Rečeno mi je da imam dva minuta i 25 sekundi, gospodine Bačiću.

To što se neko usudio da poredi improvizovanu akciju gospodina Gašića sa redovnim akcijama u kojima je isto nažalost, bilo tragičnih žrtava, govori o tome koliko je ozbiljna namera da se uvede nekakva pristojnost u…

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Imam pitanje za predsednika Vlade Aleksandra Vučića. Da li je on nekim državnim organima ikada dostavio dokaze o navodnim zaverama koje postoje protiv njega, s obzirom na to da je u prethodne četiri godine u nekoliko navrata izjavljivao da protiv njega postoji međunarodna zavera u kojoj učestvuju pojedine strane diplomate itd? Interesuje me da li je državnim organima dostavio dokaze, a pošto sam uverena da jeste, pitanje za ministra Nebojšu Stefanovića je dokle se sa tom istragom stiglo?
Drugo pitanje je za Nebojšu Stefanovića, pošto sam uverena isto da je Aleksandar Vučić prijavio i sledeće krivično delo o kome je govorio u medijima - da li je utvrđeno ko je iz SNS išao po javnim preduzećima i tražio pare za SNS, pozivajući se na Aleksandra Vučića? Naime, Aleksandar Vučić je izjavio u jednom intervjuu da ima saznanja da neki to čine, pa me interesuje koliko je ljudi uhapšeno u okviru te akcije jer on, kao, naravno, veliki borac protiv korupcije, ne bi dozvolio da to ostane samo na nivou jednog intervjua.
Interesuje me - šta je bilo sa obećanjem da će se vaspitačicama u Beogradu povećati plate za 20%? Šta je sa pomoći najsiromašnijim penzionerima koja se isplaćuje na svaka tri meseca, za koje je SNS tvrdila da će povećati sa 4.000 na 8.000 dinara? Šta je sa najavom da će se kroz Zakon o javnim nabavkama uštedeti 74 milijarde dinara godišnje? Šta je restrukturiranjem i revizijom rada javnih preduzeća? Gde nam je Vlada od 12 ministarstava? Kako je povećano ulaganje u poljoprivredu, kada je juče Uredbom Vlada smanjila subvencije poljoprivrednicima sa 12.000 dinara na 4.000 dinara? Šta se desilo sa obećanjem da će biti ukinute funkcije državnih sekretara? Šta je sa obećanjem da će do kraja juna 2013. godine biti otvorena velika fabrika avio-komponenti u Pančevu, u saradnji sa kompanijom „Mubadala“? Gde je deset milijardi evra investicija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata? Gde je deset hiljada milijardi evra investicija iz Kine?
Šta se desilo sa fabrikom čipova od četiri milijarde evra i sa razvojnim centrom za fabriku čipova u kojoj je posao trebalo da nađe 50 doktora nauka? Šta je sa beskamatnom pomoći budžetu od tri milijarde evra? Gde je nestalo obećanje o pojeftinjenju struje od 20%, umesto kog smo dobili poskupljenje struje u više navrata? Šta je sa 400 miliona evra za fabriku za proizvodnju delova za boingove i erbasove modele, kao i za proizvodnju supersoničnih trenažnih aviona?
Šta je sa investicijama u infrastrukturu i građevinarstvo, isto iz Ujedinjenih Arapskih Emirata? Šta je sa njihovim ulaganjem u kargo centar u Lađevcima? Šta je sa investicijama u stanogradnju, turizam, autoputeve i agro-biznis, u polo klub u Preljinama? Šta se desilo sa privatizacijom Crvene zvezde i Partizana i koliko se dece izlečilo iz tog fonda, s obzirom na to da je premijer, evo ima već dve i po godine, najavio da će ti fudbalski klubovi biti privatizovani i da će se deca lečiti iz fonda koji će se stvoriti od tih sredstava?
Šta je sa obnovom zgrade Generalštaba, ulaganjem u „Telekom“, izgradnjom Data centra, izgradnjom baznih stanica, investicijom u Luku Pančevo, gde je 10.000 stanova za 280 evra po kvadratu? Šta se desilo sa najavljenim promenama u „Srbijagasu“? Šta je sa investicijama u rečno brodarstvo, izgradnjom banja, izgradnjom solarnih elektrana, izgradnjom gasnih centrala, investicijom Al Dahre u poljoprivredu, 400 miliona evra za navodnjavanje, 200 miliona evra za povoljne kredite poljoprivrednicima, izgradnjom sistema za navodnjavanje, otvaranjem perspektive za mlade, podršci mladima da započnu sopstveni posao?
To su sve obećanja data samo u prethodnih godinu dana od strane SNS; ali mahom od njenog predsednika i predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića. On očigledno smatra da bez ikakve odgovornosti može da izjavljuje bilo što, očigledno potcenjuje građane misleći da oni ne pamte, da veruju u sve što on kaže, da nemaju nikakvo kritičko sagledavanje sveta oko sebe, ubeđuje ih da žive bolje, a jedino što su do sada dobili je propadanje i dalje.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Kaže član 2. – nadležni organi za održavanje javnog reda i mira su MUP, Komunalna policija, inspekcijski organi i drugu nadležni organi itd.
Predlažemo da se „drugi nadležni“ organi tu ne nalazi zato što smatramo da ste vi pokazali da vrlo kreativno tumačite ko sve to može da održava javni red i mir i da se tačno zakonom definiše koji samo organi mogu biti zaduženi za održavanje javnog reda i mira.
Zamislite sada situaciju hipotetičku u kojoj jedna stranka preko noći od dva odbornika stiče 24 odbornika. Pokušava da smeni vlast u jednoj, recimo, banatskoj opštini i kao organ za održavanje javnog reda i mira koji zabranjuje odbornicima da ulaze u zgradu, koji, po rečima novoizabranog predsednika skupštine, zabranjuje pripadnicima MUP da uđu u zgradu, koji fizički nasrće na odbornike, se pojavljuje izvesna privatna agencija za obezbeđenje i pojavljuje se u funkciji organa koji je nadležan za održavanje javnog reda i mira. Naravno, sa tom agencijom u tom momentu ne postoji nikakav potpisan ugovor u toj hipotetičkoj opštini. Načelnik opštinske uprave kaže da nikakvog ugovora nema, nikakav ugovor nije ni zaveden u organima te opštine, da bi se na kraju, vrlo čudno, i MUP uključio u celu priču tvrdeći da ugovora ima. Ugovor koji MUP objavljuje je bez delovodnog broja, kao naručilac posla se ne pojavljuje ta opština nego se pojavljuje opet ta ista firma koja je i sporna od samog početka i, koliko mi znamo, taj je ugovor mogao biti potpisan pola minuta pre objavljivanja njegovog na stranici…

