Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče, predsednice i članice Vlade, da se ne obraćam direktno narodnom poslaniku, ja sam kao ovlašćeni predlagač zaključaka, podsetiću sve nas da mi danas glasamo zapravo o zaključcima povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije, planirala da na samom kraju rasprave govorim, samim tim ću zaista skratiti to obraćanje, da bih dozvolila i ostalim kolegama, jer među predlagačima ima više nas, da učestvuju u raspravi pre glasanja, ali jednostavno nisam mogla a da ne reagujem na to što je pre nekoliko minuta rečeno.

Bilo je ovde nekoliko emotivnih diskusija i ja bih se pridružila tome i ja sam evrofanatik i Savez vojvođanskih Mađara, stranka iz koje dolazim, je ne samo za evropske integracije, već za evroatlanske integracije ali ne želim sad da otvaram raspravu oko toga, želim samo da podelim nekoliko podataka.

Danas se priča o brojevima a sa, druge strane, građani misle drugo. Ja ne želim ništa da ulepšavam. Znači, podeliću konkretne podatke iz dva, odnosno tri različita istraživanja javnog mnjenja, odnosno i o konkretnim brojevima, pa svako može da ih tumači na svoj način.

Jedno od najsvežijih istraživanja od 16. novembra ove godine, istraživanje savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi, prema kome 53% građana Srbije je za ulazak u EU, a 43% je protiv ulaska u EU. Kada uporedimo našu zemlju sa regionom, odnosno Zapadni Balkan, u Albaniji je procenat ove podrške 94%, na Kosovu 90%, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini 83%, u Severnoj Makedoniji 79%. Jasno je da građani ovog regiona smatraju da je punopravno članstvo najbolja opcija za njihovu zemlju, a jedino su ispitanici iz Srbije dali prednosti ekonomskoj integraciji bez članstva u EU.

Dok građani Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije smatraju da su nacionalne vlade najodgovornije za sporo napredovanje u procesu evropskih integracija, građani Republike Srbije za to krive institucije, same institucije EU.

Sa druge strane, zbog čega ja personalno nisam srećna ali to su činjenice, građani Srbije su među najvećim pesimistima u pogledu datuma do kada bi zemlja mogla da postane članica EU: 25% njih veruje da će se to desiti u narednih 10 godina, 16% u narednih pet godina, dok veliki procenat 44% misli da se to, nažalost, nikada neće desiti.

Drugo istraživanje, još svežije od 24. novembra ove godine, Izveštaj „Indeks ranjivosti – Srbija“, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove ISAK fonda, više od polovine građana Srbije podržava evropske integracije Srbije. Međutim, ono o čemu smo čuli malopre, istovremeno 55% građana smatra da proces integracija ugrožava demokratiju, tradicionalne vrednosti, promoviše moralno-koruptivni i dekadentni način života.

Iako građani više gledaju na EU kao na priliku da se poboljša život običnih ljudi, što je dobro, svega, na osnovu ovog istraživanja, 18% građana posmatra Uniju kao strateškog partnera, 84% ispitanika ne smatra da Kina predstavlja pretnju po Srbiju, odnosno čak njih 59% smatra da Kina, pored Rusije je najznačajniji strateški partner Srbije.

Prema rezultatima istraživanja, najveću podršku Rusija uživa među mlađom populacijom između 18 i 24 godine, što znači da mi koji se bavimo evropskim integracijama treba da popravimo i poboljšamo komunikaciju prema njima.

Sedamdeset jedan posto ispitanika deli stav da Zapad nepravedno okrivljuje Rusiju za mnoge probleme.

Dobra vest se odnosi na istraživanje Evrobarometra koje je rađeno u zemljama članicama EU i pokazuje da prvi put nakon 2009. godine većina građana EU, 44% njih je za, prema 42% protiv proširenja EU na Zapadni Balkan. Jasno je.

Dakle, vrlo je lako pročitati ove rezultate i napraviti zaključke na osnovu njih, jer činjenica je da je u javnom mnjenju Srbije rasprostranjeno mišljenje da su možda Ruska Federacija ili neki drugi činioci veći donatori ili daleko iznad donacija koje dolaze iz EU, stoga ću podeliti tu samo nekoliko podataka.

