Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, predsedništvo, predsednice i članice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani gosti, Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesima pristupanja EU za 2021. godinu, u suštini, sistematizuje do sada implementirane tri metodologije i politike proširenja. Prva je, podsetiću vas, bila od sticanja statusa kandidata i otpočinjanja pregovora pregovaračkog procesa, pa do 2015. godine. Druga je bila od 2015. do 2020. godine, kada se implementira nova metodologija kojim se stanje i napredak u pregovaračkim procesima ocenjivalo sa dve petovalentne skale, i sada, treća revidirana metodologija, koja se implementira, kao što znamo, od ove godine, i kroz ocenu napretka i kroz šest klastera, a koja su svrstana sve pregovaračka poglavlja o kojima smo do sada razgovarali.
U širem kontekstu evropskih integracija, nedvosmisleno je da je sada došao trenutak da se redefiniše politika proširenja EU, ali i da se osnaži verodostojnost procesa evropskih integracija. Za Srbiju verodostojnost procesa evropskih integracija znači, pod jedan – uvažavanje napretka u sprovedenim reformama, pod dva – podrška u razvijanju različitih modela regionalne saradnje, pod tri – pomoć u implementiranju konkretnih infrastrukturnih i ekonomskih projekata i pod četiri – uvažavanje našeg evropskog nasleđa i tradicije kroz učešće na Konferenciji o budućnosti Evrope.
Svakako da ton ovogodišnjeg Izveštaja o napretku predstavlja pomak u odnosu na prethodne izveštaje, jer se akcenat u pregovaračkom procesu stavlja na partnerstvo, podršku i budućnost. Pored uvođenja nove metodologije, Izveštaj apostrofira i važnost poštovanja prethodnih politika i dokumenata, konkretno, npr. preporuka tačke 1. Zagrebačke deklaracije od 6. maja 2020. godine, o važnosti proaktivne i objektivne komunikacije o EU, koja je glavni politički i ekonomski partner Republike Srbije, zatim, značaj Berlinskog procesa. Spominju se zaključci Samita u Sofiji, koji je bio u novembru 2020. godine, kada je šest država Zapadnog Balkana, među kojima i Srbija, usvojilo Deklaraciju o zajedničkom regionalnom tržištu i o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan.
Poštujući kontinuitet, Izveštaj Evropske komisije povezuje i zaključke tzv. „Brdo deklaracije“, od 6. oktobra ove godine, dakle, najsvežije, sa svim prethodnim preporukama.
Izveštaj ističe tri ključna elementa pregovora sa EU, naravno, reformu vladavine prava, sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Kosovom i standarde.
Pored opšte ocene da evropske integracije Srbije odlikuje umerena pripremljenost uz ograničeni napredak, zaključak Izveštaja za 2021. godinu je da je Vlada Republike Srbije u prvoj polovini ove godine postavila reforme povezane sa EU i vladavinu prava kao svoje prioritete i da je ostvarila balans između napretka u oblastima vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom sa jedne strane i napretka u ostalim poglavljima sa druge.
Uvažava se zalaganje i napredak u reformama koje su sprovedene u periodu od juna prošle 2020. do juna ove 2021. godine.
U Izveštaju se posebno ističe, što nas, naravno, raduje i uloga Narodne skupštine Republike Srbije, najpre u vođenju procesa ustavne reforme za nezavisnost pravosuđa, harmonizaciju sa pravnim tekovinama EU kroz donošenje zakona kojim se transponuju EU direktive, usklađivanje sa GREKO preporukama, posebno se spominje aktivnost Odbora za evropske integracije, vođenje oba međustranačka dijaloga itd.
Zato ne čudi da je reč koja se ove godine najviše spominje u Izveštaju Evropske komisije upravo parlament, 112 puta.
Današnjom raspravom Narodna skupština Republike Srbije ispunjava obavezu iz Rezolucije o ulozi Narodne skupštine o načelima i pregovorima u pristupanju Republike Srbije EU, koja je doneta još 16. decembra 2013. godine.
Podsetiću sve nas da je prva rasprava o Predlogu zaključka članova Odbora za evropske integracije povodom Izveštaja Evropske komisije za 2020. godinu održana ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dakle, prva plenarna, 27. i 28. decembra 2020. godine.
Da malo pogledamo ocene. Kada govorimo o standardima, ocenjuje se napredak, odnosno stepen implementacije pravnih tekovina EU u naše zakonodavstvo i stanje pripremljenosti, odnosno kapacitet za usvajanje evropskih pravnih tekovina.
Kao što znamo, Srbija je otvorila Klaster 1 – Osnove pristupnog procesa, a Evropska komisija je u ovom izveštaju preporučila otvaranje još dva klastera – 3, Konkurentnost i inkluzivni rast i 4, Zeleni dogovori i održiva povezana. Klasteri 3 i 4 sveukupno obuhvataju 12 pregovaračkih poglavlja.
