Mislim da smo ovu raspravu o parafiskalnim nametima raščistili i da su građani shvatili da parafisklanih nameta nema.
Što se tiče sive zone, moram da vas podsetim da je upravo o efektima rada Vlade novim Zakonom o radu i drugim merama inspekcijskog rada upravo smanjen broj onih ljudi koji rade na crno. Jedan deo njih se prebacio u realan sektor koji zaista plaća uredno sve svoje doprinose, što se vidi u porastu i u PIO Fondu. U PIO Fondu se vidi porast broja ljudi koji plaćaju određene doprinose, kao i onaj broj ljudi koji se, po metodi koju izračunava Republički zavod za statistiku, izjašnjava kao nezaposleni. Taj broj koji je bio na 26,5%, danas je manji od 6,6%. To je dobra stvar za Srbiju. Naravno, nisu svi novozaposleni, ima jedan deo iz sive zone. Kod Vlade postoji bojazan o ovom delu zapošljavanja na crno, ali na tome moramo zajednički da radimo. To je nešto o čemu ćemo u narednim mesecima posvetiti veliku pažnju.
U pravu ste, radi mali broj centara, šest centara radi, ali je akreditovano skoro 40. To je stvar koju će tržište morati dobro da balansira i da reguliše. Mi smo u onih nekoliko meseci doneli one najkompleksnije pravilnike koji obuhvataju pravilnike vezane za obuku ljudi, međutim ovi pravilnici koji slede su manje kompleksni, jer nemaju potrebu da se usaglašavaju, niti da se njihova primena odlaže. To su pravilnici o upotrebi sredstava prinude, uniforme, itd.
Trudićemo se da to bude što pre. Ne mogu da vam kažem neki konkretan datum, da ne bih rekao manje ili više, ali se nadam da će nam do 2017. godine biti dovoljno da završimo čitav posao. Nadam se da vam neću reći nešto što će se ispostaviti kao netačno, ali sam uveren da uz ozbiljan rad ljudi u MUP-u i onih ljudi koji vrše obuku možemo da obavljamo ovaj zaista komplikovan posao, jer ga prvi put uređujemo.

Samo da pojasnimo, definicije do 1. januara 2017. godine. S obzirom da je ovo deo koji se tiče usaglašavanja privrednih subjekata sa ovom materijom, očigledno je da oni imaju rok do 1. januara 2017. godine. Oni to mogu uraditi i brže.
Tokom rasprave pre dva dana sam slušao argumente koje su iznosili narodni poslanici i ovaj argument, koji je izneo gospodin Petrić, mi je bio najrealniji. Uradili smo nešto na bazi naših proračuna, ali pošto ovo ne zavisi od angažovanja MUP-a, već od angažovanja licenciranih subjekata i privrednih društava, neće potpuno zavisiti od nas.
Prepuštamo tržištu da definiše šta može, koliko brzo može, koliko će to efekata postići i koliko će brže postići, toliko će pre moći da se u skladu sa zakonom bave ovom delatnošću. Ja verujem da će taj rok do 1. januara 2017. godine biti sasvim dovoljan, a s obzirom da zakon i podzakonski akti ne propisuju da za obavljanje delatnosti mora da postoji potpun i pun broj onih koji su licenirani za obavljanje te delatnosti već samo neophodni minimum koji propisuju podzakonski akti, onda je ovo dovoljan rok da se taj neophodni minimum ispuni.
Mi ne možemo prognozirati kada će svaki pojedinac koji želi da se bavi ovom delatnošću izraziti nameru da se licencira, odnosno da prođe obuke za obavljanje detektivske delatnosti. Prosto, to je stvar volje pojedinca, stvar mogućnosti privrednih subjekata.

Samo želim da kažem jednu stvar koja je materijalno istinita, a to je da rokovi nisu prošli. Rok je 5. jun. Dakle, mi teorijski to možemo da donesemo do juna, pošto smo dva najkompleksnija pravilnika doneli. Dva najkompleksnija pravilnika su oni koji se tiču davanja licenci privrednim subjektima za obavljanje ove delatnosti i oni koji se tiču pravilnika o programu obuke. Oni su doneti. Obuka je počela po licenciranim subjektima. Znači, što se obuke tiče, nije nikakav problem.

Mi možemo da do juna donesemo i ova dva pravilnika, kad bismo hteli da to zbrzamo. Ali, ja vam kažem da smo upravo konsultujući i udruženje ljudi koji se bave ovim poslom i koji su zadovoljni produžetkom roka, a ne zavisi od MUP-a hoće li rok biti produžen, nego od vas, narodni poslanici u ovoj Narodnoj skupštini mogu da se opredele da rok ne može bude produžen, dakle, mi smo i dalje u zakonitim rokovima i u tim zakonitim rokovima obavili smo najkompleksniji deo posla.

Da li će ti rokovi biti produženi, pre svega u korist onih ljudi koji obavljaju ovu delatnost, videćemo u danima za glasanje. Na to Ministarstvo ne može da utiče. Ono što je dobro, to je da je obuka već počela, a ja se nadam da će se i oni koji obavljaju ovu delatnost truditi da to bude što pre, jer ćemo tako svi dobiti uređeniju materiju, ali i imati više zaposlenih koji su licencirani.