Zvanični podaci pokazuju drastično drugačiju sliku. Prema podacima Privredne komore Srbije za period od 2010. do 2018. godine ukupna neto ulaganja rezidenata Ruske Federacije u Srbiju iznosila su 1,47 milijardi evra, čime je zvanična Moskva zauzela četvrto mesto po veličini investicija u Srbiji.

Prema podacima Narodne banke Srbije kineske investicije su proteklih 10 godina u Srbiji iznosile 1,6 milijardi evra, ali kada pogledamo to procentualno, dakle, na osnovu podataka Narodne banke Srbije vidi se da su investicije iz Kine, npr. pošto postoje podaci statistički za 2019. i 2020. godinu, godine 2019. u ukupnom iznosu od 321,8 milijardi evra činile svega 8%, znači 8%, manje 10%, od ukupnih investicija svih država u Srbiju, što je ukupno 3,8 milijardi. Primera radi u 2019. godini EU je u Srbiju investirala 3,2 milijarde evra, što je gotovo 85% svih investicija u Srbiji, dok je u 2020. godini za vreme korone, naravno zbog jasnih razloga, ovo palo na 70%.

Još jedan izveštaj, kažem, jedan od svežijih iz juna ove godine, 2021. godine. Izašao je izveštaj Konferencije UN o trgovini i razvoju po kome je priliv direktnih investicija u Srbiju prošle godine iznosio 3,44 milijarde dolara. Prema podacima Narodne banke Srbije, od 2010. do 2019. godine priliv od 13 milijardi evra stranih direktnih investicija najviše se procentualno odnosio na priliv stranih ulaganja iz EU. Kažem, taj procenat je oko 70%. Za isti period je Kina uložila mnogo manji procenat, dok iz Rusije je stiglo 9% tih ukupnih ulaganja i pojedinačno gledano, ono što je poznato, to je jedan od najvećih investitora – Republika Italija. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem.
Samo da naglasim, vaša poslanička grupa, odnosno šef poslaničke grupe ima vreme. To možete da iskoristite na kraju rasprave. Sada ste imali minut i 40, a pričali ste tri i nešto. Mislim da se pridržavamo Poslovnika. Zahvaljujem.
Reč ima članica Odbora za evropske integracije, narodna poslanica Vesna Marković.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Vesni Marković.
Reč ima narodni poslanik Milan Radin, takođe član Odbora.
Izvolite.

Poštovani narodni poslaniče, kada bi vam ja sada odgovorila na RTV i RTS, onda bi to bila zloupotreba moje funkcije, s toga ću dati reč ministarki za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordani Čomić.

Zahvaljujem.
Milan Radin, pravo na repliku.

Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče.

Predsedniče, koji je upravo stigao, predsednice Vlade, ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u ime predlagača zaključaka pokušati da napravim nešto umesto zaključaka iliti retrospektive i da za kraj ponovo govorim malo o procentima, o istraživanjima, o konkretnim podacima podrške iliti šta građani Republike Srbije misle i da za sam kraj govorim o tome šta smo sve dobili time što smo kandidat za članstvo, time što nas EU podržava. Govoriću o konkretnim projektima, o konkretnom novcu, o vidljivim prednostima tog puta na kome smo.

Dakle, u martu 2021. godine rađeno je istraživanje javnog mnjenja. Stavovi građana Srbije prema EU koje je radio Institut za evropske poslove, na osnovu rezultata ovog istraživanja, kada su u pitanju informacije o samoj EU, vrlo je zanimljivo da 39% građana smatra da ima, dok isti procenat građana smatra da nema dovoljan broj informacija o EU. Poređenjem rezultata sa onim iz nekih prethodnih istraživačkih talasa, vezano za ovo isto pitanje, uočen je blagi pad onih koji nemaju informacije, dakle ne informisanih građana o EU. Najveći broj ispitanika iz ovog istraživanja naveo je da informacije o EU očekuje da dobija putem medija 32%, zatim od Vlade Republike Srbije više od 28%, od same EU 11,7%, od parlamenta, dakle od nas, 9,7%, od nevladinih organizacija malo više od 9%, škola, fakulteta 6,4%, dok se ostali odgovori javljaju neznatno, znači ispod 2%.

