Nije MUP. Mi nismo. Ko je plaćao do sada strelce? Što nije plaćao od sada? Što nije plaćao ove godine? Što nije predvideo u tome?
Nije MUP. MUP se nije time bavio nikada. Nikad nismo plaćali strelce, nikada, čak ni po ovom Zakonu, niti ćemo ih plaćati. Znači, nije naša nadležnost. Nemamo sredstva, niti se bavimo time. Oni koji ih nisu plaćali treba da objasne zašto ih nisu plaćali. Ako je to birokratsko objašnjenje – nismo mogli zbog toga, znači, radije bi da polupa sve samo da ja ne odgovaram, i to je dobro objašnjenje. Samo da čujemo to. MUP nije bio nadležan za to, niti je ikada plaćao strelce, niti je snosio odgovornost za to. Što se tiče Ministarstva, mi nabavljamo rakete, svake godine od 2011. se nabavljaju rakete. To je postupak koji ide ove godine najviše, više nego ikada i to ćemo sa radošću ustupiti Hidrometeorološkom zavodu. Ministarstvo finansija je postiglo dobar dogovor. Dakle, mi sada imamo 6.500 raketa, oni sada kupuju još 4.000, mada mi ove rakete i dalje imamo na stanju, dakle, nisu potrošene i još 4.000, čim se ove budu potrošile, u skladu sa potrebama, 14.500. To je ozbiljan argument, to je ozbiljan broj, to je lako proverljivo.

To ću sledećeg puta, obećavam gospodine predsedavajući, doneću jednu knjižicu da vam pročitam kako su se, kakvi računi i gde plaćali i ko ih je plaćao. To vam obećavam, posebnu sednicu da vam ispričam sve o tome. Verujte da ćete i vi biti šokirani kada budete čuli, kao što sam ja bio šokiran.
E, ali, zbog istine oko protivgradne zaštite, do sada je novca odvojeno 280 miliona dinara koje MUP odvojilo svojim budžetom, 80 miliona koje je odvojilo Ministarstvo finansija za plaćanje strelca i dodatnih 220 miliona za nabavku raketa, što ukupno čini 580 miliona dinara. Cifre koje se pominju, a znam ko plasira, da kažem, te cifre su cifre koje nikada u poslednjih deset godina nisu bile korišćenje. To su projekcije, znate, to vam je kao kada bi nam sada došle još dve, tri milijarde evra kako bi nam bilo lakše. Pa, znam, ali postoji jedna ozbiljnost funkcionisanja u radu. Ovo je cifra koja obezbeđuje sasvim dovoljno, 580 miliona dinara za plate strelaca i za rakete obezbeđuje potpunu, i plate naravno zaposlenih, obezbeđuje potpunu zaštitu, odnosno u najvećoj meri.
Naravno, ono što moramo da kažemo građanima, ukupna zaštita od grada je uspešna samo 70% u svim zemljama. Ne postoji zaštita od grada koja je uspešna 100%. Takva zaštita od grada, to kaže struka, ne postoji 100% zaštita od grada, prosto ne postoji. Dakle, ukupna uspešnost je 70%. Mi pokušavamo, naravno, da to bude što bliže 70%, da ne bude 50% ili 60% i ja verujem da ćemo sa ovim brojem raketa biti dovoljno uspešni. Naravno, Republika Srbija će voditi računa ako se i ove rakete budu ispucale, a bude još potrebe za tim tražićemo da se nabavi još raketa i kao ministar koji tada i neće biti nadležan boriću se jer to je interes svih građana Srbije ne samo jednog ministarstva.
Dakle, ne trudimo se mi da prebacimo ovo nekome jer taj neko do sada nije imao odgovornost, a mi smo imali, pa sad nećemo. Izvinite, Hidrometeorološki zavod ima odgovornost i ima i dan danas. Ti ljudi kažu – gde se gađa? Oni kažu – ima li oblaka ili nema, kakvi su oblaci, sa koje pozicije daju nalog. Ti ljudi to kažu, njihova je odgovornost. Mi imamo odgovornost u nabavci raketa, tačka. To je odgovornost MUP. Potpuno je besmisleno da imate pocepan sistem odgovornosti, jedni kupuju, jedni razmeštaju, jedni plaćaju, jedni daju radarske podatke. To je potpuno neprirodno.
Znate, MUP se bavi raznim stvarima, ali zaštita od grada je potpuno neprirodna, to ne postoji, takvo iskustvo ne postoji nigde u svetu. Znate, valjda bi se setio neko da postoji negde, pa da kaže – znate, ima u Nemačkoj, tim manjim zemljama nerazvijenim, Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj, SAD, Ruskoj Federaciji tim manjim državama koje nisu dovoljno moćne kao i mi, valjda bi neko to tako uredio. Ne postoji nigde naravno. Uvek se to spoji sa radarskim sistemima koliko god oni bežali od toga. Hoćete da se bavite određenom delatnošću, pa ide odgovornost. Zamislite kada bih ja rekao – znate, kriminalce treba da juri neki zavod ili neko, nije to baš za nas.
