Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8789">Dragan Šormaz</a>

Dragan Šormaz

Srpska napredna stranka

Govori

Gospođo Čomić, ovlašćen sam predstavnik. Ne znam da li mi od tog vremena oduzimate ili po amandmanu.
Nijedan amandman na ovaj član, po mom mišljenju, ne treba prihvatiti, kao ni ovaj. Ministar je tu bio potpuno u pravu. Imamo mnogo primera na lokalnom nivou, te javna preduzeća rade sa velikim minusima zbog neodgovornog načina rada, poslovanja, a ipak sva ta javna preduzeća treba da se pripreme i za tržišni način poslovanja. Dovoljan vam je samo primer da proverite.
Evo, proverite svi sva javna preduzeća, javne toplane ili javna stambena preduzeća koja se bave centralnim grejanjem građana, a koriste naftu i mazut kao gorivo. Svi su sada nesposobni da funkcionišu i rade od kada je NIS privatizovan. Svi prave ogromne gubitke, jer su navikli da rade na onaj stari način, kada se NIS nije plaćalo ni po nekoliko godina. Takav način rada i poslovanja mora u Srbiji da se završi, da se prekine, jer to sve čini javni dug.
Moramo da imamo sposobne direktore. Zato je ovaj zakon dobar što se donosi na takvim mestima i moramo ovaj član 55. da ostavimo ovako. Znači, država mora da ima kontrolu u narednom periodu, ali i uvek dok su ta javna preduzeća, bez obzira da li se radi o lokalnoj samoupravi, AP Vojvodini ili javno preduzeće koje je osnovala Vlada.
Pogledajte šta se radi sada u Francuskoj. Predsednik države je doneo odluku da više nijedan direktor javnog preduzeća ni na jednom nivou ne može da vozi službeni automobil. Mi smo sada govorili o tome da li treba. Čak je to bilo pre jedno sat vremena tema, korišćenje službenih automobila.
Kada je država u određenom problemu, ona mora da reaguje. Srbija je u problemu. Velikih ekonomskih problema ima i veliki javni dug ima. Mora zbog toga odgovornije da se ponašaju svi, pa i javna preduzeća na lokalnom nivou, bez obzira ko je osnivač, Skupština grada, opštine, Grad Beograd, AP Vojvodina ili Vlada Republike Srbije. Zato mi podržavamo ovaj predlog zakona. Naravno, slažemo se sa ministrom, da ovaj član ne treba menjati.
Ministar je već uglavnom rekao ono, s obzirom na pomenutost da bi se narodna poslanica Jerkov složila sa mnom da je to, ali piše u članu 54. za javna preduzeća na republičkom nivou, uostalom njihov osnivač je Vlada Republike Srbije.
Zašto je problem? Zašto ne mogu da se kazne javna preduzeća na lokalnom nivou? Zato što nije osnivač Vlada. Ne postoji način da se drugačije kazne od ovog načina. Reći ću vam da transferna sredstva ako neko javno preduzeće, evo rekao sam za toplifikaciju, napravi minus od 300 miliona dinara u jednoj godini, šta mislite kako se taj minus pokriva? Tako što gradonačelnici uzmu iz transfernih sredstava koja dobiju iz opštine i prebace u to javno preduzeće.
Kako se onda i na koji način vodi socijalna politika, šta je sa infrastrukturom, šta je sa pripremanjem terena za nove investitore, industrijskih parkova i svega ostalog? Sve to trpi zbog toga što se na neodgovoran način vode javna preduzeća. Zašto? Zato što smo do sada imali partijsku kliku u javnim preduzećima, a ne sposobne i stručne ljude koji ih vode.
Zato na ovaj način mora da se sve to reguliše. Ne postoji drugi način. Kažete da treba javna preduzeća da budu kažnjena. Na koji drugi način? Vi recite kada treba da budu, pa to predložite na koji drugi način, da znate da je to sistemski moguće? Ne, o njima oraju da počnu da vode računa na odgovorniji način lokalne samouprave, a ne da ne vode uopšte računa, da zapošljavaju. Kada bih vam rekao da u ovoj godini u "Zelenilu" u Smederevu, koje nikad ne može da bude profitabilno, ni jedno zelenilo ne može da bude profitabilno. Ono je uvek trošak, potreba, ali uvek trošak o kome treba voditi računa. U "Zelenilu" u Smederevu su 154 osobe zaposlene od nove godine do sada. Kao da sada ima toliko za okopavanje parkova prostora i šta ja znam. Sve je to lepo, ali 154 …
Nije ovo novoosnovano preduzeće, već je postojalo.
Imam vreme ovlašćeno, nije replika.
Nisam rekao da je replika nego pričam ovako, ali dobro nema problema, evo završavam.
Zato je potrebno da ovaj član ostane ovakav kakav jeste. Ne postoji drugi način.