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Naime, član 6. u stavu 1, čije mi menjanje predlažemo, predviđa šta sve treba da sadrži obaveštenje o organizovanju humanitarne akcije, pa između ostalog kaže – ime i prezime i broj lične karte lica koje će prikupljati priloge. Mi predlažemo da se taj deo izostavi, da je zapravo potrebno dostaviti sve te stvari samo za organizatora koji zapravo i ne mora fizički biti prisutan svaki put prilikom prikupljanja priloga, a posebno zbog toga što mi živimo u vremenu u kom se verovatno, ne verovatno, nego svi vidimo da se veoma često te akcije odvijaju preko interneta, putem društvenih mreža. Da li mi treba da imamo podatke za sve te ljude koji u tome učestvuju, koji dele neke sadržaje, koji mole za pomoć, itd?
Generalno, mi smatramo da ste u svojoj nemogućnosti da uvedete red u ovu veoma važnu oblast, zapravo sada to uradili na način, zbog toga što je nekada bilo nekih zloupotreba, što niko ne spori, sada se to uradili na način da ste gotovo onemogućili ljudima da se zapravo na efektivan način time bave.
Znate, gospodine Stefanoviću, mi živimo u vremenu kada i u zemlji u kojoj roditelji preko SMS-a mole za 50 ili 100 dinara za lečenje njihovog deteta. Od onih Vučićević obećanja da će se prodati „Zvezda“ i „Partizan“, pa da će se iz tog fonda lečiti deca, očigledno da nema ništa i očigledno da se to nije desilo.
Ko god je prisutan na društvenim mrežama, znam da ste i vi prisutni, vidite koliko ljudi masovno dele te sadržaje. Verovatno se i vama, kao što se mnogim ljudima sa dosta pratilaca na društvenim mrežama, obraćaju ljudi sa molbom da neki sadržaj i neku molbu za pomoć podelite, da li, svi mi smo učesnici u prikupljanju humanitarne pomoći, da li taj koji nije dostavio naše lične podatke onda krši zakon, ako i mi molimo da se za neku akciju uplati novac?

