomne Pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike, s tim što će se tri sedmine budžeta koristiti za finansiranje kapitalnih rashoda. Bilo je to, naravno, primamljivo.

Međutim, stranke vladajuće koalicije su u referendumskoj kampanji prećutali svoju pravu računicu. Naime, tu su obelodanili prilikom donošenja budžeta za 2008. godinu, kada su sredstva za zaposlene u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodina, i to u iznosu od 19 milijardi dinara, kao i rashode za finansiranje dela programa u oblasti kulture u iznosu od 700 miliona dinara uračunali u tih 7%. Ta sredstva su namenjena obrazovanju i kulturi, dakle oblastima koje spadaju u nadležnost Autonomne Pokrajine, dakle postoji barem neki izgovor za ovu prevaru.

Drugi put je Vlada prevarila građane Vojvodine prilikom donošenja samog budžeta, odnosno praktično posle donošenja budžeta za 2007. godinu. U budžetu ste, naime, predvideli sredstva u iznosu od četiri milijarde dinara za projekte na teritorije AP Vojvodina i to u glavi Kancelarije za nacionalni investicioni plan. Vlada je bila u obavezi, po logici stvari, da ta sredstva prenese budžetu AP Vojvodine.

A šta je Vlada uradila? Donela je uredbu na osnovu koje je potrošila ta sredstva, organima AP Vojvodine je propisala obavezu da se ta sredstva u budžetu AP Vojvodine evidentiraju kao prihodi iz budžeta Republike Srbije. Ova sredstva organi AP Vojvodine nikada nisu videli, niti su učestvovali u njihovoj raspodeli, a da prevara bude veća, sredstva su raspodeljena u velikom broju slučajeva za projekte koji spadaju u nadležnost Republike, dakle, ne u nadležnost autonomne pokrajine, za zgrade poreskih uprava, za zatvore, za prekršajne sudove, za policijsku akademiju itd. Dakle, to je čisto kršenje Ustava.

Treći put su građani Vojvodine prevareni, odnosno tačnije pokradeni u periodu nakon donošenja budžeta Republike Srbije za 2007. godinu, znači u ovom poslednjem periodu. Naime, članom 3. budžeta Republike Srbije za 2007. godinu je utvrđeno da će se preostali iznos sredstava, znači ona sredstva koja preostaju pored sredstava od poreza na dohodak građana, poreza na dobit preduzeća, ostalih prihoda, pored sredstava za plate zaposlenih i sredstava za kulturu, znači preostali iznos sredstava, do najmanje 7% budžeta Republike Srbije, a do projektovanog iznosa odlukom o budžetu AP Vojvodine, transferisaće se budžetu AP Vojvodine.

Odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2007. godinu, koji je, inače, već odavno bio donet u trenutku kada se donosio budžet Republike Srbije, sredstva iz budžeta Republike Srbije su planirana u iznosu od 21,4 milijarde dinara.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li znate koliko iznosi ostvarenje ovih prihoda do 30. decembra 2007. godine? Iznosi dve milijarde dinara, dakle, 9,33%, a naravno, ostvarenje celog budžeta AP Vojvodine iz ovog razloga, zbog ove prevare, do 30. septembra iznosi 45,85%.

Bilo je reči o fondu za kapitalna ulaganja i želim da ponovim neke cifre. Znači, u taj fond se do 30. septembra slilo ukupno 4,5 milijarde dinara, umesto planiranih 23 milijarde. Iz budžeta Republike Srbije, umesto planiranih 20,5 milijardi, samo dve milijarde. Gospodin Pastor je bio suzdržan i nije ovu prevaru teško karakterisao, ja ću reći, dame i gospodo, da je ovo obično drumsko razbojništvo. Budžet Autonomne Pokrajine Vojvodine je u 2007. godini na ovaj način oštećen za 19,5 milijardi dinara: 18,5 milijardi dinara je oštećen fond za kapitalna ulaganja, a za jednu milijardu dinara ostali korisnici.

Pozivam predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine da zbog ovoga podnese krivičnu prijavu protiv nepoznatog izvršioca. Neko je, naime, da ponovim, pokrao građane Vojvodine za 19,5 milijardi dinara.