Gospodin Pavićević pominje i gospodina Selakovića, nešto se ogrešio o pravdu, ne znam zbog čega.
Što se tiče ova dva pitanja, da vam kažem, za razliku od nekih prethodnih vremena, kada se ubistva nisu rešavala, pa evo, Ministarstvo unutrašnjih poslova je rešilo i ubistvo Ranka Panića i Slavka Ćuruvije. Dakle, kada se ubistva nisu rešavala, kada su ostajala da tavore godinama i kada to ili nikoga nije zanimalo ili nije bilo dovoljno želje da se tome posveti, mi smo se potrudili da i one koji su pretukli dekana otkrijemo i uhapsimo. Ti ljudi su u pritvoru i policijskoj istrazi je otkriveno da su oni dokazano, odnosno to će biti na sudu potvrđeno, ja se nadam, ti ljudi će za to odgovarati.
Naravno da osuđujemo i nije dozvoljeno napasti bilo kog građanina Srbije, jednako da li je on vršilac neke javne funkcije ili ne, jednako se trudimo da razotkrijemo sve to, radimo u istrazi naporno i intenzivno evo već drugi dan otkako se to dogodilo. Ne mogu da vam dajem rokove, zato što bi to bilo nezahvalno jer zavisi od ljudi koji operativno to rade na terenu. Ali, naravno da ćemo se maksimalno posvetiti tome i, kažem, drago mi je da imamo, ja verujem, dovoljno sposoban aparat da to razotkrije. Naravno, kada budemo imali nešto što možemo da kažemo vezano za rezultate istrage, sa tim ćemo izaći u javnost.

Razumem. Hvala poštovana predsednice.
Ono što ja želim da kažem je da smo utvrdili jednu stvar nepobitnu, a to je da svi smatraju da se odgovornost za sve ono što se učini i u donošenju i nedonošenju zakona, utvrđuje na izborima i da građani utvrđuju, rasprava je išla tako, da je ipak narod vrhovni sud, što može da se kaže da ipak jeste, mislim da to niko neće demantovati.
Mislim da jednog dana kada budemo imali izbore u Vojvodini, nadam se da ćemo ih nekada imati, nadam se da će ih ipak nekada biti, ali tog dana kada budu verujem da će narod na tim izborima reći šta misli o svemu tome i šta misli o odgovornosti i onih koji su obavljali vlast i onih koji su bili opozicija te godine, i oni koji danas obavljaju vlast tamo i onih koji su danas opozicija, ali ne samo tu.
Imali smo nedavno izbore u Mionici. Mionica je bila dobar primer da se vidi šta građani misle i o vlasti u Mionici, ali šta misle i o radu republičke Vlade.
Na tim izborima na kojima je izašlo 70% ljudi, a vezano je za rokove i odgovornost za probijanje rokova, na tim izborima, SNS dobija je 60% glasova, tako su građani pokazali da je odgovornost o kojoj danas pričamo, zato što pričamo o odgovornosti koja se vezuje za donošenje i nedonošenje rokova, ti građani su rekli da smatraju da je politika Vlade bila ispravna, politika njenog premijera i građani kao vrhovni sudija, pokazali da ne samo sa 50%, već 60% glasova na 70% izašlih, pokazuje da ova Vlada svakoga dana dobija sve veću podršku i uveren sam da će tako biti i na narednim. Hvala.