Zanimljivo je da skoro polovina 47,6% građana Srbije odnos Republike Srbije i EU ocenjuje srednjom ocenom tri, 53% ispitanika podržava članstvom Srbije u EU, 35% ima suprotan stav, 59% ispitanika smatra da Srbija ima koristi od saradnje sa EU, ohrabruje da je ovo većina, dok 25% građana smatra da Srbija nema koristi od saradnje sa EU, 17,9% ispitanika smatra da je Srbiji najveći prijatelj, na prvom mestu, Grčka, 10,5% navodi Francusku, nešto manje Nemačku 8,6% i 7,6% kaže da je Srbiji najveći prijatelj Mađarska.

Drugo istraživanje od 26. jula ove godine, odnosno anketa koju je za potrebe delegacije EU radila „Ninamedija“ kaže da bi građani prema rezultatima istraživanja želeli da budu bolje informisani o EU i procesu evrointegracija Srbije, 55% građana smatra da su Vlada Republike Srbije i samo Ministarstvo za evropske integracije primarno odgovorni za komunikaciju o efektima pristupanja Srbije EU, 54% ispitanika podržava pristupanje Srbije EU, dok je jedna trećina ovog istraživanja protiv. Kako se navodi u saopštenju delegacije, računajući one koji nisu izrazili mišljenje, referendum na osnovu ovih podataka bi doveo do sledećih rezultata: 62% građana za, 38% protiv. Dakle 62:38 u korist pristupanja EU. Više od 40% ispitanika zna da je EU najveći donator u Srbiju.

Istraživanje koje je spomenula uvažena premijerka, predsednica Vlade, Ministarstva za evropske integracije koje se radi redovno, periodično iz avgusta ove godine za ulazak u EU je 57% građana, prošle godine je to bilo 49%, dok je 2019. godine bilo 54%. Protiv ulaska u EU, na osnovu ovog istraživanja iz avgusta 30%, prošle godine je bilo 33%, a 2019. godine 24%.

I da malo govorimo o novcu, odnosno o projektima, konkretnim ulaganjima i prednostima. Evropska unija je u periodu od 2007. do 2020. godine podržala više od 300 projekata širom Srbije u 17 sektora, obezbeđeno je 2,79 milijardi evra kroz pretpristupne fondove i 6,5 milijardi evra u povoljnim kreditima. Evropska unija je opredelila 78,4 miliona evra za socioekonomski razvoj Srbije i 15 miliona evra za nužne potrebe kao što je, tokom pandemije, medicinska oprema, podrška ranjivim grupama stanovništva i posebno, ono o čemu se danas i čulo u jednoj od diskusija, zapošljavanje 200 medicinskih radnika.

Pored toga, skoro 12 miliona evra je izdvojeno iz tzv. EU solidarity fund, EU je obezbedila grant od preko 27 miliona evra da bi Srbija mogla kupiti vakcine od država članica EU, kao i opremu za vakcinaciju. Srbija je imala koristi i od sedam miliona evra vrednog regionalnog projekta koje je implementirala Svetska zdravstvena organizacija, a to je bila podrška vakcinaciji zemalja zapadnog Balkana.

Do oktobra ove 2021. godine Srbija je dobila oko 8,3 miliona vakcina od različitih dobavljača, a početkom aprila 2021. godine EU je uz pomoć Kancelarije UN za projektne usluge za 26 različitih zdravstvenih institucija širom cele Srbije obezbedila 32 zamrzivača, 33 frižidera za vakcine. Vrednost donacije iznosi skoro 500.000 evra.