Ne osećam da je ovo bilo upućeno bar SNS, jer u SNS se to ne radi, niti sam ja u obraćanju uopšte optužio ili rekao da neko ima loše namere sa tim amandmanom koje je podneo ili da želi da se zadrži sadašnje stanje. Jednostavno, nije ni tačno da SNS selektivno može, vrlo je jasan član, znači, ko pravi minus i ko neodgovorno posluje, ko povećava javni dug, taj može biti kažnjen. Ne može biti kažnjen neko ko radi u plusu, to jasno piše u članu 55, ili ko radi barem ono što mu predviđaju osnovni akti. Ne vidim šta je tu nejasno da može da se koristi, da ako se u svačemu gleda zlonamernost.
Što se tiče SNS, to što je rečeno od strane gospođice Jerkov, mi ne osećamo kao problem ovde, jer kod nas se to vidi. Mi smo i ovaj zakon podržali. Uskoro će se naći u proceduri Zakon o javnim nabavkama. Borba protiv korupcije i kriminala, ako nekome danas nije jasno da se vodi, ne znam kako će biti jasno. Znači, mi radimo ono što je potrebno da bi se situacija u zemlji popravila, promenila i krenula na bolje i da bi reformisana Srbija, odgovornija, bila bolji poslovni ambijent i samim tim konkurentniji član Evropske zajednice, EU jednog dana. Hvala.
Na kraju ove rasprave o setu zakona, moram da izrazim zadovoljstvo kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, zato što smo videli da nije bilo mnogo primedbi na ove zakone, čak su neki podržani i rečeno je da su korak napred i da su dobri od strane najvećeg broja poslanika poput izmene i dopune Zakona o privatizaciji ili Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju.
Što se tiče Zakona o javnim preduzećima, želeo bih da ponovim još neke stvari koje su ovde rečene, ali i da pojasnim neke stvari koje su pričane u prethodna tri dana.
Prvo, da krenem na ono što se događalo ovih dana, da li će i ona javna preduzeća koja se bave u oblasti informisanja biti na udaru ovog zakona? Da, hoće, naravno da hoće, zato što su još uvek registrovana kao društvo u APR javnih preduzeća. Ko je za to kriv? To je zatečeno stanje. Ovo je stanje koje je zatekla SNS na vlasti. Znate, svi znamo da ako hoćemo da budemo deo EU, lokalnih, javnih preduzeća, recimo televizija u vlasništvu lokalnih uprava, ne može biti, ali "Studio B" je to još uvek i dan danas i zna se ko je insistirao godinama na tome da "Studio B" ostane vlasništvo Grada Beograda.
Hvala bogu, ovih dana ćemo dobiti, ubeđen sam, i datum početka pregovora sa EU i onda ćemo morati kao i sve ostale države članice iz regiona da uradimo ono što su uradili oni.
U Crnoj Gori ne postoji više nijedno javno preduzeće čiji je osnivač lokalna samouprava, takva je situacija u Hrvatskoj, pa i u Bosni. Oni koji to kritikuju i koji govore, treba da znaju da ovih dana DS u Smederevu pregovara sa gradonačelnicom kojoj se, uzgred budi rečeno, sudi za primanje mita i zloupotrebu službenog položaja, što je delo korupcije. O tome, ko će da ima direktora u javnom preduzeću "TV Smederevo", a ko glavnog i odgovornog urednika, pazite, i glavnog i odgovornog urednika, a ne samo direktora i onda slušamo primedbe.
Pozovite tamo vaš gradski odbor pa im recite da to prestanu da rade. Hajde da vidimo kakav uticaj ima novo rukovodstvo, hajde novi predsednik DS neka raspiše tender za privatizaciju "Studija B", pa onda da govorimo o tome.
Za to vreme, "crveni Požarevac" Slobodana Miloševića, sinonim devedesetih godina nema nijednu televiziju koja je u vlasništvu grada Požarevca, nego su privatne i SPS i dalje pobeđuje na izborima. Ne smeta im što nemaju u vlasništvu televiziju u tom gradu.
Znači, gospodo, neko drugi je problem godinama već u ovoj zemlji po tom pitanju.
Mi iz SNS se zalažemo da to sve u skladu sa evropskim standardima, odnosno da bude pod hitno privatizovano. Isti je to slučaj, setimo se Javnog servisa, šta se promenilo, ko je direktor, a ko je glavni i odgovorni urednik? Čiji je to bio dogovor? Od 2004. godine nisu promenjeni. Ko se dogovorio? Koštunica i Labus kao predsednici Vlade i potpredsednik Vlade, ko će da stavi direktora, a ko će glavnog i odgovornog urednika, što to gospodo niste do sada promenili vi koji ste za EU? Sada će se promeniti sve to.