Ja bih želeo da iskoristim ovu priliku da  se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u raspravi vezano za ovaj zakon i mislim da ovog puta, posle dugo godina, uređujemo ovu pravnu materiju na jedan pravi način.
Da li je ovo trebalo možda da bude i brže, verovatno jeste, ali kada nešto uređujete prvi put posle 20 godina, onda možete, naravno, da se suočite i sa mogućnostima i nemogućnostima privremenog sistema da isprati sve ono što zakoni predviđaju. Potrebno je naravno da budemo još i brži i efikasniji, na tome ćemo raditi.
Što se tiče kršenja Ustava, naravno da nema govora o kršenju Ustava zato što je sam Ustav predvideo da Narodna skupština može da odredi mogućnost da zakoni i drugi propisi stupaju na snagu kraćem od onog koji je propisan u tim aktima.
Ukoliko Narodna skupština posebno tako odluči i naravno o tome ne odlučuje Vlada niti ministarstvo, mi samo predlažemo, Narodna skupština to može svaki put da odbije ili svaki put da uvaži, to zavisi od poslanika Narodne skupštine, a naravno da nekada zaista postoje naročiti opravdani razlozi da se tako dogodi, pre svega zbog mogućnosti da ne uđemo u retroaktivnost, odnosno da zakone ne primenjujemo u roku kada su predviđeni. Tako da, ili da recimo njihovim neusvajanjem nastavimo u neke nesagledive pravne posledice ili ekonomske posledice po Republiku Srbiju i njene građane.
U svakom slučaju. Želim da vam se zahvalim na saradnji koju smo imali i u danu za raspravu u načelu i danas kada smo razmotrili sve ove amandmane, Vlada je prihvatila tri od devet amandmana, jednu trećinu amandmana smo prihvatili i mislim da smo time dodatno popravili ovaj zakon, a nadam se da ćemo do 2017. godine moći svi da pratimo razvoj ovog privrednog sistema, pošto je privatni sistem bezbednosti veoma važan za našu zemlju i sveukupno važan sa sistem bezbednosti.
Kao što sam razgovarao i sa nekim narodnim poslanicima u ovoj sali i naša nova nacionalna strategija unutrašnje bezbednosti, uvrstiće u svoj deo i mislim da ćemo tada imati jedan celokupan materijal koji će urediti ovu materiju u našoj zemlji. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o privatnom obezbeđenju Narodna skupština je usvojila u decembru 2013. godine, čime po prvi put nakon 20 godina, odnosno od 1993. godine je uspostavljen normativni okvir za uređenje materije privatnog sektora bezbednosti.
Ovaj zakon je bio rezultat intenzivne saradnje MUP i predstavnika struke, pre svega okupljenih oko Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije. Od stupanja zakona na snagu, maksimalnog zalaganja svih angažovanih kapaciteta MUP, uspešno smo se nosili sa izazovima koje je donela njegova implementacija. Podzakonskim aktima trebalo je u potpunosti urediti sistem stručnog obrazovanja i osposobljavanja službenika privatnog obezbeđenja izraditi program obuke, propisati sve nužne uslove koje pravna lica i preduzetnici moraju da zadovolje kako bi im bilo dodeljeno ovlašćenje za izvođenje obuke, propisati uniforme pripadnika privatnog obezbeđenja, način upotrebe sredstava prinude itd.
Iz napred navedenih oblasti uređenja podzakonskih akata jasno je koliko je njihov posao bio složen i zahtevan sa različitih aspekata, naročito imajući u vidu da se predmetnim zakonom i podzakonskim aktima uspostavlja pravna regulativa sektora privatne bezbednosti koja je bila prilično neuređena u prethodnih 20 godina u pravnom sistemu naše zemlje.
Kada govorimo o primeni zakona, želeo bih da istaknem da je pored samog donošenja podzakonskih akata za punu implementaciju bilo potrebno izvršiti druge promene u sistemu kojima će se omogućiti njegova primena počevši od organizacionih promena u okviru MUP, uvođenje novih taksi za radnje organa državne uprave, obrazovanje određenih tela u okviru nadležnih organa, kao što je Komisija za sprovođenje stručnog ispita i slično.
Intenzivnim radom od stupanja zakona do danas stvoreni su uslovi za primenu zakona iako su u prethodnom periodu se mogle čuti različite kritike u ovom smislu. Želim da istaknem da primena Zakona o privatnom obezbeđenju ne zavisi samo od podzakonskih propisa, postoje elementi zakona koji se apsolutno neposredno primenjuju, kao što je moguće primeniti do sada donete akte.
Sa druge strane imamo situaciju da pored velikog pritiska da se omogući puna implementacija zakona postoji i određena nezainteresovanost subjekata privrednog sektora o čemu svedoči činjenica da od ukupno 29 ovlašćenih privrednih lica za sprovođenje obuke svega šest zaista sprovodi obuku. U želji da iskažemo razumevanje za privatni sektor uvažavajući objektivne okolnosti koje su otežale potpuno usklađivanje u zakonskom roku koji ističe 5. juna ove godine i to moram da naglasim, postoji tehnička greška u zakonu gde piše 5. maja, izvinjavam se zbog toga. Dakle, 18 meseci usklađivanja ističe 5. juna.
Predlažu se izmene i dopune zakona koje su pred vama. Na osnovu izvršene analize shodno do sada izdatim ovlašćenjima za sprovođenje obuke i procenjenih kapaciteta, prema onome što su dostavile kolege, dakle ako se vrši obuka ovim tempom, onda bi mogli da imamo 32.000 kandidata koji bi mogli da prođu obuku do januara 2016. godine.
Želeo bih da iznesem i par činjenica koje govore u prilog tome da ovo nije samo u nizu odlaganja rokova za usklađivanje sa zakonom i da nadležni organi intenzivno rade na obezbeđivanju njegove pune primene. Ministarstvo je donelo do sada šest pravilnika kojima se u potpunosti omogućava sprovođenje aktivnosti u cilju licitiranja subjekata sektora privatnog obezbeđenja, od sprovođenja obuke, polaganja stručnog ispita do izdavanja licenci.
Uređeno je važno pitanje koje predstavlja često aktuelnu temu kada je sektor privatne bezbednosti u pitanju, to je način upotrebe sredstava prinude uz zakonske odredbe koje u velikoj meri uređuju ovo pitanje. Pravilnikom je ova tema zaokružena sa nedvosmisleno propisanim uslovima i načinom upotrebe sredstava prinude. Uređeno je i pitanje uniforme službenika privatnog obezbeđenja sa jasno propisanim ograničenjima u smislu korišćenja naziva i natpisa kojima se imitiraju državni organi.
Takođe MUP je unutar svoje organizacione strukture stvorilo uslove za izdavanje ovlašćenja za vršenje obuke posla privatnog obezbeđenja i za izdavanje licenci. Izmenama Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MUP obrazovane su nove organizacione jedinice koje će se baviti praćenjem i implementacijom, nadzorom nad primenom zakona.
U narednim danima biće obrazovan stručni savet za unapređenje delatnosti privatnog obezbeđenja i dektivske delatnosti i razvijanje javnog privatnog partnerstva u ovoj oblasti, čime će se postojeća saradnja javnog i privatnog sektora podići na viši nivo.
Izmena zakona u pogledu produženja rokova pružila je priliku za poboljšanje dva segmenta zakona, a koje ne zahteva zadiranje u već uspostavljeni sistem u ovoj oblasti, već se odnosi na poboljšanje i razjašnjenje prethodnih rešenja. To ne znači da nema prostora i za dalji razvoj unapređenja u uspostavljanju ovog okvira, ali to će biti predmet dalje analize kada se bude započelo sa punom primenom zakona.
Predlogom zakona izvršeno je pojašnjenje odredbe Zakona o privatnom obezbeđenju koje se odnosi na definisanje obaveze obezbeđenih objekata. Svako ko je čitao navedenu odredbu mogao je da uoči da je predviđena definicija veoma široko postavljena uključujući u sebi sve objekte od strateškog značaja, posebnog značaja i od značaja za odbranu Republike Srbije. Ovakvo definisanje obavezno obezbeđenih objekata ne bi bilo sporno da se ne nalazi u Zakonu o privatnom obezbeđenju kojim se predviđa da se zaštita tih objekata vrši uz angažovanje subjekata koji obavljaju delatnost privatnog obezbeđenja ili kao samo zaštitnu delatnost. Upravo je to stvorilo potrebu da se izmenom zakona iz navedene definicije izuzmu objekti čija je zaštita već propisana posebnim propisima iz oblasti odbrane koju obavljaju državni organi.
Na kraju, poslednja predložena dopuna zakona, naizgled implicira uvođenje novog nameta u vidu taksi za izdavanje legitimacije za službenike privatnog obezbeđenja. Dakle, ovo nije parafiskalni namet, ne uvodi novu obavezu sa privredu. Želim da podsetim da se saglasno Zakonu o republičkim administrativnim taksama za spise i radnje kod organa naplaćuje republička administrativna taksa, međutim propisi koji uređuju budžetski sistem dozvoljavaju da se obaveza plaćanja taksi propiše i drugim zakonom dok se njena visina može odrediti podzakonskim aktom. Upravo tu mogućnost smo rešili da iskoristimo predviđajući dopunu člana koji uređuje izdavanje legitimacije za službenike obezbeđenja. To će omogućiti jednostavnije prilagođavanje visine takse u novonastalim okolnostima i realnim troškovima nastalim kroz aktivnosti proizvodnje i izdavanja tog dokumenta koji mogu da se menjaju ukoliko dođe do promene propisanog obrasca, njihovih sastavnih elemenata, proizvođača i slično. Podsećam da sve ovo ne utiče na samu visinu propisane takse i metodologiju koja će se primenjivati ubuduće, ona je propisana i ista je za izračunavanje svih taksi, podleže verifikaciji Ministarstva finansija.
Što se tiče drugog Predloga zakona koji danas pred nama, odnosi se na potvrđivanje sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola. Naš motiv za zaključenje ovog sporazuma bila je potreba za daljim jačanjem, unapređenjem policijske saradnje između Republike Srbije i Republike Albanije.
S druge strane, državljanima Srbije znatno će se olakšati rešavanje tehničkih, ali istovremeno za život važnih pitanja, kao što je omogućavanje da upravljaju vozilima dok borave u Republici Albaniji bez dodatnih zahteva u pogledu polaganja teorijskog i praktičnog ispita. To je veoma važno, ne samo zbog uštede vremena i angažovanju u cilju sticanja prava na upravljanje vozilom, već će se tako državljanima Republike Srbije omogućiti značajna ušteda, koja bi nova obuka i polaganje ispita kao i sam dokument, prouzrokovali.
Usvajanjem ovog Predloga zakona ostvaruje se efikasan formalno pravni mehanizam da državljani Republike Srbije, koji usled poslovnih ili životnih okolnosti borave u Republici Albaniji, brzo i efikasno na osnovu svoje vozačke dozvole već stečene saglasno pravnom poretku Republike Srbije stekne i albansku vozačku dozvolu.
Predmetnim sporazumom su kroz 10 članova uređena pitanja od značaja za postizanje njegovog cilja, odnosno međusobno priznavanje navedenih dokumenata. Tako je ugovoreno da pravo na zamenu vozačke dozvole imaju državljani strane potpisnice kojima je odobreno prebivalište i boravak na teritoriji druge strane. Obaveza je svakog lica da uz podneti zahtev priloži i dokaz o zdravstvenoj sposobnosti, a potrebna starosna doba određuje se prema nacionalnom zakonodavstvu države na čijoj se teritoriji priznavanje vozačke dozvole traži.
Naravno, sastavni deo sporazuma predstavljaju i priloženi obrasci koje možete da vidite. Dakle, iz navedenih razloga, u interesu Republike Srbije i dobrih i međunarodnih odnosa koje država razvija i u cilju interesa naših državljana kojima će se na ovaj način znatno olakšati boravak na teritoriji Republike Albanije, pozivam vas da glasate i za ovaj Predlog zakona, kao i za prethodni. Hvala.