Pa, ono što nije popularno, to vam je nadležnost i morate da radite, to je posao. Dakle, potpuno sam razumeo vaše izlaganje, potpuno sam ga shvatio i ja i ovo doživljavam kao jedan doprinos danas i svakako ćemo razmotriti sve amandmane. Neki od amandmana će svakako biti prihvaćeni, ima tu različitih stvari o kojima smo u toku dana govorili. Postoje dobri amandmani koji popravljaju tekst zakona, pogotovo u smislu izveštaja koji se podnose do 15. aprila, a treba da bude 1. aprila da bi imali vremena to da korigujemo.
Naravno, sada vam kažem da je ovo bolja situacija nego što je ikada bila. Da li je idealna? Nije idealna, ali znate nije ništa idealno, ne postoji ništa idealno. Dakle, niko ovde nije govorio ni u jednom trenutku da je ovo sjajno, da će sve biti bajno, ni u jednom trenutku to niko nije rekao. Da li će biti bolje? Biće daleko bolje, a ljudi koji rade ovaj posao, koji su stručni i profesionalni i koji danas rade u Sektoru za vanredne situacije MUP su takođe dali svoj sud i ne vidim koji su to bolji stručnjaci od onih stručnjaka koji rade kod nas već šest godina. Hvala lepo.

Ja ću samo kratko. Prvo, istini za volju, to su dobro naučene rečenice, znate ono – nemojte da se vraćamo u istoriju. To zvuči sjajno, zvuči divno. Međutim, kada se utvrđuje rezultat nečega, onda se gleda šta su prethodne radnje, šta su posledice tih prethodnih radnji, činjenja i nečinjenja, propusti i sve ono što je odlikovao neki prethodni period.
Znate, kada pogledate 1992. godinu, ne postoji zakon, i ne može da kaže – ma pustite to šta se radilo 15 godina, kao da je važno, malo uzimali kredite, rasturali opštinu, uništavali firme, to sada nije važno, nego dajte mi da vidimo šta ćemo sada. To je super.
Međutim, kao sa Kosjerićem, znate kada zateknete dug, možda je taj predsednik opštine bio najdivniji čovek na svetu, ostavio je dug dva budžeta, dva budžeta zaduženja. Vi znate koje je to opterećenje za jednu lokalnu samoupravu, dva budžeta te malene opštine. Ja vas malopre pitam da li ste iz Kosjerića, a vi klimate glavom i kažete da jeste, a vi ste iz Užica. Ja sam mislio da ovde vladaju neki principi akademske čestitosti, ali nisam siguran da je to slučaj, ali očigledno je da vi ne znate šta se dešava u Kosjeriću. To dobro proučite, a ja ću vam dostaviti sve ono što sam ja video i to imate u javnim izvorima informisanja šta se sve dešavalo u Kosjeriću i kakva je situacija nastupila posle najdivnijeg čoveka koji je upravljao opštinom Kosjerić.
Nema veze, pustite opštinu Kosjerić, problem sa opštinom Kosjerić je što su ti ljudi bačeni na milost i nemilost i što se sada bore.
Došli smo do toga, pošto ta opština svakako ne može da se kvalifikuje u red onih koji mogu da odvoje značajna sredstva za protivgradnu zaštitu.
Međutim, što se tiče svega ostalog, verujte da ovde nema, možemo mi sada da pričamo politički ovako ili onako, ali ono što je suština da će ovo zakonsko rešenje napraviti danas nešto bolje nego što je bilo juče.
Da li će to biti poslednje najbolje rešenje, mi to danas ne znamo, kao što ni oni 1992. godine kada su ga ukidali, nisu pretpostavili, niko nije sa namerom to uradio, nisu dobro razmišljali, kao što ni sve ostale vlade nakon toga nisu razmišljale, hajde da uredimo ovu oblast.
Ova Vlada, Vlada Aleksandra Vučića hoće da uredi ovu oblast, hoće da donese zakon, hoće da pomogne da Srbija što manju štetu ima, da proizvođači imaju što manju štetu i da se one institucije koje su nadležne za hidrometeorologiju, za predviđanja, bave ujedno i preventivom, zaštitom od grada.

Moram da kažem da sam ja uveren da će ovaj zakon popraviti situaciju u protivgradnoj zaštiti i naravno da je važno što danas donosimo zakon, pošto ova oblast ni blizu ne može biti prenormirana zato što oblast nije bila urađena uopšte.
Svako da MUP nema nikakve veze sa strelcima. Znači, nemamo bukvalno ništa sa strelcima, ali imamo veze sa nekim drugim delovima, pa deo našeg Ministarstva koji je prešao iz RHMZ upravlja tim radarima, pa onda ti ljudi sada treba da budu deo sistema koji je potpuno drugačiji, pa onda oni koji prate kreiranje oblaka, pa sve ono i tu smo došli do jedne situacije koja je potpuno neodrživa.
Naravno, ovaj zakon će to bolje postaviti i bolje rešiti i mi smo naravno predvideli određena sredstva za finansiranje. Mi u ovom trenutku imamo zaista na raspolaganju više raketa ove godine, nego ranije zajedno sa Ministarstvom finansija koje obezbeđuje dodatna sredstva.
Ali, da vam kažem, grad je nešto o čemu naravno treba ozbiljno razmišljati o tome i o tome treba da razmišljaju državni organi, ali i poljoprivredni proizvođači koji žive od tih proizvoda i naravno kao što osiguravate obavezno auto svake godine i štitite ga od različitih oštećenja, isto tako bi trebalo da se osigurava i naravno letina.