Zahvaljujem, gospođo Gojković.
Uvažena gospođo ministarko, poštovani predsedniče Skupštine Vojvodine sa saradnicima, kao što vam je možda poznato, mi predlažemo brisanje celog ovog zakona. Mi smatramo da je on štetan za poljoprivrednike, da će koristi od njega imati samo odabrani privrednici bliski SNS-u, da će poljoprivrednicima, odnosno 10 do 15 hiljada porodica koji žive od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta biti uskraćeno pravo da zakupljuju to zemljište, da će im pripasti pravo da kupuju samo zemljište najgoreg kvaliteta, da će tog zemljišta koje oni mogu da kupe biti malo, a da Vlada ima nameru da kroz ovaj zakon omogući odabranim privrednicima, tzv. investitorima, da kupe trećinu zemljišta u svakoj opštini u AP Vojvodini. Nadamo se da ćemo do kraja današnje raspre uspeti da ubedimo narodne poslanike da ovaj zakon treba da bude odbijen od strane ove Skupštine. Nadamo se i da ćemo uspeti da ubedimo vas da povučete ovaj zakon.
Meni je žao što mnogo kolega nije bilo u petak ovde da razgovaraju sa poljoprivrednicima, da čuju šta imaju da kažu, jer ono što bi mogli da čuju od njih bi ih verovatno ubedilo da glasaju protiv ovog zakona ili da glasaju za ovaj naš amandman. Zato što su nam, između ostalog, poljoprivrednici rekli da oni papiri, gospođo Bogosavljević Bošković, kojima vi mašete ovde nama i govorite nam kako je to nekakav dokaz da se pregovaralo sa poljoprivrednicima, da na tim papirima, a i mi smo ih u međuvremenu dobili, piše da je dogovor svih udruženja poljoprivrednika i zajednički zaključak da se ne daje u zakup na 30 godina izabranim privrednicima najplodnije poljoprivredno zemljište u svakoj opštini u Vojvodini.

Imam pravo na repliku?