Hvala vam pre svega na podršci i razumevanju zbog čega smo neke od ovih odredbi morali da uvedemo i zaista se radi o složenoj materiji u koju prvi put ulazi, što bi rekle moje kolege, počeli smo od belog papira, dakle, nije postojao nikakav raniji okvir od koga se krenulo.
Ono što hoću da razjasnimo su dve stvari vezano za rok. Razmišljali smo, radili smo projekciju prema onim manjim nosiocima mogućnosti za obuke koji mogu da obuče 25 do 40 ljudi, 40 kandidata i zbog toga smo napravili projekciju ovako, ali smo upravo dobili jedan amandman, čini mi se gospodina Đurišića, da se amandmanom pomere rokovi na april. Spreman sam kao ministar da prihvatim ovaj amandman zato što mislim da će to možda dodati još jedan dodatni rok, da budemo za svaki slučaj sigurni, da nemao još jednu sednicu parlamenta na kojoj ćemo ovo produžavati.
Druga stvar tiče se retroaktivnosti. Uputio sam izvinjenje Narodnoj skupštini. Zaista ni ja ne volim bilo kakve tehničke greške koje se potkradaju, šta da radite, to je stvar koja nije suštinska, ali jeste važna za parlament, jeste važna i za Ministarstvo, jer pokazuje da moramo da promenimo ovakve stvari. Međutim, ne može se raditi o retroaktivnosti, zato što se radi o tekstu obrazloženja zakona, te u samom obrazloženju, pošto obrazloženje nije samo tekst zakona, ne može nikada da dođe do retroaktivnosti. U svakom slučaju, smatram da smo napravili grešku. Pokušao sam to da obrazložim, šta je zaista bila intencija i mislim da ste to razumeli. Hvala.