Tokom izveštajnog perioda usvojene su pregovaračke pozicije za četiri poglavlja – Poglavlje 10, 15, 16 i 19, dok je u 2020. godini usvojena svega jedna pregovaračka pozicija, ali značajna za pregovaračko Poglavlje 27.
Izveštaj ističe kao pozitivna dostignuća da je povećan broj reformi, pokrenuta ustavna reforma za jačanje nezavisnosti pravosuđa kroz intenzivne konsultacije sa Venecijanskom komisijom, prihvaćene preporuke GREKO i odrađena, urađena, prihvaćena revizija Kodeksa ponašanja narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Svakako se pohvaljuje angažman Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije u međustranačkom dijalogu.
Da je ovo zaista politički trenutak da se redefiniše i artikuliše politika proširenja EU, eksplicitno se navodi u Izveštaju Evropske komisije da je imperativ da se pređe sa reči na dela, na primer, kroz aktivno uključivanje naših partnera u Konferenciju o budućnosti Evrope.
Trenutak je za redefinisanje da se izraz „evropska perspektiva“ ispuni sadržajem i da znamo šta konkretno donosi naša evropska budućnost, jer kao što nema budućnosti Srbije bez EU, uvereni smo da nema ni budućnosti EU bez Srbije.
U tom smislu, Izveštaj navodi preporuke: da se nastave reforme u oblasti vladavine prava, borbe protiv organizovanog kriminala i bolji rezultat u istragama i presudama, borba protiv korupcije, da se radi na zaštiti slobode izražavanja, manje zapaljivog jezika i manje napada na političke neistomišljenike u Narodnoj skupštini, više rada na temu društvenog dijaloga, da se radi na kreiranju povoljnog okruženja za civilno društvo, obezbeđivanje slobode medija, procesuiranje ratnih zločina pred domaćim sudovima itd.
Izveštaj za 2021. godinu, kao što sam spomenula, ukršta ocenjivanje po poglavljima i klasterima. Ključna reč - ograničeni napredak se pominje 62 puta. Suština bi se mogla upisati - umerena pripremljenost uz ograničeni napredak.
Ocena „ograničen napredak“ je data za 15 poglavlja, uključujući i najznačajnija poglavlja 23 i 24, kao i Poglavlje 27 – životna sredina. Moramo spomenuti da u odnosu na prošlu 2020. godinu za Poglavlje 23 „ograničen napredak“ znači napredak, pomak na bolje, jer je tada ocena za ovo poglavlje bila „veoma ograničen napredak“.
Dominantna ocena stanja u oblastima u kojima se pregovara za 2020. godinu „umerena pripremljenost“ je čak za 22 poglavlja od 35. Ocenu „dobro stanje pripremljenosti“ u Izveštaju za 2021. godinu je dobilo šest poglavlja. „Izvestan nivo pripremljenosti“ je ocena za pet poglavlja u Izveštaju za 2021. godinu, a to su poglavlja 23, 24, 27, 11 i 33.
Godine 2021. „dobar napredak“ je ocena za četiri poglavlja, dok nije bilo napretka svega u tri poglavlja, a to su 4 – sloboda kretanja kapitala, 9 – finansijske usluge i 28 – zaštita potrošača i zdravlja. Kada se sve ove ocene numerički izraze Srbija je kao što se o tome već govorilo i u medijima za 2021. godinu na skali od 1 – 5 dobila prosečnu ocenu 2,8.
U procesima reformi, unapređenja i jačanja vladavine prava uloga Narodne skupštine je krucijalna, a nezavisnost pravosuđa je stub vladavine prava. Da bi se obezbedila nezavisnost pravosuđa i pravna sigurnost, kao što znamo, pristupilo se izmenama Ustava koje za cilj imaju veću nezavisnost sudija i veću samostalnost javnih tužilaca. Narodna skupština je predlog usvojila prekjuče i raspisan je i referendum za 16. januar.
U prvom iz 2025. godine i u sada revidiranom odnosno usvojenom u julu 2020. godine Akcionom planu za Poglavlje 23 zadatak broj jedan i prvo prelazno merilo je upravo usvajanje novih odredbi Ustava koje se tiču nezavisnosti pravosuđa.
U novoj metodologiji proširenja spomenuto je, kao što znamo, fokus je na prelaznim merilima, kao ključnim pokazateljima napretka, a u slučaju osnovnih fundamentalnih poglavlja 23 i 24 govorimo o ukupno 98 prelaznih merila, 48 merila za Poglavlje 23 i 50 merila za Poglavlje 24. Spram svih ovih merila se ceni mogućnost otvaranja svih šest klastera. Nova revidirana metodologija, takođe, predviđa da nijedno poglavlje ne može biti zatvoreno dok prelazna merila ne budu ispunjena.