Zahvaljujem.
Meni je jedino od svega što je gospodin Martinović govorio drago što je on ostao dosledan. On je i tada kada je usvajan SSP govorio da je to vetar u leđa DS. On je doduše tada govorio i da se SNS stvara kao vetar u leđa DS, a SSP je toliko bio loš da je SNS napravljena isključivo iz tog razloga da bi se SSP podržao.
Međutim, kao što sam rekla, nije tema SSP. Onog momenta kada nam pokažete gde u SSP-u piše da se pod netransparentnim uslovima neka komisija za koju ne znamo ni kriterijume može da da 30% zemljišta odabranom tajkunu, onda ćemo pristati da razgovaramo o SSP-u. Dok nam ne pokažete gde to u SSP piše, SSP nije tema. Tema je da vi danas ovde imate nameru da usvojite zakon kojim će neka komisija koju čine neki ljudi na osnovu nekakvog investicionog plana odabranim privrednim licima moći da daju do 30% zemljišta u svakoj opštini i time ostaviti 10 do 15 hiljada porodica, poljoprivrednika, dakle, 50 do 70 hiljada ljudi bez prihoda. To je današnja tema i o tome danas možemo da razgovaramo.
Pričate o nekakvim privatizacijama. Videli ste u načelnoj raspravi da je po izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije do 2008. godine prodato 95% kombinata. Demokratska stranka je te privatizacije raskidala, napravila zeleni ... preduzeća, koji vi sada poklanjate svojim arapskim prijateljima, koji SNS poklanja svojim prijateljima.
Tako da, nemojte da pričamo o SSP-u. Hajde da pričamo da vi danas 30% zemljišta dajete nekakvim ljudima.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.
Ja verujem, istinski verujem, da gospodin Martinović ne razume o čemu mi govorimo.
Dakle, ne radi se o SSP. Vi ste jedini koji pominjete SSP. Nije tema SSP, nije tema prodaja zemljišta. Tema je danas to što Vlada Republike Srbije ovde predlaže, a vladajuća većina ima nameru da usvoji predlog po kome će 10 ili 15 hiljada porodica ostati bez prava da zakupljuje državno poljoprivredno zemljište, jer će neka komisija u nekom sastavu, na osnovu nekakvog investicionog plana, a bez ikakvih kriterijuma, dodeliti 30% poljoprivrednog zemljišta u svakoj opštini odabranim poljoprivrednicima. To je danas tema, a nikakav SSP.
Rekla sam vam već, ako imate problem sa procesom privatizacije, eno vam gradonačelnik Beograda, eno vam ga Siniša Mali, sve je privatizacije vodio u tom periodu, kao direktor Centra za privatizacije. Govorili ste o Mileti Jerkoviću. Evo jednog ugovora o prodaji poljoprivrednog zemljišta koji je sklopljen sa Miletom Jerkovićem. Znate li koga je potpisao? Vaš visoki funkcioner SNS u Vojvodini, Vladimir Galić, a u to vreme vršilac dužnosti direktora Agencije za privatizaciju u Beogradu.
Molim vas, vi imate više danas veze sa procesom privatizacije, nego bilo ko ko danas sedi u ovim klupama, nego bilo ko je danas u DS. Ako imate problema sa poljoprivrednim zemljištem idite u pokrajinski odbor svoje stranke, izvinjavam se, nemate pokrajinski odbor stranke, razgovarajte sa svojim članovima u Vojvodini, razgovarajte sa gradonačelnikom Beograda. Čovek je sebi dodelio zemljište poljoprivredno, a gde neće vaših poslovnim partnerima dodeljivati.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Predlažemo da se i ovaj član briše, zato što smo protiv Predloga zakona u celosti. Ne menja na stvari što se ovim članom definišu određeni pojmovi u zakonu zato što se mi protivimo izmenama i dopunama zakona.

Daleko od toga da mi smatramo da je dosadašnji zakon bio dobar, kao što smo imali mnogo puta prilike da čujemo. Nije bio dobar, usvojen je 2006. godine. Otvarao je mogućnost za razne manipulacije, rekla sam da su neki funkcioneri sadašnjih stranaka na vlasti i te kako koristili te rupe u zakonu. Tako da, ne mislimo da je on bio dobar.

Međutim, isto tako je činjenica da je on ipak doneo nekakva poboljšanja kada je u pitanju zakup državnog poljoprivrednog zemljišta i to najpre vidi na veoma merljive načine i odatle mi crpimo taj podatak od 10 hiljada domaćinstava koja žive upravo od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta.

Naime, kada se pogledaju podaci iz 2007. godine, kada je prvi put počelo da se daje u zakup državno poljoprivredno zemljište, vidi se da je taj zakup iznosi oko 200 miliona dinara, a da će ovo godine deo koji pripada AP Vojvodini biti preko dve milijarde dinara. Tako da znači da ipak ljudi iznajmljuju to državno poljoprivredno zemljište.

Prema podacima popisa poljoprivrede kojima mi isto tako raspolažemo se vidi da nije tačno to što vi govorite da samo pet hiljada ili manje od pet hiljada porodica poljoprivrednih domaćinstava uzima državno poljoprivredno zemljište u zakup. Ne, naprotiv, iz tih podataka se vidi da tih domaćinstava ima više od 10 hiljada, a prema našim podacima gotovo polovina njih, gospođo Bogosavljević Bošković, živi isključivo od toga što uzima državno poljoprivredno zemljište u zakup.