Odgovornost je prava reč. Znate, kada pomislite o 155 meseci, odnosno koliko je proteklo od 2000-te do novembra 2013. godine da nije napisan nijedan član, nijedno slovo o ovoj materiji, pokazuje koliko je odgovorna bila tadašnja vlast koja je toliko razmišljala, držeći sve poluge u svojim rukama u raznim formatima, koja je imala predsednika Republike na čelu Vrhovnog saveta odbrane koji se bavi materijom bezbednosti. Apsolutno su bili odgovorni prema građanima Srbije i napisali su nula članova, nula rečenica, nula zakona koji su se bavili ovom materijom. Nula.
To je rezultat rada, a videćete u nekim drugim oblastima je daleko ispod nule nažalost. Pošto tu, kada govorimo o ovom zakonu, prvo moram da kažem da je MUP do kraja aprila meseca izdalo 29 ovlašćenja fizičkim i pravnim licima za sprovođenje stručne obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja. Do danas se ta obuka sprovodi samo u šest centara, ali moram da vam kažem, ovo nije obavezno obrazovanje, mi smo izdali licence onima koji to žele, koji hoće da sprovode obuku. Hoće da sprovodi obuku, hoće se prijaviti, koliko ljudi? To zavisi od tržišta. To ne zavisi od MUP, MUP je svoj posao obavila.
Što se tiče ovoga, ja sam ministar 12 meseci to je tačno, ali je moj prethodnik koji je doneo, da kažem na čiji je predlog donet ovaj zakon, smo faktički se potrudili da ovaj zakon po prvi put posle 20 godina reguliše ovu materiju.
Moram da vam kažem da, znam da vi možda zamišljate, nisam siguran da ćete imati priliku u izvršnim organima vlasti nekada da radite, ali ja sam siguran da vi zamišljate da ministar donosi zakon tako što, ili bilo šta, bilo kakav podzakonski akt tako što nikog ne konsultuje, nego napiše i pošalje i kaže – to je 660 pravilnika, sve je doneto, možemo danas popodne. Mi smo se upustili u jednu složenu proceduru u koju smo sa organizacijama civilnog društva, Privrednom komorom i naravno drugim učesnicima u donošenju ovih akata ozbiljno razgovarali o svim posledicama i o svim mogućnostima koje donosi ovaj zakon. Kada smo donosili podzakonske akte detaljno smo konsultovali Privrednu komoru i sve ono što su te organizacije dale kao primedbe i saglasnost. Jako dugo je stajalo i u zakonodavstvu i finansijama, jer smo pokušavali da nađemo rešenje kojim ćemo zajednički ovo raditi.
Dakle, ne da to donesemo tako što se to tako svidelo nekom ministru ili ministarstvu ili bilo kome, već da upravo uvrstimo najveći broj primedbi da ne naškodimo, da kažem, svemu onome što je pisalo u zakonu, a da to saobrazimo sa finansijskim okvirima. Da li je to možda moglo brže? Možda je moglo, ali u ovom trenutku imamo situaciju da smo se mi bar potrudili prvi put posle 155 meseci vašeg nerada, apsolutno nerada sa nultim rezultatima u ovoj oblasti, da donesemo zakon. Taj zakon je donet, on će početi da se primenjuje.
Što se tiče reformi, reformskih zakona, mogu da se setim nekoliko na primer, Zakon o privatizaciji, Zakon o radu iz vašeg vremena koji su doveli do toga da je 400 hiljada ljudi ostane bez posla u ovoj zemlji, da brojne firme koje su radile u Srbiji danas više ne rade, da budu u stečaju, da propadnu i da ti ljudi više i te porodice nemaju od čega da žive. To su bili rezultati tog ozbiljnog i ogromnog rada koja je tadašnja Vlada radila.
Međutim, ja sam uveren, a ono što naravno od novembra, odnosno oktobra 2013. godine je na snazi tužilačka istraga i MUP sa tužilaštvom sarađuje na istrazi svih slučajeva, da kažem, za koje možemo da procesuiramo, ali ono što mogu da vam obećam da ćemo naporno raditi da otkrijemo i ko je opljačkao građane Srbije i ko su oni fini ljudi koji su doveli do toga da naša zemlja.
Postavio mi je gospodin Đurišić pitanje, pa vezano za rad, upravo u skladu sa temom, pošto je tema bezbednost zemlje, dakle, to je stvar koja je veoma važna za našu zemlju. Otkrićemo i ko su ti ljudi koji su opljačkali „Razvojnu banku Vojvodine“, koji su doveli do toga da država mora da odvoji ogromna sredstva, za sve one divne ljude koji su uzimali kredite i nikad ih nisu vraćali, za sve one divne ljude koji su otimali po našim kompanijama i nikada nisu nameravali da to vrate. A nameravali su da silne porodice ostanu na ulici, da danas nemaju da jednu. Da danas deca ometena u razvoju koja su trebala da se igraju u dvorcu Heterlend nemaju taj dvorac, a da je milion evra za to dato i opljačkano. Utvrdićemo ko je to uradio, a sudovi, ja se nadam da će brzo i efikasno raditi svoj posao.
Srećom od kako sam ministar MUP nijedna osoba koja je osumnjičena za ova krivična dela ni protiv jedne osobe nije odbačen postupak, nije prekinuta postupak i nije doneta oslobađajuća presuda, a verujem da to pokazuje i ozbiljnost rada MUP.