Ovo jeste departizacija, ovo je veliki korak napred. Besmisleno je reći da neko, zato što je član stranke, a izabran za direktora po konkursu javnog preduzeća, da sam taj čin ne čini departizaciju. Ne, departizacija je način izbora. Način izbora oduzima pravo političkim strankama da biraju direktore javnih preduzeća. Tačno je propisano kako se bira konkursna komisija, tačno je propisano kako se biraju direktori i koje uslove treba da ispune i kako se bira nadzorni odbor.
Šta je možda mana? Mi smo rekli, što se ne primenjuje, odmah za sve i ako smo za to odgovorni, prihvatamo tu odgovornost. Primenjuje se za sve one koji su u v.d. statusu ili kojima je istekao mandat, a svima ostalima kojima nije istekao mandat, dolaze na udar zakona, čim im istekne mandat. Pravnici valjda znaju o tome, govore često, da li treba da se vraćamo unazad ili ne.
Lično mislim da smo trebali za svih 700 odmah da raspišemo konkurse po ovom zakonu, ali to se nije dogodilo. Korak veliki je napred u odnosu na zatečeno stanje, jer pre četiri meseca u istom sazivu su sedeli direktor "Železnice Srbije" i direktor "Kolubare" i kao narodni poslanici, a ne samo kao partijski funkcioneri. Treba ponovo da kažem ono što kaže naš narod, nemamo svi pamćenje kao pile između dva hranjenja. Znači, tu ste sedeli, tu su sedeli među nama, sada više nisu direktori, neka sede. Što se tiče "Železnice" još uvek je direktor, i dalje sedi, ali hvala kolegi Markićeviću.
Znači, ovo je departizacija zbog načina na koji se bira direktor i kako to ovaj zakon predviđa i jeste departizacija šta god ko govorio.
Ono što je najvažnije, da se uvodi profesionalizacija u upravljanju preduzećima i ono što je veoma važno, član 62. ovog zakona – javnost u radu.
Svi ćemo moći da vidimo kako ti direktori rade, pa onda po članovima 38. i 39. ovaj zakon predviđa i mogućnost njihovog razrešenja, a ako ne rade dobro i ako prave štetu, od milijardu evra na godišnjem nivou, kao što je to do sada bio slučaj.
Moram zaista, ne mora ni replika, može i član 27. Poslovnika, kako se vodi. Vama zahvaljujem, vi ste na ovaj način zaštitili parlament, a i član 107. je zloupotrebljen, jer ovo je bila klasična zloupotreba Poslovnika.
Ni jednog trenutka, ni jednog direktora nisam napao. Govorio sam o vlasništvu i o tome kako se sada biraju direktori javnih preduzeća, kako je predviđeno novim zakonom kada ga usvojimo, a i rekao sam šta treba da uradimo. Znam da se LDP sa time slaže u onim danima kada dobijemo mogućnost da budemo još bliži EU, što znam da želimo i vi i mi.
Vaši amandmani su pohvaljeni i biće usvojeni, i mi ćemo glasati za veliki broj vaših amandmana, tako da mi uopšte nije jasno zašto se, meni je lično žao, što za još jedan više nećemo glasati, i to sam rekao u raspravi. Uopšte ne znam zašto se vi sada, meni uopšte nije jasno, znači ni jednog direktora nisam pomenuo, govorio sam o vlasništvu i govorio sam o tome, ni jedan medij nisam napao, ja sam iskusan poslanik, znam šta kažem.
Govorio sam o tome na koji način se biraju i dan danas, dao sam vam i primer lošeg načina izbora direktora u jednom lokalnom mediju, koji još uvek nije privatizovan. Privatizaciju, i to ću reći, je zaustavio, tadašnji gradonačelnik Smedereva, član DS, Predrag Umićević, a bila je raspisana privatizacija za to. Samo uvek govorim o primerima.
Mi smo za to da ne postoje mediji, čiji su osnivači lokalne samouprave. Samo jedan javni servis, sve ostalo privatno. Moramo da znamo vlasništvo nad medijima, o tome sam govorio i mi ćemo to sprovesti, za razliku od svih ostalih i svih onih, koji su do sada bili na vlasti. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SNS će podržati svih osam predloga zakona iz ove rasprave koju danas vodimo. Drago mi je da vidim da dobro danas teče ova rasprava u parlamentu i vidim da, na osnovu onoga što sam čuo, čak veći broj predloga zakona će podržati i opozicione partije. Neki delovi su uslovljeni usvajanjem amandmana, ali neki su zakoni bukvalno pohvaljeni od strane opozicije, poput Predloga zakona o deviznom poslovanju, jer zaista, taj zakon nas vadi iz kamenog doba, kao što je jedan kolega rekao, vezano pre svega za poslovanje u oblasti IT tehnologije i ostalim nekim.
To je tek početak, mi tu toliko treba da uradimo još, da je ovo jednostavno samo početak, ali zato je neozbiljno reći da ćete za takav neki zakon glasati, a reći da nisu doneti, da ovde nisu predloženi ni jedan od reformskih zakona.