Imali smo zanimljivu situaciju 30. avgusta 2003. godine. Vi se sećate ko je bio tada predsednik Vlade. Tada smo imali situaciju da je grad bio veoma snažan u Zrenjaninu, Titelu i Bačkoj i ne samo što je uništio sve njive, sve useve, sve staklenike, nego je u zgradi Zrenjaninske skupštine uništio vitraže koji su bili iz austrijskog vremena. To je priča, kada ste pričali o ozbiljnosti koliko se neka Vlada ozbiljno sprema za to, i to u avgustu, a protivgradna počinje 15. aprila. Koliko je ozbiljna bila priprema, pokazuje ovaj podatak.

Hvala.
Da vam kažem, evo, da krenemo od ovoga. Vi kažete – razumete argumente koje sam izneo da oni stoje. Razumete pravnu formulaciju, slažete se sa integracijom sistema. Slažete se da MUP nije imao odgovornost nikada, ni u ovom trenutku, za strelce, ali ne možete da se otmete utisku da mi pokušavamo da prebacimo odgovornost. Ja prosto to ne razumem. Te odgovornosti koje nemamo, pokušavamo da je prebacimo.
Dakle, prvo, Republički hidrometeorološki zavod nije privatna institucija, nije nezavisna institucija. Republički hidrometeorološki zavod je, po zakonu, posebna organizacija Vlade Srbije. To je Vladin servis. Dakle, to je institucija kojom upravlja Vlada Republike Srbije, obrazuje za neki deo poslova. On ima upravni nadzor Vlade kroz Ministarstvo poljoprivrede. Dakle, nema izbegavanja odgovornosti Vlade. Samo što ja ne mogu da se otmem utisku da vama nekako smeta što nećete imati nekog ministra da prozovete za to direktno, kao da vam to fali politički, nego onako direktor koji vam je možda simpatičan i dirljiva mi je ta veza sa direktorom RHMZ-a i DS pošto je, zaista, to bila, ne, cenim to, nema šta, čovek je našao kanal da do vas dođe, smekšao vaša srca, da vam objasni o toj teškoj situaciji, prosto, odjednom nešto se dešava u RHMZ što se nikad nije dešavalo ranije.
U stvari, kada pogledate da se od 1968. do 2011. godine protivgradna zaštita nalazi u RHMZ-u, 44 godine, a poslednje četiri u MUP-u, sada odjednom RHMZ-u se daje nešto što oni, prosto, jao, Bože, kako odjednom nešto im se daje novo? Bože, ima li te, zavapiše ljudi, spasi nas od ovoga. Izvinite, pa valjda Vlada Republike Srbije može da odredi, tako je, zakon daje mogućnost, šta će da predloži Narodnoj skupštini. Nemojte zaboraviti da ćete vi, kao narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, konačno odlučiti da li će ovo biti ili neće. Vlada ovo ne može da odluči. Samo Narodna skupština može doneti zakon i vi koji ste izabrani od strane građana Republike Srbije na parlamentarnim izborima, slobodnim i demokratskim, ćete, svojim glasovima odlučiti kako će to biti uređeno u Republici Srbiji. Pošto je ovo prvi put da ovo uređujemo posle svih tih godina, pretpostavljam da će Narodna skupština, ne mogu da utičem na glasanje, naravno, mogu samo da zamolim da tako odluči. Ako Narodna skupština tako odluči, kakav jedan direktor, šta ministar može da kaže na to, nego da posluša i da kaže – naravno, tako će se postupati, tako će se raditi.
Dakle, istina je da je obezbeđeno pet miliona evra, da znate vi konkretno tačan podatak, 540 miliona dinara, pet miliona evra koji će služiti za protivgradnu zaštitu. Ja se nadam da nam neće trebati više od toga. Ako bude trebalo, biće. Mi smo, inače, svi budžetski korisnici. Da li se to radi o RHMZ-u, Ministarstvu poljoprivrede, MUP-u, odbrani, kulturi, svejedno, svi smo budžetski korisnici. Kada se pravi budžet za narednu godinu, apliciraćemo za ta sredstva pa svejedno gde, iz iste kase ide. Neće RHMZ biti oštećen zato što je zavod, pa neće moći da koristi neka sredstva ili će MUP biti oštećen zato što je MUP. Dakle, samo što zaista, sada kažem bez ikakve ironije i bez sarkazma, nije prirodno da se protivgradna zaštita nalazi u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Prosto, to nije prirodno. Da je prirodno, imala bi bar jedna druga zemlja na svetu, bar jedna bi imala. Nijedna nema.
Što se tiče vaših primedbi, neke ćemo svakako usvojiti, o tome smo pričali i sa kolegama i mislim da smo juče imali dobar i konstruktivan pristup svih grupa. Ja i ovu raspravu u Skupštini doživljavam kao želju da se nešto popravi. Svako ima neki svoj princip, neko, naravno, više govori politički, neko više stručno, što je isto normalno jer nismo svi stručni za sve oblasti.
Moram da vam odgovorim na dva pitanja koja ste vi postavili. Znači, jeste usaglašen sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju. Imamo u Grčkoj, Hrvatskoj i Bugarskoj sistem odvajanja od osiguranja. U Grčkoj je najveći od 3%, u Hrvatskoj i Bugarskoj ne znam koliki je iznos kod njihovih organizacija. Nešto je niži od toga, ali ne znam tačan procenat da vam kažem. Tako da tri članice Evropske unije imaju isti ovakav sistem. Dakle, ako oni to imaju, ne može biti protivno standardima Evropske unije.
