Gospodin Petar Petrović ima reč. Izvolite.

Narodni poslanik Zoran Nikolić ima reč.

Nada Kolundžija.

Sve vreme ćemo biti u prenosu.
Gospodin Zoran Nikolić, replika.

Profesor Mićunović.
A za sve one koji možda nisu informisani ili nisu bili tu na početku sednice – mi upravo radimo i tekst druge deklaracije, u kojoj osuđujemo zločine nad Srbima na teritoriji prethodne Jugoslavije.
To što na različit način mislimo da treba osuditi sve zločine, gospodine Nikoliću, ne daje vam za pravo da grdite bilo koga.
Profesor Mićunović ima reč.

Vreme.
Gospođa Nada Kolundžija.

Narodni poslanik Bajram Omeragić ima reč. Izvolite.

Narodni poslanik Petar Jojić ima reč. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik prof. Žarko Korać.

Zahvaljujem. Replika?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Pomenut je Vojislav Šešelj.)
Nije bilo, nije zaista. Gospodine Martinoviću, zaista ništa nije bilo usmereno... To je bio komentar, zaista, iznošenje sopstvenih stavova.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Vojislav Šešelj je predsednik SRS.)
Nije bilo ničeg uvredljivog, ničeg nejasnog i zaista nema osnova za repliku. Zaista nema osnova za repliku. To je uopšte iznošenje stava o jednoj politici, pa u parlamentu smo. Molim vas da razvijamo dijalog, da sučeljavamo različite stavove. To činite i vi. Nema, nema osnova.
Ima reč gospodin Zoran Šami.

Ima reč narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Boris Aleksić ima reč.

Reč ima poslanik Željko Ivanji. Izvolite.

Narodni poslanik Željko Tomić ima reč. Vašoj poslaničkoj grupi ostalo je četiri minuta i četrdeset pet sekundi.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Nenad Čanak ima reč.