Dakle, moram da kažem da u vreme prethodnih vlasti za 155 meseci, da ponovim zbog građana Srbije, nije napisan ni jedan jedini član ovog zakona. Ni jedan jedini član. Nije bilo pokušaja. Nije bilo razmišljanja. Nije bilo televizijske emisije na kojoj su pričali o ovom zakonu. Nije bilo razgovora o tome. Danas ti ljudi pokušavaju da nam drže lekcije zbog zakašnjenja.
Ja bih to mogao da prihvatim da su prethodne vlasti bile mnogo efikasnije, da su bile bolje, da su ostavile jedan uređeni sistem bezbednosti, jedan uređeni sistem privatnog obezbeđenja, da su licencirali razne agencije, razne ustanove koje mogu da vrše obezbeđenje, ali naprosto nisu. To je naprosto činjenica.
Što se tiče, pošto sam ministar iz ove oblasti, moram da kažem da je Darko Šarić uhapšen na insistiranje Aleksandra Vučića koji je sproveo sa Bezbednosno-informativnom agencijom akciju koja je dovela do hapšenja Darka Šarića. Do tada Darko Šarić je bio neko ko se nalazio na slobodi i taj čovek nije bio uhapšen dok se Aleksandar Vučić nije za to pobrinuo. Aleksandar Vučić je uhapsio Darka Šarića. U vreme kada je Aleksandar Vučić postao premijer i kada je pre toga bio prvi potpredsednik Vlade mnogi sudski postupci su započeti za ljude koji su bili ugledni građani Srbije, investitori i kretali se potpuno slobodno Srbijom, a svi smo znali kakva krivična dela su počinili i za kakva krivična dela ih i danas sumnjičimo.

Moram samo da pojasnim zbog građana Srbije. Prvi put se Darko Šarić pominje kada je američka DEA dala informaciju o njemu. Do tada Darko Šarić od strane državnih organa Republike Srbije nije nigde označen, pominjan, niti na bilo koji način viđen kao narko-diler. Naprotiv, on ima ogromne investicije u Srbiji. Dakle, ogromnu imovinu koju je kupio tim novcem. Taj novac je uložen za kupovinu brojnih kuća, zgrada i svega ostalog što se dešavalo u Srbiji. Tek je na pritisak SAD započeta istraga koja je tako vešto vođena da je u potpunosti stala dok Vučić nije postao koordinator službi bezbednosti, a onda ga je za manje od godinu dana uhapsio. Znate, ako je Vučić to uradio za manje od godinu dana, znam da je on daleko sposobniji od Borisa Tadića, ne mogu da ga poredim sa Borisom Tadićem, ali to pokazuje i odnos prema građanima Srbije i prema kriminalu.

Hvala vam na ovome i vi ste veoma precizno dali sliku.
Hoću da se osvrnem samo na poslednju stvar koju ste rekli, koja doduše nije samo u okviru ove teme, ali je veoma važna i za ovo, jer upravo i sve veći broj sporazuma koje potpisujemo sa drugim državama svedoči o ugledu naše zemlje. Kada budemo uspeli da završimo, a u pripremi je, i na jednoj od narednih sednica Odbora ćemo možda razgovarati o tome, u pripremi je veći broj strateških sporazuma o međupolicijskoj saradnji o kojoj neće biti samo reči na papiru, na tome insistiram i o tome dosta razgovaramo sa našim kolegama, razgovaram ja sa svojim i ljudi na operativnom nivou sa svojim, želimo konkretne rezultate i ono što je vidljivo za saradnju između dve policije, između dva ministarstva, pogotovo u oblasti evropske integracije.
Kao što ste rekli, mislim da svet prepoznaje i reformske aktivnosti Vlade i ministarstva i ugled naše zemlje raste i nadam se, kao što ste rekli, da će naš pasoš imati takvu tražnju kakvu je nekada imao pasoš SFJR i idemo ka tome, a svakako je tačan podatak, do sada zbog dobre zaštite i dobre izrade dokumenata do sada, čini mi se, preko tri i po miliona samo pasoša, skoro četiri miliona svedoče o dobroj zaštiti, bez falsifikata, ali i o tome da naša zemlja zaista beleži jedan ozbiljan napredak. Hvala vam.