Naravno da ćemo mi pratiti kako se sve ovo razvija. Prvi sam član Vlade koji će, razumejući ovaj problem, kada to bude i kada budemo razgovarali na Vladi o tome, kada budemo donosili budžet za sledeću godinu, podsetiti, uzimam na sebe tu obavezu da i ako neće biti formalno u Ministarstvu kojim ja rukovodim, da podsetim koliko je važno i da tražim i dodatna sredstva, jer se slažem sa svima i često smo to iznosili. Naravno, znate, uvek se država trudi da ispuni sve svoje obaveze i uvek smo upozoravali na to da je šteta od grada često veća, godinama unazad, od novca koji se izdvaja za protivgradnu zaštitu. To treba da razumeju svi koji se bave svim sistemima.
Zato je upravo dobro da tu nema 15 institucija. Biće jedna institucija koja je kapa nad čitavim sistemom. Oni su, inače, i manje izloženi kao Vladin servis jer nisu apriori politički organ, odnosno njihovi rukovodioci nisu apriori funkcioneri političkih stranki. Nekad se može desiti da jesu, ne znam tačno u ovom slučaju konkretnom, ali manji pritisak javnosti, mogu da se bave svojim poslom na drugačiji način nego što to rade neki drugi.
Što se tiče svega, jednostavno i oni mogu da prihvate deo odgovornosti. Kada pričam o odgovornosti mora se prihvatiti i ono što nije popularno, a to je obaveza svih nas koji se bavimo javnim poslom. Bio sam predsednik Narodne skupštine, donosi nekad teške propise, teške zakone o raznim vremenima i nije važno koja ih Vlada predlaže, narodni poslanik nije lak posao, nije lako zanimanje, što ljudi nekada uopšte ne razumeju.
Dakle, svaki od naših poslova ima ozbiljnu odgovornost, svako ko ima odgovornost mora da je prihvati. Oni ljudi koji se bave predviđanjem vremenskih prilika, oblaka, itd, treba da nam kažu i treba da preuzmu na sebe da te oblake gađaju.
Prosto je to nešto što je zdravo razumski u svim zemljama Evrope i da kažem posle 44 godine ovaj eksperiment od četiri godine se pokazao kao pogrešan. Da li smo to trebali da uradimo i ranije, ne znam zašto je to urađeno 2011. godine. Uveren sam razgovarajući sa saradnicima da to nije bila volja Ministarstva unutrašnjih poslova. Zašto su to prihvatili tada, zašto je to Vlada tako odlučila, nije ni važno u svakom slučaju, ne treba stalno da gledamo šta je bilo i kako je bilo.
U ovom trenutku treba da gledamo šta možemo da uradimo u budućnosti, a slažem se kada bude na dnevnom redu Zakon o budžetu Republike Srbije za narednu godinu, hajde da se setimo da se tada ne prepucavamo oko raznih stvari, oko kojih su se često političke stranke lomile koplja, koji su zaista manje važni za građane Srbije. Hajte, onda da razgovaramo kako da odvojimo dovoljno novca za protivgradnu zaštitu i verujem da će i tada ministar finansija i svi drugi koji se bave finansijama razumeti šta im u stvari tražimo, pogotovo kada se analiziraju rezultati, kada se analiziraju efekti od da kažem od štete od grada.

Hvala. Taman smo počeli o nekim vedrijim temama, mada kada se govori o odbrani od grada, teško je govoriti o vedrijim temama i taman sam čuo da gospodin Pavićević, drži reket, što je zainteresovalo neke druge kolege iz MUP-a, ali nisu shvatili to dobro, pa sam ja pojasnio kakav je reket u pitanju, nego da se vratimo na ova pitanja vezano za Hidrometeorološki zavod.
Dakle, ovde se ne može govoriti o prenormiranosti, pošto ovde nema nikakve norme. Mi nemamo normu kojom se to uređuje, od 1992. godine i to nije dobro.
Sa druge strane, što se EU tiče, imamo tri države članice koje imaju slične norme i ti ljudi su odlučili da brane interese svoje zemlje i Republika Srbija je odlučila da brani interese svojih građana, nemamo suprotstavljene stavove sa Akijem EU, ali imamo želju i naša je potreba i naš zadatak, prvi i osnovni zadatak, da se brinemo o interesima Republike Srbije i njenim građanima.
To je zadatak koji mi moramo da ostvarimo.
Što se tiče podzakonskih akata, ja predlažem da RHMZ sada zapne dan i noć i da to ne bude za 3 meseca, nego ako mogu za 2 meseca da urade. Znači, ali ako mogu za 3 meseca, jer to je do 6 meseci, a oni mogu i ranije. Neka sada zapnu, dan i noć i neka rade i neka to pokažu da zablistaju, da pokažu da su bili najuspešniji od svih državnih institucija u poslednjih mnogo godina i ja ću prvi skinuti kapu i reći, evo priznanje, hajde da uradimo taj posao kako treba. Hvala.

