Zahvaljujem. Narodni poslanik Dejan Mirović ima reč, posle njega narodni poslanik Srđan Miković.

Narodni poslanik Srđan Miković, a da se pripremi Dejan Radenković.

Zahvaljujem. Gospodin Palalić, po Poslovniku ili replika? Replika.

Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković.

Narodni poslanik Milica Radović ima reč.

Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković.         VLATKO RATKOVIĆ: Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo danas raspravu o paketu veoma važnih zakona važnih za naše društvo, važnih za naše građane. Ovo su zakoni koji izazivaju veliku pažnju i analizu, na prvom mestu stručne javnosti, dakle sudija, tužilaca, pravnika, advokata, ali ništa manje pažnje nemaju ni građani Srbije koji pomno prate rad ovog parlamenta na usvajanju zakona.
Malo koji građanin nije imao u svom životu kontakta sa sudom, bilo kao stranka u postupku, bilo kao svedok, bilo kao lice koje dolazi na overu kakvog akta, ugovora, testamenta ili bilo koje druge isprave u sud. Mi iz DS i poslaničke grupe Za evropsku Srbiju smatramo da su ovo, bez patosa to mogu da kažem, revolucionarni zakoni koji će da sveobuhvatno i trajno reformišu naše pravosuđe. Mi sada udaramo temelje jednog sistema sudstva koje će u narednim decenijama egzistirati i usavršavati se.
Danas raspravljamo o objedinjenoj raspravi ova dva zakona. Juče smo raspravljali o zakonu o uređenju sudova, o mreži sudova i to je ono što je veoma važno za stručnu javnost i za nas poslanike.
No, za svakog građanina koji je pravni laik, ključna reč u svim ovim zakonima i ključni pojam jeste zapravo sudija. Sudija dakle ličnost, žena ili muškarac, koji u svakom konkretnom slučaju u sudu odlučuje o nekom subjektivnom pravu pojedinačnog građanina imenom i prezimenom, bilo da je u pitanju spor između dva građanina, bilo da je u pitanju spor između građana i države, bilo da je u pitanju spor između privrednih društava itd, bilo da je reč, naravno, o krivičnom postupku.
Mi kao predstavnici građana u ovom parlamentu, koji je najviše predstavničko telo i nosilac zakonodavne i ustavotvorne vlasti, treba da postavimo jedno pitanje koje zapravo i građani Srbije postavljaju, a to je pitanje kakvog sudiju želimo da imamo u našem pravosudnom sistemu? Kakva je to ličnost? Koje on osobine mora da ima? Kakve performanse mora da ima? Na osnovu toga možemo da cenimo kakav će njegov učinak biti.
Mislim da postoji jedan opšti konsenzus društveni da sudija mora da bude ličnost koja je nezavisna, koja je slobodna, koja je sposobna da se služi vlastitim razumom i da donosi nepristrasne odluke, a sve na osnovu sopstvene ocene činjenica i sopstvenog shvatanja zakona, bez ikakvih ograničenja.
Dakle, bez ikakvih ograničenja, bez ikakvih uticaja, pretnji i intervencija, bilo političkih moćnika, bilo medija, bilo tajkuna, bilo kog drugog. Jedini limit, jedin okvir u donošenju odluka svakog sudije, bilo da se radi o parničnom postupku, krivičnom postupku, odlukama u vanparničnim predmetima, izvršnim, jeste princip pravde i pravičnosti i savest svakog tog sudije.
Sudija mora biti limitiran isključivo Ustavom i zakonom, a sve ove osobine sudija kao ličnost, kao pojedinac, verujem da delite i moje mišljenje, mora da ima.
Zakon koji je pred nama, zakon o sudijama i zakon o visokom savetu sudstva, na prvom mestu zakon o sudijama, sadrži jedan instrumentarij, jedan niz mehanizama, niz postupaka, niz normi koje će upravo omogućiti da dobijemo sudiju kakvog sam malopre opisao, sudiju takvog jednog stručnog, psihološkog i etičkog profila.
Sublimiraću sve ono što je ključno po meni i ono što su govorili i moji prethodnici i ono što je sadržano u Predlogu ovog zakona. Dakle, ovaj zakon sadrži izuzetno striktne i kvalitetne norme koje se tiču učešća sudske vlasti u postupku izbora sudija. To je novina u odnosu na postojeću legislativu. Nezavisnost sudstva omogućuje se na prvom mestu aktivnom ulogom sudske vlasti u samom postupku izbora sudija.