Mislim da mogu da kažem, svi smo potpuno svesni vaših dobrih namera prema Vladi kada to govorite, to izbija iz svake vaše rečenice i to može jasno da se vidi.
Hoću da vam kažem, kada govorimo o Zakonu o policiji, podsetiću vas da je 29. novembra 2005. godine donet poslednji Zakon o policiji. Nažalost, iako je imao ozbiljnih manjkavosti i tada, ne da nije bilo hrabrih poteza da se nešto izmeni, nije bilo televizijske emisije u kojoj ste raspravljali o eventualno novom zakonu o policiji. Ni na jedan način tadašnja vlast, koja je bila sve i svja u Srbiji i držala apsolutno sve poluge sistema u svojim rukama, od Vrhovnog saveta odbrane pa nadalje, nije napravila napor da olakša i poboljša položaj policije, nije napravila napor da definiše na hrabriji i ozbiljniji način bilo šta u ovom sektoru i resoru i taj posao je prepušten nama.
Dakle, možda mi imamo svojih nedostataka, kao što ih imamo, i možda nismo dovoljno brzi, ali smo svetlosna brzina u odnosu na reforme koje je sprovodila tadašnja Vlada. Tadašnja Vlada, njene reforme ne povratile se u Srbiji. Zaista mislim da su bile toliko štetne, da se građani Srbije dugo neće oporaviti od takve politike koja je vođena, pa i u ovom veoma važnom sistemu.
Što se tiče primedbi koje ste dali, moram da kažem da ne stoje stvari koje ste rekli, daću vam konkretno obrazloženje. Prvo, mi tačno nemamo evidenciju, što i nije nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova, da broji svakog pripadnika privatnih kompanija koje se bave privatnim obezbeđenjem, do ovog zakona, da kažem, do definisanja svega što je ovaj zakon predvideo. Tako da mi imamo projekciju zato što su i, naravno, portfelji tih kompanija drugačiji. Mi imamo projekciju koja se kreće između 50 i 60 hiljada zaposlenih, što ne mora da znači da će se, naravno, svi ti zaposleni prijaviti za obuku i ne mora da znači da će sve te kompanije učestvovati u daljem postupku. Međutim, naravno, mi moramo da procenimo da će to biti baš tako.
Mi smo predvideli da ukoliko bi rok bio, kao što sam ja rekao da sam voljan da prihvatim rok koji je gospodin Đurišić ponudio, 1. april 2016. godine, otprilike u ovom trenutku moram da vam kažem, niste u pravu, 29 ustanova za sprovođenje stručne obuke je akreditovano. Od toga, 19 u Beogradu, četiri u Novom Sadu, dve u Zrenjaninu, po jedna u Kragujevcu, Nišu, Sremskoj Mitrovici i Šapcu. Dakle, 29 je već akreditovano, deset je u postupku dobijanja dozvole. Znači, 39 možemo da kažemo da ćemo sigurno imati ustanova, a možda i više i to je proces koji će teći po interesovanju, među kojima ima i nekoliko fakulteta koji imaju ozbiljne kapacitete da mogu nekoliko stotina polaznika da uzmu u proces. To pokazuje da će interesovanje za ovo biti sve veće i veće.
Dakle, po jednoj relativno lakoj računici gde bi iskoristili 40 ustanova puta sto kandidata, što je jedan normalan broj za godinu dana, može biti u nekim ustanovama i daleko veći, kada se pomnoži sa vremenom koje je potrebno, dobije se faktički da bi do aprila 2016. godine moglo da prođe 44.000 kandidata ovu obuku, što je neki relativno pristojan broj na koji možemo da računamo.
Naravno, MUP je već formirao 45 ispitivača kroz deset ispitnih komisija. Naravno, nismo radili veći broj iz razloga što nemamo potrebu u ovom trenutku, prema broju prijavljenih. Kada se bude taj broj povećavao, Ministarstvo unutrašnjih poslova će izaći u susret i što se toga tiče, tu neće biti problem po svim linijama rada da se nađe dovoljan broj ljudi koji će učestvovati u tim stručnim komisijama.
Moram da kažem da je do sada potpuno neuređen sistem bio takav da privredni subjekti nisu imali nikakav trošak, apsolutno nikakav trošak i nisu imali nikakvu obavezu da ovo urede na jedan drugačiji način nego što je potpuno do sada bilo neuređeno. Oni su određivali uglavnom minimalnu cenu rada za sve te zaposlene i ti ljudi nisu bili u uređenom sistemu koji im je garantovao bilo kakvu ozbiljnu budućnost.
Mi to sada radimo prvi put na odgovoran i ozbiljan način. Prvi put uvodimo šta su propisi, šta je to što oni moraju da ispune da bi mogli da nose uniformu i oružje i da se bave poslom gde se primenjuju, da kažem, određena sredstva prinude.
Takođe, moram da vam kažem da su prvo bili doneti zašto mislim da je dovoljno vreme od ovih nekoliko meseci koji su pred nama, jer mi smo prvo radili na donošenju propisa koji omogućavaju obuku jer je to proces koji traje. Kasnije doneti akti ne zahtevaju toliki period prilagođavanja ili su gotovo odmah primenjena. Primer, propis uniformi gde je potrebno da se stare uniforme zamene novim ili na primer Pravilnik o sredstvima prinude koji se faktički primenjuje odmah i ne zahteva prilagođavanje. Zbog toga ti pravilnici neće uzeti toliko vremena.
Istovremeno, kao što ste sami rekli, i zahtev privatnog sektora je da se rokovi produže. Ni oni nisu spremni da u potpunosti izađu u susret i da u potpunosti ispune sve ono što treba da urade da bi bili u skladu sa zakonom, ali, naravno, to je jedan samo od razloga. Moramo da vodimo računa i o tome da u budućnosti ti, da kažem, brzina donošenja tih propisa bude veća i mi ćemo u narednih nekoliko meseci dopuniti svim pravilnicima koji treba da postoje.
Ono što je takođe bilo veoma značajno, o tome sam govorio nešto ranije, imali smo dosta posla usaglašavanju sa Privrednom komorom, sa Ministarstvom finansija i našim zakonodavstvom. Naprosto, proces u kome hoćete odgovorno i ozbiljno da se posvetite donošenju jednog zakona kroz dugu i ozbiljnu javnu raspravu. Prosto zahteva dugo usaglašavanje, usaglašavanje sa više subjekata koji svi nekada imaju potpuno pomešane interese i interese da se stvari sagledavaju na način kako oni to žele. Potrudili smo se da većini izađemo u susret, a da ne naškodimo duhu zakona i načinu kako je, da kažem, zakon pisan.
Istovremeno, želim da vas podsetim da smo u ovom parlamentu u periodu od kako sam ministar doneo novi Zakon o oružju i municiji, novi Zakon o zaštiti od požara, pred nama je u parlamentarnoj proceduri novi Zakon o zaštiti od grada, imaćemo uskoro novi, po završenoj javnoj raspravi, Zakon o vanrednim situacijama. Takođe, danas je usvojen na Vladi Zakon o zapaljivim i gorivim tečnostima. Naravno imaćemo veoma skoro, dugo traje procedura pošto se menja gotovo 180 članova novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, odnosno izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja jer je to manje od polovine članova zakona.
Tako da su rezultati našeg ministarstva i u zapleni droge, i u bezbednosti saobraćaja da imamo preko 100 ljudi manje poginulih na ulicama nego u prethodnim periodima i preko tri tone zaplenjene droge više nego što smo imali u prethodnim godinama i značajnije suzbijanje kriminaliteta na ulicama iako to i dalje nije dovoljno i radićemo i dalje, ali rezultati rada ovog ministarstva su izuzetno dobri, mogu da budu bolji radićemo na tome. Međutim, zaista ne mogu da se složim da je rad ovih ljudi ocenjen tako da ništa nisu odradili.
Svi ovi ljudi koji su u MUP ulažu ogromne napore da bi građani Srbije bili što bezbedniji, jer naše tri osnovne delatnosti su svakako pružanje javnih usluga, tu spada i ono što je narodni poslanik Stefana Miladinović rekla i u izdavanju ličnih dokumenata ali i svega drugog. Obezbeđenje javnog reda i mira i naravno omogućavanje poštovanja zakona, odnosno sprovođenja zakona.
To su stvari zbog kojih sam ponosan što ljudi, najveći broj ljudi u MUP zaista veoma naporno radi da bismo imali ozbiljne rezultate u ovoj zemlji. Rezultati koje ova Vlada postiže i u smislu budžetskog deficita koji jeste glavni generator spoljnog duga i što će omogućiti više sredstava naravno za MUP, pa i bolje uslove za sprovođenje zakona, svakako pokazuje da je Vlada ozbiljna odgovorna i da daje ozbiljne i mnogo ozbiljnije rezultate nego što su to radili naši prethodnici.