Sada imam jedan problem kao ministar kada bih hteo da izađem u susret, kolega Marković kaže – moramo da obavežemo lokalnu samoupravu, treba da im damo više nadležnosti da daju više novca. A, vi kažete malopre - dajte da rasteretimo lokalnu samoupravu, nemojte da im namećemo namete, nemojte da ih opterećujemo. Sada, kome sada učiniti? Šta biti ovde?
Inače, što se tiče zakonskog predloga, on potpuno relaksira lokalnu samoupravu. On lokalnoj samoupravi nenameće apsolutno ništa, ništa novo. On daje mogućnost lokalnoj samoupravi. Mi živimo u realnom svetu. Drugačije su mogućnosti lokalne samouprave u Beočinu nego one u Crnoj Travi, prosto je to tako. Mi možemo da želimo da jedna bude bolja, da bude efikasnija, uspešnija, ali prosto geografski položaj, sposobnost ljudi koji vode, tržišna utakmica, više investicija, prosto će činiti neke lokalne samouprave, neke gradove, neke države, neke kontinente uspešnijim u odnosu na druge. I tu mi nikakvom odlukom u Narodnoj skupštini to ne možemo promeniti. Samo možemo da stimulišemo i druge.
Mi smo nekada u Srbiji, čini mi se, suviše ne mislim samo na odbranu od grada, naravno, to je jedinstvena zaštita i tu država i mora, ali ne možete nekoga ograničiti da uloži dodatna sredstva. Opština koja ima dodatna sredstva, koja je moćna, uticajna, ima investitore, razgovara sa privrednicima, jedna opština poput Stare Pazove, recimo, gde je nivo nezaposlenosti manji od 5%, i oni ljudi imaju kapacitete. Možda će oni da plate te strelce i 50 hiljada dinara. Možda će da kupe 500 raketa, to je njihovo. Ali, ta opština ima sredstva, može da razgovara sa ljudima, privukala je investitore na svoju teritoriju opštine ne zato što je neko pomogao nego zato što su bili uspešni i sposobni. Tako sve opštine u Srbiji koje budu tako radile imaće uspeh.
Neke opštine nisu bile tako uspešne i sposobne. Neke su smatrale da je put da se zadužuju i uništavaju svoju ekonomiju, da servisiraju neke sitne potrebe i te opštine, nažalost, snosiće posledice bahate vlasti. Ne u onom delu koji obezbeđuje Republika i zato smo prešli na Republiku.
Republika Srbija obezbeđuje zaštitu na čitavoj svojoj teritoriji, a lokalne samouprave pored onog dela uređenja puteva, prilaza, nasipa, nelegalni objekti i sve ono što obezbeđuje minimum nekih uslova za funkcionisanje protivgradnih sistema, odnosno protivgradnih stanica. Lokalna samouprava ima mogućnost sada po zakonu, da dokupi rakete, ako smatra da je za njenu teritoriju to potrebno, i da uloži dodatna sredstva u plaćanje strelaca. To je mogućnost da ih niko ne kažnjava zbog toga, piše prekršajne prijave predsednicima opštine itd. Šta?
(Jovan Marković dobacuje s mesta).
To vam je u nadležnostima lokalnih samouprava po Zakonu o lokalnoj samoupravi, a i u našem članu 9. imate mogućnost, odnosno član 19. o lokalnoj samoupravi. Nije važno. To je ono što mi dajemo.
U svakom slučaju ovo je mnogo bolje. Znate, uvek se kada bilo ko od nas govori, kada se lati političkog argumenta i onda se kaže – a što se ne obezbedi više novca, to je lak argument. Uvek opozicija kaže – što nema više za ovo, ili što nema više za ono. Onda vi pitate – što niste vi, kada ste mogli? Što niste dali? Tadašnja vlada je onda mogla, pa nije. Da li to znači da tadašnja vlada nije htela? Ja u to ne verujem. Ja u to ne verujem. Prosto ne mogu da zamislim ni jednu vladu u kojoj sede neki monstrumi koji kažu – bravo, biće grad, pomlatiće to, baš nećemo da damo. Na kraju krajeva te vlade obezbeđuju sredstva za nadoknadu štete, koja god da je vlada.
Znači, novca ima onoliko koliko ima. Svaki put se vodi, naravno, bitka oko budžeta, svako ministarstvo, svaki potrošač budžeta se trudi da predstavi svoje probleme kao prioritetne, a pošto već godinama, doduše ove godine funkcionišemo sa rekordno niskim budžetskim deficitom, što je dobro za Republiku Srbiju i njene građane, ali postoji budžetski deficit svake godine, što je naravno kada je on bio veći time su mogućnosti države bile veće. Vi uvek imate budžet kao jednu projekciju i onda tokom cele godine se trudite da kroz različite mere fiskalne politike pokušate da te rupe ili smanjite ili faktički da omogućite da budžet funkcioniše što solidnije.
Naprosto, nema uvek dovoljno novca za sve što bismo svi mi želeli u ovoj sali, uveren sam da svi poslanici u ovoj sali žele da ima više novca i za bolnice i za porodilišta i za prosvetu i za policiju i za vojsku i za protivgradnu zaštitu i za puteve i za sve, ali naprosto ga nema.