Sada nešto o budžetu za 2008. godinu, u vezi autonomije Vojvodine. Ovim budžetom, odnosno Predlogom budžeta, vrši se praktično legalizacija prevara građana Vojvodine iz 2007. godine, a sada već u saradnji sa pokrajinskim rukovodstvom Demokratske stranke. Naime, u 2007. godini oni nisu bili saučesnici, to moram reći, a u ovom procesu ili postupku jesu.

Radiće se na sledeći način: deo sredstava iz Nacionalnog investicionog plana, u iznosu od 9 milijardi dinara, namenjen je za prenos budžetu AP Vojvodine, za NIP na teritoriji AP Vojvodine. Ta sredstva će se evidentirati u budžetu Republike Srbije kao izdaci budžetu Vojvodine. Članom 16. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije se daje zakonsko ovlašćenje Vladi da ova sredstva rasporedi svojom odlukom, doduše, stoji i to na predlog nadležnog organa AP Vojvodina.

Suština, dakle, ostaje u 2008. godini ista kao što je bila u 2007. godini. Dakle, odluke o korišćenju ovih vojvođanskih sredstava će se donositi ovde u Beogradu, doduše organi AP Vojvodine će biti formalno konsultovani.

A u čemu je razlika u odnosu na 2007. godinu. Razlika je sa jedne strane u tome da će na ovaj način i formalno biti još više umanjen iznos sredstava o čijoj raspodeli odluku samostalno donose organi AP, znači povećava se taj iznos sa 4 milijarde u 2007. na 9 milijardi u ovoj godini. S druge strane, to će se raditi na osnovu zakona o budžetu za 2008. godinu, dakle, potpuno legalno, ne kao u 2007. godini.

Preostali iznos sredstava do najmanje 7% će se preneti budžetu AP Vojvodine kroz ostale projekte Nacionalnog investicionog plana. Znači, ova sredstava će se koristiti i bez mišljenja organa AP Vojvodine.

Znači, u budžetima ministarstava za 2007. godinu je barem bio određen iznos sredstava namenjen za Vojvodinu, u 2008. godini i to ostaje nepoznanica. Gospodin Đilas i gospodin Pajtić su ovu prevaru inače pretočili pre nekoliko nedelja i u pisani sporazum. Postavljam pitanje: da li je ovo autonomija Vojvodine dame i gospodo iz Demokratske stranke? Sigurno nije.

Nažalost, izašao je i gospodin ministar i gospodin potpredsednik Vlade iz sale, ali ću, bez obzira na tu činjenicu, njima postaviti pitanje koje glasi: koji će iznos sredstava biti prenet AP Vojvodine za kapitalne rashode odnosno za kapitalne investicije, a o čijoj će raspodeli odluke donositi organi AP Vojvodine, tj. Fond za kapitalna ulaganja u 2008. godini? Naravno, molba i za ministra i za potpredsednika Vlade da ovog puta, kada daju neki odgovor, onda da nam govore istinu.

Sada da pređem na neka ostala važna pitanja u vezi budžeta, o kojima je već delimično bilo u ranijim diskusijama reči. S jedne strane, oko poljoprivrede želim da ponovim da je šteta samo na teritoriji pet opština u severnoj Vojvodini 7,5 milijardi dinara. Mi smo predložili amandman da se predvide sredstva u iznosu od milijardu dinara za otklanjanje dela štete poljoprivrednika od suše.

S druge strane, predložili smo amandman kojim se traži da se obezbede sredstva za sprovođenje zakona kojima će se urediti način korišćenja i raspolaganja imovinom AP i jedinica lokalne samouprave, da ne bude izgovor tokom 2008. godine da se ovaj postupak, znači vraćanje imovine opštinama i Pokrajini, ne sprovodi zato što za to nema sredstava u budžetu.

Za upravne okruge, to je isto jedno važno pitanje, planirana su sredstva u iznosu od 433 miliona dinara. Ministar Marković, resorni ministar, pre nekoliko nedelja izjavio je da veliki broj upravnih okruga ništa ne radi, a država troši skoro pola milijardi dinara za njihovo funkcionisanje.

To je jedan od problema, a drugi je što ta sredstva vrlo nepravedno raspoređuje. Naime, za Severnobanatski okrug je po glavi stanovnika predviđeno 17% više sredstava u odnosu na Severnobački okrug. Mislim da je to velika nepravda i stoga smo predložili amandman da se troškovi funkcionisanja ova dva upravna okruga po glavi stanovnika izjednače.