Kao što znamo Narodna skupština Republike Srbije je u decembru prošle godine usvojila Kodeks ponašanja narodnih poslanika, a u septembru ove 2021. godine su usvojene izmene i dopune Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, kako bi se one uskladile sa GREKO preporukama.
Kada smo već kod Narodne skupštine, u Izveštaju stoje neke pohvale da je npr. značajno smanjena primena hitnog postupka na 9%, u 2020. godini je 19%, od 133 predloga zakona 12 je bilo usvojeno po hitnoj proceduri, dok je u prvoj polovini ove 2021. godine od 75 predloga zakona, a koje smo stavili na dnevni red, svega dva su išla po hitnoj proceduri.
U aprilu ove 2021. godine Odbor za evropske integracije je raspravljao i o Rezoluciji Evropskog parlamenta u Srbiji uz virtualno učešće gospodina Bilčika, samog izvestioca Evropskog parlamenta. Odbor za evropske integracije redovno održava sednice uz učešće Ministarstva za evropske integracije.
Sigurno da važan deo zasluga za preporuke za otvaranje klastera tri i četiri pripada i nama, Narodnoj skupštini Republike Srbije i Odboru za evropske integracije. Bez usvajanje pregovaračkih pozicija i zakona usklađenih sa EU pravnim tekovinama ne bi bilo pomaka u pregovaračkom procesu, kao što, nažalost, nije bilo u protekle skoro dve godine.
Ocenjujući napredak po klasterima, kod klastera dva – unutrašnje tržište, koji je ključan za pripremu Republike Srbije za nastup na EU unutrašnjem tržištu i od velikog značaja za razvoj zajedničkog regionalnog tržišta, ostvaren je napredak. Usklađivanje zakonodavstva u oblasti prava preduzeća, slobode kretanja radne snage i osnivanju i slobodi pružanja usluga, ali nije bilo napretka kod slobode kretanja kapitala, finansijskih usluga i zaštite potrošača i zdravlja. Srbija je, kada je reč o ekonomskim kriterijumima za članstvo u EU, postigla određeni napredak i umereno je ili na dobrom nivou pripremljenosti za razvoj tržišne ekonomije, funkcionalne tržišne ekonomije. Srbija je umereno pripremljena da se nosi sa konkurencijom na tržištu EU.
Klaster pet – resursi, poljoprivreda i koheziona politika obuhvata politike povezane sa strukturnim fondovima EU i jačanje kapaciteta za preuzimanje obaveza koje proizlaze iz budućeg članstva u EU.
Kada je u pitanju klaster tri – konkurencija, socijalna inkluzija i ekonomski rast, u Izveštaju se ocenjuje da je napredak ostvaren u oblastima poreske politike, posebno uklanjanjem diskriminatornih poreza na uvezeni alkohol, socijalne politike i zapošljavanja, industrijske politike, nauke i tehnološkog razvoja i obrazovanja.
Klaster četiri – zelena agenda i održiva povezanost. Srbija je ispunila merila za otvaranje oblasti energetike, posebno usvajanjem mape puta za razdvajanje delatnosti u gasnom sektoru i ostvarila napredak u pogledu bezbednosti puteva i reforme železnice. Srbija je, takođe, usvojila Zakon o klimi, paket zakona o sektoru energetike, uključujući nove zakone o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti.
Posebna pažnja u Izveštaju se posvećuje politikama regionalne saradnje i pomirenja. Ističe se, naravno, značaj usaglašavanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike, regionalnog pomirenja i stabilizacije. Kroz klaster šest – spoljni odnosi se ocenjuje da nije bilo velikih promena u usaglašavanju Srbije sa EU zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. U 2020. godini stepen usaglašenosti je spao i bio je svega na 56%, dok je do avgusta 2021. godine on porastao na 61%.
Srbija ostaje posvećena dobrosusedskim odnosima i aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji. Trenutak u kojem se EU redefiniše je pravi trenutak da se redefiniše i politika saradnje balkanskih država. Krajem jula inicijativa „Mini šengen“ je transformisana, preimenovana u inicijativu „Otvoreni Balkan“, prostor bez granica, koji obezbeđuje, pod jedan, slobodu kretanja ljudi, roba i usluga, slobodu pristupa regionalnom tržištu, kao i saradnju u zaštiti od prirodnih katastrofa.
