Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8773">Slavica Đukić Dejanović</a>

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije

Govori

Ne tiče se amandmana, ali jeste tema i ovog zakona. Od početka smo imali dilemu ne da li treba ići na centralizovano snabdevanje ili ne, dakle, treba i tu smo prilično slično razmišljali i od početka smo imali dilemu koja je to jedinica koja treba da realizuje sam postupak nabavki.
Razmišljali smo o tome da bi to moglo da bude uprava ili direkcija ministarstva, ali to bi morala da bude jedna potpuno nova organizaciona jedinica, koja bi morala da bude formirana, ili smo razmišljali da to u startu treba da radi Fond koji se već bavio nekim nabavkama. Naravno, on mora biti kadrovski ojačan.
Ne mislim da treba da razmišljamo u dimenziji da li to pripada jednoj ili drugoj partiji. Bilo bi mi žao da centralizovano snabdevanje uvodimo kao antikoruptivni zakon, zakon koji će dati mogućnost uštede, a da traje onoliko koliko i mandat jedne vlade. Mislim da centralizovano snabdevanje na duže staze može da da uštede. Pošto pominjete špriceve, naravno da će se centralizovano snabdevati i naravno da će morati sve zdravstvene ustanove da imaju najmanje mesec dana rezervi u pojedinim potrebama lekova, sanitetskog materijala i laboratorijskog materijala.
Ne bih htela u startu da budem skeptik, ali razmišljala sam o tome, čak su neki poslanici rekli – vi želite da zamenite malu korupciju velikom, jer mnogo malih je korumpirano kad snabdeva, a ovde će biti velike korupcije. Zbog toga smo se opredelili da obezbedimo apsolutno transparentnost pri nabavkama. Projekat Svetske banke će nam omogućiti logističku podršku u tome i vrlo sam zainteresovana da svaki korak u nabavkama, Ministarstvo zdravlja plasira građanima, ne samo zainteresovanim poslanicima i kompetentnim stručnjacima. Dakle, pokušaćemo, baš kao kad smo uvodili budžetsku kancelariju u Narodnu skupštinu, kada smo prvi put dobili svoj budžet.
Bilo je velikih razmišljanja o tome zašto Narodna skupština treba da ima sopstveni budžet, kad može Ministarstvo finansija da joj doznači određenu sumu novca. Mi smo objašnjavali da nam je to potrebno zato što želimo da budemo nezavisni, a onda se ukazala ona druga potreba, da se razmišlja o mogućnosti korupcije. Mi smo rekli – obezbedićemo javnost u radu i transparentno će se to raditi. Evo, sada to isto kažem. Potrudićemo se. Mislim da, da li je to subjekt pri Ministarstvu ili pri Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, većina poslanika je bila stava da je ipak logičnije da to bude pri Republičkom zavodu. Da budem sasvim iskrena, osećam se sigurnijom na tu vrstu kontrole vrše oni koji su kopetentni, a to su pre svega oni koji poznaju javne finansije, koji poznaju finansije uopšte, nego mi lekari, jer smo ministri zdravlja obično mi lekari.
Argumentacija poslanika je takva da iziskuje da napravimo još jednu konsultaciju sa Zakonodavnim odborom Vlade. Njihova sugestija je bila da se zajednički angažujemo kod Ministarstva za rad i radne odnose, odnosno da tu reagujemo zajednički, ako smo motivisani. Međutim, još jedanput ću proveriti taj stav.       
Očigledno je da ste se detaljno bavili problematikom roditeljstva i rodne ravnopravnosti, koju detaljno tretiraju zakoni koje ste pomenuli, porodični zakon i Zakon o brizi o deci, koji detaljno daje pravo i ocu da se stara o detetu kao i majci. U pogledu tih prava, oni su izjednačeni.