Sada možemo da uđemo u političku raspravu - zašto ga nema, ko je kriv, kako je stiglo do toga, ali to nas neće daleko odvesti. Dakle, ono što vam ja sada kažem – mislim da je ovaj zakon zaista korak unapred. Mislim da će pomoći da se situacija adekvatnije reši jer imali smo zaista jednu situaciju u kojoj se nije znalo ko šta radi, ko odgovara i u pravu ste, odgovornost jeste jedna važna reč, ali ovog puta se postavlja sve na jednu osnovu. Vlada Republike Srbije je naravno odgovorna za ono što je posao Vlade Republike Srbije i tu nema spora,svako od nas ministara za svoj resor kojim upravljamo i kada kažem – nema MUP odgovornost za strelce, time ne kažem – mi se odričemo sve odgovornosti i nema ništa itd. To ne kažem ni u jednom trenutku.
Samo kažem prosto kada nečim ne upravljate, zato mi i normiramo, ne možete da kažete – ja sam to mogao drugačije, ne upravljate time. Nemate mogućnost izvršnog naloga i da kažete – ovo treba drugačije rešiti. Na kraju krajeva, vi ste bili isto u državnoj upravi i znate kako to funkcioniše. Ono što je bila vaša nadležnost, ono što je višeg organa iznad vas koji ima neki upravni nadzor nad vama, šta je imala od nadležnosti Vlada itd.
U svakom slučaju, Narodna skupština će, ja se nadam, svojom odlukom sve to što nismo od 1992. godine normirali ispraviti i nakon toga ćemo imati jedan dobar zakon, mnogo bolji nego što je bio i 1992. godine. Imaćemo jednu dobro uređenu materiju. Da li ćemo sve probleme rešiti, siguran sam da će biti prostora da o tome razgovaramo. Boriću se da što više novca ode na protivgradnu zaštitu. Mislim da je prevencija mnogo jeftinija od nadoknade štete ne samo u protivgradnoj zaštiti. Tako je isto i u bezbednosti. Bolje uložiti u policiju u smislu više vozila, više pancira, više obuke, više oružja, više svega da ne bi trpeli posledice i terorizma i kriminala i svega toga.
Nije uvek država u mogućnosti da sve to obezbedi, ali svako od nas mora da se bori da pronađe način da to radi. Tako da sam pokušao da zaista kroz jedan, nadam se, ne previše dug odgovor pokušam da razjasnim sve ovo o čemu smo danas pričali.

Da vam kažem, na većinu ovih stvari ne vredi odgovarati. Tokom dana smo puno puta rekli, gospodin Veselinović naravno koristi svoje pravo na koje ima, da govori kao narodni poslanik i iznosi političke stavove, koje naravno sa strukom i ozbiljnim rešenjima o koje ni jedno nismo čuli, niti je pomenuto nijedno rešenje, a možete pažljivo da pratite, nijedno rešenje nije pomenuto, niti jedno.
Pretpostavljam da i gospodin Veselinović ima iskustva iz prethodnih stranaka u kojima je bio, kako su birali strelce za protivgradnu zaštitu, mi to tako ne radimo, ali pretpostavljam da su oni po opštinskim odborima to birali, kao ove što su birali u Vojvodini ova sredstva što su dodeljivali za nevladine organizacije. Ova Vlada tako ne radi. Ova Vlada se trudi da na ozbiljan i odgovoran način radi, to pokazuju rezultati i u ekonomskom, ali i u međunarodnom smislu. I, ova Vlada će nastaviti na ozbiljan i odgovoran način da se bavi zaštitom svih državnih interesa i interesa naših građana.
Međutim, naravno, svaki narodni poslanik ima prvo na koji god način želi da izloži. Uvek volim kada narodni poslanici ponude rešenje, neki narodni poslanici i opozicije i vlasti su kroz amandmane ponudili drugačije rešenje. Mi ćemo ta rešenja kada su kvalitetnija i bolja od naših prihvatati. Oni koji iznesu samo neke paušalne, prosto ne mogu računati ni na ozbiljan odgovor Vlade, jer naprosto takvo iznošenje argumenata ne može ni dobiti neku argumentovan odgovor, jer argumenata u prvom trenutku nije ni bilo.

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ovo što je izneto nije tačno, apsolutno je netačno. Pošto ovaj predlog zakona nikako ne uvodi bilo kakav novi parafiskalni namet, već se radi naprosto o nadoknadi troškova izrade izdavanja dokumenta za pripadnike privatnog obezbeđenja, odnosno predstavlja naknadu za pruženu javnu uslugu, baš kao što se građanima naplaćuje, recimo, izdavanje ličnih dokumenata, pošto i građani plaćaju porez.
Istovremeno, kada bi to preneli na budžet Republike Srbije, time bi svi građani plaćali jednu pruženu javnu uslugu određenom privrednom subjektu koji kroz svoju delatnost stiče profit. Dakle, vi bi onda finansirali kroz budžet, a budžet su faktički prihod koji uplaćuju kompanije i građani kroz porez, vi biste na takav način finansirali sprovođenje privatne delatnosti nekog privrednog subjekta i ostvarenje njegove dobiti u jednom malom delu, doduše, ali to bi uvelo u nejednakost druge građane Republike Srbije kojima su se već godinama unazad i u vreme prethodnih vlada, a naročito u vreme Vlade od 2008. do 2012. godine posebno naplaćivale različite takse i porezi, a kako je privreda živela u tim godinama i kako im je divno bilo od 2008. do 2012. godine, to znaju kompanije i pojedinci koji su ostali bez posla i koji su morali da se zatvore u tom periodu. Oni znaju kako im je divno bilo pod tom fiskalnom politikom, pod tom ekonomskom vlašću.