Recimo, ovaj zakon je i te kako reforma u odnosu na sve ono što trenutno postoji i što trenutno se radi u Srbiji. Čak znam tu neke podatke, ali biće rasprava o tome koliko mi kao država gubimo na polju izvoza, zato što, recimo, ovakav zakon do sada nismo imali, a neko je bio vlast deset godina u Srbiji i takav zakon nije doneo, pa kaže – nije reformski. Jeste, ovo je i te kako reformski i važan zakon i svi privrednici će reći da je ovo veoma važan zakon i podržaće ga.
Najviše rasprave se vodilo oko Zakona o javnim preduzećima i tu želim reći neke stvari. I on je korak napred, znači u odnosu na postojeće stanje, ne reći da ovaj Predlog zakona nije korak napred, jednostavno je netačno. Znači, šta on uvodi što je bitno različito u odnosu na današnje stanje? On uvodi profesionalizaciju upravljanja u preduzećima i to je jedna od veoma važnih stvari.
Drugo, on uvodi obavezu javnim preduzećima, javnosti u radu, to je član 62. Zakona. Pogledajte ga dobro. Znači, čak i način na koji se biraju direktori, nadzorni odbori i sve ostalo, ovaj član i ovaj deo zakona, u velikoj meri omogućava javnosti da se uveri da li neki rukovodilac ili nadzorni odbor nekog javnog preduzeća, dobro radi, radi u interesu građana, bilo da se radi o državnom, javnom preduzeću, republičkom ili lokalnom, jer je u obavezi na tri meseca izveštaji da budu dostupni javnosti na internet stranici tog preduzeća.
Način, takođe upravljanja ubuduće, promena velikih, glomaznih upravnih odbora i biranje malih nadzornih odbora sa jasnim ingerencijama je naravno korak napred. Koliko smo puta samo ovde vodili raspravu o tome da li je neki član upravnog odbora pevač narodne muzike ili ne znam ni ja, i o tome je bilo rasprave u ovom domu, da li je nekome šurnjaja, zaova, itd. Čak smo i o tome pričali, a da ne pričamo i o novinskim tekstovima o svemu tome.
Sada je jasno ko može biti član nadzornog odbora, koje uslove mora da ispuni, na koji način se bira i malo je telo. Na republičkom nivou maksimalno pet, na lokalnom nivou tri člana. To je velika razlika u odnosu na ono što smo do sada imali. Takođe i izbor direktora, već sam rekao, da se ovim uvodi profesionalizacija. Kada pročitamo šta sve treba kandidat za direktora da ispunjava, to čitamo u članu 22, koje uslove da bi bio direktor javnog preduzeća, pre svega na republičkom nivou.
Priznaćemo kada govorimo o onom minusu od milijardu evra godišnje koje prave javna preduzeća, da u najvećoj meri to čine ova javna preduzeća koja su na republičkom nivou. Naravno, da čine i onih nekoliko stotina na lokalnom nivou, ali u svakom slučaju oni ne raspolažu sa tolikim poslom i tolikom imovinom da bi mogli toliki minus da naprave kao ova preduzeća, što nije razlog da i ona ne budu uređena na isti način. Bitno je reći da ono što se traži i na koji način, moraće da bude potpuna profesionalna ličnost koja je iskusna i radi. Takvi su uslovi konkursa i to jasno piše.
Nisu mi jasne primedbe tipa ko imenuje konkursnu komisiju. Potpuno je logično da osnivač imenuje konkursnu komisiju, ko god da raspiše konkurs za izbor bilo kojeg rukovodećeg kadra. Zamisli te, da "Ideja" raspiše konkurs za direktora, a da joj "Merkator" određuje konkursnu komisiju. Logično da onaj ko je osnivač i ko raspisuje konkurs. Tako je i u republici. Ako je osnivač Vlada Republike Srbije, naravno da Vlada Republike Srbije bira i konkursnu komisiju, ako je osnivač lokalna samouprava ona i bira komisiju. Bitno je ono što piše, ko čini konkursnu komisiju i bitna je procedura i način na koji se biraju lica, bilo da se radi o nadzornom odboru ili direktoru.
Da li je idealno? Naravno da nije. Prihvati će se i neki amandmani, ali je ovo veliki korak napred u odnosu na postojeće stanje. Videćemo, možda će se promeniti u toku rada ove Skupštine i ovog našeg saziva i naše Vlade, još da bude bolje. U ovom trenutku ne doneti ovaj Predlog zakona, zadržati stari, znači da zadržavamo partijsko rukovođenje u preduzećima i da zadržavamo glomazne upravne i skupe upravne odbore i da zadržavamo ne efikasno vođenje javnih preduzeća. Ovaj Predlog zakona će sigurno doprineti da to bude mnogo bolje.