Kada je u pitanju član 22. i ova izmena koju smo predložili, ona se odnosi na to da je ideja da osiguranicima u smislu ovog zakona i pod uslovima propisanim ovim zakonom smatraju se lica koja pripadaju grupaciji stanovništva koje je izloženo povećanom riziku oboljevanja. To je majka. Porođaj, bez obzira što je fiziološki čin, značajan period iza porođaja ženu čini imunološki izmenjenog statusa. Ona je zapravo u poziciji da su joj potrebne poštede različitih nivoa, od fizičkih i psihičkih trauma i minimum obezbeđivanja materijalne egzistencije.

Dakle, tendencija je bila da porodilju zbog čina porođaja štitimo i njeno zdravlje, upravo ovom izmenom. Mi smo se i prošli put složili, kod rasprave u načelu, da treba da idemo na to, da tražimo način da nam zaštita porodice zaista bude osnov za zakonodavne i druge aktivnosti. Tu se potpuno slažemo i u tom smislu ćemo se dalje dogovarati.

Po ovom osnovu ako je otac deteta lice koje je nezaposleno ili pripada drugoj kategoriji socijalne ugroženosti, a čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđeni ovim zakonom, već to potpada pod član 22. Dakle, ako je otac iz te kategorije, tačka 9. člana 22. već predviđa da takvo nezaposleno lice i druge kategorije socijalno ugroženih, a to su upravo lica o kojima ste vi govorili, a čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa ovim zakonom, imaju pravo iz člana 22. te mislim da nema razloga jer borimo se potpuno za iste standarde. Mislim da nema razloga da ponovo kažemo da je to otac. Ako je otac iz ove kategorije on je već u članu 22.
Pitanja vezana za pravno-tehničku redakciju nikako ne bi mogla biti sporna u ovako korektnom dijalogu koji na moje veliko zadovoljstvo imamo, ali se ovde radi o finansijama.
Time što smo proširili prava, a u vezi sa članom 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju i što smo obezbedili da imunizacija, da skrininzi i da prava samohranih roditelja dece do sedam godina na zdravstvo budu apsolutna, mi smo apsolutno iscrpli one okvire koje u ovom momentu zdravstvo ima iz svih razloga o kojima smo danas u više navrata govorili.
Nema ni jednog jedinog razloga da u svim narednim aktivnostima, posebno kod novih tekstova i Zakona o zdravstvenoj zaštiti i o osiguranju, poljoprivrednici zaslužuju zaista jedan drugačiji tretman i moraćemo da imamo finansijsku osnovu da bismo to mogli da realizujemo.
Još jednom ponavljam da oni poljoprivrednici koji imaju manje od pola hektara imaju uslova da postanu korisnici stalnih novčanih pomoći po propisima o socijalnoj zaštiti, a to znači da su apsolutno u ovom članu već. Mnogi od njih i ne znaju za to pravo i funkcija svih nas, pa i poslanika je da zaista uputimo ljude za korišćenje ovog prava.
Sadržaj smo predložili Vladi i Ministarstvo finansija u ovom momentu nije pronašlo način, ali je to stalni zadatak ovog ministarstva.
Član Ustava koji ste pomenuli kaže – u skladu sa zakonom. Dakle, u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
Ono što smo pričali, ne ja, nego svi mi iz Ministarstva, ne može biti žrtva neplaćenog doprinosa ni dete ni trudnica ni porodilja godinu dana posle porođaja. To mora regulisati država na način kako smo to više puta objašnjavali da smo učinili. Objašnjenja su bila ta. Nisam govorila na način kako ste vi sada govorili, a želim što pre da tako govorim.
Međutim moramo biti svesni da svaka usluga mora od nekog biti plaćena. Ne postoji mogućnost besplatne zdravstvene zaštite. Zdravstvo je vrlo skupo i neko mora da plati. Potpuno se slažem sa vama da to treba da bude prioritet države. U ovom momentu nije bilo takvih razmišljanja, ne zbog toga što neko od vas i mene manje voli decu, manje brine o populacionim parametrima, manje brine o porodiljama itd, nego zbog toga što smo već išli na proširenje u odnosu na prethodni period koji je iza nas.
