Gospodine ministre, izvolite, imate reč.

Gospodin Milorad Krstin.
Izvinjavam se gospodine Krstin, prednost ima gospodin Slađan Mijaljević, reklamira Poslovnik.

Gospodine Mijaljeviću, Poslovnik mogu povrediti ja, a ne gospodin ministar. Molim vas, ne možete dalje govoriti ako nemate argumente za povredu Poslovnika. Dakle, ja sam negde nešto pogrešila u proceduri i vi to reklamirate, i to je jedina povreda Poslovnika.
Reč ima gospodin Krstin.

Gospodine Krstin, vi ste već dobili reč pre nego što se javio gospodin Todorović. Molim vas, nastavite.

Gospodin ministar ima reč. Izvolite.

 Gospodine Todoroviću, izvinjavam se, između poslaničke znatiželje gospodina Krstina i vaše potrebe da reklamirate sve vreme Poslovnik, zaista sam pogrešila i dala reč gospodinu ministru.
Da li želite reč? (Da.) Izvolite.

 Nemate reč.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Gospodin Arpad Fremond.

Gospodine ministre imate reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić.

Izvolite, gospodine ministre, imate reč.

Gospodine Iliću, po kom osnovu ste se javili? Mislim da nema osnova za repliku, dosta je sve bilo jasno, nije bilo uvreda. Moraćete sa ministrom van sednice, zaista nemam osnov da vam dam reč.
Reč ima gospodin Dejan Radenković, izvolite.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

 Gospodin ministar ima reč. Izvolite, gospodine Dragin.

 Zahvaljujem.
Koji je osnov javljanja, gospodine Dimitrijeviću? U okviru vremena želite? Izvolite.

 Ovo sam shvatila ipak kao repliku, a ovaj drugi deo ćete imati na kraju mogućnost da koristite.
Gospodin ministar ima reč.