Prelazne i završne odredbe o kojima niko nije govorio i one su veoma bitne. Postoji jasno određena procedura u narednom periodu koja može trajati od dana kada se zakon objavi, osam dana po objavljivanju u "Službenom glasniku", maksimalno četiri meseca da krene ceo postupak. Ako govorimo o aktima koja moraju da se donesu, znači, moraće da donese Vlada podzakonske akte, i osnivači će morati da usaglase akte sa ovim Predlogom zakona, oni imaju rok do tri meseca, može da bude i kraći i do 30 dana, posle toga sva ova javna preduzeća imaju rok da usaglase svoje akte i posle toga kreću konkursi.
Da li ima stvari koje mogu još da se promene i da upodobimo ovom zakonu? Rekao bih gospodine Dinkiću i vama ovde, da se može razmišljati o još jednoj stvari. Ovde govorimo o javnim preduzećima. Međutim, imamo mnogo ustanova, fondova i agencija koje ne menjaju poslovanje ovim zakonom. Sada, zamislite, recimo Komunalno preduzeće "Čistoća" će imati tri člana, a Centar za kulturu u nekom gradu će imati Upravini odbor od 15 članova koji će i dalje služiti za namirivanje nekih partijskih kadrova na lokalnom nivou. Sve to je potrebno promeniti u narednom periodu i na tome treba odmah da počne da se radi.
Primedba je bila na to kako se biraju direktori i zašto je to dozvoljeno lokalnoj samoupravi, a lično mislim da ne treba da budu konkursni uslovi za kandidata za direktora, na lokalnom nivou da budu tako visoko postavljene lestvice, kao na republičkom ili pokrajinskom nivou. Dolazim iz jednog od najvećih gradova u Srbiji, Smedereva. Za Smederevo ne bi bio problem da se to tako postavi. Za Beograd sigurno nije problem da se tako postavi lestvica, tako da razumem poslanike iz Beograda koji tako nešto kažu. Međutim, tvrdim da ima sredina u Srbiji koje bi veoma teško mogle da pronađu ljude koji bi ispunili sve ove uslove koje predviđa zakon, da bi bili direktori. Ima takvih sredina.
Svedoci smo da je Srbija poslednjih 20-tak godina najveći izvoznik mozgova u Evropi. Svedoci smo da mladi ljudi zbog loše ekonomske situacije, zbog ratova, loše političke situacije, napuštaju Srbiju. Naročito stručni ljudi, to traje i dana danas. To treba da sprečimo, a jedna od načina je i ovako nešto. Teško će te ubediti nekoga ko ispunjava ovakve uslove, a živi u Beogradu, da konkuriše u Bojniku ili Medveđi da bude direktor u nekom javnom preduzeću i da ode dole da živi i da radi. Isto tako, teško će te naći da ispunjavaju za sva javna preduzeća koja dole postoje, ljude koji baš ispunjavaju sve ove uslove da bi mogli da budu direktori.
Slažem se sa svima onima koji kažu da je član 22. trebao da važi za sva javna preduzeća i na lokalnom nivou. Moje lično mišljenje je takvo. Onda bi smo došli u situaciju da u nekim sredinama u opšte ne bi smo mogli da izaberemo direktore i ponavljali bi se konkursi. Imali bi smo VD stanje, što znači, opet, opština imenuje nekog kao VD direktora.
Voleo bih isto da zakon počne odmah sa primenom. On i počinje sa primenom odmah. To je tačno, za sve one koji su VD stanju, ali ću upozoriti i reći jednu stvar koja se trenutno dešava u Srbiji. To je da lokalne samouprave ovih dana masovno u Srbiji zakazuju sednice da bi izabrali direktore da ne budu u VD stanju, nego da budu u ovom stanju, kako bi izbegli primenu i raspisivanje konkursa po ovom zakonu. Trude se da te sednice održe pre 15. decembra, jer kad zakon stupi na snagu, posle toga je džabe da ovo raspisuju. Zato sada pokušavaju to da urade.
Ako smo svi za to da se izvrši departizacija javnih preduzeća, ako smo svi za tako nešto i ako se svi za tako nešto zalažemo, hajde da svi apelujemo na rukovodstvo naših stranaka, da u lokalu prekinu sa tim poslom. Svi to da uradimo, bilo da smo vlast ili opozicija, i da se to zaustavi kako bi zakon počeo da se primenjuje istog trenutka za sve. Ako već nije u zakonu to jasno napisano, a na žalost po mom mišljenju je to trebalo da stoji u zakonu.
Bitno je reći, bez obzira na primedbe koje smo čuli i koje imamo, da je ovaj zakon veliki korak napred, pre svega zbog profesionalizacije i javnosti u radu i to će zaista pomoći da javna preduzeća mnogo bolje rade nego do sada. Svi narodni poslanici možemo da pratimo kroz tu javnost u radu da li se to događa ili ne.