Dakle nismo imali ni ovo što smo sada proširili. Uvek je to prilika kada govorimo o proširenjima prava na zdravstveno osiguranje, da vidimo ko bi još mogao i šta bi još bilo. U ovako teškoj ekonomskoj situaciji ići na proširenje, slažem se sa vama, iz neke skromnosti govorim o kozmetičkim, jer mislim kao i vi, da je neprimereno da bilo koje dete, bilo koja trudnica, nezavisno od toga da li su osigurani ili nisu, da li je za njih neko platio usluge, da princip solidarnosti mora da im obezbedi zdravstvenu sigurnost. Upravo zbog toga koristim termin kozmetički dok se vaš amandman ne realizuje. Zaista ću se zalagati, ali to ne znači da kada smo malo proširili prava da možemo da idemo mnogo, jer želje su jedno a finansijska realnost je drugo.
Nostalgično sećajući se vremena kada smo samo uzimali zdravstvenu knjižicu kada se razbolimo, a sve ostalo je bila briga lekara i zdravstvene službe, moram sa zadovoljstvom da konstatujem da se nikada nije desilo da se faktura vezano za dete bez obzira da li je osigurano ili nije, ili za majku ili za porodilju vrati. Ne možemo popularisati takav način zaštite.
Ovo je važilo i u periodu kada je gospodin Koštunica bio premijer i kada je gospodin Mirko Cvetković bio premijer, a važi i sada.
Vlada je prepoznala problem o kojem govori gospođica Jerkov i dala amandman na član 96. koji kaže da će trudnice imati 100% plaćenog bolovanja, i to tako što će 65% sredstava se dobijati iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a iz budžeta Republike Srbije 35%. Ali, procenila je da je to moguće od 1. januara 2014. godine.
Prema tome, zaista svi mi mislimo o istim kategorijama. Izbori su daleko, još tri i po godine, koliko još ima, tako da možda nema razloga da oko ovih stvari koje uopšte nisu sporne da se namećemo i nadmećemo ko više brine. Jasno je da poslanici više nego odgovorno obavljaju svoju poslaničku funkciju, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju.
Zbog mogućnosti da apotekari budu motivisani da naručuju i u većoj količini imaju skuplje lekove, jer je marža za skup lek 12% i to je uvek više novca, nego kada je lek jeftin, razmišljali smo o ceni usluge. Da li će farmaceut dati pacijentu lek koji košta 1.000 evra ili 150 dinara, on pravi istu uslugu, daje kutiju leka. Ne bi trebalo cena leka da ga motiviše da snabdevenost skupljim lekovima bude bolja. Mislimo da je dobro i razmišljamo o tome da radimo na uslugama, a ne po marži. U ovom setu zakona to nije obuhvaćeno.
Pošto je ovo jedan od poslednjih amandmana, dozvolite, da se više ne bih javljala, da izrazim zahvalnost na izuzetno korektnoj raspravi, na izuzetno dobrim sugestijama koje treba da sačekaju svoje vreme.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi poslaniče Čikiriz, dozvolite da izrazim zadovoljstvo što očigledno emocijama i sadržajem učestvujete u potrebi da zdravlje građana Srbije bude bolje. Vaš doprinos u raspravi danas je očigledno sa idejom da podržite nešto što je dobro. U startu bih želela da vam kažem da kada bih sve vaše sugestije prihvatila, to bi značilo da bi trebalo da sačeka da neki drugi organi završe svoj posao, pa onda da se bavim onim zbog čega je ova skupština odlučila da budem ministar zdravlja.