Stalnost sudijske funkcije je jedan važan princip, jedno važno načelo koje ovaj zakon sadrži. Rezidencijalna stalnost je veoma bitna za svakog sudiju. To je ta nepremestivost sudije koja daje njemu garanciju i sigurnost da ga sudska vlast, sud, predsednik suda ne može premestiti u drugo mesto.
Imunitet sudije je takođe važan institut, odnosno podinstitut. On se donekle razlikuje od imuniteta koji uživaju narodni poslanici i članovi Vlade, ali je veoma bitan za samostalnost i nezavisnost sudije.
Neizmenjivost godišnjeg rasporeda je veoma bitna za stabilnost u radu svakog sudije, raspodela predmeta po principu takozvanog slučajnog sudije, i ono što je posebno važno, to je materijalni položaj sudije.
Od Vlade Zorana Đinđića 2001. godine pa naovamo, smatram da su sve vlade učinile dosta na poboljšanju materijalnog položaja sudije i da današnja primanja odnosno plate sudija neću da kažem da su previsoke, ali sigurno nisu ni preniske i one se, koliko znam, za sudiju opštinskog suda danas kreću negde oko 1.000 evra odnosno oko 80.000 dinara.
Zakon naravno sadrži norme koje se tiču i penzije sudije, znači, kada navrši radni vek, to je takođe jedan od elemenata koji garantuje njihovu nezavisnost.
Zakon sadrži i odredbe, veoma kvalitetne, o nespojivosti poslova sa sudijskim pozivom i naročito kao novinu disciplinsku odgovornost sudije. Sudska vlast jeste nezavisna, ali ona mora biti ograničena zakonom, i ponašanje i rad sudije mora biti sankcionisano ukoliko sudija ne zadovoljava kriterijume koji su utvrđeni zakonom, odnosno poslovnikom o radu suda. Taj disciplinski postupak odnosno disciplinska odgovornost je jedna od mera za nestručno postupanje, nesavesno postupanje sudija u njihovom radu.
Ono što je takođe važno istaći jeste pravo sudija na udruživanje, znači njihova asocijacija radi očuvanja i unapređenja nezavisnog položaja. I, što je posebno važno, to je pravo i obaveza sudija za usavršavanjem. Dakle, usavršavanje sudija, praćenje sudskih propisa, najava donošenja zakona o pravosudnoj akademiji je takođe bitno.
Na kraju da kažem, da bi neko bio sudija nije dovoljno da ima završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit i bilo kakvu radnu biografiju. Sudija mora da bude ličnost, mora da bude integritet. On mora da bude alfa i omega u sudnici u kojoj sedi.
Iznad njega ne može biti ni stranka, ni tužilac, ni veštak ,niti svedok, sudija je taj koji rukovodi procesom, koji donosi odluke i sudija mora da, na osnovu Ustava, zakona i principa slobodne ocene dokaza i savesnosti, donosi odluke.
Mi jednostavno moramo ući u jednu fazu egzistiranja sudskog sistema, gde ćemo imati daleko efikasniju zaštitu subjektivnih prava građana, gde građani neće čekati na pravosnažne presude pet ili deset godina, gde će se prema evropskim kriterijumima parnice završavati za dve godine, a krivični predmeti za godinu dana.
Ovaj zakon o kojem raspravljamo, zakon o sudijama i zakon o visokom sudstvu, daju izuzetan značaj i doprinos jednom ovakvom proklamovanom cilju. Zbog toga će DS i poslanička grupa Za evropsku Srbiju podržati ovakva zakonska rešenja.
Na kraju, želim da kažem da je uslov za državu vladavine prava sve ono što je proklamovano Ustavom Republike Srbije i svim evropskim dokumentima koje smo mi potpisali i ratifikovali, nezavisno sudstvo, nezavisno od političke i izvršne vlasti, ali zavisno od Ustava i zakona, i da se ta nezavisnost ne shvati na jedan deformisan i krajnje iracionalan način da sudije mogu biti nezavisne i od zdravog razuma, i od savesnog rada.
Naravno, to je manjina koja postoji u našem pravosudnom sistemu i želim da još kažem da je opšti izbor sudija u potpunosti u skladu sa Ustavnim zakonom, odnosno Ustavom Republike Srbije. Ne radi se ni o kakvoj lustraciji, radi se samo o tome da će stručne i kvalitetne sudije nastaviti, odnosno biti izabrane za ovako važnu državnu funkciju kao što je sudska funkcija.