Tako da mi smatramo da ovaj predlog sa kojim dolazite treba brisati i da treba zadržati postojeće rešenje da bi se ozbiljnije, mnogo ozbiljnije radilo na novim izmenama.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Gospođa Bogosavljević Bošković ovde govori da nije tačno da će se izmeniti položaj poljoprivrednika i da nije tačno da će njima biti onemogućeno da uzimaju državnu zemlju u zakup. Recite mi, koju će zemlju uzimati? Ako vi trećinu poljoprivrednog zemljišta date nekim svojim poslovnim partnerima, trećina je svakako predmet restitucije, a trećina je neobradivo zemljište, to su neke utrine, devastirane livade, slatine, itd, pa recite mi onda, gospođo Bogosavljević Bošković, koju će onda poljoprivrednici zemlju moći da uzimaju u zakup? Ili možda mislite da će ti vaši nazovi investitori uzimati zemlju četvrte i pete klase? Neće, uzimaće zemlju prve, druge i treće klase, a tim poljoprivrednicima će ostajati upravo ta zemlja četvrte i pete klase i za zakup i za kupovinu kasnije. Tako da, jedini ko obmanjuje poljoprivrednike ste vi koji govorite da se njihov položaj neće ni na koji način promeniti.
Ponovo vas pitam, ako trećinu date odabranim privrednicima i privrednim licima, ako je trećina predmet restitucije, koja trećina će njima ostati da je obrađuju i koja trećina će njima ostati da je kupuju? To sigurno neće biti zemlja koju neko želi da obrađuje.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Evo, vraćamo se, dakle, na istu temu. Verujemo da će poljoprivrednicima biti onemogućeno da zakupljuju državno poljoprivredno zemljište, znamo da od toga živi, evo, vi nećete da kažete, više od 10 hiljada ili, možemo da se složimo, više hiljada domaćinstava. Mi verujemo da je mnogo više i podaci koje imamo govore o tome. Znate, da i jednom čoveku uskraćujete pravo da živi od nečega da biste to poljoprivredno zemljište dali nekome pod nejasnim kriterijuma, i to bi bilo strašno, tako da, i to je previše.
Vi kažete da nije tačno da će njima ostati zemlja lošeg kvaliteta. Gospođo Bogosavljević Bošković, pravo prvenstva zakupa će imati odabrani privrednici. Da li vi zaista verujete da će ti odabrani privrednici koji imaju pravo prvenstva zakupa da uzmu zemlju lošeg kvaliteta i da će oni zakupiti nekakvo močvarno zemljište, a ne najbolje zemljište koje ta opština ima, s obzirom na to da mogu da biraju prvi? Pa, onda kada se tome doda zemlja koja je u restituciji, zaista je činjenica da će poljoprivrednicima ostati ona zemlja koju niko nije hteo da uzme, koju vaši poslovni partneri nisu hteli da uzmu. E, ta će zemlja ostati našim poljoprivrednicima da je uzmu u zakup.
Vi kažete - polovina zemlje se ne izdaje. Od 450.000 hektara državnog zemljišta, 320.000 su oranice, 270.000 od toga se izdaje. Kako je 270.000 - polovina od 320.000? Samo nam to recite. I taj broj raste iz godine u godinu, što znači da sama postavka od koje vi polazite u Predlogu ovog zakona, da ne postoji interesovanje za zakup poljoprivrednog zemljišta, nije tačna. Zato se mi protivimo zakonu.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Član 4. je jedan od tih vrlo problematičnih koruptivnih članova zakona gde se govori kako se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može dati na korišćenje bez plaćanja naknade, a radi se o poljoprivrednom zemljištu koje prethodnih godina nije bilo predmet korišćenja.
Ono što nedostaje u ovom članu i zašto se mi ne slažemo ni sa ovim članom je što vi nemate uopšte obavezu da je to poljoprivredno zemljište bilo davano u zakup pa ga niko nije uzeo, pa onda ga dajete za nula dinara. Ne, nego vi ovde govorite, prosto, poljoprivredno zemljište koje iz raznih razloga nije moglo biti uzeto u zakup, možda zato što ga nije niko ni nudio pa ga niko nije mogao ni uzeti u zakup, tako mi ovde ne govorimo o nekakvom poštenom postupku gde je možda bila licitacija pa niko nije ponudio pa mi sada dajemo za nula dinara. Ne, mi opet dajemo vašem diskrecionom pravu, govorimo o vašem diskrecionom pravu da neko zemljište prosto ponudite za nula dinara, iako nema nikakvog dokaza o tome da to zemljište niko nije hteo da zakupi. Radi se o tome da možda to zemljište niko nije mogao da zakupi ranije.
Vi ste, gospođo, Bogosavljević Bošković, evo, sada pričamo o vašim podacima. Godine 2012. na teritoriji AP Vojvodine, prema vašoj prezentaciji sa javne rasprave, bilo je izdato oko 289.613 hektara, od čega je skoro 270.000 hektara na teritoriji AP Vojvodine, odnosno 85% ukupno obradivog državnog zemljišta na teritoriji AP Vojvodine.
Prema istim tim vašim podacima sa javne rasprave, godine 2014. izdato je u zakup 240.000 hektara. To je očigledna nesposobnost Vlade Republike Srbije da raspolaže sopstvenim resursima.
Da li ste vi radili neku analizu zašto 2014. godine to zemljište nije izdato u zakup? Koji su razlozi što se to desilo? Pa, tek onda da nudite za nula dinara. Ne, mi prosto, sad vi konstatujete, ili neko zemljište nije dato u zakup, to je zemljište možda koje nije ni nuđeno i prosto odlučujete bez ikakvih kriterijuma da ga date za nula dinara još jedan od ovih vrlo koruptivnih članova ovog zakona.