Srpska napredna stranka je pokazala izborom direktora velikih sistema, kao što su "Telekom" i EPS, da ne moraju biti članovi stranke direktori, nego stručna lica. Oni će posle ovog procesa morati ponovo na konkurs i moraće na izbor za direktore. Mislim da i svi ostali treba tako da se ponašaju, jer to građani Srbije od nas očekuju. Zahvaljujem.
Pošto sam direktno pomenut, da odmah bude jasno, uopšte nisam govorio u pojedinostima, nego u načelu i nisam pomenuo da će biti usvojen bilo koji amandman. To ima pravo ministar da kaže i on je sad to i rekao. Mi možemo da govorimo o tome da li je neki  amandman dobar ili ne, da li ga treba usvojiti ili ne, ali nisam nijednog trenutka, kao što je gospodin Hajdarević rekao, rekao da će neki amandman LDP biti usvojen. Ministar, Vlada, poslanički klubovi, dogovaramo se, razgovaraćemo o tome, ali kada dođe dan za glasanje, onda ćete znati za koje ćemo amandmane glasati, a za koje ne.
 Dame i gospodo narodni poslanici, ima mnogo preduzeća u restrukturiranju u Srbiji, ne samo u Nišu. Znam da je kolega Lapčević imao dobru nameru kada je predložio ovakav amandman, ali isto tako znam kako se usvajaju budžeti šta je moguće, a šta nije. Nije mi jasno da neko sedi kao poslanik u prošlom mandatu i u ovom mandatu u Skupštini i sada komentariše poput kolege iz DS-a, i sada traži posle četiri meseca rada ove vlade da se za radnike Niša obezbedi novac u ovom budžetu, a da je Vlada gospodina Mirka Cvetkovića koji sedi ovde među nama sada kao narodni poslanik i gospodina Tadića, zadužila zemlju Srbiju za skoro osam milijardi evra i da u tih osam milijardi evra nije našla ni dinar za radnike iz Niša od 2000. godine na ovamo, da nije dala ni jedan dinar za radnike iz Niša do sada i da je četiri godine vladala i duplirala javni dug Srbije.
Sada ova vlada za četiri meseca treba nađe i za radnike Niša, i za radnike "Želvoz" u Smederevu koji upravo protestvuju, i za sve druge radnike.
Znate, možemo mnogo toga da čujemo, može svašta da se izgovori, ali treba barem malo biti ozbiljan u parlamentu i voditi računa o tome da nemamo svi pamćenje kao pile između dva hranjenja, i da malo duže pamtimo ko, šta i kako radi i ko je koliko, recimo, zadužio zemlju Srbiju.
Ponavljam, Vlada Mirka Cvetkovića je duplirala javni dug Srbije, a nije našla novac ni za radnike "Želvoza" u Smederevu ni za radnike u Nišu. To je činjenica. Iako je neko kriv…
(Predsedavajuća: Gospodine Šormaz, molim vas samo da se vratite na temu.)
Pa pričamo o amandmanu. Radi se o radnicima, jel tako? Znači, ako je neko to uradio, ako je neko kriv za to što privreda stoji, to je Vlada Mirka Cvetkovića. Uostalom, to su rekli i građani na izborima. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moje pitanje će biti upućeno, možemo reći dvojici najodgovornijih ljudi ove vlade, znači predsedniku Vlade, gospodinu Dačiću i potpredsedniku, gospodinu Vučiću, i naravno, radi se o borbi protiv korupcije.
Naime, ona je evidentno, to već sad svi vide, počela ozbiljno, za razliku od nekih prethodnih vremena, kada se hapšenje nekog sitnog dilera u nekom moravskom selu, nazivalo borbom protiv kriminala i korupcije, što naravno nije bilo tačno, moglo je da se nazove borbom protiv kriminala, protiv korupcije, u svakom slučaju ne protiv korupcije, jer se prethodna vlada nije borila ni jedne sekunde, što pokazuju i statistički podaci, bilo naši, bilo evropski, bilo svetski, o tome kako se Srbija u to vreme kotirala i na kojim pozicijama se nalazila.
Danas barem postoji politička volja, što je takođe evidentno od svih i onih koji su u Vladi, a barem deklarativno, za sada, i od onih koji su u opoziciji, mada deklarativno možemo svašta čuti kao i malo pre, da se postavlja pitanje što nisu očišćeni kanali, da li će na jugu biti poplava, a da je do pre par meseci neko drugi, ko sad postavlja to pitanje, bio vlast i treba da čisti te kanale. Videćemo da li će se ostati na deklarativnim ili će se politički činioci u zemlji pomoći u toj borbi protiv korupcije.
Jasno je u ovim prvim potezima da je Srbija nespremna, institucionalno za najozbiljniju borbu protiv korupcije. Što znači da oni koji su prethodno bili na vlasti nisu pravili potrebne institucije i moramo kao parlament da uložimo maksimalan napor za to, moramo da pomognemo državi da stvori što pre ozbiljne institucije i kontrole službi kao i novih službi, obnovljenih reorganizovanih službi bezbednosti, policije, vojske, sudova. Sami građani mnogo toga treba da urade da bi ta borba protiv korupcije bila još ozbiljnija i efikasnija.