Dakle, ova promena koja se tiče određivanja visine takse od strane ministra ne uvodi bilo kakvu spektakularnu novinu zato što je ministar dužan da primeni metodologiju za izračunavanje taksi koja se primenjuje i kod propisivanja tarifnih brojeva u Zakonu o republičkim administrativnim taksama i ne uvodi se nikakav novi namet, već se samo menja nadležni subjekat za propisivanje taksi.

Dakle, nikakav novi parafiskalni namet, samo se nadoknađuje pružena usluga. Hvala.

Naravno, izneto je puno laži, neistina, kako kome odgovara.
Izvinite, pošto je rekao kolega Đurišić da su to reči koje su njemu sasvim u redu, ja ne bih želeo da se on smatra uvređenim što ne koristim iste reči. Međutim, naravno visina decibela nisu argumenti.
Kada se govori, ovo nije nikakav parafiskalni namet, dakle, radi se samo o nadoknadi troškova, pošto imate opciju a) ili da troškove nadoknade svi građani Srbije i da to prebacimo na građane, kao što su prethodne vlasti vrlo rado činile u mnogim godinama unazad, ili da to plate one koji koriste kasnije i profitiraju iz obavljene određene delatnosti, što je potpuno prirodno i normalno.
Međutim, kada govorimo o onome što gospodin Đurišić, verovatno nedovoljno poznaje, kada govorimo o spoljnom dugu i deficitu, moramo da se podsetimo kako je to nastalo.
Pošto je deficit najčešće, spoljni dug najviše raste zbog povećanog deficita. Taj deficit je išao i do 7-8, pa i do 9% u godinama kada je vlast, kojoj je pripadao gospodin Đurišić, predvodila ovu zemlju, a zašto se povećao spoljni dug i zašto je ova Vlada morala da se zaduži?
Podsetiću vas da je samo za banke koje su opljačkali tajkuni, koji nisu hteli da vraćaju kredite, samo za banke je načinjena šteta ovoj zemlji zbog vlasti tih koji su bili divni i vodili tu zemlju, od 2008. do 2012. godine, samo za milijardu evra, samo za banke, poput „Razvojne banke Vojvodine“ i sličnim, poput „Metals“ banke, poput svih drugih koje su uništene i razorene u našem privrednom sistemu.
Mi danas imamo, za one koji to ne znaju, ja hoću da kažem, imamo deficit koji je u rangu manjem od 2,5% i biće ove godine, ja verujem, manji od 3% ukupni deficit naše zemlje, što će biti rekordno niski deficit, što danas priznaje MMF.
To su podaci koje možete proveriti u MMF i kod nas, a ova Vlada uspela je da značajno smanji deficit ove zemlje, da oživi ekonomiju, da zaposli ljude. Vlada od 2008. do 2012. godine sa 28% zaduženosti na nivou BDP povećala je na 65%. To je bilo rekordno zaduživanje i razaranje srpske ekonomije.

Pa, samo hoću da kažem, naravno da se ne radi o bilo kakvom novom nametu pogotovu što imamo vrlo jasnu distinkciju. Ako bismo preneli ovo na građane time bi svi građani plaćali nečije izdavanje ličnih dokumenta nekome ko obavlja određenu delatnost. Što onda građani ne bi plaćali sve drugo? Po toj logici bi onda građani trebali da plaćaju izdavanje svakog dokumenta koji se izrađuje za svaku bilo kakvu drugu privatnu firmu. Potpuno nelogično. Te firme ostvaruju profit i one imaju pravo na to.
Što se tiče uređenja ove oblasti, ona se prvi put uređuje posle 20 godina. Tako i o ceni, dakle, ceni obuke ne odlučuje MUP nego tržište. Ministarstvo unutrašnjih poslova čak i ne sprovodi obuku, MUP Daje licence određenim institucijama koje sprovode obuku. Kolike će oni cene da postave? To je stvar tržišta. Tako to funkcioniše u svakoj normalnoj zemlji. Prosto, država ne određuje sve. Određuje ono što je njen deo.
Ono što je deo, hoćete da se bavite određenom delatnošću, to nije socijalna delatnost. To je delatnost iz koje će neko ostvariti profit. Da bi ostvario profit mora da ispuni određene uslove. Kako će rukovati oružjem na ulici, kako će se ponašati u određenim situacijama, bolje da ti ljudi budu dobro obučeni. Da li mogu da budu obučeni za 200 dinara? Ne znam. Možda će tržište tako odlučiti. Da li će to biti više od 200 dinara? Da li će biti 1.000 dinara ili 5.000 dinara? O tome će odlučivati institucije koje budu propisivale cenu. Građani će ocenjivati da li je to bila kvalitetna obuka ili nije.
Na posletku samo hoću da kažem, nije Šarić investirao u ovu zemlju u vreme naše Vlade, dokapitalizovao banke i kupovao firme. To je radio u vreme vaše Vlade. Tada je verovao u Vladu i ulagao svoj novac u ekonomiju te zemlje, te pare od droge. U vreme naše Vlade mi smo ga priveli i njemu se danas sudi.

Hvala.