Zahvaljujem se.

Gospodine potpredsedniče, koristim vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Ovo stvarno jeste član koji je izazvao najviše polemike. Meni je žao što kolege nisu bile da čuju poljoprivrednike koji su nam u petak bili pred vratima i oni su upravo to i rekli. Zaista, gospođo Bogosavljević Bošković, postoje opštine u Vojvodini koje su okružene državnim poljoprivrednim zemljištem. Ti ljudi u tim opštinama, kada vi nekome date na 30 godina zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, neće imati čemu da se nadaju. Jedan od ljudi koji je tamo govorio je rekao da će njihova deca rasti sa tim da će postati nadničari na poljoprivrednom zemljištu koje je u zakupu drže vaši poslovni partneri, a kojima ste vi dali na osnovu nekog sastanka u Ministarstvu i na osnovu vaše procene da je njihov investicioni plan dobar. To je prosto nepravda koja njih pogađa i koja njih boli i o tome se radi. Ne smeta nikome da se u zemlju ulaže itd. Njima smeta što se isključivo pravnim licima, isključivo na osnovu biznis plana, isključivo na osnovu vaše procene na 30 godina, što je životni vek poljoprivrednika, daje 30% zemljišta u jednoj opštini.

Prvo, zbog čega to mora biti samo pravno lice, zbog čega to ne može da bude neko ko želi to da uradi? Ako se radi o garanciji, pa valjda može neko i svojom imovinom da garantuje. Ja, kao poljoprivrednik, želim da ulažem, smatram da imam dobar investicioni plan, zbog čega ja ne bih mogla svojim imovinom da garantujem za svoju investiciju? Kakav je to način da se uopšte dovode u neravnopravan položaj pravna i fizička lica? Zbog čega je to pravo garantovano samo pravnim licima.

Mi smatramo da je ovaj član ovog zakona, ne samo osnov za korupciju, jer zaista vaše Ministarstvo i nekakve vaše komisije daju apsolutnu proizvoljnost u tome kome će dodeliti zemlju, a nakon toga lokalnim samoupravama 30 dana da odluče o davanju desetina hiljada hektara u zakup, što lokalne samouprave ne mogu da rade u 30 dana, nego i zbog toga što vi ovim članom imate nameru da državnom svojinom raspolažete i da to raspolaganje državnom svojinom bude uređenom nekakvim podzakonskim aktima, a ne zakonom.