Potrebnu opremu su, i to smo čuli u jednoj od diskusija, između ostalih dobili: Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, kao i Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanovi Batut“, zatim zavodi za javno zdravlje u Subotici, Somboru, Pančevu, Čačku, Kraljevu, Ćupriji, Vranju, Pirotu, Valjevu itd. Iz IPA dva programa Srbija je dobila 1,5 milijardu evra za periodu od 2014. do 2020. godine. Srbija učestvuje uz podršku IPA i u raznim evropskim programima, kao što su Horizon 2020, COSME, Erasmus plus, Kreativna Evropa, Evropa za građane, Employment and social innovation itd.

Što se tiče poljoprivrede, o tome se malo govorilo, a smatram da je izuzetno značajno. Od 2000. godine podrška EU poljoprivredi i ruralnom razvoju vredna je više od 230 miliona evra, IPARD dva 175 miliona od 2014. do 2020. godine. Kraj oktobra 2021. godine, znači situacija krajem oktobra ove godine, konkretno, da je iz fonda IPARD dva ukupno odobreno 771 projekat u vrednosti od 129 miliona evra, a ukupno je isplaćeno 458 projekata vrednih blizu 25 miliona evra. Program IPARD tri će se implementirati u periodu od 2021. do 2027. godine. Okvirni budžet je 288 miliona evra.

Saobraćaj i infrastruktura. Podrška EU saobraćaju vredna je više od 64,8 miliona evra za period, ponovo, od 2014. godine do danas. Iz IPA fondova rađena je rekonstrukcija, između ostalog, brodske prevodnice na Đerdapu, a donacija EU od 11 miliona evra.

Izuzetno značajno je obrazovanje. Ako računamo već od 2003. godine, EU je donirala preko 100 miliona evra u obrazovnu infrastrukturu i u nabavku opreme. Više od 300 osnovnih i srednjih škola je renovirano, opremljeno je i modernizovano sredstvima EU 27 fakulteta, istraživačkih centara, opremljeno je modernom opremom, a opremljene su i brojne laboratorije. Među njima je i nova oprema za hemijsku laboratoriju Poljoprivredne škole u Vršcu. Nabavljena je oprema za poljoprivredne škole vredna 2,8 miliona evra.

Vladavina prava. Trenutno se u Srbiji sprovodi 19 projekata u oblasti vladavine prava. Uloženo je više od 163 miliona evra za period od 2014. do 2020. godine. Od ukupne pomoći u oblasti vladavine prava je odvojeno 40% sredstava da se rekonstruišu i grade nove sudske zgrade, finansira obuka sudija, tužilaca itd.

Vanredne situacije. Uvažena zamenica predsednice Odbora za evropske integracije je spomenula da je iz IPA 2 opredeljeno 20% ukupnih sredstava i da je Srbija za poplave koje su je zadesile 2015. godine dobila 89 miliona evra. Za suočavanje sa migrantskom krizom, Srbija je dobila 100 miliona evra, a za vreme pandemije izazvane korona virusom 67 miliona evra.

Socijalna inkluzija. Od 2016. godine EU je donirala i uložila preko 115 miliona evra za poboljšanje životnog standarda najugroženijih tokom ovog perioda. Jedinice lokalnih samouprava, centri za socijalni rad i nevladine organizacije uspešno su sprovele više od 60 projekata u 110 različitih gradova Srbija, gradova i opština, donoseći direktne koristi za više od 15 hiljada ljudi širom zemlje.

Informacija od 19. jula ove godine - tada je bila donacija vredna 10,2 miliona evra, namenjena sprovođenju projekata socijalnog stanovanja i aktivne inkluzije u 19 jedinica lokalnih samouprava. Ovim sredstvima je obezbeđeno adekvatno stambeno rešenje za 421 porodicu za više od hiljadu i po ljudi iz osetljivih kategorija. Među tih 19 lokalnih samouprava su, na primer, Kula, Lebane, Loznica, Odžaci, Pančevo, Raška, Topola, Čačak, Vršac i Šabac.

Mislim da je ovo više nego dovoljno da građani budu informisani i uvide prednosti približavanja pa potom i ulaska i punopravnog članstva Srbije u EU.