Malo sam potaknut ovim što je rekao gospodin Stefanović na kraju. Značajno veću nego što su imali do juče. Za koliko god hiljada dinara, toliko hiljada dinara više nego što su imali u prethodnim godinama. Tada su imali nula. Živeli su nažalost po statistikama uglavnom kod roditelja, izdržavali su ih penzioneri, bake i dede, nisu imali dinar svoje plate. Danas počinju da rade, imaju neku budućnost. Na kraju krajeva, svi ljudi koji počinju da rade bore se za sebe, bore se za svoj život i naravno da ćemo gledati da te plate povećamo vremenom. To će zavisiti od tržišta, zavisiće od uslova koje i država sprovodi, a i koji privatni sektor sprovodi.
Što se tiče ovoga, ne mogu, neozbiljan mi je argument – to priča policija po ulici. Dakle, svaki tender u Ministarstvu unutrašnjih poslova je javan. Na njega se javlja ogroman broj ponuđača. Žale se komisijama za zaštitu konkurentnosti svi koji misle.
Nažalost, moram da vam kažem da imam sumnju da je u prethodnom periodu jedan isti broj ponuđača često dobijao i pobeđivao u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Nisam siguran da je kvalitet opreme koja je kupovana bio najbolji. Smatram da postoji nervoza kod jednog broja ponuđača kada se razbijaju ti monopoli i više ne može, neću da izgovaram imena tih firmi, jedna, dve ili tri kompanije da dobijaju. Sada se javljaju kompanije iz čitave zemlje i iz inostranstva i nije samo uvek… Naravno da je cena jedna od najvažnijih elemenata u tenderu.
Ne znam za ovaj konkretno. Mogu da vam dostavim sve podatke nije nikakav problem, ali naravno da je i kvalitet važan. Šta vam vredi da kupite jeftiniju patiku koja propusti za mesec dana, onda je u tom slučaju bačen novac u potpunosti. Opet kažem, postoji puno novih zakona koje je donela ova većina o javnim nabavka i omogućili su oštru i temeljnu kontrolu svake javne nabavke.
Prosto je danas zbog drugih ponuđača nemoguće bilo šta sprovesti na način da je nešto duplo skuplje, a da to prođe i da se niko ne žali, pogotovo u MUP-u. Svi imaju veoma temeljne mogućnosti da se žale i Komisiji za zaštitu prava ponuđača i drugim komisijama i, na kraju krajeva, i samom MUP-u. Inače, potpuno se slažem, ako postoji negde bilo kakav propust, da to sve istražimo. To će biti još jedna od novina u novom Zakonu o policiji, gde će Sektor unutrašnje kontrole proširiti svoje nadležnosti i na ostatak Ministarstva. Sektor unutrašnje kontrole će moći da proveri zakonitost rada, pa i komisije koje su se bavile javnim nabavkama.
U svakom slučaju, da li će neko poštovani zakon, to zavisi prvenstveno od te osobe. Dakle, mi ne možemo nekog naterati da poštuje zakon, ali možemo oštro da ga sankcionišemo ako taj zakon krši. Naravno da sam uvek spreman da razgovaram i sa ljudima koji kažu da postoje neki problemi u bilo čemu što se radi u MUP-u. Samo što prosto, uglavnom sve ono što sam proveravao… Do sada imali smo puno primedbi, kao i svaki ministar. Međutim, ono što kad proverite, vidite da je uglavnom ili dogovor sa nekim ko je trebao da pobedi, pa nije pobedio, jer je bio lošiji ili je to da kažem politički obračun sa nekim kome se ne sviđa. U nekom broju slučajeva je bilo i opravdanih primedbi, što smo rešavali.
U svakom slučaju, mislim da ćemo u narednom periodu imati puno posla. Ja zato i tražim podršku parlamenta i o tome sam razgovarao i sa kolegama na Odboru za odbranu i bezbednost. Potrebna je podrška parlamenta, jer sektor bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova rade veoma važan posao koji je preduslov za stabilne investicije, koji je preduslov za jednu da kažem bolju klimu u Srbiji u koju će investitori još radije dolaziti, pogotovo u okruženju koje je, kao što ste svi svedoci, veoma turbulentno. Ja se nadam da ćemo mi kao Republika Srbija, velike napore ulažemo, zadržati jednu stabilnost i bezbednost za sve naše građane, kako bismo vam pokazali da je Srbija zemlja u kojoj ljudi treba slobodno da dođu, da investiraju svoj novac ili samo dođu da je posete turistički.

Samo da dam, za gospodina Stefanovića, sada su mi poslali iz Ministarstva, dakle informacije. Nabavka borbenih patika, uniformi su nabavljeni od firmi „Gepard“, „Krunik“ i „Jugotekst“. Dakle, od tri različite firme, zavisi koji komad je dobila koja firma. Na svim tenderima su dobile one kompanije koje su ponudile najnižu cenu i nema stranih kompanija sve kompanije su domaće iz Srbije.