Apelujem na sve nas ovde da se posvetimo tom poslu u budućem periodu. Činjenica je da se za sada vidi da su pod istragom neke banke, slučaj "Agrobanka", nadam se slučaj "Razvojne banke Vojvodine" itd. Kada budemo govorili o novom zakonu o javnim nabavkama tada ću se potruditi da na primerima pokažem kako je i u kojim slučajevima bilo kršenja. Neki govore da 400 miliona evra godišnje nestane, neki poput gospodina Dežera, da 800 miliona evra godišnje u javnim nabavkama je nestajalo u Srbiji.
Reći ću jedan primer. Izgradnja "Žeželjevog mosta" u Novom Sadu, pre koliko godina je bio taj tender, ašov nije zakopan, radova nema uopšte. Ali, o tome ćemo takođe govoriti kada bude red na priču o javnim nabavkama. Ono što me najviše interesuje i to je pitanje u ovom trenutku, nažalost nisam uspeo da primetim, mada je rečeno da se radi i da su napravljeni timovi, ali pod hitno trebaju rezultati, pre svega zbog integriteta Srbije i zbog investitora koji su Srbiji i te kako potrebni, to je 24 privatizacije o kojima je govorila i EU, i o kojima mi znamo sve.
Govorio sam o privatizaciji Sartida još 2003. godine i govorio sam koliko je ta privatizacija loše urađena. Sada imamo kao najveći ekonomski problem države Smederevsku Železaru koju moramo pod hitno da rešimo. Procenjena je na 470 miliona dolara, a 2003. godine je prodata za 23 plus pet miliona, koje je trebala da dobije lokalna samouprava u Smederevu a nije nikada dobila tih pet miliona dolara. Interesuje me kada će biti konkretni rezultati u istrazi Sartida i ostale 23 privatizacije? Kada ćemo čuti da su krenule neke krivične prijave protiv odgovornih za taj veliki lopovluk u državi Srbiji u tim vremenima, ali i za veliku štetu koja je napravljena privredi Srbije? Dan danas plaćamo cenu toga, a da bismo povratili uticaj i integritet nas kao države, moramo to da rešimo da bismo privukli nove investitore, ozbiljne insvestitore koji će znati da je njihov kapital u Srbiji siguran. Pitanje za gospodina Vučića i Dačića je kada će konkretno biti vidljivi rezultati borbe protiv korupcije po pitanju ovih 24 privatizacija? Kada ćemo prvi put čuti da se tu nešto ozbiljno radi? Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dame i gospodo ministri u Vladi Republike Srbije jutros sam postavio pitanje, jer nisam znao da li će doći potpredsednik Vlade, predsednik Vlade, ali drago mi je da je Vlada ovde u velikom broju.
Prvi put kad smo imali, zamolio sam ministre da taj poslednji četvrtak uvek zacrne, ako se sećate i da budu u parlamentu jer je to praksa u svim parlamentima Evrope i širom sveta i dobra je stvar. Znam da građani Srbije vole da gledaju ovakve sednice, na žalost dešavaju se i ovakvi incidenti, ali sve je to sastavni deo parlamentarizma. Sada ću postaviti to pitanje, a onda posle odgovora još jedno pitanje. Ponoviću ponovo pitanje od jutros od viška glava ne boli.
Naime, govorio sam o borbi protiv korupcije koja je veoma bitna i koja do ove vlade, a naročito od strane prethodne Vlade nije vođena. Bilo je priče o borbi protiv kriminala itd, ali o korupciji ne. Deklarativno sada svi podržavaju tu borbu, mada vidimo da iz jednog dela opozicije počinje da se pojavljuje jedna nervoza zbog te borbe, ali da sada svi podržavaju tu borbu.
Međutim, podržao bih i ono što je predsednik Vlade, gospodin Vučić danas rekao, institucionalno Srbija nije trenutno spremna za punog kapaciteta borbu protiv te prošlosti koja je najveća u Srbiji. Za to je potrebno i mi ovde da se žestoko angažujemo u promeni zakonodavne procedure vezano za borbu protiv korupcije, Vlada, službe, policija, vojska, tužilaštvo, sudilaštvo. Mnogo toga mora da se uveže što do sada nije rađeno na pravi način. Delom ćemo to popraviti ovim zakonom o kome je pričano, o javnim preduzećima, novim zakonom o javnim nabavkama. Kada bude rasprava o tom zakonu govoriću o nekim konkretnim primerima kako je vršena ta pljačka koju neki procenjuju 400 miliona, neki 800 miliona evra godišnje u Srbiji u prethodnom periodu.