Dakle, funkcija Ministarstva zdravlja je unapređenje zdravlja građana Srbije. Tom funkcijom i zakonima koje predlažemo nismo isključili, niti predvideli da drugi organi, inspekcijske službe, tužilaštva ne rade svoj posao. Dosta toga u vašem sadržaju je bilo usmereno na nekorektnost, koje očigledno ima u zdravstvu. Slažem se sa vama da koristim termine koji možda deluju bolećivo, ali se ni malo ne ponašam tako, jer sam svesna uloge koju ima Ministarstvo zdravlja u pokušaju da određene stvari, ali u sklopu 250 evra, to je današnja tema, koliko ide po glavi stanovnika, omoguće bolju zdravstvenu zaštitu.
Mi se opredeljujemo u zdravstvu za prevenciju, za rano otkrivanje bolesti, opredeljujemo se ovim zakonima za povećanje onih prava iz zdravstvenog osiguranja koja će najširem broju ljudi omogućiti ono što suma novca koja se izdvaja za zdravstvo može da da. O tome sam juče govorila.
Što se tiče potrebe da se budžetskim sredstvima finansira zdravstvena zaštita, mi smo pri činjenici da 40% Penzionog fonda ide iz budžeta. Ova vlada će i dalje socijalne programe, državne socijalne programe forsirati. Naravno, biće pravo rešenje da privreda dostigne viši nivo, da izdvajanja budu veća i da potpuno drugačije razgovaramo. Slažem se sa vama da ja neke požare gasim, ali se nikako ne slažem da šminkam.
Mislim da uvođenje apoteka, privatnih apoteka, u status da prave ugovore sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje i da imaju potpuno isti status, odnosno da pacijent ima potpuno isto pravo da koristi svoj recept i u jednoj i u drugoj, i u privatnoj i u državnoj apoteci, jeste nešto što se ne može nazvati šminkom. Mislim da centralizovano snabdevanje, koje ima antikoruptivni karakter, ali pre svega ima karakter uštede. Ako nabavljate veću količinu lekova, naravno da ćete postići nižu cenu i da je to ekonomski bitan potez i da je zbog toga u setu ekonomskih zakona danas na dnevnom redu.
Mislim da kapitaciona formula koju smo počeli da koristimo u poslednja tri meseca ide u stilu vaše ideje da brinemo o seoskim ambulantama i ambulantama na periferiji. Mislimo da domovi zdravlja ne smeju biti šalteri za bolnice i kliničke centre, nego se moraju baviti zdravstvenim aktivnostima. Mislimo da zdravstveni radnici i lekari ne rade svi isto, pa oni koji su spremni da rade i u skrining programima, i u seoskim ambulantama treba da budu nagrađeni više od drugih. Mislim da koraci koje pravilo ka uvođenju DRG će rešiti i problem viška zaposlenih u zdravstvu.
Ovaj finansijski kapacitet koji Srbija ima nije dovoljan da održi mrežu zdravstvenih ustanova i uposlene do standarda koji su predviđeni. To se može rešiti na različite načine dok se svi zajednički ne budemo obradovali činjenici da su izdvajanja za zdravstvo veća. Jedan od načina jeste uvođenje DRG. Šta to znači? To znači zdravstvene ustanove koje traže da im se plati broj kreveta ili broj lekara ili broj uposlenih. U ovakvim okolnostima to ne mogu da očekuju. To nam neće biti standard za finansiranje. Standard će biti broj urađenih dijagnostičkih kategorija, odnosno srodnih usluga. Dakle, imaćemo standarde u smislu minimuma i maksimuma u pogledu kadra, a da li će se jedna ustanova opredeliti da određen broj intervencija radi sa manjim ili većim brojem lekara i zdravstvenog osoblja, naravno ne sme ići ispod minimuma, zbog obezbeđivanja kvalitetnih usluga u zdravstvu, zavisiće kakve će biti plate lekarima.
Mi ne možemo u ovom momentu rešiti nešto što je nemoguće, ali mislim da smo suštinski pokrenuli i da ništa nismo našminkali. Dakle, suštinski smo pokrenuli proces uvođenja reda.