Savet EU je 7. septembra ove godine odobrio približno 14,2 milijarde evra predpristupne finansijske pomoći – IPA tri za period od 2021. do 2027. godine koja je namenjena za reforme procese na Zapadnom Balkanu i Turskoj. Ovaj paket podrške koji se počinje primenjivati retroaktivno od 1. januara 2021. godine će po prvi put biti dodeljen, podeljen prema tematskim celinama. Korisnici će biti podržani u sprovođenju neophodnih političkih, institucionalnih, pravnih, administrativnih, društvenih i ekonomskih reformi kako bi se uskladili sa vrednostima EU i kako bi se postepeno prilagodili pravilima, standardima, politikama i praksi EU.
Dugi niz godina, iz izveštaja u izveštaj Evropske komisije, ponavlja se ista rečenica da je zakonodavni i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih prava uspostavljen, ali da je potrebno raditi na njegovoj efikasnoj implementaciji.
Institucije za zaštitu ljudskih prava treba da budu ojačane, njihova nezavisnost garantovana kroz obezbeđenje kako finansijskih sredstava, tako i ljudskih resursa.
Preporuke Evropske komisije su da pored napora, da se unapredi sloboda izražavanja. Srbija treba da ispuni preporuke iz 2020. godine i posebno da ojača institucije za zaštitu ljudskih prava, da usvoji i počne sa implementacijom nove antidiskriminacione strategije, da u celoj zemlji demonstrira vidljiv napredak u efikasnom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina, što bi se verifikovalo kroz kredibilne evidencije vođene u raznim bazama podataka.
Da bi se obezbedila vladavina prava i zaštita ljudskih prava, a postupajući po revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23, Narodna skupština je donela Zakon o Zaštitniku građana, kao izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
U maju 2021. godine, usvojeni su Zakon o zabrani diskriminacije, o rodnoj ravnopravnosti koji se usklađuju sa sekundarnim izvorima prava EU. Nova Strategija o nasilju prema ženama i porodičnom nasilju je usvojena u aprilu 2021. godine, a Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost 14. oktobra ove godine.
Izveštaj naglašava da je pravni okvir za poštovanje i zaštitu prava manjina i kulturna prava u skladu sa Okvirnom konvencijom Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina, ali da Srbija treba da ispuni preporuke sadržane u četvrtom mišljenju Savetodavnog komiteta Saveta Evrope o primeni Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina.
Preporuke, između ostalog, kažu da je potrebno promovisati multikulturalnu, interkulturalnu perspektivu u obrazovanju, uključujući razvoj programa razmene između zajednica i razvijati modele dvojezičnog i višejezičnog obrazovanja, povećati zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u javnoj upravi, uključiti u što je moguće većoj meri pripadnike manjina u popis, objaviti informacije o popisu na jezicima manjina, promovisati značaj poznavanja jezika u službenoj upotrebi u javnoj upravi. Dalje, ojačati resurse dodeljene budžetskom fondu za nacionalne manjine u skladu sa ekonomskim mogućnostima, ekonomski osnažiti područja u kojima žive manjine.
Evropska komisija naglašava da je važno uspostaviti registre prikupljanja podataka i raditi na oživljavanju međuetničkih odnosa kako bi celo društvo radilo na integraciji manjina i pored zakonske obaveze da se nacionalni sastav stanovništva mora uzeti u obzir, nacionalne manjine su i dalje nedovoljno zastupljene u javnoj upravi.
U Izveštaju se naglašava značaj uvođenja Registra javnih službenika sa mogućnošću slobodnog nacionalnog izjašnjavanja i očekuje se što skorija primena istog.
Vidljiv je napredak u oblasti manjinskog obrazovanja i izdavanja školskih udžbenika na jezicima nacionalnih manjina. Novi nastavni program za učenje srpskog, kao nematernjeg jezika je usvojen.
I da polako zaključim ovo uvodno izlaganje o samom izveštaju, pomenula sam da za Srbiju verodostojnost evropskih integracija između ostalog znači i uvažavanje našeg evropskog nasleđa i tradicije.
Čini se suvišnim objašnjavati da je Republika Srbija deo evropskog prostora i civilizacije, da su međusobni uticaji različitih kultura vidljivi u jeziku, književnosti, arhitekturi, načinu odevanja, svadbenim i svakodnevnom običajima, jelu i piću.
Srbija je deo evropske istorije i uvek smo u Evropi imali prijatelje. Podsećam da je veliki pisac, pacifista i humanista, Viktor Igo, napisao 1876. godine, dakle, pre 145 i više godina čuveni apel za Srbiju u kojem zahteva od evropskih vlada da zaustave patnje srpskog naroda.
Apeluje Viktor Igo: „Ono što se događa u Srbiji dokazuje potrebu za saveznim evropskim državama. Neka na mestu nesložnih vlada dođu složni narodi, zauzdajmo fanatizme i despotizme, slomimo mačeve koji služe zabludama. Dosta s ratovima i pokoljima. Slobodna misao, slobodna razmena, bratstvo. Zar je mir tako težak?“
Zahvaljujem na pažnji.