U danu za glasanje koji nam se očigledno približava, molim podršku poslanika zaključcima povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije, članova odbora odnosno onih poslanika koji su zainteresovani za evropske integracije. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe.
Sada u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.

Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Za našu decu".
Pošto su svi predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa već govorili, prelazimo na listu govornika.
Prva je narodna poslanica Misala Pramenković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Da naglasim da ste ostavili polovinu vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.

Zahvaljujem. Savršen osećaj za vreme.
Vreme predviđeno za poslaničku grupu je potrošeno.
Reč ima potpredsednica Narodne skupštine, narodna poslanica Marija Jevđić.
Izvolite.

Zahvaljujem se potpredsednici Narodne skupštine.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče, predsedništvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, i ja ću slično kao i uvaženi prethodni govornici povodom ove teme dnevnog reda najviše govoriti o međustranačkom dijalogu, iliti o prošlosti, odakle se krenuli i gde se stiglo danas, objašnjavajući zašto mi danas zapravo proširujemo broj članova RIK-a.

Kao što je to poznato, međustranački dijalog je počeo još u prošlom sazivu, odnosno održane su tri runde međustranačkog dijaloga 2019. godine i na tim dijalozima, odnosno na tim razgovorima je učestvovao veći broj stranaka, skoro svi, ali i, ono što je značajno naglasiti, civilne, nevladine organizacije. Pokrovitelj svega ovoga je, naravno, Narodna skupština Republike Srbije, a kofasilitatori su bili predstavnici Evropskog parlamenta.

Savez vojvođanskih Mađara je od samog početka učestvovao u svim formama međustranačkog dijaloga. Dakle, 2019. godine takođe. Bili smo srećni kada se na kraju došlo, posle tri runde, do tabele, odnosno dogovoreno je šta će se uraditi. Naravno, sve vreme smo, kao i uvek, pozdravljali uvažavanje komentara, preporuka i Venecijanske komisije i ODIR-a.

Znamo da se već tada, dakle pre prošlih izbora, razgovaralo najviše o kontroli finansiranja, odnosno o izbegavanju zloupotrebe javnih resursa, najviše o slobodi medija, unapređenja rada takozvanog REM-a, tj. Regulatornog tela za elektronske medije. Ono što smo čuli u jednoj od prethodnih diskusija, konkretni rezultati, kažem taj dogovor, tabela koju smo mi, odnosno ova institucija maksimalno ispunila, bile su prve izmene i dopune zakona.

Naime, krajem 2019. godine, 13. decembra, Narodna skupština je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, nadalje Zakon o dopunama Zakona o javnim preduzećima, izmene i dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije. Sve se to odnosilo u najvećoj meri na sprečavanje korupcije iliti na zloupotrebe tzv. funkcionerske kampanje, zloupotrebe javnih resursa.

Ono što je takođe značajno i o čemu se ovde danas, koliko mi se čini, jer sam pažljivo pratila prethodne diskusije, još nije govorilo, jeste da smo krajem 2019. godine 23. decembra doneli Odluku o formiranju Nadzornog odbora i Narodna skupština je tada izabrala članove Nadzornog odbora prvi put posle 20 godina. Značajno je naglasiti da od ukupno pet članova Nadzornog odbora, dva člana su izabrana na predlog vladajuće većine, a troje na predlog opozicije. Uspešno se implementiralo i to što je tada dogovoreno, vezano za Savet Regulatornog tela za elektronske medije, ili ti REM-a. Naime, tada je možda bilo zbunjujuće, zbog toga bi baš želela da naglasim šta je značilo tri plus dva.

Najpre je dostavljen poziv udruženjima dramskih, scenskih i filmskih umetnika sa jedne stane, nadalje, za nas značajno, nacionalnim savetima, nacionalnih manjina i poslaničkim grupama, pa je Narodna skupština Republike Srbije 27. decembra izabrala tri nedostajuća člana REM-a, jer do tada smo trpeli kritike da je taj zadatak još preostao. U međuvremenu su još dva dodatna člana podnela ostavku i posle toga, postoje pravila i pravo da predlaže članove REM-a su imali Udruženje izdavača elektronskih medija, Udruženje novinara u Republici Srbiji, kao i nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine koji su predložili po dva kandidata i od ovih četvoro kandidata Narodna skupština je 14. februara izabrala još dvoje i time je u potpunosti ispunila obavezu koju je prihvatila na trećoj rundi međustranačkog dijaloga.