Međutim, ono što me najviše interesuje jeste dokle se stiglo u ovoj istrazi ili pred istražnim radnjama, znam da je nešto rađeno i u ranijem periodu, vezano za 24 pa i ostale privatizacije u Srbiji, pre svega "Sartid". Kao što znamo Smederevska železara je sada privredni problem broj jedan koji ova vlada mora da rešava i hvala bogu, izgleda da ga rešava na pravi način i da će biti rešen ovih dana. Ono što nam se danas dešava železarom je rezultat takvog načina privatizacije, nije ušao loš partner u "Sartid", "US Steel" je dobra kompanija, ali je ušla na loš način. Da je ušla na bolji način verovatno bi i dan danas bila prisutna na tržištu. Podsetiću procena vrednosti je bila skoro 500 miliona dolara, a prodata je za 23 miliona dolara. Sam grad Smederevo je u toj situaciji bio veoma oštećen.
Znači, moje pitanje je za gospodina Vučića, hoće li se tu intenzivirati? Znam da je veliko opterećenje, znam da mnogo toga imam, ali možemo li u nekom brzom periodu čuti rezultate tih istraga.
Zahvaljujem na odgovoru. Ovo je veoma bitno i zbog građana Srbije, ne samo zbog ljudi koji žive u Smederevu, jer kada se završe ove istrage Srbija će u tom delu povratiti kredibilitet i sigurno će moći da računa na veće investicije i na nove investitore koje je u prethodnih par godina izgubila. Činjenica je i svedoci smo toga koliko je malo investicija trenutno u Srbiji.
Drugo pitanje je vezano za ovo što se dešavalo oko Haškog tribunala. Moram reći da naš odnos prema Haškom tribunalu, kad kažem naš mislim na našu državu, mislim da niko nije rekao u parlamentu, a treba to i ovde da se kaže i građani Srbije to treba da čuju da je Hrvatska država potrošila 27 miliona evra za odbranu Gotovine i Markača. Koliko smo i na koji način to mi radili, to dobro govori i emisija koju je imao gospodin Veselin Šljivančanin pre par večeri na televiziji, gde je praktično samo spominjao lični entuzijazam i u par primera pohvalio gospodina Rasima Ljajića za ono što je činio, ali nešto organizovano kao država on to nije mogao da navede.
Jedna stvar koju sam čuo u toj emisiji me je iznenadila. Rekao je da je sprečen da kao neko ko je završio Vojnu akademiju i bivši oficir, ko je odslužio svoju kaznu, koji je sada građanin države Srbije, da je sprečen da čak i sa kupljenom kartom uđe na bazen Vojne akademije i da koristi taj bazen.
Interesuje me da li je to tačno uopšte i ako jeste, šta će se u narednom periodu po tom pitanju dešavati, kako ćemo i onima koji se nalaze u Hagu u narednom periodu pomagati?
Imamo bivšeg predsednika, koji se vratio iz Haga neosuđen, gospodin Milutinović. Kako smo ga mi ovde dočekali, kako su tamo Hrvati? Sve je to nešto što govori i o nama na neki način.
Mislim da ova Vlada treba i te stvari da promeni, takav odnos da promeni prema Haškom tribunalu, barem na taj neki način koji se dotiče nas svih. Hvala.
Gospođo predsedavajuća, reklamiram član 106. molim vas ovo je bila klasična zloupotreba javljanja po Poslovniku. Znači, primedba je na to, što se ovlašćeni predlagač, obraća parlamentu na završetku rasprave u načelu i onda komentarisanje šta je rekao, i priča o tome kako nije odgovorio na neke od podnetih amandmana. Tek nas čeka rasprava u pojedinostima. Onda ustaje i ministar i odgovara na primedbu po Poslovniku.
Molim vas, protiv sam ovakvog poslovnika. Bio sam protiv kao narodni poslanik i kad je donošen. On je restriktivan i, po mom mišljenju, nije dobar za vođenje dijaloga između narodnih poslanika i ovlašćenih predlagača, ko god oni bili, i iz Vlade, ali je takav kakav jeste. Takav je kakav jeste i sada mora da se poštuje.
Ovo je zaista bila apsurdna situacija. Primedba po Poslovniku, a onda ministar odgovara na to, umesto da ste vi rekli – nema kršenja Poslovnika. Prvo je zloupotreba, obmana građana i onda, kao neka odbrana parlamenta. Pa zar i to nije napad na suverenitet parlamenta, na značaj parlamenta, ako vi govorite o tome da ministar nije odgovarao na amandmane, a još nije i počela rasprava o amandmanima? Ona će tek biti za neki dan, kada završimo načelnu raspravu o svim predlozima koje imamo na dnevnom redu.
Molim vas, znam sve, i umor i koncentracija, ali opozicija ima pravo, ali ovo što se radi je flagrantan primer kršenja Poslovnika od strane onih koji se pozivaju na zaštitu Poslovnika, na zaštitu o radu i govori o tome kako su neka njihova prava ugrožena. Hvala.