Koji su moji utisci kada odem u zdravstvenu ustanovu? Mislim to treba da podelim sa onima koji rade u toj ustanovi. Ne mislim da je dobro da direktori dobijaju otkaze pred kamerama. Ne mislim da je dobro da se ne ukaže na određene propuste. Moram reći, sa velikim zadovoljstvom, da zdravstveni radnici, da lekari i dalje rade najkvalitetniji, najhumaniji, najstručniji i najpotrebniji posao u ovom društvu. Ja im pripadam i na to sam vrlo ponosna. Samo takvi lekari i zdravstveni radnici mogu da daju kvalitet zdravstva koji očekujete, kao potencijalni pacijent, jer smo svi mi u sistemu zdravstvene zaštite podjednako bitni.
Mislim da je uloga svih nas, a i tih lekara, oko kojih se pravi percpecija da su najkorumpiraniji, da napravimo jednu demistifikaciju. Najveći broj lekara radi perfektno, stručno i kvalitetno svoj posao. Mi zdravstveni radnici smo najzainteresovaniji da neke druge institucije nominuju one koji rade na urušavanju ugleda zdravstva i zdravstvenih radnika. U više navrata sam rekla da ne možete očekivati od Ministarstva zdravlja da vam donosi spiskovi korumpiranih, nekorektnih. To zaista rade druge institucije. Pozivam ih da oni to rade. Ako biste sačekali da dobijete spiskove takvih, pa da onda ja radim posao ministra zdravlja, bojim se da bi vaša osnovna primedba, a bila bi vrlo osnovana, bila da ja zapravo čekam neko bolje vreme, a da se samo zove ministar zdravlja.
Dakle, nema mistifikacije. Juče sam rekla da su 13,5 milijardi fakturisane usluge, potrošeni lekovi, plate za one koji su van standarda angažovani da bi radili u zdravstvu. Čak najveći broj tih plata je za one koji su u okviru standarda angažovani, ali Fond nije mogao da sklopi ugovor za njihov angažman jer nije imao novca.
Šta je činjenica? Činjenica je da je bilo direktora koji su se apsolutno držali teksta ugovora i da njihov kvalitet rada nije bitno bio drugačiji. Znate, možete jednu bolest lečiti različitim lekovima, skupljim i jeftinijim. Svaki čovek ima svoj lek. Bilo je sigurno negde i malo komotnijeg zapošljavanja, angažovanja, manjih ušteda, većih ušteda, ali niko nije tih 13,5 milijardi stavio u džep i odneo kući. To je prosto korišćeno za zdravstvene potrebe građana.
Neki direktori tvrde da su preživeli pacijenti i lečili se zahvaljujući upravo tom delu finansijskih sredstava koje Fond neće da prizna. Fond priznaje samo ono što je predmet ugovora. Ja sam kao ministar došla u jednu jezivu situaciju. Fond priznaje dug u tom momentu od 17 milijardi, sada je on sveden na nešto oko 13 milijardi, a ne priznaje ovih drugih 13,5 milijardi. Pitate ko je zaposlio taj višak od 20.000 ljudi. To su uglavnom direktori zatekli kada su došli na poziciju direktora. Naravno, pošto su oni bili jedini koji rade u porodicama, imali su i tu socijalnu komponentu u sebi, pa im je bilo teško da im daju otkaze.
Moraćemo da pravimo rezove koji su i bolni. Sve analize pokazuju da u mreži zdravstvenih ustanova, čiji je osnivač Vlada, ima više kadra nego što imamo para da ih platimo. Zbog toga ćemo morati da koristimo i privatni sektor, jer nema sredstava za nove investicije u prostor, u opremu, u nove kadrove. Nama će privatni sektor biti resurs za ono što ne možemo u državnom sektoru u ovoj fazi da organizujemo ili mislimo da će popraviti kvalitet usluga, kao što činimo sa apotekama.