Posle toga i o tome se ovde već danas govorilo, ovaj visoki dom je 8. februara usvojio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona, sa jedne strane o izboru narodnih poslanika, a sa druge strane o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima. Najveća novina o kojoj se tada puno govorilo i koja ostaje na snazi, mislim da je značajno i da se to naglasi, jeste da se do tad važeći izborni cenzus smanjio sa 5% na 3%.

Savez vojvođanskih Mađara je tada ukazivao na to da, sa jedne strane se na ovaj način većinskim strankama olakšava ulazak u parlament, jer naime, za njihov ulazak, logično ako je cenzus manji, biće potrebno manje glasova, ali smo preračunali matematički da je sve ostalo kao što je bilo za stranke nacionalne manjine bio bi otežan ulazak u parlament, odnosno da bi tzv. prirodni prag tada iznosio više.

Ovom prilikom želim da se zahvalim na razumevanju vladajuće većine i same SNS kada smo našli adekvatan način da uvedemo koeficijent za stanke nacionalnih manjina da se ove izmene na njih nikako ne odnose na negativan način. Naravno, o tome se danas već govorilo, zvanično su pojačane ili povećane kvote za manje zastupljeni pol izmenama zakona, ali polako i sigurno da dođemo kroz kratku retrospektivu ove istorije do sadašnjeg saziva ili ti do Dvanaestog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

Znajući da imamo obavezu, pošto je jedan od zaključaka prošlog međustranačkog dijaloga bio da će se dijalog, razgovor nastaviti i da će se primena pratiti i posle izbora koji su na kraju posle odlaganja bili održani, kao što znamo 21. juna 2020. godine i odmah na početku ovog saziva ste vi gospodine predsedniče razgovarali sa predsednikom, ja to volim da kažem – AFETA ali, ti na srpskom Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta, gospodinom Dejvidom Mekalisterom i naravno, da je dogovoreno da će međustranački dijalog uz posredovanje Evropskog parlamenta biti, kofasilitatora sa njihove strane biti nastavljen.

Moram priznati da su te pripreme trajale, ali moramo i naglasiti da je na kraju, bez obzira što je zvanično taj međustranački dijalog počeo 1. marta ove godine, konačno smo 19. do 22. aprila ove godine svi mi tada, osam poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije imali onlajn razgovore sa kofasilitatorima i izneli šta mi očekujemo od međustranačkog dijaloga. Verujem da smo svi mi bili vrlo konstruktivni. Moram da naglasim da je većina parlamentarnih stranaka predala svoje platforme i SVM je ne tako detaljnu, ali vrlo konkretnu platformu, najviše od zastupljenosti stranaka nacionalnih manjina pripremio, predao kako na srpskom, tako i na engleskom jeziku, znači kofasilitatorima.

Onda smo došli do toga zbog čega nas takođe kritikuju, ali mislim da je značajno da naglasimo, da su određene stranke koje su trenutno van Narodne skupštinine, vanparlamentarne, a pripadaju ako mogu tako da kažem, više desnici i protiv su evropskih integracija želeli da učestvuju u međustranačkom dijalogu, ali bez posredstva evroparlamentaraca. Mislim da je značajno da su oni saslušani i da je uz pokroviteljstvo, ponovo vas, gospodine predsedniče, pokrenut i taj međustranački dijalog bez posredstva posrednika. Mnogi nas pitaju kada će se ti dijalozi naći. Ja bih sada želele da objasnim da su se oni već našli da je rezultat i jednog i drugog to o čemu razgovaramo između ostalog danas i o čemu ćemo razgovarati najverovatnije, da li tokom decembra ili tokom januara kada budemo ponovo razmatrali najnovije izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima.