Vidim da neke poslanike užasno nervira priča o Šariću. Gospodin Šutanovac i ja smo počeli na njegovu, da kažem, inicijativu, on je prvi počeo da govori o tome, ja mu odgovaram jer nemam ništa protiv tome i mislim da mi civilizovano razgovaramo o ovoj temi, potpuno normalno. Neke to druge nervira, ne znam zašto, ali i to je njihovo pravo.
Međutim, ono što je činjenica, a to je da je Darko Šarić kupovao zgrade, kompanije, imovinu, zemljište u Srbiji u vreme te Vlade od 2008. do 2012. godine.
Od 2012. godine nije kupovao ništa, to je valjda najveći oblik poverenja. Kada investirate u neku državu u to vreme, valjda tako pokazujete najveći stepen poverenja da ste sigurni da vam ta imovina neće biti oduzeta, da nećete biti gonjeni, da vas neko štiti, to je najviši stepen poverenja u neku vlast i neku državu.
Međutim, ono što je činjenica, a to je da kada je oko njega zatvoren obruč i kada je njemu bilo potpuno jasno da nema više nikakvu šansu da se skriva, kada je urađeno od strane BIA i partnerske službe u svetu, kada je potpuno bilo sigurno da Šariću nema spasa, tada je priveden i tada se pojavio na suđenju koje i danas traje u našoj zemlji. Dakle, to je istina koja se tiče Šarića.
Što se tiče dugova, naravno da su dugovi najviše napravljeni u tom periodu, pa nije poslanik SNS vodio Razvojnu banku Vojvodine. Ni u Vojvodini ni u njenim fondovima nismo, niti smo bili niti smo danas članovi, predsednici upravnih odbora.
Pročitaću vam sledeći put ko su sve članovi, predsednici u pravnih odbora koji su dozvoljavali takvu vrstu pljačke i Razvojne banke Vojvodine i drugih fondova po Vojvodini.
Što se tiče funkcionera DS, ja ne želim da govorim o tome zato što ne delim one ljude koji su osumnjičeni za krivična dela da li pripadaju nekoj stranci ili ne. To pokazuje primer, mi smo priveli i poslanika SNS i ovde mu skinuli imunitet. Mi se kriminalom i korupcijom bavimo suštinski i temeljno. Hvala.

Ja ću vrlo kratko.
Apsolutna je neistina, naravno, sve što je izrečeno. Teško je sve to demantovati, imam samo dva minuta u replici. Teško možete sve neistine demantovati, ali pokušaću one krucijalne.
Naravno da se ne radi o bilo kakvom parafiskalnom nametu, pošto bi čovek morao prvo da zna šta znači definicija „parafiskalnog nameta“ da bi ga tako definisao. Ali, nema veze.
Ono što je činjenica je da bi mi morali da definišemo ovu - nadoknadu troškova izrade legitimacije kao trošak svih građana. Znate, ne može da se kaže - izvinite, plaćaju te privredne firme poreze, pa neka se iz toga… Pa, plaćaju građani poreze, pa se iz njihovih poreza iz onog što ne daju plaća. Pa, zar treba da mu ubacimo još jedan namet?
Ja nisam za to da se na građane Srbije prebacuje ovaj, kao što su rekli neki poslanici ovde. Apsolutno sam protiv toga da građani to plaćaju. Ovo će plaćati oni koji ostvaruju profit iz obavljanja svoje delatnosti. To je jedino primereno i normalno u civilizovanom svetu.
Što se tiče deficita i spoljnjeg duga, to je veoma zanimljiva tematika i spoljni dug najviše nastaje od deficita. Onaj deficit koji je bio i po 2,5 milijarde evra godišnje, znate, za četiri godine po deset milijardi, to su bili stravični dugovi, ali pogotovo kada ne uračunavate to u dugove javnih preduzeća, dugove lokalnih samouprava, kreditna zaduženja i sve ostalo i onda se tu predstavljaju nekakvi u principu lažni deficiti, koji su nas uvek za nekoliko procenata varali, a bili predstavljani kao najdivniji i najbolji.
Međutim, kako je to divno, fantastično i perfektno bilo u Srbiji znaju onih 400.000 radnika koji su u tom periodu ostali bez posla, znaju one kompanije koje su otišle u stečaj, znaju oni ljudi čije porodice su ostale bez hranitelja koji su ostali bez svojih zanimanja, bez svojih radnih mesta i koji su razoreni, srpske banke koje su razorene zaduživanjem, da smo morali samo milijardu evra da uzmemo da vratimo dugove zbog tajkuna koji su razorili te banke i gotovo tri milijarde evra za tekuću likvidnost za plate i penzije. Toliko je bilo odgovornosti i toliko je bilo ljudi koji su brinuli o ekonomiji naše zemlje.

Mi smo pre dva dana tokom rasprave u parlamentu govorili o rokovima i gospodin Petrić je izneo veoma razumne argumente da se ovaj amandman prihvati. Ja verujem da ćemo to uraditi u bržem roku, ali da ne bismo dolazili u situaciju da možda za mesec ili dva, a opet kažem, to ne zavisi od MUP, već od ažurnosti svih subjekata koji se bave obukom i ovom delatnošću, ali da ne bismo vi kao Narodna skupština i mi kao Vlada bili u prilici da još jednom moramo da produžavamo rokove, mislim da je ovo sad možda najbolje definisan rok u kome možemo da obavimo ovaj posao. U tom smislu Vlada je prihvatila ovaj amandman.