Prema tome, razumem vašu brigu, ali percepcija da se u zdravstvu toliko toga korumpiranog događa, verujte, na osnovu vrlo ozbiljnog uvida, tvrdim da nije tačno da je samo percepcija. To jako kruni autoritet naših lekara, naših medicinskih sestara, onih koji su najkvalitetniji u nekim drugim sistemima, jer znate da se, nažalost, odliv mozgova odnosi na zdravstvene radnike. Oni su izvanredni gde god da odu da rade. Obrazovanje koje stiču kod nas, iskustvo i veštine koje imaju su takve da su jedan od ponosa Srbije.
Zbog toga mislim da nije u redu zdravstvenim radnicima imputirati negativne atribute. Organizacija zdravstvene službe mora da bude mnogo ozbiljnija, menadžmenti ustanova moraju raditi u sklopu sredstava koje imamo. Mi hoćemo da ne smanjimo prava koja osiguranici imaju. To jeste teško, ali je izvodljivo sa više reda. Potpuno se slažem sa vama da topla reč uz lek koji se propisuje znači i bolji terapijski efekat.
Bilo je korisno, bez obzira da li je proceduralno ili nije, vaše učešće u raspravi, gospođo poslanice, zbog toga što, zapravo, ja i želim da pojasnim, da smo proširili prava za sve, za sve koji nemaju osiguranje.
Dakle, taksisti, šumari koje pominjete, oni već imaju osiguranje, ali sva lica u Srbiji, bez obzira da li su osigurana ili nisu, budžetskim sredstvima će koristiti imunizaciju i skrining tehnike. Dakle, samo smo povećali obim apsolutno za sve, i LGBT populacije, i za sve. To je suština, tako da mislim da je jako dobro što imamo ovaj dijalog. Hvala.
Htela sam samo da kažem da bih morala da odem na sednicu Vlade, jer su na dnevnom redu amandmani koji se tiču upravo ovog zakona. Čini mi se da je dobro da budem tamo.
Moja saradnica će biti ovde i imam informacija da će Vlada kratko trajati, tako da ću se vratiti.
Uvaženi gospodine poslaniče, jeste da su vaša razmišljanja u apsolutno u onoj tendenciji koje imam kao ministar i ministarstvo i čitava Vlada.
Pitanja rodne ravnopravnosti u kontekstu o kojem ste danas govorili je iz domena rada i radnih odnosa i tu ćemo zajednički nastupiti prema ovom ministarstvu. Upravo sve za šta ste se zalagali, biće naša zajednička aktivnost u vezi sa rodnom ravnopravnošću.
Tendencija ovih izmena sada je da porodilja, odnosno trudnica i porodilja od godinu dana posle porođaja, nezavisno od toga da li je imala neki drugi osnov za osiguranje, bude apsolutno zdravstveno obezbeđena. To je ta tendencija i ne odnosi se na ono pravo koje koristi jedan ili drugi roditelj posle rođenja deteta, to je pravo iz radnog odnosa.
U vezi sa ulogom romskih medijatorki, sa vama bih se potpuno složila da su one više nego opravdale svoje postojanje. Kao ministar sam sasvim podržala sve aktivnosti na tom planu i dalje. A deset medicinskih sestara romkinja, koje nisu zaposlene molila bih da nam se jave, jer mi imamo želju da zaista što pre počnu sa radom.
Zahvaljujem.
Samo osnov za osiguranje regulišemo ovim izmenama. To je potpuno u skladu sa vašim razmišljanjem. Kada su u pitanju prava iz Zakona o radu i radnim odnosima, tu je data prednost u prva tri meseca majci. Tu ne postoji rodna ravnopravnost, jer je baš ocena stručnjaka da majka jeste nezamenjiva gde je god moguće da ona ima određena prava, a radi sigurnosti deteta. Slažem se, pošto nije predmet ovog zakona, da vi dođete u Ministarstvo, da malo popričamo i da vidimo koje naše inicijative treba da idu ka zakonu, ka izmenama Zakona o radnim odnosima. Ovim izmenama ne tretiramo pitanja koja ste postavili.