Da naglasim ono što takođe nije jasno mnogima i novinari pitaju, znači, prvi sastanak, plenarni sastanak tog međustranačkog dijaloga bez posrednika je bio krajem aprila, 28. aprila ove godine uz prisustvo i gospodina predsednika Vučića u svojstvu predsednika države. Sećamo se svi mi koji smo prisustvovali da je bilo 26 puta dva predstavnika kako stranka koje ne žele posredstvo, tako i parlamentarnih stranaka i tada je dogovoreno da ovaj format nije efikasan i mi stranke koje smo manje, ali pripadamo vladajućoj većini smo se dogovorili o formiranju radne grupe koja će da nastavi taj dijalog i taj rad da bi to bilo efikasnije i uspešnije i da ćemo na kraju tog posla, da će nam se sporazum do koga se dođe predstavljen, da ćemo biti informisani o tome dokle se stiglo.

Zaista, moram da naglasim da je Radna grupa međustranačkog dijaloga bez posrednika bila vrlo vredna i koliko sam obaveštena održano je 14 sastanka na kojima je razgovarano najviše o medijima, sa akcentom na analizi i unapređenju rada Javnog medijskog servisa prilikom izveštavanja o aktivnostima tokom političkih subjekata, kako tokom izborne kampanje tako i pre nje. Opšta pravila izbornog postupka, izborni dan, glasanje na biračkom mestu, utvrđivanje rezultata glasanja i zaštita izbornog prava i nezaobilazno, finansiranje izborne kampanje, sprečavanje zloupotreba javnih resursa u izbornoj kampanji. Značajno je da je u okviru svake od ovih tema se razgovaralo o nekoliko podtema.

Moram da naglasim i inicijativu da kada se na ovom međustranačkom dijalogu otvorila tema predstavljanja stranaka nacionalnih manjina, da su onda predstavnici četiri parlamentarne stranke nacionalnih manjina koje su trenutno u Narodnoj skupštini da su oni bili pozvani i da smo mi mogli i u ovoj vrsti, znači na samoj Radnoj grupi da iznesemo svoje mišljenje koje naravno nije uvek jednoznačno, ne misle svi isto, ali je bio veoma konstruktivan sastanak. Većina tih primedbi stranaka nacionalnih manjina je na kraju ušla i u sporazum, ali kad se eto približavamo istoriji do današnjeg datuma, onda moram da naglasim i da pored vrlo duge pripreme međustranačkog dijaloga uz posredstvo posrednika, smo došli i do fizičkog sastanka, sećamo se da smo čekali da zapravo predstavnici Evropskog parlamenta mogu da putuju i da dođu u Beograd. Prva runda ovog drugog međustranačkog dijaloga, druge faze međustranačkog dijaloga je bila 9. i 10. jula ove godine u palati Srbije i o tome smo čuli, na kojoj su učestvovale i opozicione stranke i parlamentarne stranke.

Mislim da je ta runda bila vrlo kvalitetna i nekako je bilo nade u vazduhu da će se zaista svi ponašati maksimalno konstruktivno i da ćemo doći do zajedničkih opipljivih rezultata i konkretnih rešenja, jer cilj samih kofasilitatora iz Evropskog parlamenta, a naravno i Narodne skupštine je bila podrška integritetu izbornog procesa i posvećenost rešavanju izazova kako bi se unapredili izborni uslovi, bar se to tako reklo.

Želim da naglasim da Savez vojvođanskih Mađara smatra da se u proteklom dužem periodu nisu drastično menjali uslovi utakmice, ali eto, ponovo je vladajuća većina bila dovoljno mudra da izađe u susret i opozicionim strankama. Najviše se ponovo razgovaralo o slobodi medija, medijskom pluralizmu, poštovanju profesionalne etike, medijskog standarda itd.

Konkretan zaključak se odnosio na to kada ćemo nastaviti i da će se preko leta napisati neki zaključci. Tako da, odmah moram da naglasim da je ta sledeća najavljena runda čiji rezultati su, kažem i ovo o čemu danas razgovaramo, proširenje broja članova RIK-a, bila 17. i 18. septembra ove godine. Na toj rundi su ponovo učestvovale sve parlamentarne stranke i opozicija, ali kao što smo čuli i kao što je poznato određeni predstavnici opozicije su, ipak odlučili da na početku, u sredini ili pred kraj sastanka napuste sastanak.