U vezi kulture i informisanja na jezicima nacionalnih manjina, nažalost, ovim budžetom nije definisano koliko će od ukupnih sredstava predviđenih za kulturu biti utrošeno za podršku kulturnim aktivnostima nacionalnih manjina, kao i za potrebe informisanja na jezicima nacionalnih manjina.

Predložili smo amandman da se zakonom o budžetu utvrdi da će deo sredstava biti namenjen nacionalnim savetima i to naravno uzimajući u obzir činjenicu da više od 15% stanovništva ove države čine nacionalne manjine.

Gospodin Pastor je o tome govorio da smo predložili amandman kojim bi bila obezbeđena početna sredstva za početak rada fonda za nacionalne manjine. Nadam se da će vladajuća većina razumeti naše razloge i da će stati iza ovog amandmana. Mislim da ne bi trebalo da bude sporno da bi mnogo više bi vredelo ta sredstva uložiti u ekonomski, kulturni, obrazovni razvoj nacionalnih manjina, nego na razne troškove kabineta potpredsednika Vlade.

Na kraju, još jednom želim da ponovim, niti SVM, niti poslanička grupa Vojvođanski poslanici, zbog svih ovih iznetih razloga, neće podržati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 226. Vi ste, gospodine ministre, 6. decembra izjavili da rad na izradi nacrta zakona o nacionalnim savetima teče sporo zato što je teško uskladiti interese nacionalnih manjina sa interesima manjinskih stranaka, aludirajući, naravno, na Savez vojvođanskih Mađara. To je vaš politički stav. Netačan je, ali dobro. Na to vi imate pravo.
Međutim, istom prilikom ste izjavili da pojedine stranke, pre svih SVM, ne želi neposredan izbor nacionalnih saveta, tj. da se zalaže za izbor nacionalnih saveta putem elektora. To, gospodine ministre, nije istina i to nije politički stav, nego je to teška neistina. Vi to dobro znate. Zašto pokušavate da svesno obmanete javnost na ovaj način, gospodine ministre?
Naime, pre nekoliko meseci, 24. juna, primili ste delegaciju SVM. Razgovarali smo o raznim temama, između ostalih i o izmeni granica upravnih okruga. Oko toga se, naravno, nismo složili. Međutim, postojalo je jedno pitanje oko kojeg smo se složili, a to je, naravno, model izbora nacionalnih saveta i to putem neposrednih izbora, dakle, na osnovu biračkih spiskova. Nije to bilo tako davno, morali biste da se sećate.
S druge strane, pre nekoliko nedelja ste formirali radnu grupu koja radi na nacrtu zakona o nacionalnim savetima. Praktično, ta radna grupa inače više ne radi nego što radi zbog opstrukcije zamenika direktora Službe za ljudska i manjinska prava, ali je to u ovom momentu druga tema.
Ali, da vas podsetim, vi ste na prvom sastanku te radne grupe podelili članovima te radne grupe jedan materijal i taj materijal sadrži tri postojeća modela zakona, od kojih je jedan bio tekst u čijem sam pisanju i ja, između ostalih, učestvovao. Taj model sadrži mogućnost izbora nacionalnih saveta putem posebnih biračkih spiskova. Dakle, razrađen je ceo sistem izbora nacionalnih saveta na osnovu biračkih spiskova. Vi to dobro znate.
Postavljam vam, gospodine ministre, pitanje: zašto pokušavate da obmanete javnost tvrdeći ovakve neistine? Hvala.
Gospodine ministre, vi ponovo govorite neistinu. Naime, vama se obraćam, taj predlog iz Službe za ljudska i manjinska prava je izašao mnogo ranije nego što smo mi imali taj sastanak, ako se ne varam, negde na proleće. Od tog dana, kada je taj predlog izašao u javnost, mi smo u svim svojim izjavama najoštrije osudili ta rešenja koja sadrži taj nacrt zakona koji je izradila Služba za ljudska i manjinska prava.
Ima tu poslanika koji su imali prilike da slušaju naša izlaganja na raznim sastancima, na koordinacijama nacionalnih saveta, na raznim savetovanjima. Mi smo kod vas bili sa jednim jasnim stavom u vezi sistema izbora, a posle kada smo bili na sastanku kod premijera Koštunice, nismo govorili uopšte o ovim temama, nego smo se žalili premijeru na onaj način kako ste se vi postavili prema ovom pitanju.