Narodni poslanik Lidija Dimitrijević.         LIDIJA DIMITRIJEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalaze dva predloga zakona od ukupno sedam iz skupa pravosudnih zakona. Rasprava je objedinjena jer se vlasti žuri, jer je čekala minut do dvanaest da uskladi zakone sa Ustavom.
Međutim, ovi zakoni će se primenjivati od 1. januara 2010. godine. Istinski razlog ove žurbe jeste reforma pravosuđa, jer je to po rečima naših vlastodržaca jedan od uslova da Srbija 2009. godine dobije status kandidata za članstvo u EU. Vlast se već pohvalila da je set pravosudnih zakona dobio pozitivno mišljenje od Saveta Evrope, EU i Venecijanske komisije, a da li će Srbija zaista u 2009. godini dobiti status kandidata za članstvo videćemo.
Iskustvo sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju , to je jedno od najsvežijih, govori nam da se navodno velikim evropskim prijateljima ne može nimalo verovati. Stalno postavljaju nove uslove. Traže još i opet još, a zauzvrat prazna obećanja. Primenjujte vi Srbi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju jednostrano, jer EU tako odgovara. Usklađujte svoje zakone i čekajte.
Ustav Republike Srbije u članu 142. stav 2. garantuje da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Ministar pravde je rekla da izbor sudija više neće biti u nadležnosti parlamenta, već će to raditi visoki savet sudstva koji je garant sudijske nezavisnosti, a ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS je danas reče danas da će se sada prvi put sudije birati nezavisno od politike.
U Predlogu zakona o visokom savetu sudstva, u članu 5, kaže se da savet ima 11 članova, od toga su troje članovi po položaju, i to - predsednik Vrhovnog kasacionog suda, koga bira Narodna skupština, ministar nadležan za pravosuđe, koji je naravno izabran od strane Narodne skupštine, presednik nadležnog odbora Narodne skupštine i osmoro izbornih članova koje takođe bira Narodna skupština.
Ako ovome dodamo i odredbu Predloga zakona o sudijama u članu 51, gde se kaže da – Narodna skupština bira sudiju koji se prvi put bira među kandidatima koje je predložio visoki savet sudstva – jasno je onda da izbor sudija zavisi od većine tj. od 126 glasova Narodne skupštine. Toliko o samostalnosti sudstva i nezavisnosti od zakonodavne i izvršne vlasti.
Setom predloženih pravosudnih zakona predviđeno je da se pravosuđe učini efikasnijim, tvrde u Ministarstvu pravde. Državni sekretar Ministarstva je rekao da su u zakonu predvideli rokove u kojima po pravilu treba da se okončaju redovni predmeti.
Očekuju da po uvođenju novog sistema prvostepeni postupak ne bi trebalo da traje više od dve godine, a drugostepeni od šest meseci do godinu dana.
Ove tvrdnje, da vlast ima nameru da pravosuđe bude efikasnije, suprotne su onome što piše u Predlogu zakona o sudijama. Naime, u članu 28. stavu 1. se kaže - sudija je dužan da predsednika suda obavesti zašto prvostepeni postupak nije okončan u roku od jedne godine i da ga zatim na svaka tri meseca obaveštava o daljem razvoju postupka.
Po važećem Zakonu o sudijama, u članu 25, kaže se - sudija je dužan da predsednika suda obavesti zašto prvostepeni postupak nije okončan u roku od šest meseci i da ga zatim na svakih mesec dana obaveštava o daljem razvoju postupka u vremenu. Ovim je rok produžen dva ili tri puta i time priča o efikasnijem sudstvu pada u vodu.
Moram da napomenem da su u današnjoj diskusiji poslanici poslaničke grupe ZES ovo okarakterisali kao prednost ovog predloga zakona. Ovo samo ukazuje na to da će predmeti smešteni u fiokama i dalje ostati u njima.
Ustav Republike Srbije u članu 146. kaže - da je sudijska funkcija stalna, izuzetak je samo pri prvom izboru. Ovim novim predlogom zakona sudija će opet morati na izbor i mislim da je opravdana sumnja da će biti izabrane one sudije koje su po volji sadašnjih vlastodržaca. Šta će biti sa mnogim sudijama koje su svoj radni vek provele vršeći svoju funkciju časno, stručno i pošteno, a nisu baš po volji DS, videćemo.

Gospođa Pop Lazić, po Poslovniku.

Narodni poslanik Vladimir Milentijević. Vaša poslanička grupa ima još osam minuta.       

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, a da se pripremi Vuk Dinčić.

Zahvaljujem. Gospodin Vuk Dinčić ima reč.

Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović.

Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović-Korać. Neka se pripremi Milan Avramović.

Zahvaljujem gospođi Hasanović.
Reč ima Milan Avramović, narodni poslanik. Izvolite. Zatim su Petar Jojić, Mirko Munjić, Dragan Stevanović, Tomislav Ljubenović i Sreto Perić.