Meni je iskreno žao što se nije došlo do konsenzusa na kraju, ali se videlo da su određene stranke, zaista došle, nisu ni želele da saslušaju nikog. Naglasila sam pre izvesnog vremena da smo svi mi predali svoje platforme i svi mi bili smo spremni da razgovaramo, a neki su hteli i o papiru naravno, kofasilitatora, a neki su hteli samo da se razgovara o njima i videlo se da uopšte nisu konstruktivni.

Ipak se došlo do konkretnih mera i značajno je da je tada naglašeno da će vladajuća većina bez obzira na nedostatak konsenzusa, raditi na implementaciji svih tih dogovorenih mera.

Sada ću spomenuti najznačajnije. Jedna od najznačajnijih je uspostavljanje Privremenog nadzornog tela za praćenje medija u kome će učestvovati i predstavnici opozicije. Znamo da je od tada, dakle, u međuvremenu Vlada Republike Srbije, 14. oktobra donela odluku o osnivanju Privremenog nadzornog tela. Definisale su konkretne stvari, kao što je sastav, broj članova, način obrazovanja, rada i finansiranja. Dogovoreno je da će ovo Privremeno nadzorno telo imati 12 članova, šest na Predlog REM, a šest na predlog predsednika ili kofisilitatora kada dođu predlozi opozicije.

Moram da izrazim žaljenje što nismo dobili šest predloga i što trenutno ovo Nadzorno telo, regulatorno telo ima šest plus pet, tj. 11 članova, ali dogovoreno je još nekoliko stvari, obavezujući Pravilnik za rad javnih medijskih servisa i preporuka za privatne emitere, kao i ovo proširenje broja članova RIK sa šest ili tri plus tri, što znači tri predstavnika onih opozicionih stranaka koji su učestvovale u Međustranačkom dijalogu uz posredstvo posrednika i troje koji su učestvovali u drugom Međustranačkom dijalogu bez posredstva posrednika.

Raduje me što posle pisma i poziva predsednika Narodne skupštine, svi koji su pozvani da daju svoje predloge su dali predloge i ovi predlozi se danas nalaze pred nama, a verujem da će večeras u danu za glasanje vladajuća većina bez pogovora sve njih da podrži.

Dakle, da pokušam polako da sumiram da u proteklih godinu dana ili za vreme ovog novog saziva su vođena dva Međustranačka dijaloga, unapređenju izbornih uslova pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta i Narodne skupštine Republike Srbije.

Cilj je bio da se dođe do širokog partijskog konsenzusa. Kada pričam o Evropskom parlamentu reformama vezanim za EU, što je od ključne važnosti za napredak zemlje na putu ka EU.

Ali, da bi ovaj proces zaista iskreno bio uspešan politički akteri svi morali su da deluju konstruktivno i u dobroj veri. Nažalost, to se nije desilo od strane nekih.

Na nama predstavnicima vladajuće većine je da u potpunosti sprovedemo one mere koje su dogovorene u septembru 2021. godine. Ja posle ovoga očekujem i sednicu uskoro na kojoj ćemo razgovarati i o onim izmenama i dopunama zakona koje se sada već nalaze u vidu nacrta na javnoj raspravi izbornih zakona.

Moram da naglasim, da ne zaboravimo i Drugi Međustranački dijalog, da je u međuvremenu donet i Sporazum o unapređenju uslova za održavanje izbora koji su potpisali opozicione stranke koje nisu želele posrednike i predstavnici vladajuće većine, predstavnici Srpske napredne stranke i predsedništva Narodne skupštine, kao što smo se dogovorili.

Da naglasim, Savez vojvođanskih Mađara će do kraja biti konstruktivan partner u ovom dijalogu i podržaćemo ove predloge u danu za glasanje.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se potpredsedniku Narodne skupštine.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Đorđe Milićević.