Naime, vi ste na tom sastanku nama rekli da bi bilo idealno da se ovaj zakon o nacionalnim savetima donese do kraja 2008. godine, pa da negde početkom 2009. godine budu neki izbori i mi smo to rekli premijeru i, naravno, stojimo i dalje iza toga da je jednostavno za nas neprihvatljivo to da je sada već godinu dana istekao mandat svim nacionalnim savetima, a nema zakona.
Dakle, gospodine ministre, još jednom apelujem na vas da ostavite ovaj način politiziranja. Jednostavno, samo govorite istinu.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nastavio bih tamo gde su moji prethodnici stali.
S jedne strane, Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da Zakon o državnim službenicima reguliše pitanje zapošljavanja nacionalnih i drugih manjina u državnim organima. Za mene je odbijanje ovog amandmana još jedan dokaz dvolične politike DS. Jedno govorite, a drugo radite.
O čemu se radi? U Zakonu o državnim službenicima stoji da se pri zapošljavanju u državne organe vodi računa o tome da nacionalni sastav odslika u najvećoj mogućoj meri strukturu stanovništva. Ova formulacija je okvirna. Zato ste pre nekoliko meseci ovu formulaciju prihvatili. Ne može se postaviti pitanje zašto se ova formulacija ne sprovodi, zašto se ova formulacija ne primenjuje.
Mi smo ovim amandmanom predložili konkretizaciju ove formulacije, na osnovu koje bi bile preduzete mere radi povećanja učešća pripadnika nacionalnih manjina, i to je nešto sasvim drugo. Naravno, ovo bi značilo konkretnu obavezu za Ministarstvo spoljnih poslova i zato se i ne prihvata. Inače, imamo informaciju da je Ministarstvo bilo spremno da prihvati ovaj amandman, a Republički sekretarijat za zakonodavstvo je sve to stopirao, odnosno bio protiv ovog amandmana.
Apelujem sa ovog mesta na vladajuću većinu ili da podrži ovaj amandman ili da nam neko objasni zašto se u stvari ovaj amandman ne prihvata, jer ovo obrazloženje sigurno ne stoji. Hvala vam.
Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, član 226.
Predsednik Narodne skupštine je juče, kada je zaključivao sednicu, rekao narodnim poslanicima da bi oni trebalo da imaju razumevanja za to što je teško organizovati ovako naporan i intenzivan rad Narodne skupštine.
Mi to, naravno, razumemo i svesni smo i razloga zašto ovo sve ovako teče.
S jedne strane, krivica leži na Vladi, koja uvek sa zakašnjenjem dostavlja razne predloge zakona Narodnoj skupštini, a drugi deo krivice je na rukovodstvu Narodne skupštine, koje, jednostavno, do sada nije bilo sposobno da se izbori za to da Vlada shvati da Narodna skupština ima Vladu, a ne Vlada Narodnu skupštinu.
Javio sam se zato što sam doneo jedan poklon predsedniku Narodne skupštine. To je agenda (pokazuje papir) rada jednog parlamenta u okruženju. Doduše, ovo je pisano na mađarskom jeziku, a pošto predsednik Skupštine slabo vlada ovim jezikom, želim samo u kratkim crtama da mu kažem šta ova tabela sadrži.
S jedne strane, u vertikalnim redovima su razni predlozi zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Ima ih 90 za jesenje zasedanje. Ovde gore su datumi sednica. Ove kocke koje su obeležene raznim bojama nisu slučajne. Naime, neke kocke označavaju dane za načelnu raspravu, neke druge – za raspravu u pojedinostima, pa onda dane za glasanje o amandmanima, pa dane za glasanje u celini itd.
Mislim da će rad ove naše narodne skupštine biti mnogo efikasniji ukoliko krene u nekom ovakvom pravcu.
Želeo bih ovo sada da predam, odnosno da poklonim predsedniku Narodne skupštine, s dobrom namerom, da pogleda i da pročita i da pokuša da na ovaj način u budućnosti organizuje rad Narodne skupštine. Hvala.