Zbog čega u zakonu ne postoji pod kojim uslovima će se tim ljudima davati zemlja u zakup? Zbog čega u zakonu ne stoji ko će biti ta komisija? Na osnovu kojih kriterijuma će odlučivati? Kako će se određivati cene po kojima će ti ljudi dobijati? Zbog čega se u krajnjem, ako toliko brinete o poljoprivrednicima, ne ponudi prvo poljoprivrednicima, pa onda zemlja koja ostane, vi kažete da je to super zemlja, ta koja će ostati nakon restitucije, nakon prava prvenstva zakupa, pa hajde onda ponudite tim svojim poslovnim partnerima tu zemlju koja ostane, a ne poljoprivrednicima da nudite tu zemlju koja ostane?

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Ovaj član bi trebao da glasi tako da se ovo odnosi na ono zemljište koje ostane nakon što se namire Tenis i ostali partneri SNS kada izaberu zemljište koje njima odgovara, pa kad se druga trećina vrati u restituciju, ona trećina neobradivog zemljišta koja ostane, e tu će moći da zakupe poljoprivredni proizvođači.
Zbog čega su oni u nepovoljnom položaju u odnosu na privredne subjekte? Gospođa Bogosavljević Bošković kaže zbog investicija. Samo mi recite gde se u ovom zakonu pominju investicije, gde je ovde investiranje u proizvodne kapacitete, gde je zapošljavanje određenog broja ljudi po hektaru? Imali smo investiciju arapskog investitora, gospođo Bogosavljević Bošković, u državno zemljište i investicija se svela na kupovinu mašina za direktnu setvu. Kakva je to investicija i šta građani, šta poljoprivredni proizvođači imaju od toga?
Ako se htelo da se pospeše investicije, ako to jeste cilj, pa se zato dovode privredni subjekti pojedini u povoljniji položaj u odnosu na naše seljake, zašto onda ne piše da se propišu neki kriterijumi, pa se onda kaže odrediće se zemljište u površini toj i toj, pa će se oglasiti u tom i tom roku, neće biti jedno pravno lice, otvorićemo konkurenciju, mi iz opštine, iks, ipsilon, recimo, smatramo da je nama potreban taj i taj proizvodni kapacitet, spremni smo da ponudimo jednu količinu zemljišta pod tim i tim uslovima, smatramo da bi u tom i tom roku trebalo da bude toliko investicija po hektaru. To su investicije, a ne mi dajemo 30% na osnovu nekakvog plana odabranim investitorima. Vi desetinama hiljada porodica, desetinama hiljada građana oduzimate pravo da zakupljuju zemlju, jer ćete tu zemlju dati svojim poslovnim partnerima.
Kaže gospodin Arsić – oni već rade na velikim posedima velikih vlasnika poljoprivrednog zemljišta. Gospodine Arsiću, ako podaci Republičkog zavoda za statistiku sa popisa poljoprivrede kažu da je 2013, 2014. godine sklopljeno 10.969 ugovora o zakupu državnog zemljišta sa poljoprivrednim gazdinstvima i da je to površina od 289.613 hektara, onda neće biti da obrađuju zemlju koja je u tuđem zakupu, već će biti da obrađuju zemlju koju sami zakupljuju. Ili laže Republički zavod za statistiku ili vi ne govorite istinu kada kažete da nema interesa za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Popis poljoprivrede, Republički zavod za statistiku kaže da je to 289.613 hektara zemljišta koje se nalazi u zakupu. Godine 2013, 2014. 252.049 hektara. Jedino objašnjenje, od kako je vaša Vlada došla na vlast, jeste da su ti ugovori o zakupu nestali zbog vaše nesposobnosti ili da su ti poljoprivredni proizvođači toliko osiromašili da više ne mogu ni da zakupljuju zemljište.